obzirom na to da upravo iz Evropske unije stiže najveći deo investicija, jedno pitanje postalo je posebno važno – može li Srbija da preživi ovaj ekonomski ultimatum?

“U drugoj rečenici koja mi je saopštena rečeno je – morate da prihvatite ovaj plan, a ako ga ne prihvatite, jer mi smatramo da on mora da bude prihvaćen, odnosno de fakto novi pregovarački okvir, suočićete se: pod jedan sa prekidom procesa evrointegracija, pod dva sa zaustavljanjem, a zatim i povlačenjem investicija. Pod tri sa sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu koje će naneti štetu Srbiji”, rekao je predsedik Srbije Aleksandar Vučić.

Prema podacima Narodne banke Srbije, investicije iz država Evropske unije činile su tokom 2022. trećinu ukupnih investicija. Takođe, EU je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, a ovaj ekonomski aspekt značajno komplikuje poziciju Beograda. Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović za Euronews Srbija kaže da bi te posledice verovatno bile primenjivane postepeno, te da bi bilo teško nadomestiti investicije koje bi EU povukla.

“Očigledno ovde dolazi uslovno rečeno do jednog ‘trade-off’, odnosno primorani smo da izaberemo između politike koja nam govori jedno, a s druge strane ekonomija koja nam govori nešto drugo. Sa ekonomske tačke gledišta mi smo maksmimalno vezani za EU i što se tiče investicija i što se tiče izvoza, ali i zaposlenosti”, rekao je Filipović.

Obaveštavajući javnost o ishodu razgovora sa predstavnicima petorke koju je predvodio specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, a u kojoj su još bili predstavnici Francuske, Nemačke, Italije i SAD, Vučić je dodao da su pred Srbijom teški dani, te da će narednih dana pozvati na razgovore predstavnike svih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.

“EU može da ponudi samo štap”

U autorskom tekstu “Može li Srbija da preživi ekonomski ultimatum EU” ekonomista Branko Milanović piše da je ultimatum koji je EU uručila Srbiji i Kosovu rezultat 20 godina frustracije u odnosima Unije sa Beogradom i Prištinom, ali i neispunjenih očekivanja.

“EU sve manje i manje može da ponudi Srbiji i drugim nečlanicama naprosto zato što članstvo više ne može da ponudi sa kredibilitetom, a sve su druge pogodnosti isuviše male. Tako EU može da ponudi samo štap. Ne i šargarepu. A u Srbiji je podrška članstvu u EU konstantno ispod 50 odsto”, naveo je Milanović, koji je profesor na njujorškom gradskom univerzitetu i poseduje srpsko i američko državljanstvo.

 taj štap doneo bi Srbiji brojne ekonomske posledice. Na pitanje može li Srbija da nadomesti ulaganja iz nekih drugih delova sveta ukoliko EU zaista povuče strane direktne investicije, Filipović odgovara – teško.

“Investicije i ako ih je bilo iz Rusije sada ih je iluzorno očekivati jer su oni zaokupljeni svojim problemima, investicije iz Kine, ne bih se baš mnogo oslanjao jer to su investicije po komercijalnim uslovima gde vrlo često imamo dizanje kredita da bi mi finansirali kineske kompanije koje rade ovde”, rekao je on.

Srpski zvaničnici upozorili su i da postoji opasnost da bi u tom slučaju između 50.000-150.000 ljudi ostalo bez posla, a Filipović napominje da bi se to veoma negativno odrazilo na budžet, na isplatu plata i penzija.

“Mi poslednjih deset godina zahvaljujući politici subvencionisanja i davanja određenih povlastica stranim investitorima imamo zaista veliki rast zaposlednosti u tim stranim firmama, u poslednje dve-tri godine primećujemo i rast zaposlenosti ne samo ove manje kvalifikovane radne snage nego i zapošljavanje kvaltetnih kadrova i to bi siguno imalo veoma negativne posledice”, rekao je on.

U slučaju da Srbija odbije ultimatum, ekonomski početni efekti bili bi izrazito negativni.

“Kako Srbija više od dve trećine trgovine obavlja sa Zapadom, trgovina bi, u zavisnosti od težine sankcija, bila značajno smanjena, što bi smanjilo izvoz i BDP. Strane investicije, opet uglavnom iz EU, usahnule bi. Nezaposlenost bi se povećala, a realni prihodi pali. Mladi bi sve više napuštali zemlju. Sa ionako veoma nepovoljnom demografijom, uglavnom bi ostali stariji ljudi, starosne dobi za penziju. Ko bi onda zarađivao za isplatu ovih penzija?”, navodi Milanović.

Na pitanje da li je ovakva crna prognoza širenje panike, Milanović u emisiji Euronews Centar odgovara ocenjuje da je u pitanju objektivna procena.

“Bilo koji ekonomista sa kojim razgovarate ako ga pitate šta će reći da ako neki parnter neće više da učestvuje, rekao bi ta to nije šala”, rekao je Milanović.

Srbija bi, dodao je, mogla da pokuša da se preorijentiše, ali to je sve komplikovano.

“Ona se nalazi u okruženju EU. Uzmite kome je Srbija izvodila u 19. veku, kada smo imali sankckije Austorugarske, okrenuli smo se Francuzima, a ne Argentini”, kađe Milanović.

I dok analitičar Obrad Kesić za Euronews Srbija kaže da su pretnje EU realne, ali da se mora imati u vidu da ovo nije “jednosmerna ulica” gde će samo Srbija da snosi posledice, Filipović ističe da je apsolutno neproporcionalna šteta koju bi osetile jedna i druga strana.

“Zavisi koje zemlje EU uzimamo, ako uzimamo Nemačku, Francusku, Italiju, to su privrede koje su daleko veće, daleko veća tržišta i koje bi relativno lako, kažem relativno, Srbiju zamenili nekom drugom destinacijom. Da li bi to bila Moldavija, govorim teorijski, ali mnogo više bismo mi to osetii nego zemlje EU”, rekao je on.

Sveobuhvate mere u političkom i ekonomskom smislu značile bi, između ostalog, i ponovno uvođenje viznog režima za građane Srbije, a Filipović napominje da se ne isključuje čak ni uvođenje drastičnijih sankcija, koje bi bile sveobuhvatne i koje bi se uvodile postepeno, kao što je to slučaj danas sa Rusijom.

“Verovatno bi sve više zatezali dok ne popustimo. To jeste neki uslovno rečeno ultimatum, mi se nalazimo pred tim izborom, ali kažem to je izbor između ekonomije i politike. Šta će prevladati videćemo, to zavisi od našeg rukovodstva, ali u svakom slučaju moj savet je da treba pokušati da se ublaže koliko toliko negativne posledice koje bi nastale”, rekao je Filipović.

A Kesić je saglasan sa tim da je u ovom trenutku potrebno da se razgovori nastave, ali i da je potrebno da Srbija, kako kaže, stavi do znanja da nema bezgranično strpljenje za uslovljavanje. Uz to, naglašava da su pretnje jasno definisane, dok se o benefitima ne zna mnogo. 

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/75820/zatezanje-dok-ne-popustimo-moze-li-srbija-da-prezivi-ekonomski-ultimatum-eu/vest