Princip da jedna članica EU može u beskonačnost da blokira drugu zemlju na njenom evropskom putu, sa čime se susretala i Srbija, sve jasnije dovode u pitanje i najmoćnije evropske članice, kao i visoki funkcioneri EU. Primer Bugarske, koja već dugo zbog bilateralnih razloga blokira Severnu Makedoniju, a sa njom u paketu i Albaniji, pokrenuo je alarme i otvorene izjave o neophodnosti ukidanja pravila jednoglasnosti. Utoliko više jer se u klopci konsenzusa, kada je reč o EU, ne nalazi samo proširenje, već i druge važne odluke među kojima se posebno ističe primer mađarskog blokiranja šestog paketa sankacija Rusiji.  

Princip konsenzusa koji se primenjuje kada članice Evroske unije odlučuju o proširenju, ali i nizu drugih važnih pitanja iz domena spoljne politike, zamišljen je rekao da izbriše razlike između “malih” i “velikih”. Jadnostavnije rečeno, za bilo koju odluku potrebna je jednoglasnost svih članica, i svaka od 27 zemlja Unije ima jednako pravo da uloži veto. Međutim, ono što je zamišljeno kao pokretačka snaga jedinstva, sada koči blok u funkcionisanju – primeri za to su brojni.

Poslednji u nizu EU zvaničnika koji je spomenuo ovakvu mogućnost je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj, koji je na samitu u Briselu 23. juna rekao da je nezadovoljan zbog toga što nema napretka u Bugarskoj kada je u pitanju otvaranje pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije. Govoreći o tome, Borelj je istakao da je konsenzus loše rešenje za donošenje odluka u EU.

“Ovaj slučaj pokazuje još jednom da je problem konsenzus u donošenju odluka. Ne možemo nastaviti pošto jedna zemlja blokira. Danas nije dobar dan, jer je trebalo da pokrenemo pristupni proces za dve zemlje, ali to ne možemo, jer jedna država blokira ceo proces. Moramo razmotriti naše metode rada”, rekao je Borelj novinarima u Briselu.

Bugarska, naime, blokira početak pregovora dveju zemalja zbog toga što nije zadovoljna načinom na koji se bugarsko stanovništvo tretira u Severnoj Makedoniji, a iako je izgledalo kao da bi do podizanja veta moglo da dođe, nakon izglasavanja nepoverenja vladi u Sofiji ovakva mogućnost čini se jednako dalekom kao i pre nekoliko meseci, ako ne i daljom.

Samo nekoliko dana pre nego što je Borelj negativno komentarisao konsenzus, isto je učinila i predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lejen. Ona je napomenula kako bi EU morala da bude u mogućnosti da brže odgovori na geopolitička zbivanja, i da bi trebalo “okončati” zahtev za jednoglasnosnošću kada su u pitanju spoljnopolitičke odluke bloka.

“U spoljno političkim odlukama, stvarno nam je neophodno glasanje kvalifikovanom većinom”, rekla je Fon der Lejen, prenosi briselski portal Politiko. Takođe, dodala je i da bi bilo teško da se tako velika promena napravi, ali da je njeno čvrsto uverenje da nije moguće da se zahtev za jednoglasnošću održi.

“Kada je u pitanju spoljna politika, duboko sam uverena kako ne sme i u budućnosti da se dešava da EU ne može da zauzme neki stav zbog samo jedne blokade u kritičnim situacijama. S obzirom na to da se događaji inače odvijaju velikom brzinom, svet želi da čuje šta Evropa misli. Previše često se dešava da evropski glas ne može da se čuje zbog toga što jedna država pravi blokadu. Zbog toga, smatram da nam je potrebno glasanje kvalifikovanom većinom”, rekla je Fon der Lajen.

Nemačka među “najglasnijima”

Među državama članicama EU koje zahtevaju ukidanje prava pojedinačnog veta kada su u pitanju odluke koje se tiču spoljne politike, jedna od najglasnijih je Nemačka, koja se, uz Francusku, često smatra i liderom čitavog bloka. Tako je prošle godine tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao da pojedine članice svojim vetom “parališu evropsku spoljnu politiku”.

Njegov zahtev je pre samo nekoliko dana ponovio i aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc, koji je rekao da će “uložiti sve napore da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata za ulazak u EU” (što se i dogodilo), ali je istovremeno naglasio i da se zalaže za reformu Unije, pre svega kada je reč o pravilima glasanja. Slično kao i Fon der Lejen, Šolc je uputio zahtev da EU pređe na donošenje spoljnopolitičkih odluka kvalifikovanom većinom.

Govoreći pred poslanicima u Bundestagu, nemački kancelar je istakao da se zalaže za reforme u EU, pre svega za promenu pravila glasanja kako bi se sprečilo da pojedinačne zemlje blokiraju odluke većine, posebno apostrofirajući spoljnu politiku kao oblast u kojoj je takva promena nužna.

Još jednom oslikavajući kako u EU nema jedinstva po svim pitanjima, neke zemlje su već izrazile svoje negodovanje zbog ovakvog predloga nemačkog kancelara. Među njima je i Francuska, koja je iznela primedbe na ukidanje prava veta u ključnim oblastima kao što je spoljna politika.

Poslednji slučaj “paralisao” povećanje poreske stope

Veliki broj primera u kojima se vidi kako u praksi funkcioniše “paralizovanje” EU odluka vetom dok države članice ne dobiju ono što žele, bilo je i na samom Balkanu. 

Tako je Hrvatska 2016. godine stavila veto na otvaranje poglavlja 26 u pregovorima Srbije o pridruživanju EU, ali ga je povukla nakon što je u Beogradu sporazum koji se tiče štampanja udžbenika za osnovnu školu na jeziku nacionalnih manjina. Dalje, U decembru 2008. godine, Slovenija je jedina blokirala otvaranje 11 poglavlja za pristup Hrvatske Evropskoj uniji, a ova blokada trajala je 10 meseci.

Takođe, Grčka je zbog spora u vezi sa imenom godinama blokirala Severnu Makedoniju kada su u pitanju pregovori za članstvo u EU – veto je podignut kada je ta zemlja promenila ime iz “Makedonija” u “Severna Makedonija”. Sada im problem pravi i Bugarska, pa Skoplje i dalje nije pristupilo pregovorima za članstvo u evropskom bloku.

Međutim, jednoglasnost država članica EU nije neophodna samo kada je u pitanju proširenje, već i za niz drugih odluka, a u poslednje vreme je “partibrejker” najčešće Mađarska. Premijer te zemlje Viktor Orban prvo je nedeljama odbijao da prihvati šesti opaket sankcija koji je Evropska unija spremila Rusiji, tvrdeći da bi se tako ugrozila energetska bezbednost njegove zemlje. Naposletku su iz EU morali da naprave određene ustupke, i sankcije su usvojene.

 U najskorijem primeru je glavni protagonista ponovo bio Orban – Mađarska je 17. juna u poslednjem trenutku stavila veto na odluku Evropske unije kada je u pitanju nametanje globalne stope poreza od 15 odsto. Upravo ovaj slučaj je jedan od razloga zašto su Borelj i Fon der Lejen nedavno govorili o ukidanju veta, a slično je prokomentarisao i Paolo Đentiloni, koji je zadužen za ekonomske poslove EU.

“Ako biste morali da izaberete jedan primer u istoriji gde princip jednoglasnosti stvara veoma teške probleme, teško da biste našli bolji trenutak od ovog”, rekao je kratko Đentiloni. 

Da pravo veta može da bude dobar ucenjivački kapital pokazala je Poljska, koja je zapravo prva stavila veto na odluku o poreskoj stopi još u aprilu, a jedan broj država članica smatrao je da je u pitanju samo “osveta” Varšave zbog spora koji su vodili sa Evropskom komisijom, a zbog kog im je suspendovana dodela njihovog dela iz fonda za obnovu nakon pandemije. Poljskoj je, naposletku, odobreno da dobije 36 miliona evra iz fonda, dok je novac namenjen Mađarskoj i dalje zamrznut.

Pojedini zvaničnici EU smatraju da Mađarska “ucenjuje Evropsku uniju” u ovom slučaju, mada je portparol mađarske vlade Zoltan Kovač odbacio ovakve optužbe, rekavši da bi “odluka o poreskoj stopi negativno uticala na konkurenciju među zemljama Evropske unije”.

Šta je sve potrebno promeniti?

Priča o spoljnoj politici EU traje dugo i ideja o ukidanju veta se pojavi često. Ideja o promeni načina donošenja odluka u Uniji lansirana je u vreme pravljena ustava EU, čije je usvajanje propalo na referendumima. Miroslav Stojanović, nekadašnji dopisnik “Politike” iz Berlina, rekao je ranije za Euronews Srbija da su od tada postojale brojne inicijative kako napraviti efikasniji način odlučivanja.

Razvrstavane su članice prema njihovoj demografskoj moći, prema broju stanovnika, pa su najveći broj glasova imale recimo Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Španija, Italija. Ispostavilo se da to naravno ne može da prođe zato što bi onda recimo četiri zemlje mogle da naprave prevagu i da dominiraju u tom načinu odlučivanja”, istakao je Stojanović. 

“Kombinovalo se onda da jedna odluka može da bude prihvaćena ako dobije većinu glasova, ali i većinu članica EU, da se kombinuju male članice i velike, da se ne vidi disproporcija u načinu odlučivanja, ali ni to nije prihvaćeno. Evropska unija i dalje funkcioniše po principu jedinstvenog glasanja, konsenzusa, što onda dovodi do blokada u nekim situacijama, a to bude drastično izraženo kad naiđu vremena kriza, kao što su recimo bile finansijska, pa dužnička kriza oko Grčke, gde se dosta teško odlučivalo ili recimo sad u vreme pandemije”, dodao je.

Kako je ranije za Euronews Srbija objasnio Uroš Ćemalović, doktor Univerziteta u Strazburu i naučni saradnik Instituta za evropske studije, zahtevi za ukidanje veta su “dobra vest”, a pojedinačno pravo veta je “refleks hladnoratovskog doba”. 

Kao jedan od sektora gde bi potencijalno glasanje kvalifikovanom većinom moglo da se upotrebi, jeste i politika proširenja EU, što bi imalo uticaja i na zemlje Zapadnog Balkana koje su u “evropskoj čekaonici” već dugo. Ipak, da bi se pojedinačni veto ukinuo, odnosno mogućnost da jedan blokira sve, ponovo je potrebno jednoglasje.

“Ne bih se usudio da spekulišem, ali gotovo sam siguran da se državama suverenističke orijentacije, sa nešto slabijom demokratskom tradicijom, a to su pre svega države Višegradske grupe Poljska i Mađarska, neće mnogo svideti ta ideja, iako su one formalno za pridruživanje. Takođe, nisam siguran da bi neke starije članice, odnosno države osnivači, kao što je Holandija, bile oduševljene. Lepo je što Nemačka, kao najveća članica, to gura”, rekao je Ćemalović.

Do promena, kao što je i Fon der Lejen istakla, ne bi došlo lako. Kako je Slobodan Zečević Instituta za evropske studije objasnio za Euronews Srbija, moralo bi da dođe do reforme institucionalnog sistema, ovlašćenja i reforme osnivačkih ugovora EU gde bi se tačno navelo u kojim oblastima spoljne politike ili politike proširenja može da se donese odluka kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno. 

“Mislim da bi trebalo sačekati neku promenu osnivačkih ugovora i onda doneti odluku da se u određenim oblastima spoljne politike dozvoli donošenje odluka kvalifikovanom većinom”, rekao je ranije Zečević.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/53047/u-klopci-konsenzusa-sve-glasnije-poruke-iz-eu-koje-vode-ukidanju-veta-ima-li-zapadni-balkan-razlog-da-se-raduje/vest