Preživeli Srebreničani, članovi porodica ubijenih, prijatelji i komšije na rukama su preneli zelene tabute sa posmrtnim ostacima do mezarja gde su žrtve genocida našle pokoj posle 26 godina, prenosi Al Jazeera. Dženazu-namaz predvodio je reisu-l-ulema islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Husein efendija Kavazović.

Pre verskog obreda izveden je „Srebrenički inferno“, muzička kompozicija napisana u spomen na žrtve genocida.

Tekst je napisao pesnik Džemaludin Latić, dok je muziku komponovao Đelo Jusić.

Današnjem obeležavanju 26. godišnjice genocida počinjenog u julu 1995. godine prisustvovale su hiljade ljudi, a komemoracija je počela intoniranjem himne Bosne i Hercegovine u bivšoj Fabrici akumulatora.

Obratili su se mnogi govornici, a neki od njih su poslali i video-poruke zbog pandemije korona virusa. Poštu srebreničkim žrtvama odali su brojni građani, sportisti, javne ličnosti zvaničnici Evropske unije, političari iz BiH i regiona, kao i strane diplomate.

“Ova hala bila je sabirni centar i logor za Bošnjake. Veliki broj njih ubijen je baš na ovom mestu”, naveo je je voditelj komemoracije, javila je N1 BiH.

Zamenik načelnika opštine Srebrenica Hamdija Fejzić rekao je da je „bol za voljenima ista svakog dana već 26 godina“ i naglasio da su Srebreničani i dalje, nakon svakog 11. jula, sami i bore se s brojnim izazovima, među kojima je i negiranje genocida.

Komemoraciji u Potočarima nije prisustvovao niko od zvaničnika Srbije, a najavljeno je prisustvo delagacije Vlade Republike Srpske.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da se 1995. godine „desio užasan zločin u Srebrenici“ ali da „zvaničnicima Srbije“ nije tamo mesto, dok se ne procesuiraju napadači koji su na današnji dan pre šest godina, napali, tada, premijera, Aleksandra Vučića.

„Dok se ne privede pravdi svako ko je napao predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tada premijera, koji je otišao u Srebrenicu da izrazi poštovanje prema žrtvama i bošnjačkom narodu ja ne vidim da je nama zvaničnicima mesto tamo“, rekla je Brnabić za TV Prva.

Ona je navela da je „skandal“ što niko nije odgovarao za napad na život Vučića, što bi značilo da tako nešto može da se ponovi.

U Potočare su stigli bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović, zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma parlamenta BiH Denis Zvizdić, ministarka spoljnih poslova Bisera Turković, ministar bezbednosti Selmo Cikotić.

Došli su i lider Saveza za bolju budućnost Fahrudin Radončić i potpredsednik Socijaldemokratske partije BiH Vojin Mijatović.

Bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović izjavio je danas na komemorativnom skupu u Potočarima da je Srebrenica najteže mesto na kojem se može govoriti.

„Srebreničanima je presudila želja da se napravi velika Srbija, sve se zna“, kazao je Džaferović na kraju komemorativnog skupa povodom 26. godišnjice genocida u Srebrenici.

On je pozvao visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da zabrani negiranje genocida u Bosni i Hercegovini.

Iz Srbije su u Potočare stigli predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, koji je savetnik hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića, i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.

„Aleksandar Vučić bi dao sve na svetu da može vratiti vreme unazad i taj 11. juli 1995. godine ili onu rečnicu koju je pre toga izgovorio stotinu muslimana za jednog Srbina, ali se vreme ne može vratiti“, kazao je Jovanović, koji je i savetnik hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića.

Jovanović je ocenio da se Srbija ne snalazi u BiH i da nema snage da iskorači iz „zla i krvavog živog blata koje je sama zamesila“.

Naveo je da je Srbija nemoćna i da je ne mogu optužiti više nego su to učinili sudovi u Hagu.

„Dok te rečenice ne izgovore i ne priznaju naš narod neće naći mir, a Srebrenica će biti mesto okupljanja ne samo iz pijeteta prema žrtvama već i mesto okupljanja kao izraz demonstracije i spremnosti da se preživelo i da se neće popustiti“, istakao je Jovanović.

Predsednik i premijer Severne Makedonije, Stevo Pendarovski i Zoran Zaev, odali su danas poštu žrtvama genocida u Srebrenici i istakli da taj zločin protiv čovečnosti nikad ne sme da se zaboravi i da se ponovi.

„Poštovanje za više od 8.000 žrtava genocida u Srebrenici. Ubijeni, samo zato što su bili bosanski muslimani. Naša je generacijska dužnost je da se sećamo ovog zločina protiv čovečnosti da se ne ponovi“, napisao je Pendarovski na Fejsbuku.

Zaev je ocenio da će „zločin protiv čovečnosti nad civilnim stanovništvom Srebrenice 1995. godine, zauvek će ostati u sećanju na užase rata i ekstremne oblike nacionalizma koje će slobodni i demokratski svet uvek osuđivati“.

„Bošnjački narod i svet danas, na 26 godišnjicu jednog od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji čovečanstva, sećaju se ovog velikog poraza civilizacijskih vrednosti i pominju hiljade nevinih žrtava. Saosećamo se sa bolom porodica žrtava Srebrenice i žalimo sve žrtve koje su izgubile život u ratu u BiH“, napisao je premijer Severne Makedonije.

Kako je istakao Zaev, Severna Makedonija, kao deo porodice evropskih naroda, pridružuje se apelu u Rezoluciji Evropskog parlmenta od 15. janura 2009. u kojoj se kaže da „ovakvi stravični zločini nikada ne smeju da se ponove i da se 11. juli proglasi Danom komomoracije i najsnažnije osude genocida u Srebrenici“.

U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari do sada su ukopane 6.652 žrtve, dok je na drugim lokacijama, u skladu sa željama porodica, sahranjeno još 237 žrtava.

Šef delegacije EU u BiH Juhan Satler rekao je kako danas došao da oda počast žrtvama genocida i njihovim porodicama.

On je ocenio da je odluka Saveta ministara BiH da 11. jul ne bude Dan žalosti u celoj BiH “šamar porodicama koje danas ukopvaju svoje voljene“.

Osmani i Kurti: Srebrenica da se pamti i nikada više ne ponovi

Predsednica Kosova Vjosa Osmani-Sadriu i premijer Kosova Albin Kurti odali su počast žrtvama genocida u Srebrenici, poručivši da niko bolje od Kosova ne poznaje bol Srebrenice.

Kosovska predsednica je navela da se svet danas priseća 26. godišnjice neviđenog varvarstva genocidnih snaga srpskog Miloševićevog režima.

“Danas zajedno delimo bol majki Srebrenice. Posmrtni ostaci 19 tada ubijenih danas će imati stalnu adresu. Šesnaestogodišnjak će biti među onima koji će biti sahranjeni danas, 26 godina nakon ubistva”, navela je Osmani-Sadriu.

“Srebrenica je naše novo sećanje i pouka da su nekažnjeni zločini osnova za njihovo ponavljanje”, kazala je Osmani-Sadriu.

Osmani-Sadriu je podsetila da je Skupština Kosova usvojila pre nekoliko dana Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, kojom Kosovo osuđuje genocid.

“Istina je samo jedna: genocid se dogodio u Srebrenici. Ovo moraju svi da prihvate, ovo svi moraju da kažu, ovo se uvek mora pamtiti”, navela je Osmani-Sadriu.

Premijer Kosova Albin Kurti je naveo da se tačkom šest Rezolucije pozivaju sve zemlje u regionu da ulože dodatne napore da privedu pravdi sve one koji su odgovorni za planiranje i izvršenje genocida u Srebrenici.

“Želimo mir, saradnju i jednakost među narodima na Balkanu, ali temelj tog mira je kažnjavanje zločinaca. Nezamislivo je kako i u 21. veku postoje političari u našem regionu koji kažu da su oni koji traže kaznu za krivicu za genocid protiv dijaloga i dobrosusedstva. Suprotno tome, jedino dobrosusedstvo se razvija osuđivanjem zločina utvrđenih pravdom, a jedini dobar dijalog se dešava kada se stranke ne plaše distanciranja od zločina”, istakao je Kurti.

On je na kraju kazao da uspomena na žrtve genocida u Srebrenici bude večna, te da nikada više Balkan, niti svet, nemaju vlasti i države sa genocidnim ambicijama.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović prisustvovaće današnjoj komemoraciji u Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari povodom 26. godišnjice genocida nad Bošnjacima, saopštio je njegov kabinet.

“U Potočarima riječi gube na značaju, jer je ovdje balkanska istorija progovorila najstrašnijim krikom. Pola vijeka nakon holokausta ovdje je još jednom ubijena evropska civilizacija. Ostaje nam jedino da s neizmjernom tugom čuvamo sjećanje na nedužne žrtve genocida i da žalimo što smo savremenici najvećeg zločina u Evropi nakon Drugog svjetskog rata. To nas obavezuje da ne dozvolimo reviziju istine o velikom srebreničkom stradanju. Mir njihovim dušama. Da se nikada ne ponovi”, napisao je Đukanović u Spomen knjizi, javlja Al Jazeera.

Uz Đukanovića, komemoraciji prisustvuje i potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović i ministar spoljnih poslova Đorđe Radulović, dok će se predsednik Skupštine Aleksa Bečić obratiti putem video linka.

Predsednica Udruženja „Majke Srebrenice“ Munira Subašić ugostila je potpredsednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića u prostorijama Udruženja u Potočarima.

Inicijativa mladih: Sveće za žrtve genocida

Inicijativa mladih za ljudska prava saopštila je da će, sa drugim aktivistima za ljudska prava iz Srbije, večeras u 20.30 upaliti sveće za žrtve genocida u Srebrenici u parku pored zgrade Predsedništva Srbije.

„U nedelju 11. jula, u 20.30h, u parku pored Predsedništva Srbije, u miru i tišini, upalićemo sveće za žrtve genocida u Srebrenici“, navodi se u saopštenju Inicijative.

Da podsetimo, nevladina organizacija Žene u crnom juče je u centru Beograda organizovala memorijalnu akciju posvećenu srebreničkim žrtvama, a u isto vreme na Trg Republike došla je i grupa mlađih ljudi koji su uzvikivali „Srebrenica nije genocid“.

Ambasador SAD: Neprihvatljivo negiranje genocida

“Neprihvatljivo je negiranje genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti ili veličanje ratnih zločinaca”, poručio je ambasador SAD u BiH Erik Nelson u video poruci na komemoraciji za žrtve srebreničkog genocida.

U Istanbulu trka u znak sećanja na žrtve

U Istanbulu je danas održana međunarodna komemorativna utrka u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Trku su organizovali istanbulska opština Bakrikoj i Udruženje Bosna Sandžak pod nazivom “Ne zaboravi, ne dozvoli da se zaboravi”.

U trci je učestvovalo oko 1.000 osoba, na stazi dugoj simboličnih 8.372 metra, javila je Anadolija.

Čavušoglu: Nismo i nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici

Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu odao je počast žrtvama genocida u Srebrenici i poručio je da je to bila najveća humanitarna tragedija koja se dogodila na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.

On je u poruci na Tviteru naveo da se danas obeležava 26. godišnjica od genocida u Srebrenici kojeg je nazvao tamnom mrljom u istoriji čovečanstva.

Uputio je poruku saučešća stradalima i poruku podrške porodicama žrtava i svim Bošnjacima.

“Genocid u Srebrenici, nismo i nećemo zaboraviti“, napisao je Čavušoglu uz video koji je takođe objavio na Tviteru.

Ađijus: Negiranje genocida sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva

Predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (IRMCT) Karmel Ađijus izjavio je danas na komemoraciji srebreničkim žrtvama u Potočarima da je više od dve decenije negiranja genocida u Srebrenici postalo omiljeno sredstvo onih koji žele da ostvare svoje političke ciljeve.

„Negiranje zločina je odbacivanje onoga što su žrtve preživele, kao i odbacivanje činjenica koje su u brojnim navratima dokazali sudovi. Te činjenice su toliko blizu pojmu naučno utvrđenog stanja“, istakao je Ađijus.

Prema njegovim rečima, vreme neće promeniti te činjenice.

„Nijedan sukob u novijoj istoriji nije bolje dokumentovan od rata u bivšoj Jugoslaviji. Svaki zaključak donet je van razumne sumnje, a doneli su ga iskusni pravnici iz svih zemalja sveta“, kazao je Ađijus.

Nakon nedavnog izricanja drugostepene presude u „predmetu Mladić“, dodao je, genocid u Srebrenici je sada potvrdilo 34 sudija iz 29 zemalja, navodeći da je to nedvosmislen zaključak.

Gutereš i Varheji ocenili da je neprihvatljivo negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš ocenio je danas da genocid u Srebrenici nikada neće biti zaboravljen, kao i da su neprihvatljivi negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

„Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici. Negiranje genocida i ratnih zločina ili veličanje ratnih zločinaca neprihvatljivi su. Moramo raditi na mirnoj budućnosti za sve. To dugujemo žrtvama, preživelima i svima“, napisao je Gutereš na Tviteru.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji obratio se putem videoporuke učesnicima komemoracije srebreničkim žrtvama.

„Zajednička nam je dužnost da se danas sećamo genocida u Srebrenici,pamtimo i odajemo poštu žrtvama, delimo tugu njihovih porodica i preživelih“, istakao je on.

Dodao je da Evropa nije zaboravila ni svoju odgovornost zbog nemogućnosti da spreči i zaustavi rat i genocid.

„Važno je svake godine ponavljati istu poruku, Srebrenica je stalni podsetnik, naša zajednička odgovornost da se genocid nikada ne ponovi. Stoga je naša dužnost zauvek pamtiti Srebrenicu, jednako nas podseća da se genocid dogodio ne samo u Srebrenicu već i drugde“, istakao je evropski komesar.

Varheji je naveo da su dešavanja u Srebrenici dva međunarodna suda označila kao genocid, ističući da te činjenice treba priznati, naglasivši da u EU nema mesta negiranju genocida i veličanju ratnih zločinaca.

„Neprihvatljivi su pokušaji prekrajanja istorije. Politički lideri na Zapadnom Balkanu moraju biti primer u suprotstavljanju korenu mržnje, prevladavanju tragičnog naslijeđa prošlosti“, kazao je on.

Dodao je da Evropska komisija nastavlja da pomaže i prati reformske procese u zemlji za ubrzanje evropskih integracija BiH.

Borelj: Prestati s negiranjem genocida

Ponovo možemo posmatrati pokušaje revizije istorije, negiranja genocida i ratnih zločina i veličanja ratnih zločinaca, koji moraju da prestanu, poručio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Đosep Borelj u autorskom tekstu „Genocid u Srebrenici i važnost pomirenja za napredak“.

Borelj je u blogu, objavljenom danas na portalu Diplomatske službe EU, naveo da se „u srcu Evrope pre 26 godina pisala najmračnija stranica naše moderne istorije, kada je u julu 1995. godine u brdima oko Srebrenice namerno ubijeno preko 8.000 ljudi, uglavnom dečaka i muškaraca“.

„Ovog vikenda na groblju u Memorijalnom centru Srebrenica položeno je još 19 žrtava. Moramo učiti iz onoga što se dogodilo i potrebno je pomirenje da bismo krenuli napred“, poručio je Borelj.

On ističe da su ta ubistva genocid, što su priznali Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju 2004. godine i Međunarodni sud pravde 2006. godine, ali da u regioni i dalje postoji negiranje genocida.

„Međutim, u Bosni i Hercegovini i regionu još uvijek postoji tendencija negiranja genocida u Srebrenici. Naša je dužnost da se setimo Srebrenice i žrtava, da poštujemo uspomenu na one koji su počivali i na sve one koji se još uvijek vode kao nestali, te da učimo iz onoga što se dogodilo i činimo sve što je moguće da se to više ne ponovi“, naveo je šef evrodiplomatije.

Primećuje da ponovo možemo posmatrati pokušaje revizije istorije, negiranja genocida i ratnih zločina i veličanja ratnih zločinaca, koji, kako je naglasio, moraju da prestanu.

Liderima iz celog regiona poručio je da moraju odbaciti retoriku mržnje i podele i raditi na podršci pravdi, promovisati dijalog i saradnju.

„Najbolji način za postizanje pomirenja je izgradnja jačih i boljih društava u kojima prevladavaju pluralizam, pravda i ljudsko dostojanstvo. To je upravo ono što Evropska unija nudi Bosni i Hercegovini kroz evropski put, i to je razlog zašto promovišemo reforme, politički dijalog, ali najviše pomirenje“, zaključuje u svom blogu visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost.

Šarl Mišel: Da nikada više ne vidimo takve zločine u Evropi

Danas obeležavamo 26. godišnjicu genocida u Srebrenici. Odajemo počast porodicama i voljenima žrtava genocida, poručio je predsednik Evropskog veća Šarl Mišel.

“Ujedinjeni smo u našoj tuzi. Ali takođe i u nadi – da nikada više ne vidimo takve zločine u Evropi. To je ono iza čega stoji Evropska unija”, poručio je Mišel preko društvenih mreža, prenela je Fena.

Plenković: Bezumni zločin je poraz ljudskosti

Hrvatski premijer Andrej Plenković objavio je na Tviteru post s podsećanjem na genocid u Srebrenici, u u kojem je poručio da je Hrvatska uz BiH.

Plenković je uputio kratku poruku povodom 26. godišnjice genocida u Srebrenici, uz koju je simbolično objavio i Cvet Srebrenice.

Milanović: Genocid u Srebrenici je sumrak civilizacije

Odgovornost svih država i cele međunarodne zajednice je da čuvaju sećanja na nedužne žrtve genocida u Srebrenici – „brutalnog, nepojmljivog masakra i sumraka civilizacije“, rekao je predsednik Hrvatske Zoran Milanović povodom današnje 26. godišnjice tog zločina.

„Genocid koji u Srebrenici je najstrašniji zločin na evropskom tlu od Drugog svetskog rata“, ukazao je Milanović, navedeno je u saopštenju njegovog kabineta odakle se on video-porukom obratio današnjem komemorativnom skupu u Potočarima.

Izrazivši saučešće porodicama žrtava, Milanović je naglasio da se tragedija hilljada porodica „stalno produbljuje brojnim pokušajima negiranja ili relativizovanja zločina“.

Ukazao je da se „budućnost i saradnja među narodima u regionu neće moći graditi bez iskrenog odnosa prema prošlosti, što uključuje sagledavanje bolnih činjenica o zločinima u Srebrenici“.

„Otvoren i iskren odnos prema prošlosti kao i kažnjavanje svih odgovornih za taj zločin (u Srebrenici) omogućiće otvaranje novih stranica saradnje utemeljene na evropskim vrednostima“, kao i izgradnju „budućnost u kojoj mladi ljudi neće strahovati od ponavljanja strašnih zločina iz prošlosti kojih je na ovom našem prostoru bilo mnogo, previše“, podsetio je Milanović.

Savet Evrope: Potrebno sećanje na genocid u Srebrenici i rad na toleranciji

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić izjavila je danas da je potrebno sećati se na genocid u Srebrenici i raditi na toleranciji među ljudima kako takav zločin ne bi bio ponovljen.

Povodom 26. godišnjice genocida u Srebrenici, Pejčinović Burić je navela da je to bio „najstrašniji zločin u Evropi od Drugog svetskog rata za koji su svi mislili da je nemoguć“.

Navela je da su nacionalizam, mržnja i etničko čišćenje doveli do smrti, razaranja i kršenja ljudskih prava u velikom obimu.

„Nemerljiva patnja porodica ubijenih i njihovih najmilijih traje do danas. Ta tragedija ne može da bude poništena. Međutim, moramo nastaviti da se sećamo Srebrenice, da odajemo počast žrtvama i da radimo na toleranciji među ljudima Bosne i Hercegovine i cele Evrope kako se takav zločin više nikad ne bi dogodio“, dodala je Pejčinović Burić.

Skokom sa Starog mosta bez aplauza u Mostaru obeležena godišnjica genocida

Dan žalosti povodom genocida u Srebrenici i ove godine simbolično je, nizom programa, obeležen u Mostaru, u Bosni i Hercegovini.

Mnogi Mostarci danas su u Srebrenici, neki su bili učesnici Marša mira, a programi obeležavanja u ovom gradu započeli su još sinoć bacanjem cveća sa Mosta Hasana Brkića i projekcijom filma Quo vadis, Aida?, na velikom platnu u Sportskom kompleksu “Sinovi Mahale“.
Klub skakača u vodu Mostari i ovog puta bio je organizator skoka sa Starog mosta bez aplauza koji je simbolično izveden u 11 sati i 7 minuta.

Iz Kluba su poručili da je skok tradicija koja traje dugo i da će to sigurno trajati dugo i u godinama koje dolaze.

Po prvi put rekom Neretvom prošao je splav u obliku cveta Srebrenice koji su izradili mladi naselja Donja Mahala.

Najmlađa žrtva koja će biti ukopana imala 16 godina

Najmlađa žrtva koja će ove godine biti ukopana u Memorijalnom centru Potočari je Azmir Osmanović koji je imao svega 16 godina kada je likvidiran. Konačan pokoj ove godine će pronaći još jedan maloletnik Fikret Kiverić koji je imao 17 godina u momentu smrti.

Ove godine konačan pokoj naći će i jedna žena Zilha Delić. U momentu stradanja imala je svega 24 godine. U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari biće ukopani ove godine i otac i sin Hajro i Jusuf Aljić.

Najstarija žrtva koja će naći svoj konačni mir u Memorijalnom centru Potočari jeste Husein Kurbašić, koji je imao 63 godine u času smrti, piše Dnevni avaz.

U mezarju Memorijalnog centra Potočari – Srebrenica ove godine biće ukopani: Vejsil (Abdulah) Hamzabegović rođen 1939. godine, Muhidin (Mujo) Mehmedović rođen 1977, Fikret (Ramiz) Kiverić rođen 1978, Ramiz (Rizvo) Selimović rođen 1951, Esnaf (Zurijet) Halilović rođen 1976, Zilha (Edhem) Delić rođena 1971, Muamer (Osman) Mujić rođen 1976, Mehmed (Mustafa) Beganović rođen 1947, Hajrp (Ramo) Aljić rođen 1944, Jusuf (Hajro) Aljić rođen 1967, Zajim (Mujo) Hasanović rođen 1968, Asim (Husejin) Nukić rođen 1971, Azmir (Aziz) Osmanović rođen 1979, Nezir (Rešid) Dautović rođen 1969, Ibrahim (Suljo) Avdagić rođen 1950, Jusuf (Adem) Halilović rođen 1948, Salih (Džanan) Džananović rođen 1955, Meho (Salih) Karahodžić rođen 1939. i Husein (Ibrahim) Kurbašić rođen 1932.

Da podsetimo, prema dokazima koji su izvedeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, nakon pada Srebrenice ubijeno je ili nestalo do 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

U isto vreme, oko 30.000 muslimanskih žena i dece iz srebreničke enklave prisilno je premešteno.

Iz Mehanizma navode da su ti zločini planirani i organizovani od strane najviših državnih, vojnih i policijskih struktura bosanskih Srba.

Iz ovog haškog suda pozivaju sve zainteresovane da pogledaju njihovu onlajn izložbu „Srebrenica: Hronologija jednog genocida“, koja predstavlja svojevrsno putovanje kroz događaje u Srebrenici i njenoj okolini od kraja juna pa sve do oktobra 1995. godine.
Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o Srebrenici kojom se „najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“ ali se ne spominje genocid.

Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, u kojoj poziva države članice EU i države Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine proglasila je na sednici u Mostaru, održanoj 8. jula, 11. jul za Dan sećanja na genocid u Srebrenici i Dan žalosti u Federaciji BiH.

Istog dana kada je održana sednica, više od tri hiljade ljudi je u Maršu mira iz Nezuka krenulo ka Potočarima, kako bi danas odali počast žrtvama genocida. To je ista deonica na kojoj je u julu 1995. godine pogubljen veliki broj osoba.

Prema podacima Mehanizma u Hagu, za zločine počinjene u Srebrenici osuđeno je šesnaest osoba: Radislav Krstić, Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Radivoje Miletić, Vinko Pandurević, Ljubomir Borovčanin, Milan Gvero, Zdravko Tolimir, Vidoje Blagojević, Dragan Jokić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Dražen Erdemović, Momir Nikolić i Dragan Obrenović.

Momčilo Perišić je oslobođen krivice, Slobodan Milošević preminuo pre izricanja presude, dok je sudski proces protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića u toku.

Izvor: danas.rs