Objava patrijarha Porfirija na društvenim mrežama u kojoj, kako je protumačio deo javnosti, preti objavljivanjem spiskova „nepodobnih“ direktora škola koji navodno sprečavaju đake i njihove roditelje da se opredele za versku nastavu, ponovo je otvorila pitanje statusa veronauke u školama.

U medijima i na društvenim mrežama se po ko zna koji put vodi debata da li je verskoj nastavi mesto u obrazovnim ustanovama, negativne pojave koje prate SPC prebacuju se „na teren“ verske nastave, ali van radara, čak i stručne javnosti, ostaju odgovori o tome šta se dešava u učionicama, kakvi su efekti veronauke posle dve decenije od njenog uvođenja, kakve su kvalifikacije ljud koji predaju ovaj izborni program, ko i na koji način kontroliše njihov rad.

Poslednja studija o kvalitetu programa i kompetencijama nastavnika verske nastave i građanskog vaspitanja rađena je davne 2012/2013. školske godine u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, kažu za Danas u Ministarstvu prosvete, iz koga preciziraju da versku nastavu pohađa 448.925 učenika osnovnih i srednjih škola, a građansko vaspitanje 300.274. Odnos je, dakle, 60 prema 40 odsto u korist veronauke, iako je godinama unazad bio pola-pola.

Podaci koji su nedavno izneti za školsku 2020/21. godinu u okviru istraživanja o građanskom vaspitanju pokazali su još povoljniji položaj veronauke – na građansko je išlo 264.220 učenika, što je oko 34 odsto od ukupne đačke populacije.

Statistika svedoči da se najmanji broj učenika opredeljuje za građansko od prvog do četvrtog razreda osnovne škole – svega 20 odsto. Taj broj je dupliran u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi, ali je opet pohađanje verske nastave masovnije.

Verska nastava i njen alternativni predmet građansko vaspitanje su uvedeni u škole uredbom tadašnje Vlade Srbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić,  u jesen 2001. godine u prve razrede osnovnih i srednjih škola kao fakultativni predmeti, što je značilo da su učenici mogli da izaberu jedan ili drugi predmet, oba ili nijedan.

Na primedbe da je veronauka uvedena političkom odlukom crkva je odgovorila da nije reč o uvođenju, već njenom vraćanju u škole posle pauze od skoro 50 godina.

Naredne školske godine (2002/2003.) verska nastava i građansko vaspitanje  postaju izborni predmeti na oba nivoa školovanja, što podrazumeva obavezan izbor i pohađanje jednog od njih.

Krenulo se od prvog razreda osnovne i prvog srednje da bi  2005. u svim ciklusima preduniverzitetskog obrazovanja dobili naziv obaveznih izbornih predmeta.

Od tada do danas status veronauke i alternativnog predmeta se nije menjao, bez obzira što su zakonskim promenama 2018. postali izborni programi.

Đaci se za jedan od njih opredeljuju na početku prvog i petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, a jednom u toku četvorogodišnjeg ciklusa mogu promeniti izbor.

Tokom vremena se promenio odnos prema ovim predmetima, pa to više nije isključivo opredeljivanje između „konzervativne“ i „moderne“ Srbije, već često za manje zahtevnog ili zanimljivijeg nastavnika jer je činjenica da se zbog svog statusa ne smatraju „ozbiljnim“ predmetima.

Upravo zbog toga veronauka se, kao uostalom i građansko (GV), suočava sa sličnim problemima koji je prate od starta.

O tome se govorilo krajem prošle godine i na Bogoslovskom fakultetu povodom dve decenije od uvođenja verske nastave u domaći obrazovni sistem, a sa tog skupa je proizašao niz predloga upućen najvišim državnim organima, između ostalog, da se veronauci vrati status obaveznog izbornog predmeta, da se nastava organizuje na nivou odeljenja, a ne grupa, bez obzira na broj prijavljenih, kao i da se časovi verske nastave održavaju istovremeno sa časovima GV.

Predloženo je i da se opredeljivanje vrši posle prve ili druge nedelje školske godine, a nakon predstavljanja nastave i nastavnika oba predmeta.

Traženo je takođe da se zakonski uredi status 2.100 veroučitelja i da im se omogući zaposlenje na neodređno vreme, te da crkve, odnosno verske zajednice imaju pravo da ih „povuku iz nastave“ ukoliko njihov rad u školi ili postupci u zajednici izvan škole nisu u saglasnosti sa verskim učenjem te crkve, odnosno verske zajednice.

Crkva je tražila i da samostalno vrši nadzor nad ostvarivanjem verske nastave u pogledu njene saglasnosti sa sopstvenim verskim učenjem.

A kako je trenutno  u praksi? Patrijarhove tvrdnje o pritiscima da se bira građansko mnogi direktori škola sa kojima smo razgovarali demantuju.

Za sada su u domenu spekulacija priče da se u manjim sredinama upravo veronauka nameće, da u nekim osmoletkama učiteljice „vuku“ na stranu građanskog da bi imale pun fond časova, da pojedini direktori otvoreno promovišu versku nastavu, dok neki drugi više  „simpatišu“ građansko vaspitanje čineći uslugu kolegama da dopune normu.

Ministarstvo prosvete i škole nemaju uticaj na to ko će predavati versku nastavu, već obrazovnim ustanovama samo stižu spiskovi veroučitelja za konkretnu školsku godinu.

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja piše da listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar, a da nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.

Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

Upkos tome, u fusnoti odluke o proširivanju liste nastavnika verske nastave za školsku 2021/22. godinu, koju je potpisao ministar Ružić, piše napomena: „Direktorima škole prepuštamo da sami odluče na osnovu školske spreme, godina staža i drugih relevantnih kriterijuma, a bez mešanja bilo koje tradicionalne crkve ili verske zajednice, izbor kandidata kojeg žele uposliti“.

U praksi se, tvrde direktori sa kojima smo razgovarali, nikad nije desilo da se njima prepusti izbor.

Kažu i da veroučitelji ne podležu stručno-pedagoškom nadzoru prosvetnih savetnika iz školskih uprava, već njihov rad kontroliše crkva, a kada je reč o prosvetnoj inspekciji, ona postupa u sklopu provere zakonitosti rada škola.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, inspekcija gotovo da nema pritužbe na račun ne samo veroučitelja, već i nastavnika građanskog vaspitanja, a jedan prosvetni inspektor to tumači činjenicom da se ovi predmeti ne ocenjuju.

U neformalnim razgovorima provejava zaključak da je cela priča sa veronaukom van kontrole prosvetne vlasti, te da je jedan od razloga zašto se odlaže rešavanje radno-pravnog statusa veroučitelja upravo bojazan da bi mogli doći u sukob sa crkvom i njenim stremljenjem da ima glavnu reč.

A poznato je kako su prošli ministri koji su imali ideju da nešto promene.

S druge strane, iz Ministarstva prosvete za naš list ističu da 2.100 veroučitelja, koliko ih je zaposleno u osnovnim i srednjim školama (iz sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica) ima potpuno isti status kao i drugi nastavnici, kada su u pitanju kvalitet rada i zahtevi nastave.

– Stručno-pedagoški nadzor se obavlja kroz redovne nadzore od strane prosvetnih savetnika, kroz eksternu evaluaciju i pojedinačne nadzore. U svakom spoljašnjem vrednovanju i ova nastava bude u uzorku časova koji se posmatraju. Isto je i kada su u pitanju predstavke na rad veroučitelja, prosvetni savetnici ostvaruju stručno-pedagoški nadzor nad njihovim radom – tvrde u Ministarstvu.

Nekoliko direktora škola iz Beograda pak kaže da se ne seća kada su prosvetni savetnici prisustvovali času verske nastave.

Pitali smo nadležne i da li je neki od zahteva koje su dobili nakon skupa na Bogoslovskom fakultetu ispunjen.

– U proteklom periodu smo imali sastanake sa predstavnicima SPC oko pripreme obuka za veroučitelje, jer se kvalitet nastave mora podići na viši nivo.  Ministarstvo je, prema dogovoru sa predstavnicima SPC, od prošle godine, pripremilo predlog pilot projekta za unapređivanje kvaliteta nastave Pravoslavnog katihizisa u osnovnoj i srednjoj školi. Očekujemo povratnu informacija o zajedničkom planiranju projekta – navode u Ministarstvu.

Programi

Za razliku od planova i programa svih drugih predmeta koji prolaze kroz Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), planove i programe za versku nastavu donosi ministar, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica i po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama.

Na pitanje da li je tačno da programi verske nastave nisu u skladu sa zakonom jer nisu urađeni „ishodovno“, što je okosnica aktuelne reforme obrazovanja, u Ministarstvu kažu da su jedino predstavnici SPC uradili planove i programe po ishodima učenja, ali ne za sve razrede osnovnih i srednjih škola.

– Ostali predstavnici verskih zajednica, nisu se odazivali pozivu ZUOV-a da dođu na obuke za pisanje planova i program po ishodima – ističu u Ministarstvu.

V.Andrić

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sta-je-sporno-u-izvodjenju-veronauke-koju-pohadja-60-odsto-djaka-dve-decenije-od-uvodjenja-u-obrazovni-sistem/