Stručnjaci ukazuju da bi se ukidanjem naknade država odrekla značajnog prihoda i ističu da bi u tom slučaju bili oštećeni i stavljeni u neravnopravan položaj investitori koji su prethodnih godina izdvojili novac i platili konverziju. Investitori, međutim, smatraju da su kupovinom preduzeća u stečaju već platili pravičnu vrednost zemljišta i zato traže da se naknada ukine. 

Kada je usvojen Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, najavljivan je kao pokretač građevinske industrije, a danas se navodi kao glavni krivac što pojedine investicije stoje. Zastoj je, kako navode stručnjaci, nastao zato što su vlasnici koji su kupili fabrike kroz privatizaciju i stečaj morali da plate naknadu državi, ukoliko su hteli da grade nove objekte na mestu nekadašnjih državnih preduzeća. Pošto nisu hteli da plate, odustajali su od gradnje.

Oni su kupovinom tih firmi sticali pravo korišćenja zemljišta koje je ispod objekata, ali ako bi se odlučili da sruše fabriku da bi sagradili stanove ili poslovni prostor, odnosno ako su hteli da izvrše promenu prava na zemljištu, morali su da ga plate, pošto nije ušlo u cenu fabrike. Nadležni su sada izračunali da se državi više isplati da odustane od naplate naknade, jer smatraju da je ona razlog što investitori ne žele da grade i tvrde da je država zbog toga izgubila mnogo više novca, nego što je dobila konverzijom.

Vesić: Izgubili smo više nego što smo dobili

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je ranije da bi se ukidanjem konverzije oslobodilo 5.000 lokacija za gradnju. Vesić je rekao da je to usporilo investicije i otvaranje novih radnih mesta.

“Ne razumem primer da, to sam čuo, da ce ukidanjem zakona o konverziji država ostati bez milijardi evra naknade, jer to govore oni koji su doneli zakon pre 13 godina. Oni su za ovih 13 godina obezbedili u budžet 36 miliona evra, a izgubili smo hiljade radnih mesta. Lokalne samouprave su izgubile stotine miliona evra kroz doprinose za građevinsko zemljište koji nisu naplaćeni i kroz porez na imovinu koji nije naplaćen. Izgubili smo mnogo više nego što smo dobili”, izjavio je ministar Vesić.

Mreža za restituciju: To je novac građana

Mile Antić, iz Mreže za restituciju je za Euronews Srbija rekao da ukidanje plaćanja konverzije nije moguće. On je istakao da je Ustavni sud u svojoj odluci iz 2013. godine, bio veoma jasan i da je naveo da se pravo korišćenja može pretvoriti u pravo svojine, odnosno dati onima koji su trenutno zatečeni korisnici, samo uz tržišnu naknadu.

“To je novac građana, 50 posto je trebalo da ide u budžetski fond za restituciju, a 50 posto u budžete lokalnih samouprava gde se to zemljište nalazi. Druga stvar je to što se propis nije primenjivao ili se i primenjivao na pogrešan način”, rekao je Antić.

NALED: Kupovinom preduzeća privrednici već platili zemljište

Jasmina Radovanović, Šefica jedinice za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i članica radne grupe za izmene Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine je rekla da je NALED uradio analizu efekata konverzije i da je ona pokazala skromne rezultate , kao i da je mali broj konverzija izvršen uz naknadu. 

“Od 2015. godine država je naplatila 7,7 miliona evra, a vrednost planiranih projekata, koji čekaju zbog nerešene konverzije je između 40 i 50 miliona evra. Nije tačno da će se graditi samo komercijalni sadržaji na mestima privatizovanih fabrika, postoji dosta fabrika koje žele da se prošire i moraju da iznajmljuju drugi prostor, jer zbog nerešene konverzije ne mogu da grade na svom zemljištu”, rekla je Radovanović za Politiku.

Ona je istakla da su privrednici do tog zemljišta došli kroz privatizaciju i stečaj i da oni smatraju da su kupovinom preduzeća stekli i platili i to zemljište. Radovanović je navela i primer da je kompanija podnela zahtev za plaćanje konverzije za oko tri hektara, čekala četiri godine i na kraju odustala, jer joj se traži da plati oko pola miliona evra za konverziju, a da je tržišna vrednost zemljišta oko 300.000 evra. 

RERI: Oni koji su platili naknadu biće oštećeni

Advokat Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Jovan Rajić je za Euronews Srbija izjavio da, iako su se pojavile mnoge informacije, javnosti ipak nije saopšteno zašto zakon nije primenjivan u prethodnom periodu. On je ocenio da je Zakon o konverziji zemljišta 2015. najavljivan kao pokretač građevinske industrije, a da se danas navodi kao glavni razlog zašto investicije stoje. Prema njegovoj proceni, Ustavni sud će biti prinuđen da neminovno učestvuje u razrešenju ovog slučaja.

“I od strane ministra Vesića ni NALED-a koji je vrlo aktivan kada su u pitanju ove izmene zakona, slušamo kako on nije primenjiv, kako je država izgubila milione potencijalnih investicija u prethodnom periodu, ali kako je došlo do tog administrativnog zagušenja i zbog čega smo propustili toliko razvojnih prilika i zbog čega je građevinska industrija toliko izgubila to nigde nismo čuli”, rekao je Rajić za Euronews Srbija.

On je podsetio da je, kada je usvajan Zakon o konverziji zemljišta, tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali 2015. godine to najavljivao kao nešto što će pokrenutu građevinsku industriju i dovesti nove investicije. Rajić smatra da je pitanje kako je sada upravo to glavni razlog zašto investicije stoje. On ističe da je, po postojećim propisima, to trošak na koji su investitori morali da računaju, a da  će se nekim investitorima sada “skinuti ta obaveza sa dnevnog reda, dok se oni koji su to učinili, stavljaju u neponovljivi položaj”. 

“Ukoliko izmene budu usvojene, investitori koji su ispunili svoju obavezu i po postojećem zakonu platili naknadu za konverziju stavljaju se u nepovoljniji položaj od onih koji tu obavezu nisu ispunili. Opet smo videli objašnjenje od predlagača kako investitorima ne pada na pamet da tu nadoknadu plaćaju zato što smatraju da su platili pravičnu vrednost zemljišta kada su kupovali preduzeće u postupku privatizacije ili stečaju”, navodi Rajić.

On napominje da je polovina novca od konverzije zemljišta trebalo da ode u budžet, a druga u Fond za restituciju.

“Po zakonu 50 odsto od ukupno naplaćenih naknada na ime konverzije zemljišta ide u budžet Srbije, Autonomne Pokrajine ili lokalnih samouprava u zavisnosti od toga ko je postojeći vlasnik zemljišta, a 50 odsto odlazi  u Fond za restuticiju, građanima koji su podneli svoje zahteve za povraćaj imovine koja im je ranije konfiskovana. To su milioni kojih se država sada odriče”, ukazao je Rajić.

Zašto je uvedena konverzija?

Konverziju zemljišta uvedena je 2009. godine, kada se  u javnosti polemisalo da li su vlasnici privatizovanih preduzeća sa fabrikama kupovali i zemljište na kome su sagrađene, jer su često parcele više vredele nego same te firme.

Vlada Mirka Cvetkovića je, uz objašnjenje da nastoji da ispravi nepravde načinjene u privatizaciji, uvela obavezu da vlasnici privatizovanih preduzeća moraju da plate pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu ako na tom placu hoće da proširuju proizvodne pogone ili da umesto fabrika koje su kupili zidaju stanove.

Ustavni sud je 2013. godine dao mišljenje da pravo korišćenja na građevinskom zemljištu stečenom u privatizaciji, stečaju ili izvršnom postupku može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta. To je značilo da su kupovinom preduzeća u procesu privatizacije vlasnici stekli svojinu samo nad kapitalom i imovinom, ali ne i nad zemljištem. Kasnije je donet i zakon, ali je očigledno da on nije dao očekivane rezultate.

Javna rasprava o nacrtu izmena Zakona o planiranju i izgradnji trajaće do 20. februara, nakon čega bi trebalo da se nađe pred Vladom, a potom i u skupštinskoj proceduri. Posle toga će se znati da li će investitori ubuduće ipak biti oslobođeni plaćanja naknade za konverziju.

Euronews Srbija/ Z.Radović

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/77268/polemika-oko-konverzije-zemljista-da-li-se-drzavi-isplati-da-odustane-od-naknade-da-bi-podstakla-investicije-i-gradnju/vest