Toplotni talas koji je prošle nedelje zahvatio skoro celu Evropu doneo je rekordne temperature u nekoliko zemalja, ali i požare koji su se širili od Portugala pa sve do Grčke. U Velikoj Britaniji živa je prvi put prešla 40 stepeni Celzijusovih, a i u Nemačkoj je zabeležen najtopliji dan u godini. Međutim, beleženi su i smrtni slučajevi usled posledica ekstremnih vrućina, a s obzirom na to da klimatolozi upozoravaju da će ovakvi talasi da budu češći, jedno pitanje koje se nameće je i da li je Evropa spremna?

“Ovakvi toplotni talasi biće sve češći u narednim decenijama. Negativan trend klime će se nastaviti, barem do 2060-ih, nezavisno od našeg uspeha u naporima za ublažavanje klimatskih promena. Udaljavamo se od blaže, normalne klime. I ako budemo uspešni u zaštiti, ovaj trend bi mogao da se prekine tek 2060-ih”, rekao je Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija.

I klimatolog Vladimir Đurđević objašnjava za Euronews Srbija da ukoliko u naredne tri do četiri godine ne uradimo nešto po ovom pitanju posledice oko poremećaja ravnoteže klime, globalno, biće vrlo uočljive. On objašnjava da su nam predstojeće godine važne kako bi, ukoliko radimo kako treba, videli neke konkrente pomake na bolje. 

Ipak, da je Evropa zapravo zasad nespremna na ovakve promene i na ovakve toplotne talase pokazalo se kada su se prošle nedelje požari masovno proširili u Francuskoj, Španiji, Grčkoj i Portugalu. Umesto da rasporedi dodatne avione za gašenje požara, u Evropskoj uniji vodili su se razgovori o njihovoj kupovini.

Mark Parington, viši naučnik odeljenja Kopernikus pri Evropskom centru za meteorološka istraživanja, rekao je za Euronews da države koje su trenutno pod toplotnim talasom trpe štetu višednevnih šumskih požara, koji su, kako kaže, nadmašili sve što je nauka do sada videla.

I ne samo to, da Evropa ima još mnogo posla kako bi se prilagodila novoj klimi moglo se videti i na uticaju ovog toplotnog talasa na privredu jer su se i energetska, transportna i tehnološka infrastruktura borile da funkcionišu na temperaturama višim od 40 stepeni.

Kako piše Politiko, na najvišem nivou, evropske vlade jednostavno ne uspevaju da adekvatno planiraju šta raditi sa toplijom planetom. Sve zemlje EU su razvile nacionalne planove o tome kako će se nositi sa klimatskim promenama, ali oni su često slabo razrađeni i nedovoljno finansirani. Prema zakonu EU, od svake zemlje članice se traži da prijavi koliko troši na takozvano “prilagođavanje klimi” – ukupno i po sektorima, a analiza Politika o njihovom izveštavanju  pokazuje da 20 od 27 članice daje ograničene ili čak nikakve detalje o svojim planovima potrošnje.

Oni to jednostavno nemaju”, rekao je Voter Venevil, stručnjak za prilagođavanje klimatskim promenama u Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA).

“Ovo nije poslednji toplotni talas”

Vikend za nama obeležile su tropske temperature a živa u termometru u subotu, na nekim mestima i u Srbiji, bila je iznad 40 stepeni Celzijusa. Meteorolozi i za naredne dane najavljuju visoke temperature i to počev već od danas. 

Đurđević kaže u razgovoru za Euronews Srbija da ovo nije poslednji toplotni talas, da će svakako biti povremenih zahlađenja, ali da ćemo do kraja leta ostati u ovom toplotnom režimu.

“Ovaj talas traje prilično dugo, imaćemo blagi pad temeprature sada u sredu, a onda i u nedelju kada nam stiže još jedno ozbiljnije zahlađenje. Tada ćemo možda imati i nekoliko dana prijatnijeg vremena. Međutim, nakon toga nas ponovo očekuju visoke temperature koje će biti preko 40 stepeni. To znači da do kraja leta ostajemo u ovom toplom režimu sa temperaturama koje su iznad proseka”, kaže on.

Dodaje da uprkos tome što su se ovih dana beležile izuzetno visoke temperature, to ne znači da se ova godina po vrelini razlikuje od prethodnih, tačnije da je nešto toplija.

“Mi smo u režimu bliskom rekordu po pitanju visokih temperatura, ali nismo ga još uvek oborili. Najveća ikada izmerena maksimalna temperatura u Srbiji bila 44,9 stepeni i to u julu 2007. godine u Smederevskoj Palanci. Inače je jul tipičan za te visoke temperature, tako da ove godine nismo probili ni jedan rekord. Međutim, svakako smo zabeležili temperature koje su značajno iznad proseka. Na primer tako je bilo u subotu. Inače je vreme ovih dana za 12 stepeni bilo toplije nego što se očekivalo”, kaže Đurđević.

On kaže i da ukoliko u naredne tri do četiri godine ne uradimo nešto po ovom pitanju posledice oko poremećaja ravnoteže klime biće vrlo uočljive.

“Naš zadatak je da proizvodnju energije prebacimo sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Umesto da pravimo energiju iz uglja, nafte i gasa treba da je pravimo iz vetra, sunca i hidropotencijala iz vode. To treba da se uradi globalno, a to je vrlo komplikovano. Trenutni trendovi pokazuju da se vide neki pomaci, ali je daleko to od onog što nam je potrebno. Imamo rok od tri do četiri godine, da vidimo da li ima zaokretanja. Naravno, ne može sve da se promeni za tako kratko vreme, ali bar u tom vremenskom rasponu možemo da vidimo da je nešto počelo da se menja”, objašnjava on.

Kaže da ukoliko uspemo da do 2050. godine zamenimo globalni energetski sistem i da pravimo svoju energiju iz obnovljivih izvora, onda postoji šansa da će proces globalnog zagrevanja da se zaustavi na granici od dva stepena.

“Trenutno je topije za jedan stepen, ali u narednim godinama može da probije i za još jedan. Ukoliko do toga dođe, na neki način ti ekstremi u vidu suša, poplava i visokih temperatura mogli bi da budu duplo češći i intezivniji. Malo je vremena nam je ostalo”, dodaje.

Odgovor na katastrofu

Toplotni talasi su, inače, najsmrtonosnije prirodne katastrofe u Evropi, a u poslednje četiri decenije, između 76.000 i 128.000 ljudi je umrlo tokom ekstremnih temperatura, pokazuju podaci EEA. Najveći broj smrtnih slučajeva izazvanih toplotom tokom poslednjih decenija zabeležen je ne u tipično toploj Španiji ili Italiji, već u Nemačkoj, naglašavajući tako ulogu koju imaju lokalne politike u nivou pripreme.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, manje od polovine od 27 članica EU ima akcione planove za upravljanje zdravstvenim uticajima ekstremnih vrućina, a od onih koje to rade, više od polovine je nedovoljno finansirano.

“Nesklad između nivoa opasnosti i tempa akcije je skandal. Ne znamo kada dolazi sledeća velika stvar i nismo spremni”, rekao je Martin Herman, lekar iz Minhena i predsednik Nemačke alijanse za zaštitu klime i zdravlje.

Neke zemlje su počele da preduzimaju mere nakon smrtonosnog toplotnog talasa 2003. Francuska je tako usvojila takozvani plan za bolje upozoravanje i zaštitu stanovika, mnoge njene opštinske vlasti su takođe registrovale svoje najugroženije građane kako bi mogli da stupe u kontakt sa zdravstvenim ustanovama kada se približi talas vrućine.

Marten van Alst, direktor centra za klimu pri Crvenom krstu i član savetodavnog odbora za klimatske promene pri EU, kaže da su takve politike značajno redukovale stopu smrtnosti, ali nivoi pripremljenosti se veoma razlikuju.

Pet godina nakon što je nemačko ministarstvo životne sredine pozvalo na lokalne akcione planove, anketa sprovedena na 300 nemačkih okružnih vlasti koju je sproveo list Die Zeiz otkrila je da 80 odsto njih nije imalo nikakav protokol. Zemlja takođe nije spremna da se uhvati u koštac sa šumskim požarima i razmerom kojom sada zahvataju ogromne površine zemlje. Samo u saveznoj državi Severna Rajna Vestfalija za četiri dana izbilo je 11 požara.

Kako navodi Politiko, čak i dok jure ka zapaljenim poljima i šumama, vatrogasci se bore sa zamršenom birokratskom mrežom, rekao je Ulrih Kimolino iz Nemačke vatrogasne asocijacije. Lideri brigada moraju da zatraže helikoptere za gašenje požara od lokalnog komandnog centra, koji mora da pita regionalnu vladu, koja onda mora da pita savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, koje zatim proverava da li su regionalni ili savezni policijski ili vojni piloti dostupni za letenje.

U najboljem slučaju ovaj proces traje jedan do dva sata, rekao je Kimolino nemačkim medijima. Ali neke države takođe zahtevaju da se obrasci popune – sve dok se požar širi – što znači da odobrenje može potrajati nekoliko sati. Uporedite ovo sa Grčkom, gde su vlasti na primer prošle nedelje dopremile 15 letelica za borbu protiv požara u regionu Atine u roku od 26 minuta, pisao je Katimerini.

A podsticanje zemalja na prilagođavanje višim temperaturama ima i ekonomski aspekt. U mnogim delovima Evrope zbog toplotnog talasa infrastruktura je otkazala zbog visokih temperatura. U Londonu je aerodrom Luton morao obustavi letove jer je zbog vrućine oštećena pista. Veliki deo železničkog sistema u Velikoj Britaniji je zatvoren, u Amsterdamu se pribeglo prskanju vodom mostova kako bi bili održani u funkciji, dok su u Italiji auto-put i železničke linije koje povezuju Trst sa ostatkom zemlje morale da budu zatorene jer su šumski požari zatvorili područje. U Francuskoj i Belgiji nuklearne elektrane su obustavile ili usporile rad jer je rashladna voda postala previše topla. 

Ipak, prilagođavanje infrastrukture kako bi ona postala otpornija na toplotu koštaće mnogo. Većina, na primer, severnih evropskih zemalja, izgrađena je da zadrži, a ne da izbaci toplotu, pa oni ni nemaju jedinice za klimatizaciju, što znači da će njihovo povećanje otpornosti na toploti zahtevati masovno renoviranje. 

A kako navodi Politiko, konačna granica pripreme za topliju planetu je u glavama Evropljana jer čak i dok su meteorološke agencije izdavale sve glasnija upozorenja po život koji predstavlja rekordna vrućina, mnogi su spakovali svoje roštilje i losione za telo i krenuli na izlete.

Euronews Srbija , Politico

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/56843/steta-kakvu-nauka-do-sad-nije-videla-toplotni-talas-hara-evropom-zabrinjavajuca-upozorenja-klimatologa/vest