Kopredsedavajući Saveta Igmanske inicijative Aleksandar Popov izjavio je danas da Srbija i Hrvatska ne doprinose stabilizaciji prilika u Bosni i Hercegovini, kako bi postala funkcionalna država i servis svih svojih građana, i ocenio da prisustvujemo najvećoj krizi od okončanja ratova iz devedesetih godina 20. veka.

„Umesto toga, manje ili više otvoreno podržavaju lidere dva konstitutivna naroda koji svojim postupcima dovode Bosnu i Hercegovinu na ivicu raspada. U tome je najekstremniji Milorad Dodik, ali se ni predstavnici ostala dva konstitutivna naroda ne mogu abolirati od odgovornosti za ovakvo stanje“, rekao je Popov u intervjuu agenciji Beta.

Ocenio je da se stiče utisak da smo „svedoci okončanja nezavršenog rata iz devedesetih i Karađorđeva 2 na delu“.

„Tome umnogome doprinose i izjave pojedinih političara i analitičara sa strane da je jedino pravo rešenje da se kroz rasparčavanje ove zemlje dođe do stvaranja velike Srbije, velike Hrvatske, a posledično tome i do velike Albanije. Pri tome se ispušta iz vida da se ovakva teritorijalna prekrajanja, posebno na ovako trusnom području, ne mogu desiti bez većeg dar-mara u regionu koji bi se mogao proširiti i van njega“, kazao je Popov.

Ratko Mladić je slika i prilika naprednjačke vlasti

Govoreći o čestoj pojavi murala kojima se slavi nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić koji je osuđen za ratne zločine, Popov je rekao da je to „samo slika i prilika naprednjačke vlasti u Srbiji“.

Dodao je da je Igmanska inicijativa na svojoj 29. sesiji, koja je nedavno održana u Sarajevu, konstatovala da je veličanje osuđenih ratnih zločinaca iz ratova koji su u regionu vođeni tokom devedesetih godina prošlog veka loša poruka susedima, što se sve češće događa u Srbiji, a u čemu učestvuju pojedini zvaničnici i institucije države.

Popov je podsetio da se osobama koje su osuđene za ratne zločine često dozvoljava da u javnim institucijama promovišu svoje knjige, kao i da često gostuju na elektronskim medijima sa nacionalnom frekvencijom, gde promovišu stavove u kojima se iznosi nestina o ratnim zbivanjima devedesetih godina prošlog veka i šalju loše poruke susednim zemljama i narodima koji u njima žive.

„U Srbiji se od parole ‘svi Srbi u jednoj državi’, lansirane tokom devedesetih godina 20. veka kao deo državne politike, a koja je doprinela krvavavom raspadu tadašnje Jugoslavije, u novije vreme došlo do koncepta srpskog sveta koji sve agresivnije, posebno u ovoj godini, promovišu pojedini državni zvaničnici. Sve učestalije promovisanje ovog koncepta, kao i aspiracije prema Republici Srpskoj koje otvoreno pokazuju pojedini zvaničnici iz Srbije, unose dodatnu nestabilnost u i inače nestabilni region“, ocenio je Popov.

Prema njegovim rečima, region je ponovo došao u žižu pažnje kako Evropske unije, tako i Sjedinjenih Američkih Država, zbog nestabilnosti ali i zbog sve većeg uticaja koji na postjugoslovenskom prostoru „već uveliko“ ostvaruju Rusija, Kina i Turska.

On je ocenio da su negativna zbivanja na unutrašnjem planu u zemljama regiona, kao i sve prisutniji uticaj Rusija, Kine i Turske rezultat dugogodišnjeg odsustva EU, kao i jasne evropske perspektive za zemlje Zapadnog Balkana.

Popov je rekao da je EU zasićena zbog ranijeg prijema bivših socijalističkih zemalja, od kojih su mnoge nakon prijema postale visoko korumpirane i u kojima su na vlast došli autoritarni režimi koji potiru evopske vrednosti u oblasti vladavine prava i nezavisnih institucija.

„Međutim, ovo odlaganje prijema je opravdanje za neke od režima u regionu da mogu da kažu građanima – eto mi se trudimo da uđemo u EU, ali nas oni ne žele u svom članstvu. I onda time opravdavaju svoje simuliranje reformi imesto pravih reformi po evropskim standardima“, kazao je Popov.

Socijaldemokrate a desničari

On je ocenio da je u regionu „mnogo toga okrenuto naglavačke“ i kao primer naveo predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, koji je bio i predsednik Socijaldemokratske partije u toj zemlji, partije levog centra.

„Milanović se kao predsednik u praksi najčešće ponaša kao evidentni desničar. To se posebno odražava kroz njegove izjave i ponašanje u odnosu na BiH. Na veliku ljutnju je naišla njegova izjava kojom negira da se u Srebrenici dogodio genocid, kao i njegovo sve otvorenije paktiranje sa Miloradom Dodikom, koji mu svojim delovanjem daje alibi da se kroz zalaganje za promenu izbornog zakona zapravo zalaže za treći entitet u BiH. A obojica su – bar deklarativno – socijaldemokrate, dakle levičari“, naveo je Popov.

Milorad Dodik je predsednik Saveza nezavisniih socijaldemokrata.

Popov je podsetio da su premijer Hrvatske Andrej Plenković i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon samita na Brdu kod Kranja izjavili da je Bosna i Hercegovina retko pitanje oko kojeg se Hrvatska i Srbija slažu.

On je ocenio da je i u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, na delu revizija, tačnije falsifikovanje dela istorije koji se odnosi na Drugi svetski rat.

„Često se relativizuje, a gdekad i poriče zločinački karakter ustaštva, a prećutkuje značaj antifašističkog pokreta i borbe u Hrvatskoj. Iz novije istorije, slično kao i u Srbiji, političari često biraju delove za koje ocene da su im korisni za homogenizaciju biračkog tela u dnevnoj politici. Posebno loša poruka je često isticanje ustaškog pozdrava ‘Za dom spremni’“, rekao je Popov.

On je kazao da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena na važne funkcije u regionu postavila ljude koji imaju veliko iskustvo sa Zapadnim Balkanom i izrazio nadu da se to sve neće završiti „samo sa pretnjama kao do sada“, nego da će se izaći sa konkretnim planom i merama za rešavanje krize koja je najteža od završetka ratova iz devedestih na ovim prostorima.

„Dejtonska četvorka na raskršću“

Sesija Igmanske inicijative, 29. po redu, na temu „Dejtonska četvorka na raskršću“ održana je 10. decembra 2021. godine u Sarajevu.

U okviru ove šire teme učesnicima sesije je predstavljen Indeks regionalne saradnje za 2021. godinu, koji predstavlja izveštaj o regionalnoj saradnji zemalja Dejtonskog četvorougla (Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije), koji treba da posluži u objektiviziranju zvaničnih izveštaja o napretku tri od četiri zemlje ka EU, u delu koji se odnosi na regionalnu saradnju.

Izveštaj su sačinili eksperti Igmanske inicijative Nerzuk Ćurak, Branislav Radulović, Senada Šelo Šabić i Milan Antonijević.

U tom ekspertskom izveštaju skreće se pažnja na ponašanje zvaničnih organa i institucija u navedenim zemljama koje negativno utiču na atmosferu u regionu i odnose među zemljama dejtonske četvorke.

(Beta)