Foto: Pixabay/ThoughtCatalog; Screenshot Twitter; Screenshot Index.hr

U najmanju ruku neprijatno iskustvo Beograđanke Ljubice Bungin, i detaljima internet zloupotrebe čija je bila žrtva, pisali smo prethodnih dana. I sama Ljubica je još pod ružnim utiskom da neko može da zloupotrebi njenu fotografiju, pripiše joj lažno ime i, još bitnije, lažno svedočenje o nekakvom lekovitom čaju protiv visokog pritiska, da i proizvođač i drugi “krivci” koji su odgovorni za takvu prevaru mogu da nestanu za tili čas i izbrišu sve tragove da se nešto tako dogodilo ili postojalo, kao i zbog toga što u Srbiji, a možda i šire, ne postoje mehanizmi koji vinovnike takvih zloupotreba mogu da pronađu i kazne.

Kako smo saznali od pravnih stručnjaka, takvo delo se ne goni po službenoj dužnosti.

A ako nasamareni pojedinac pokuša da istera pravdu i pokrene privatnu tužbu, morao bi sam da sazna ko je, gde se nalazi i ko su predstavnici moguće fiktivne firme, proizvođača čaja La Sante organic, koja je, kako smo pisali, zajedno sa spornom reklamom i svim linkovima koji vode ka sajtu ili tom promotivnom tekstu, za manje od sat vremena pošto se pokrenula rasprava o tome na Tviteru, isparili sa mreže.

Slučaj Ljubice Bungin aktuelizovao je odavno sporna pitanja o domaćem zakonodavstvu koje pokušava da uredi taj potpuno neuređen virtuelni prostor, što nije nimalo lako, dokle se stiglo sa pravnim mehanizmima koji mogu pomoći pojedincima koji se nađu u ovoj situaciji i da li su i dalje internet prevaranti i prestupnici u dalekoj prednosti nad zakonom, najpre s obzirom da u čestim situacijama krivci ne mogu da se podvedu pod zakonodavstva država u kojima se pak vide, čuju i gde plasiraju svoje proizvode.

S druge strane, dok je i priča još aktuelna i Ljubica je još uvek uznemirena, i kako kaže, oseća se poniženo i bespomoćno, jer sebe čitavog života doživljava kao osobu koja se bori za uređen sistem i pravila koja se poštuju.

– Moja prva reakcija je bila bes, bila sam ljuta, ali me je i uzmnemirila ta nemoć pred nečim što čovek i ne zna i ne može da veruje da mu se događa. Posle sam čitala da su se iste stvari događale i Olji Bećković i Oliveri Kovačević, ali još me ne napušta taj nekakav osećaj stida i poniženja, da svako može da sa vašim likom i imenom radi šta hoće, a vi možete samo bespomioćno da se ljutite na takav sistem. Ne znam ni da li bih u životu prihvatila da reklamiram čak i neki čaj koji sam zaista koristila i osećala se bolje, ni tada, jer to je igranje i manipulisanje sa najsvetijim, zdravljem ljudi. Da su reklamirali drvene igračke, pa da kažem “svejedno”, ali oni prodaju nešto što direktno utiče na zdravlje ljudi, a pritom raznim podvalama, ne samo fotografijom, “navlače” naivne ili očajne kupce, kaže Ljubica za Danas.

Ona dodaje da je svesna da je njena fotografija sa Tvitera postala javna čim ju je objavila, ali i kaže da je sigurna da “niko nema pravo da ispod nje napiše lažno ime i dopiše hvalospev nekom preparatu”.

– Jasno je da postoje mnogo teži i opasniji slučajevi zloupotreba na internetu, ali smatram da je ovo zaista prestup koji treba da se sankcioniše. Ja sam savršeno svesna gde živim, vidimo da se po tabloidima i televizijama sve više izmišlja. Volim ljude, taj koncept živim, i drugi se blagonaklono ophode prema meni. Celog života ponavljam da smo svi mi dobri samo nismo razumeli, a da ovakvim načinom na koji odgajamo generacije ne možemo ni biti pristojniji jer nas sve svode samo ili na linč ili na idolopoklonstvio. Bilo koji uređeni sistem je bolji od ovoga što se sada nama događa, pa hajde bar da krenemo od zakona, a pre toga od ukazivanja na svaku nezakonitost, svaku nepravdu, svaku prevaru, priča Ljubica, koja je penzionisana profesorka i arhitektkinja.

Ona podseća da za svaki posao postoje neki normativi koje morate da ispunite, što kao nekadašnji arhitekta odlično zna.

– Međutim, danas je sve otišlo predaleko, čak i u arhitekturi. Pa se, mimo svih naših, svetski propisa, stručnih analiza, izmeni zakon i izgradi se Beograd na vodi. Koliko ja pamtim vreme dok sam radila naši zakoni su vrlo pristojni, ali ko i sa kakvim pravom ih krši prema nekoj svojoj suludoj volji ili najdivnijoj viziji, isto je. Stalo mi je da društvo bude uređeno i da onaj ko je kriv može i da odgovara, ali i da se svakom prilikom na to upućuje. Treba sve što je mutno da se razbistri, da bude transparentno, i da svako na kraju nađe svoje mesto. Ali mesto možeš da nađeš samo u sistemu, a kako da ga nađeš u državi gde te određuje partijska knjižica a ne nivo znanja ni sposobnosti. Kroz moj radni vek do danas mnoge su se stvari izmenile, ili postajemo kuvane žabe ili sumanuti borci protiv vetrenjača, a sve to nije prirodno. Pretvaramo se u najgore nas, a za to, opet kažem, nisu ljudi krivi, već oni koji ga vode. Zašto mi umemo da se ponašamo pristojno kada negde odemo sa strane, a ovde sebi svašta dozvoljavamo? Jer se, po ugledu na naše “organizatore” i po ugledu na naše medije, identifikujemo se sa tim pa ili dozvoljavamo sebi da budemo takvi, ili likujemo što nismo takvi, te sve vlastite svinjarije time pravdamo, priča penzionisana profesorka, koja napominje i da se pionekad umori od ukazivanja “na sve te nepravilnosti i bezakonje koje nas okružuje”

Inače, Ljubica se obratila portalu Index.hr na kom je sporna reklama primećena, sa molbom da objave njen demanti, kao i da joj proslede

podatke naručioca reklame.

Odgovor nije dobila, kao ni naša redakcija, na ranije poslata pitanja. Ljubica kaže da je uradila do sada “sve što je umela”, ali da se rešenje problema autora reklame ne nazire.

Pitanje da li postoji zakonska regulativa koja štiti pojedinca od ovakvih i sličnih zloupotreba na internetu je kompleksno, kao i sama konkretna situacija u kojoj se našla Ljubica Bungin, kaže za Danas Lidija Komlen Nikolić, predsednica predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu.

– Svako od nas, čija slika se nalazi u virtuelnom prostoru, može da dođe u situaciju da ista bude zloupotrebljena. Zloupotrebe mogu da budu različitie. U zavisnosti od toga kako je zloupotrebljena nečija fotografija zavisi i način na koji možete da zaštite svoja prava. Postoji zakonska regulativa koja može da vas štiti i ona se u većini slučajeva sastoji u tome da se obratite administratoru sajta, društvene mreže, portala… da se sporni sadržaj ukloni. Kad je u pitanju online prostor postoji mnogo načina da, onaj koji krši pravila, sakrije svoj identitet. Za razliku od štampanih medija gde je situacija jasno definisana, objašnjava Komlen Nikolić i dodaje da fotografije maloletnih lica i dece uživaju jači stepen zaštite i u tom segmentu organi krivičnog gonjenja sarađuju na međunarodnom nivou jer je društvena opasnost mnogo veća kod zloupotrebe fotografija navedenih lica.

U konkretnom slučaju, nastavlja naša sagovornica, prva prepreka je sama činjenica da je sporan sadržaj postavljen na portalu, koji je hostovan u Hrvatskoj.

– U uslovima korišćenja portala Index oni su se ogradili od postavljenih sadržaja. Međutim, administrator sajta poseduje inofrmaciju ko je postavio sporan reklamni tekst. Međutim, tu se postavlja i pitanje čije je zakonodavstvo nadležno. U konkretnom slučaju važi hrvatsko zakonodavstvo iako je zloupotrebljena fotografija državljanina Republike Srbije, navodi Komlen Nikolić.

Odgovorno lice, u konkretnoj situaciji, je ono koje je neovlašćeno upotrebilo fotografiju oštećene Ljubice i to za krivično delo, koje se po našem zakonodavstvu goni po privatnoj tužbi.

– To je krivično delo Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145 Krivičnog zakonika. Takođe se postavlja pitanje, na koji način bi oštećena Ljubica mogla da dođe do potrebnih podataka ukoliko bi i htela da neku osobu privatno krivično goni. Ona bi teoretski mogla u građanskom postupku da tuži portal Index za naknadu nematerijalne štete ukoliko joj ne dostave informacije o osobi koja je postavila reklamu. Međutim, sumnjam u ishod postupka, a dodatno, postupak bi trebao da se vodi pred hrvatskim sudom. Naravno, dodatno situaciju otežava činjenica da su uklonjeni svi tragovi koji vode ka identifikaciji osobe koja je postavila reklamu, zaključuje Komlen Nikolić.

lice, u konkretnoj situaciji, je ono koje je neovlašćeno upotrebilo fotografiju oštećene Ljubice i to za krivično delo, koje se po našem zakonodavstvu goni po privatnoj tužbi.

– To je krivično delo Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145 Krivičnog zakonika. Takođe se postavlja pitanje, na koji način bi oštećena Ljubica mogla da dođe do potrebnih podataka ukoliko bi i htela da neku osobu privatno krivično goni. Ona bi teoretski mogla u građanskom postupku da tuži portal Index za naknadu nematerijalne štete ukoliko joj ne dostave informacije o osobi koja je postavila reklamu. Međutim, sumnjam u ishod postupka, a dodatno, postupak bi trebao da se vodi pred hrvatskim sudom. Naravno, dodatno situaciju otežava činjenica da su uklonjeni svi tragovi koji vode ka identifikaciji osobe koja je postavila reklamu, zaključuje Komlen Nikolić.

Nije nadriapotekarstvo, ali prevara jeste

Komlen Nikolić naglašava i da, imajući u vidu da je reklamiran čaj, gde se na jednom od skrinšotova vidi i njegov sastav, ne može da se radi o krivičnom delu iz čl. 254 KZ, koji se odnosi na nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo. Naime, ovo krivično delo obuhvata zabranu da se određena lica bez odgovarajuće stručne spreme bave lečenjem ili pružanjem medicinskih usluga ili spravljanjem ili izdavanjem lekova. Nagalsak je na pojmu lekovi. U konkretnom slučaju imamo reklamu za sredstvo tzv. alternativne medicine te bi eventualno moglo da se razmatra krivično delo Prevare.

I. Komlenić

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/slucaj-internet-zloupotrebe-penzionerke-pitanje-cije-zakonodavstvo-je-nadlezno-srpsko-ili-hrvatsko/