Copyright Darko Ristić, Privatna arhiva, Pixabay

Oko 220 mladih ove godine je proslavilo punoletstvo i u isto vreme su započeli sopstveni biznis. Njih 144 otvorili su preduzetničke radnje, dok ih je još 88 osnovalo svoje firme. Među najmlađim preduzetnicima u Srbiji najviše je onih koji su otvorili objekte brze hrane, frizerske salone, kafiće, firme za prevoz tereta, automehaničarske radnje i pekare. Kada su u pitanju firme, među mladim privrednicima najviše je onih koji su osnovali konsutantske kuće za podršku poslovanju, a ima ih u sektorima trgovine na veliko, proizvodnje žitarica, građevinarstvu i računarskom programiranju.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, od 290.722 preduzetnika u Srbiji njih 1.429 ima manje od 20 godina, dok među osnivačima 133.364 firmi ima 559 onih koji su u protekle tri godine postali punoletni.

Jedan od najmlađih privrednika u našoj zemlji je i Ilija Pejoski (22) iz Beograda, koji je iz hobija počeo da se bavi fotografijom, odmah posle muzičke škole, a posle je proširio oblasti interesovanja i sa kolegom osnovao firmu “LiveShow” koja se bavi video-produkcijom.

“Dobra stvar u ovom poslu u odnosu na neke druge je što na početku nisu neophodna velika ulaganja, odnosno što može da se počne i sa skromnom opremom, ali posle mora mnogo da se ulaže, da bi se biznis razvio. Meni su 1.000 evra za trošak prvog aparata dali roditelji, a posle sam veliki deo zarade trošio za nova ulaganja u opremu”, priča Pejoski. 

On smatra da nedostatak finansija nije uvek najveći problem mladima da započnu biznis, već da je to, pre svega, nedostatak preduzetničkog duha.

“To je više problem našeg vaspitanja i obrazovanja, jer nas ne uče da realizujemo svoje ideje, već je sve usmereno tako da je osnovna težnja mladih da se zaposle u nekom preduzeću i da budu mirni do penzije. Idealno bi bilo da se još u školi više priča o preduzetništvu i da se o tome uči. Meni su sada zanimljive čak i fakture, ugovori i sve što sam morao da naučim, a što me u suštini uopšte nije zanimalo. Mnogo informacija sam pronašao na internetu. Sve je to danas dostupno, samo je potrebna inicijativa, jer ako imate želju, ništa neće biti velika prepreka, koju ne možete savladati”, smatra Ilija Pejoski.

Kaže da se poslovi uglavnom dobijaju po preporuci i da je zato važno da on bude kvalitetno urađen, jer se tako biznis širi. Njegova firma radi korporativne filmove za kompanije, ali sarađuju i sa poznatima, među kojima su Sergej Ćetković, Dženan Lončarević, Aleksandra Radović…

“Većini radnika sam bio pomoćnik”

Priča Petra Uskokovića (24) je malo drugačija, jer je temelje biznisa kojim se on danas bavi pre mnogo godina postavio njegov otac. Njihova firma “Polymers Group” se bavi proizvodnjom i ugradnjom svetlosnih traka i zidnih panela na halama, kao i ugradnjom kupola, a posebno su ponosni što su bili angažovani na pokrivanju arheološkog nalazišta Lepenski vir, dok trenutno rade i na rekonstrukciji i izgradnji železničkih stanica duž buduće brze pruge.

“Ogroman uticaj na mene je imala činjenica da sam odrastao u porodici koja ima preduzetničku tradiciju, pogotovo pošto je moj otac oličenje preduzetnika, koji na svakih šest meseci ima neku novu ideju koju bi implementirao. Tehnički, ja sam odrastao u porodičnoj kompaniji. Od malena sam se igrao po magacinu i davali su mi da brojim šrafove i da spajam stvari da bih “radio”. Kasnije se to pretvorilo u angažman u magacinu u toku letnjeg raspusta”, priča Uskoković.

Počeo je zvanično da radi u 21. godini i otac je smatrao da mora prvo da provede godinu i po dana u magacinu i na terenu da nauči sve procese, da bi posle toga morao da prođe sve sektore u firmi i da nauči osnove svakog.

“Imamo radnike koju su stariji od mene i do skoro sam bio i najmlađi u firmi, ali ja sam većini njih bio pomoćnik u nekom periodu”, navodi Uskoković.

On napominje da, bez obzira što je lakše kada ne moraš sve sam, i od nule, u porodičnim kompanijama, postoje drugi izazovi. Za njega je, kaže, najveći bio da kao sin vlasnika i direktora dokaže da nije neradnik i da zasluži poštovanje najstarijih zaposlenih, ali i da “izađe iz očeve senke i nesvesne protekcije”.

“Jedan od najvećih problema je što i kada dodjete kući tehnički i dalje radite i pričate o daljim odlukama i pravite planove, pa je veoma teško napraviti distinkciju između porodice i posla jer generalno postaju ista stvar, porodica je firma i firma je porodica”, kaže mladi privrednik.

On smatra da prvenstveno porodica ima veliki uticaj na mlade, jer im roditelji najčešće šalju poruke od toga da je bolji siguran posao, a da ništa ne radiš za malu platu, nego da crnčiš ili im poručuju “bolje idi u Nemačku, tamo je lepše”.

Mislim da se time ne podstiče preduzetnički duh nego status quo ili neka zona komfora. Tek od nedavno su uspešni i stvarno reprezentatvni preduzetnici počeli da drže govore, da se ističu i da mladi stvarno vide kako je u stvari preduzetništvo jedna prelepa stvar. Naša država ima preveliki broj zaposlenih u državnom sektoru što je neodrživo u budućnosti. Mladi imaju prilike da vide kako na jednoj strani neko radi i po deset sati dnevno i sada možda nema nekih rezultata što ne znači da ih za pet godina neće biti. S druge strane, neko radi po četiri ili pet sati sedi i pije kafu po kafićima, imaju slobodnih dana koliko hoće i to im deluje u tom trenutku primamljivije”, smatra Uskoković.

Udruženje: Podržati mlade da otvaraju firme

U Udruženju mladih privrednika Srbije napominju da je kod nas preduzetništvo mlado u odnosu na ostatak Evrope i da se tek sada pojavljuju prve generacije naslednika porodičnih biznisa.

“Mladi koji imaju preduzetništvo u porodičnoj tradiciji neretko postaju preduzetnici. Neki od njih preuzimaju porodične kompanije, dok se drugi odlučuju da pokrenu sopstvene biznise koji su u manjoj ili većoj meri povezani sa porodičnim. Porodične kompanije uglavnom posluju u tradicionalnim industrijama, dok se mladi koji započinju sopstvene biznise sve više oprobavaju u savremenim poslovnim modelima”, kaže Milica Stanojević, iz Udruženja mladih privrednika. Ona napominje da, usled unapređenja regulative, tržišta, ali i preduzetničke kulture, u narednim godinama očekuju ekspanziju mladih koji će svoje karijere započeti i razvijati kroz preduzetničke poduhvate stvarajući na taj način dodatnu vrednost u regionima iz kojih dolaze. Sa druge strane, smatra da da će, razvijanje zdrave poslovne zajednice pored stvaranja plodnog tržišta za nastanak novih biznisa, bez sumnje uticati i na održavanje i razvoj porodičnih biznisa, što je izuzetno bitan korak u razvoju srpske privrede.

“Primetno je da veliki broj kompanija posluje u različitim oblastima IT industrije i očekujemo da će njihov broj u narednom periodu nastaviti da raste,a tu je i veliki broj uslužnih delatnosti. Tokom prethodne dve godine je otvoren i primetan broj kompanija koja se bave onlajn trgovinom, mada se ona infiltrirala i u ostale sektore. Takođe, trenutno se dešava ekspanzija prehrambene industrije u kojoj je najveći potencijal u sektoru zdrave organske hrane”, navodi Stanojevićeva.

Ona ističe da treba podržati mlade da otvaraju svoje firme u onim privrednim delatnostima ukojima se stvara najviše dodatne vrednosti i u kojima su specifična znanja, veštine i kreativnost glavni izvori konkurentske prednosti na tržištu i uspešnog poslovanja. Pored toga što su takve delatnosti važne za preduzetnike i njihova domaćinstva, važne su i za regione u kojima žive, privredu i društvo u celini.

autor: Zlatica Radović

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/privreda/31661/oko-220-mladih-u-2021-osnovalo-firme-odmah-posle-punolestva-da-li-je-lakse-naslediti-tatin-biznis-ili-pokrenuti-svoj/vest