Iako su, kako je rekla evropska komesarka za unutrašnju politiku Ilva Johanson nakon sastanka u Luksemburgu, razgovori sa Srbijom podignuti na najviši nivo, te da imaju obećanje da će se Beograd saglasiti sa viznom politikom Brisela, mogućnost da Srbija snosi određene posledice u vidu ukidanja bezviznog režima sa EU nije sklonjena sa stola. 

“Moja predsednica Ursula fon der Lajen je direktno razgovarala sa predsednikom Vučićem i mi smo dobili obećanje da će se Srbija usaglasiti sa našom viznom politikom, počevši od nekih nacionalnosti sa kojima je situacija veoma hitna, poput Tunižana, Indijaca i ljudi iz Burundija. Dakle, blisko ćemo sarađivati sa Srbijom i drugim partnerima sa Zapadnog Balkana i zaista očekujem da se usaglase. Ja naravno ne isključujem i neke druge mere ukoliko se to ne desi, ali za početak je dobro što su obećali da će se usaglasiti sa nama”, rekla je Johanson.

Prema zvaničnim podacima Fronteksa, zapadnobalkanska ruta i dalje je najaktivnija migraciona ruta sa više od 19.000 ilegalnih prelazaka samo u septembru, što je dvostruko više nego u istom periodu prošle godine. U prvih devet meseci, više od 106.000 ljudi je sa Zapadnog Balkana ušlo u Uniju bez zvanične dokumentacije – tri puta više nego 2021. Pojedine članice EU već neko vreme prstom upiru u Srbiju koja ima bezvizne sa brojnim zemljama, a to, kako navode, olakšava ljudima da putuju u Srbiju, odakle ilegalnim putem ili traženjem azila pokušavaju da dođu do zemalja EU. 

Kako je za Euronews Srbija rekao pravnik Nikola Kovačević, do usklađivanja vizne politike će verovatno doći.

“To znači da će Srbija vrlo verovatno ako je pametna i promeniti svoju postojeću politiku. Ako se to ne desi, pa možda ponovo i doživimo to da nam bude privremeno suspendovan bezvizni režim, da kao nekada stojimo u nekim redovima. Nadam se da do toga neće doći”, rekao je on.

Govoreći o usklađivanju sa viznom politikom EU, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ranije najavio “značajno usklađivanje”, danas je rekao: “Evo, nema problema, ukinućemo (bezvizni režim), a bezvizni režim za neke od tih zemalja postoji još od 1965. godine, poput Tunisa. Posle 57 godina, zato što je to njihov hir, usaglasićemo se, nema problema. Problem je u Srbiji, problem je Burundi, Rusija, nema problema, rešićemo problem. Mislite da će da bude dovoljno, neće, neće biti ni vest”. 

Kazna koja (zasad) nije na stolu

Nije tajna da je bezvizni režim za 22 zemlje sveta bio zaista problem u izveštajima Evropske unije o napretku Srbije, a osim Indije, Tunisa i Burundija, koje zapadni pominju zapadni mediji, države koje su navođene kao sporne su i Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Kina, Kuba, Gvineja Bisao, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam i Turska.

Kako je nedavno pisao Dojče vele, broj tražilaca azila u Nemačkoj se u prvoj polovini 2022. znatno povećao, a najviše ljudi dolazi preko takozvane Balkanske rute. U Austriji je trenutno neobično mnogo zahteva za azil od ljudi iz Indije i Tunisa, a od jula Indijci podnose najviše zahteva. To se, između ostalog, objašnjava činjenicom da je građanima tih zemalja dozvoljen ulazak u Srbiju bez vize. Odatle onda mnogi kreću dalje ka Zapadu – čak i do Luksemburga.

Upravo ovo pitanje bilo je tema i nedavnog samita u Budimpešti, na kojem su učestovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, mađarski premijer Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer. Nakon susreta Vučić je izjavio da je došlo do ponovnog rasta broja dolazaka izbeglica, te da će Srbija do kraja godine “značajno uskladiti” svoju viznu politiku sa EU. 

“Potrebno je da se donesu vrlo jednostavne odluke, da se uvede ponovo vizni režim za sve ove zemlje iz kojih je za ovih prethodnih dve-tri godine značajno veći broj ljudi počeo da dolazi u Srbiju. Jasno je da će ona vrlo brzo morati da se uskladi sa viznom politikom EU jer smo zemlja kandidat za članstvo. Mislim da će do usklađenja doći, ali isto tako da nema potrebe da se diže tolika panika s obzirom na to da i Evropa i EU i njihove polItike, koje nekada imaju za cilj da smanje dolazak različitih kategorija izbeglica, su vrlo često neadekvatne”, rekao je Kovačević.

Na pitanje kako komentariše retoriku koja danas stiže iz Brisela, Kovačević kaže da se nada da takva vizna politika neće dovesti do toga da ćemo ponovo morati da apliciramo za vizu.

“Ono što sada pitanje jesu razlozi zbog kojih je Srbija inicijalno uvela te bezvizne režime. Ja ću podsetiti da je Burundi dobio bezvizni režim sa Srbijom kada je povukao priznanje nezavisnosti Kosova, isti je slučaj sa Sijera Leoneom, sa Surinamom. Zaista sam ubeđen, ne želim da verujem da će neodgovorna vizna politika dovesti do toga da mi ponovo moramo da apliciramo za vizu, ali bez obzira na to šta mi uradimo sada, geografski se nalazimo na lokaciji kroz koju će prolaziti izbeglice, migranti, tražioci azila i nažalost za Evropu koja pokušava da se opaše žičanom ogradom, Fronteksom i svima, to neće značajno promeniti postojeću situaciju”, rekao je Kovačević.

Kakva je situacija sa migrantima u Srbiji trenutno?

A osim državljana pomenutih zemalja, u Srbiji se u prethodnom periodu beleži i rast broja onih koji dolaze iz Avganistana i Sirije. Komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević izjavila je da je ove godine kroz prihvatne centre i centre za azil prošlo 27.000 migranata više nego 2021. godine. 

“Ove godine registrovano je više od 95.000 migranata u odnosu na 68.308, koliko ih je bilo tokom čitave 2021. godine. Trenutno u pomenutim centrima boravi 5.241 migrant i procenjujemo da ih ima još 2.500 van prihvatnih centara”, izjavila je Stanisavljevićeva za Politiku. Ona je istakla da ostanak u Srbiji nije prioritet ljudi koji u Evropu dolaze iz Azije i Afrike, jer je od 2008. godine u našoj zemlji azil dobilo samo 228 njih. 

Taj broj, kako kaže Kovačević, može da bude čak i veći jer nisu svi koji prođu kroz Srbiju registrovani.

“To još jednom potvrđuje da čitav niz faktora utiče na to da ljudi prolaze ovuda. Čitav niz faktora u delu sveta koji su tako locirani da vode ka nama uslovljava da ljudi kreću dalje i da jednostavno nećemo moći ni mi da izbegnemo taj talas. Jasno je da je to povećanje logičan sled stvari i bojim se kako vreme bude odmicalo da će ne samo izbeglice iz Afrike i Azije, već i sad ukrajinske izbeglice iz Evrope, sve više dolaziti na naš najmanji kontinent na svetu”, istakao je on.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/65785/tri-zemlje-posebno-sporne-novi-korak-srbije-ka-eu-krece-proces-ukidanja-bezviznog-rezima-pojedinim-drzavama/vest