Kao Vučićeve zasluge navedeni su kapitalni projekti koji su poslednjih godina urađeni u opštini Gornji Milanovac.

„Ukupna vrednost ovih projekata meri se u milijardama dinara, a Gornji Milanovac ih je dobio zahvaljujući ogromnom trudu i angažovanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, navodi se u obrazloženju Komisije.

Tragom ove vesti, novinari Danasa na lokalu istraživali su ko je sve proteklih godina postao počasni građanin Zrenjanina, Novog Pazara, Niša, Kragujevca, Vranja, Zaječara, Užica, Subotice, Novog Sada i Šapca.

Zrenjanin: Pupin, Tito i deda Avram

Naučnik i pronalazač Mihajlo Pupin počasni je građanin Zrenjanina od 1921. godine, zapravo nekadašnjeg velikog Bečkereka i najpoznatiji u nizu od jedanaest ličnosti kojima je, počev od 19. do 21. veka, grad na Begeju dodelio ovo zvanje, dok je poslednje počasno zvanje dodeljeno 1994. godine Dragoslavu Avramoviću, popularnom deda Avramu.

Pupin je održavao živu vezu sa rodnim krajem, sestrom i njenim sinom, koji je živeo u tadašnjem Bečkereku, čak im je kupio kuću u naselju Mala Amerika. Njegov značaj je i za komuniste bio neupitan, pa je za vreme bivše Jugoslavije u Zrenjaninu Tehnički fakultet nazvan po njemu, podignut spomenik, izgrađena bista u Aleji velikana, nazvana jedna ulica i pošta, da bi na kraju prethodnih godina bila postavljena spomen ploča na kuću koju je kupio i zaveštao sestri.

Po čuvenosti odmah iza njega je Tito, kontroverzna istorijska ličnost koju su u Zrenjaninu zaboravili, o čemu svedoči i uklanjanje svega što na njega podseća. On je čak pet puta boravio u Zrenjaninu, a godine 1962. u vreme jačanja kulta njegove ličnosti je proglašen počasnim građaninom, čime se Zrenjanin našao među 600 opština Jugoslavije koje su „najvećeg sina našeg naroda“ izabrale za svog počasnog građanina.

Poslednja njegova poseta zabeležena je 1969. godine, kad je posetio Kombinat „Servo Mihalj“. Tokom prve posete Zrenjaninu, koja se odigrala 11. maja 1952. godine desio se kuriozitet, danas potpuno nezamisliv. Došlo je do arhitektonsko-građevinske intervencije na zgradi Gradske kuće u Zrenjaninu kad je uklonjena ravna ograda balkona i postavljena polukružna ograda, kako bi Tito mogao da se obrati građanima.

„Vidimo da su mnogi ljudi najverovatnije počasno građanstvo dobili iz čistog oportunizma. Vidimo kod većine počasnih građana da, kad su sišli sa istorijske scene, da su sve počasti zaboravljene i zbrisane“, objašnjava zrenjaninski istoričar dr Filip Krčmar, koji je objavio knjigu „Počasni građani Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina (1858-1994)“.

Prvi, danas poznati počasni građani Velikog Bečkereka bili su Johan Vencel Derfel, upravnik Velikobečkerečkog okruga i carsko-kraljevski kapetan Karl Rajmicer fon Rajmictal 1858. godine. Koje su bile zasluge ovih ljudi za Veliki Bečkerek ostalo je napoznato.

Na spisku zaboravljenih su i načelnik sreza Veliki Bečkerek Georg fon Emanul, kome je dodeljena počasna povelja za doprinos izgradnji bolnice „Carević Rudolf“, današnje kasarne.

Četvrto ime na spisku počasnih a zaboravljenih građana je vojni komandant major Antonio Aneli Monti, poreklom iz Trsta.

Na petom mestu počasnih građana Velikog Bečkereka je mađarski književnik Jokai Mor. Šesti je Pupin, potom francuski državnik između dva rata Eduard Erio po kome jedna ulica nosi ime, general srpske kraljevske vojske Petar Živković, na devetom mestu je Tito, iza njega jugoslovenski funkcioner i rodom Banaćanin Jovan Veselinov Žarkov, a poslednji je guverner Dragoslav Avramović, koji je počasnim građaninom proglašen 2. oktobra 1994. godine.

„Dragoslav Avramović, guverner ili Super deka, čovek koji je rešio ondašnju hiper inflaciju, više puta je dolazio u Zrenjanin. On je zanimljiva ličnost o kojoj je Milan St. Protić napisao biografiju. Prošlo je od tada trideset godina a da mi nikoga u Zrenjaninu nismo proglasili počasnim građaninom. Vezano za njega najzanimljivije su anegdote u kojima je on dolazio u sukob sa istim tim ljudima koji su mu dodelili priznanje“, objašnjava istoričar dr Filip Krčmar.

U Kikindi Putin počasni građanin

Putin, Ranko Žeravica, Vasilije Krestić samo su neki od brojnih počansih građana Kikinde. Poslednjih godina zvanja se dele često.

U vreme radikalskog učešća u lokalnoj vlasti, u Kikindi je 2008. godine Putin proglašen počasnim građaninom a u obrazloženju odluke navedeno je da je Putinu priznanje dodeljeno „za sve što čini za mir i toleranciju u svetu i zalaganje da Kosmet ostane u sastavu Srbije“.

Još je dodato da se značaj Vladimira Putina ogleda i u tome što je zahvaljujući njemu Rusija postala najotvorenija zemlja za srpske građane i njihove investicije.

Odluci su se usprotivili kikindski novinari, ističući u svom proglasu da ne postoje razlozi da počasni građanin Kikinde postane bilo koji političar iz zemlje u kojoj ne postoje demokratske institucije i u kojoj se progone i ubijaju novinari.

Godine 2013. Ranko Žeravica, proslavljeni košarkaški trener jednoglasnom odlukom odbornika lokalnog parlamenta proglašen je za počasnog građanina Kikinde.

Žeravica, koji je rođen u Novom Miloševu, u Kikindi je završio gimnaziju, gde je počeo da se bavi košarkom.

„Košarka mi je bila jedina uteha kada mi je komunistička vlast konfiskovala imovinu. Da postanem trener presudili su sudbina i prazan stomak. Kasnije sam postao prvi profesionalni instruktor košarke u SFRJ, trener Zvezde i Partizana, nekoliko inostranih klubova i reprezentacija Jugoslavije i Argentine“, izjavio je tada Žeravica.

Poslednjih godina sve je češći trend da se usvajaju predlozi SUNBOR-a Kikinde, pa su se na listi počasnih građana u ovom gradu našli preživeli borci.

Beograd bez počasnog građanina od 1985. do 2006.

Grad Beograd je kroz istoriju imenovao nekoliko desetina počasnih građana, koji su svojim doprinosom gradu zaslužili ovo priznanje.

Ovo zvanje je uvedeno 19. jula 1954. godine iako su Josip Broz Tito i Peko Dapčević proglašeni još 1945, odnosno 1947. godine. Zvanje je dodeljivano sve do 1985. godine i to uglavnom visokim stranim državnicima, koji su bili u poseti SFR Jugoslaviji, kad je ova praksa privremeno stopirana, a zatim ponovo uvedena 2006. godine.

Među brojnim počasnim građanima, između ostalih, našli su se: Edvard Kardelj, Hajle Selasije, Leonid Brežnjev, Habib Burgiba, Gamal Abdel Naser, Džavaharlal Nehru, Elizabeta Druga, Nikolae Čaušesku, Fransoa Miteran, Kim Il Sung, Nelson Mandela, Nikita Mihalkov i Peter Handke,

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/pocasni-gradjani-uzice-vranje-nis-kragujevac-novi-sad-subotica-sabac-zrenjanin-kikinda-novi-pazar/