Nekoliko nedelja nakon što je Zapad optužio Moskvu da gomila trupe na granici sa Ukrajinom i od kada su se pojavile informacije da bi Rusija mogla već u januaru da izvrši invazuju, varnice između dve strane i dalje tinjaju svakodnevno. Situacija se nije smirila ni nakon što su razgovor obavili predsednici SAD i Rusije Džo Bajden i Vladimir Putin, a Moskva je u petak objavila nacrte sporazuma sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama, koji su za zapadnu stranu prilično sporni i koji teško da će biti prihvaćeni, ocenjuju analitičari.

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije objavljeni su u petak zahtevi koje Moskva ima za SAD i NATO o bezbednosnim garancijama. Glavne odredbe tiču se daljeg širenja NATO i ulasku Ukrajine u alijansu. I dok se pojedini zvaničnici pitaju zašto je Moskva ovako javno objavila nacrte, analitičari ocenjuju da je objavljivanje nedovršenih sporazuma neobičan potez u međunarodnoj diplomatiji.

Uz to, tenzije se nisu smirile ni nakon otvorenih poziva na dijalog, a potencijalno razmeštanje NATO snaga nedaleko od ruske granice otvorilo je mogućnost, prema najavama iz Minska, da u Belorusiji bude razmešteno rusko nuklearno oružje.

Šta Moskva želi?

Glavne odredbe dokumenta objavljenog u petak na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije su isključivanje daljeg širenja NATO i ulaska Ukrajine u alijansu. Zahteva se da NATO i SAD ne razmeštaju dodatnu vojsku i naoružanje van granica zemalja u kojima su se nalazili u maju 1997. godine (pre pristupanja istočnoevropskih zemalja alijansi), osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost Rusije i članica NATO.

Takođe, Rusija zahteva da SAD i NATO odustanu od svih vojnih aktivnosti NATO u Ukrajini, Istočnoj Evropi, Zakavkazju i u Centralnoj Aziji i da ne raspoređuju rakete srednjeg i manjeg dometa tamo odakle one mogu da pogode teritoriju druge strane (Rusija).

Moskva, takođe, traži da NATO ne izvodi vežbe i druge aktivnosti sa formacijama većim od brigade u dogovorenoj pograničnoj zoni i da redovno razmenjuje informacije o vojnim vežbama, kao i da potvrdi da dve strane ne smatraju jedna drugu protivnicima i da će, u skladu sa sporazumom, sve sporove rešavati mirnim putem i uzdržavati se od upotrebe sile.

Prema objavljenom sporazumu, strane bi se obavezale da neće stvarati uslove koje bi druga strana mogla shvatiti kao pretnju, a bile bi otvorene i telefonske linije za hitne kontakte. Nacrt sporazuma je sačinjen na ruskom, engleskom i francuskom jeziku, prenela je agencija RIA Novosti.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je juče da Vašington nije još odbio ruski predlog sporazuma o bezbednosnim garancijama sa SAD i NATO.

“Još nam nije rečeno ‘ne’. Nije nam rečeno ‘da’, ali nije ni ‘ne'”, rekao je Rjabkov, preneo je TASS.

U međuvremenu, na zahteve su reagovali i Vašington, kao i čelnici NATO. Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven rekao je da su SAD spremne za dijalog sa Rusijom o njenim bezbednosnim zahtevima i da će Vašington izneti svoje primedbe.

Saliven je na sastanku Saveta za spoljne odnose saopštio i da je najnovija procena vlade SAD da ruski predsednik Vladimir Putin nije doneo odluku o invaziji na Ukrajinu.

SAD procenjuje ozbiljnost Moskve

“Trenutna procena američke vlade je da Rusija još nije doneta takva odluka, tako da nema promena u nedelji za nama u tom pogledu”, rekao je američki zvaničnik, a prenosi Rojters.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki potvrdila je da su SAD videle predlog Rusije o pregovorima i da će o tome razgovarati sa evropskim saradnicima i partnerima.

“Neće biti razgovora o evropskoj bezbednosti bez naših evropskih saveznika”, rekla je ona novinarima, prenosi Rojters.

Baš zbog toga danas je Rjabkov ponovo oglasio navodeći da Moskva nudi Vašingtonu da eksluzivno pregovaraju o bezbednosnim garancijama na bilateralnoj osnovi. U intervjuu za TASS Rjabkov je ocenio da bi uključivanje drugih zemalja pretvorilo pregovore u “stalne rasprave i prazne reči”.

“Nadam se da SAD nisu izgubile iz vida koliko se sve promenilo i to ne na bolje. Za sada se ne čini da su spremni da odstupe od svojih sopstvenih klišea”, rekao je Rjabkov.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da je Alijansa dobila ruski predlog o bezbednosnim garancijama i naglasio da svaki dijalog sa Moskvom treba da se održi u konsultacijama sa evropskim partnerima NATO kao što je Ukrajina. Ono što su, međutim, NATO diplomate su za Rojters rekli da Moskva ne može da ima veto na dalje širenje Alijanse.

“Rusija nije članica NATO i ne odlučuje o stvarima u vezi sa NATO”, rekao je portparol poljskog Ministarstva spoljnih poslova Lukaš Jasina.

Zahtevi za Zapad neprihvatljivi?

Pomenuti dokumenti, kako je objavljeno, dostavljeni su ranije ove nedelje. Ono što je neobično, kako piše Dojče vele, jeste što je njihov sadržaj objavljen javno iako sporazumi nisu dovršeni. Za mnoge analitičare, činjenica da je Rusija sa ovim izašla u javnost možda znači zapravo pregovaračku taktiku jer je svesna da su šanse da zahtevi i budu prihvaćeni izuzetno male.

Dopisnik BBC iz Moksve Stiv Rosenerg navodi da je gotovo nemoguće zamisliti da SAD i NATO potpišu nacrte dokumeta bez značajnih izmena. 

“Moskva vrlo dobro zna da zahteva stvari na koje Zapad neće pristati. Zašto onda pita? Pregovaračka taktika možda… Ili je možda za unutrašnju upotrebu: da ubedi rusku javnost da rastuće tenzije između Rusije i Zapada nisu krivica Moskve”, naveo je on.

U intervjuu za “Vašington post”, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba zapitao se isto – zašto je Rusija objavila javno ove zahteve.

“Da li shvataju da te inicijative nisu izvodljive, pa stoga ne očekuju nikakvu pozitivnu reakciju SAD ili žele da ove pregovore pretvore u veliku PR kampanju”, pita se Kuleba. 

On je dodao da pokušaj Rusije da diktira odnose Ukrajine sa zapadnim silama “ne dolazi u obzir” i da očekuje da će NATO i SAD to lak odbaciti.

“Mislim, sama ideja je sramotna. Tako da ne mislim da će ni SAD ni NATO to u principu prihvatiti”, istakao je on.

Kako piše “Moskou tajms”, Rusija je više puta ponovila da želi zakonske garancije da se Ukrajina neće pridružiti NATO i da alijansa zaustavi širenje u pravcu ruskih granica.

“Kremlj ne može da ima realna očekivanja da će dobiti pravno obavezujuće garancije ove prirode od NATO, ali to možda i nije poenta, pre može biti da oblikuje pregovore u senci nadolazeće vojne pretnje u Ukrajini, i šire u Evropi”, rekao Metju Rojanski, direktor Vilson centra Kenan isntituta u Vašingtonu.

Rojanski je istakao da je poruka Zapada Rusiji takođe jasna – da svaka dalja “agresija na Ukrajinu ili bilo koju drugu državu neće biti tolerisana i da će naići na odgovor bez presedana”.

“U suštini, ovo će biti teški, ali i dalje vitalno važni pregovori”, naveo je on za “Moskou tajms”.

“Priprema za rat sa Rusijom”

Član Saveta Federacije Rusije, senator Aleksej Puškov ocenio je da je proširenje vojne saradnje NATO i Ukrajine praktično priprema za rat sa Rusijom.

“Izlaz NATO na našu granicu sa Ukrajinom, koja je veoma duga, već je casus belli (povod za objavu rata), to je praktično priprema za rat”, rekao je Puškov u radio emisiji “Govori Moskva”, prenosi RIA Novosti.

Puškov je postavio pitanje zašto bi NATO primao Ukrajinu ako ne zato da bi pripremio “odskočnu dasku” da ugrozi Rusiju.

On smatra da za ostvarivanje svojih militarističkih planova NATO čak ne mora zvanično da odobri članstvo Ukrajini.

“Moguće je, koristeći raspoloženje njenog rukovodstva, od nje napraviti neformalnu članicu alijanse, odnosno ne dati joj obaveze u pogledu odbrane, ali je snabdeti oružjem i tako je pretvoriti u pesnicu koja se može upotrebiti protiv Rusije. Mislim da NATO sada trome naginje”, rekao je Puškov.

Puškov smatra da NATO pokušava da Rusiji nametne dijalog sa pozicije sile i natera Moskvu da ispuni uslove Zapada, a da su istovremeno u toku vojne pripreme.

I Belorusija u igri

U celu situaciju umešali su se i zvaničnici iz susedne Belorusije, koji takođe upozoravaju na eskalacije. Belorusija je spremna za razmeštanje nuklearnog oružja u slučaju NATO pretnji, izjavio je beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej.

“Ono što je predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je da razmatramo mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja na beloruskoj teritoriji kao jedan od mogućih odgovora na buduće akcije Severnoatlanske alijanse na teritoriji Poljske”, prenela je beloruska agencija Belta izjavu Makeja.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko ranije je rekao da je Belorusija ponudila Moskvi da na njenoj teritoriji postavi nuklearno oružje, ukoliko NATO postavi atomsko oružje u Poljskoj.

Inače,  dva ruska dalekometna bombardera danas su okončala patrolnu misiju u beloruskom vazdušnom prostoru i vratila se u svoju bazu u Rusiju, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Autor: Euronews Srbija, BBC, The Moscow Times, The Washington Post, Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/29618/zveckanje-oruzjem-izmedu-rusije-i-zapada-minsk-preti-nuklearnim-oruzjem-nato-ne-da-moskvi-veto-na-sirenje-alijanse/vest