Srbija je ocenjena kao država srednjeg rizika i nalazi se na 46. mestu od ukupno 110 zemalja obuhvaćenih Bazelovim Anti-Money Laundering (AML) Indeksom za 2021. godinu. 

Šta je Bazelov AML indeks?

Ovaj indeks meri rizik od pranja novca i finansiranja terorizma širom sveta. Zasnovan je na pet ključnih faktora. Na primer, pod visokorizičnom zemljom podrazumeva se ona koja ima ozbiljne nedostatke u borbi protiv pranja novca, finansiranja terorizma, ima visok nivo korupcije i mita, lošu finansijsku transparentnost i standarde, nizak nivo  transparentnosti i odgovornosti javnih institucija, visok nivo političkih i pravnih rizika.

Ukupan rezultat Srbije u desetogodišnjem periodu  Bazelovog indeksa varirao je od 5,16 (najniži) do 6,33 (najviši) od 10, pri čemu 10 odgovara najvećem procenjenom riziku od pranja novca i finansiranje terorizma. U poslednje dve godine Srbija je na nivou od 5,47 na Bazelovom AML indeksu.

Kako se navodi u izveštaju, problem zapravo nije u zakonima i propisima Srbije, koji su, prema nedavnim procenama Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), prilično dobro razvijeni, već u njihovoj primeni. Drugim rečima, zakoni o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u teoriji postoje u Srbiji, ali nisu efikasni u praksi.

Srbija može da ojača svoju otpornost pomenutim oblastima tako što će efikasnije primeneniti postojeće zakone i propise, zatim preduzimanjem mera za borbu protiv korupcije i povećanjem nezavisnosti pravosuđa i drugih javnih institucija, navodi se u izveštaju.

Ekonomista Dejan Šoškić kaže da činjenica da se Srbija nalazi na 46. mestu ove godine nije dobar znak iz više razloga, počev od toga da se nalazimo na gornjem delu ove tabele, to jest u zemljama sa istaknutim rizikom od pranja novca i finanasiranja terorizma.  

“Uz to, prošle 2020. godine smo bili bolje pozicionirani, bili smo na 54. mestu, što govori o negativnom trendu u našoj zemlji po ovom pitanju. Pored toga, od nas su bolje pozicionirane zemlje sa bitno narušenim institucionalnim ambijentom kao što su Ukrajina, Belorusija pa i Moldavija. Imajući u vidu da smo kao jedina Evropska zemlja 2018. i 2019. već bili na crnoj listi FATF, međunarodne organizacije koja se bavi sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, teško je oteti se utisku da se po ovom pitanju Srbija idalje smatra vrlo rizičnom zemljom, bez adekvatnih procesa u toku koji vode popravljanju situacije u ovoj oblasti”, objasnio je Šoškić.

Ukupan rezultat Srbije u desetogodišnjem periodu varirao je od 5,16 (najniži) do 6,33 (najviši) od 10, pri čemu 10 odgovara najvećem procenjenom riziku. 

Zakoni važe samo u teoriji

Bazelski AML indeks se prevashodno oslanja na izveštaje o uzajamnoj evaluaciji FATF-a. FATF ocena rizika Srbije je 6,13 od 10, gde je 10 najveći rizik. FATF je međudržavno telo koje razvija i unapređuje mere i radnje za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Na osnovu procene, i u ovom slučaju Srbija ima dobro razvijen zakonodavni okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma ali pokazuje ozbiljne slabosti u njegovoj efikasnoj primeni. 

Srbija, u proseku, ima 24 odsto efektivnosti u primeni pomenutih zakonodavnih okvira. Time je naša država ispod svetskog proseka koji iznosi 30 odsto. Da to stavimo u regionalniji kontekst, Slovenija, na primer, ima 36 odsto, a Albanija 33 odsto.

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović kaže da je ovogodišnji položaj Srbije na Bazelovom indeksu novo istraživanje, ali stari nalaz. Dodaje da ovaj nalaz govori o relativno visokoj verovatnoći zloupotrebe, pa i korupcije.

“Jer je institucionalni ambijent povoljan za njihovo nastajanje. Tamo gde nema potrebnog nivoa transparentnosti i odgovornosti verovatnoća urušavanja profesionalnog i institucionalnog integriteta, to jest korupcija raste. Upravo je to ono na čemu Srbija treba da radi kada je u pitanju borba protiv korupcije, a to je gradnja integriteta institucija”, rekao je Zoran Gavrilović. 

Kako je navedeno na sajtu Uprave za sprečavanje novca Srbije, preporuka 1 FATF od države traži da identifikuje, proceni i razume rizike od pranja novca i finansiranja terorizma kojima je izložena. Država treba i da preduzme mere, između ostalog i da odredi organ ili mehanizam kojim će koordinisati aktivnosti na proceni rizika, kao i da obezbedi resurse da bi obezbedila jublaži rizike.

Nedostatak ljudskih kapaciteta

Pristup zasnovan na proceni rizika u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji prvi put je uveden Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma 2009. godine, a potom je razrađivan u različitim sektorima i oblastima. Takođe, odredbe o sprovođenju nacionalne procene rizika uvedene su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2017. godine dok je 2018. usvojen dokument “Procena rizika od pranja novca i rizika od finansiranja terorizma”.

Ovaj dokument je rezultat saradnje nadležnih organa Srbije i predstavnika privatnog sektora (finansijskog i nefinansijskog) i rađen je po metodologiji Svetske banke. Narodna banka Srbije učestvovala je u proceni ranjivosti dela finansijskog sektora Republike Srbije koji nadzire, i to bankarskog sektora, sektora osiguranja, davalaca finansijskog lizinga, dobrovoljnih penzijskih fondova, platnih institucija i institucija elektronskog novca.

Cilj procene rizika jeste da se utvrde oblasti i postupanja u sistemu jedne države koje nose potencijalno viši odnosno niži rizik od pranja novca i finansiranja terorizma, kako bi država mogla adekvatno da odgovori na utvrđene rizike, nizom mera i aktivnosti i da donese adekvatne odluke o alokaciji resursa, s namerom da se više napora i resursa uloži u visokorizične oblasti. Identifikovanje, procena i razumevanje rizika od pranja novca i finansiranja terorizma predstavljaju suštinski važan deo primene i razvoja sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u državi.

Na osnovu nalaza procene rizika, Vlada Srbije je usvojila Akcioni plan za sprovođenje preporuka iz Procene rizika od pranja novca i procene rizika od finansiranja terorizma 2018. godine. 

Srbija je prvu nacionalnu procenu rizika izradila još 2013. godine, a poslednju 2018. godine.

U prošlogodišnjem izveštaju o radu Uprave za sprečavanje novca, kao jedan od problema navodi se nedostatak ljudskih kapaciteta.

“Trenutno je stalno zaposleno 35 državnih službenika. Evropska komisija, kao i druge međunarodne organizacije koje prate temu pranja novca, ukazuju na problem nedostatka resursa za efikasni rad Uprave, posebno zbog broja različitih poslova koji se odnose na međunarodni nivo u oblasti, a koji predstavlja međunarodni status u oblasti. Dalje jačanje međuagencijske saradnje u cilju efikasnog funkcionisanja celokupnog sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma će biti prioritet Uprave u redovnom period”, navodi se u izveštaju. 

Redakcija VOICE-a je kontaktirala Upravu za sprečavanje novca za komentar, međutim, nakon skoro mesec dana čekanja, nismo dobili odgovor.

Zoran Gavrilović kaže da je ovaj nalaz govori o potrebi preispitivanje metodologije borbe protiv korupcije i otvaranja pitanja odgovornosti.

“Srbija može da se poboljša svoj skor unapređenjem vladavine prava, integriteteta institucija i slobodnom javnosti. To su bazični uslovi. Pored toga, potrebno je da se unapredi integritet, kapaciteti i rezultati onih tela koji rade na borbi protiv korupcije. Na pitanje da li je to moguće, zavisi od nas kao društva da se suprostavimo mehanizmu lične vlasti koji opstaje zahvaljujuću sistemskoj korupciji”, rekao je Gavrilović. 

Da bi Srbija snizila, odnosno poboljšala svoje ocene u Bazelovom AML indeksu, u izveštaju kažu da bi država trebalo da radi na primeni već postojećih zakona i propisa uloži snažne napore u rešavanju problema korupcije, kao i da unapredi snagu i nezavisnost svojih javnih institucija, uključujući pravosuđe. 

Svetlana Paramentić i Miloš Katić (VOICE, naslovna foto: Flickr)