Lideri država članica NATO sastali su se ove nedelje na godišnjem samitu koji je održan u Madridu. Osim što su Švedska i Finska zvanično dobile zeleno svetlo za članstvo u alijansi, samit u Španiji obeležilo je i usvajanje novog strateškog koncepta vojne alijanse u kom je Rusija označena kao “najznačajnija i najdirektnija pretnja”. Prvi put u ovakvom dokumentu kao poseban izazov pominje se i Kina.

Strateški koncept je zapravo dokument koji pokriva prioritete i ciljeve alijanse za narednih deset godina i postavlja njen zajednički stav o novim izazovima. Prethodni put usvojen je na samitu u Lisabonu 2010. godine, a od tada se bezbednosna slika sveta značajno izmenila pa je tako Rusija sada nazvana “pretnjom”, Kina “izazovom”, a u ovom novom dokumentu pominje se i Zapadni Balkan.

Rusija je, inače, baš u tom prethodnom strateškom konceptu bila označena strateškim partnerom. Međutim, u novom dokumentu, NATO je optužio Rusiju da koristi “prinudu, prevrat, agresiju i pripajanje” da bi proširila svoj uticaj.

Kako je pisao AP, strateški koncept je najvažniji dokument NATO nakon Severnoatlantskog ugovora iz 1949. godine, koji je sadržavao ključnu odredbu, Član 5 koji znači da se napad na jednu članicu smatra kao napad na sve. 

Šta sve piše u novom strateškom konceptu?

Lideri zemalja članica NATO još na samitu u Briselu 2021. godine dogovorili su se da počnu rad na novom strateškom konceptu koji bi bio usvojen godinu dana kasnije. Kako se navodi na sajtu NATO, početne diskusije vrtele su se oko potrebe da se Alijansa pripremi za svet koji karakteriše povratak međudržavnih pretnji i takmičenje velikih sila. 

A vojnu alijansu, koju je francuski predsednik Emanuel Makron 2019. godine nazvao “klinički mrtvom”, ruska invazija na Ukrajinu podstakla je na koordinisan odogovor, pa tako i nije bilo čudno ovo drugačije definisanje Rusije u odnosu na prethodni dokument.

“Evroatlantska oblast nije u miru. Ruska Federacija je prekršila norme i principe koji su doprineli stabilnom i predvidljivom evropskom bezbednosnom poretku. Ne možemo da odbacimo mogućnost napada na suverenitet i teritorijalni integritet saveznika”, navodi se u dokumentu.

“Ruska Federacija je najznačajnija i najdirektnija pretnja bezbednosti saveznika i miru i stabilnosti u evroatlanstkom području. Nastoji da uspostavi sfere uticaja i direktne kontrole kroz prinudu, subverziju, agresiju i aneksiju”, navodi se dalje. 

NATO navodi da vojno jačanje Moskve, uključujući regione Baltika, Crnog mora i Mediterana, zajedno sa njenom vojnom intervencijom sa Belorusijom, dovodi u pitanje bezbednost i interese alijanse.

“Nastavićemo da odgovaramo na ruske pretnje i neprijateljske akcije na ujedinjen i odgovoran način”, navodi se u dokumentu”.

Ipak, iako se navodi da NATO više ne smatra Rusku Federaciju partnerom, alijansa izražava nameru da kanale komunikacije sa Moskvom ostavi otvorenim.

“Jedno dijametralno suprotno definisanje Rusije u odnosu na ono što je bilo 2010. godine. Treba reći da u nastavku toga postoji rečenica koja kaže da dijalog sa Rusijom nije zatvoren i da je NATO spreman da nastavi dijalog sa Rusijom o svim pitanjima i pitanjima međunarodne bezbednosti. Kanali komunikacije nisu zatvoreni”, rekla je za Euronews Srbija Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose. 

U dokumentu se dalje pominje Kina, a njene ambicije i politika prinude, kako se navodi, “osporavaju naše interese, bezbednost i vrednosti”. Takođe, izražena je zabrinutos zbog “produbljivanja strateškog partnerstva” između Kine i Rusije.

Na pitanje da li ovaj strateški koncept sada gura Kinu i Rusiju na bližu saradnju, Latinović kaže da je NATO izrazio zabrinutost zbog visokoh nivoa saradnje Moskve i Pekinga i da se verovatno mogu očekivati neki sinhroni politički nastupi dve zemlje.

Jedna od od glavnih tema strateškog koncepta je i proširenje, a NATO navodi da njihova vrata ostaju otvorena za sve evropske demokratije koje dele vrednosti sa alijansom.

Kako ističe Latinović, ovaj strateški koncept otvara prostor da se desi ono što se do sada nije dešavalo, a to je da se NATO proširi i na regione izvan Evrope.

“Na ovom samitu kao partneri učestovali su zvaničnici Australije, Novog Zelanda, Južne Koreje i Japana i u samom dokumentu postoji poseban deo koji se odnosi na ponudu za saradnju u indijskom i indo-pacifičkom regionu. Otvara kanale mogućnosti komunikacije sa tim zemalja”, rekla je ona.

Reči i o Zapadnom Balkanu

U strateškom konceptu, šefovi država i vlada zemalja članica NATO ocenili su da su Zapadni Balkan i Crnomorski region od strateškog značaja za alijansu.

“Nastavićemo da podržavamo evroatlantske težnje zainteresovanih zemalja u ovim regionima. Uložićemo više napora kako bismo ojačali njihovu sposobnost da adresiraju različite pretnje i izazove sa kojima se suočavaju i povećamo njihovu otpornost na zlonamerno mešanje i prinudu treće strane”, ističe se u dokumentu.

Od zemalja regiona, jedino je direktno pomenuta Bosna i Hercegovina.

“Nastavićemo da razvijamo naša partnerstva sa Bosnom i Hercegovinom, Gruzijom i Ukrajinom da unaprede naš zajednički interes u evroatlantskim odnosima – mir, stabilnost i bezbednost”, navedeno je u dokumentu.

“Nova militarizacija u Evropi”

Inače, na samitu NATO donesena je i važna odluka o raspoređivanju dodatnih trupa u Evropi, a uoči susreta u Madridu, generalni sekretar Jens Stoltenberg izjavio je ako će broj vojnika u visokoj pripravnosti biti povećan sa 40.000 na više od 300.000.

Najavljeno pojačanje borbene gotovosti nedvosmisleno će biti novi list u knjizi alijanse, a ovim potezom bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu trebalo da se stavi do znanja kako NATO neće odustati od podrške Ukrajini.

Stoltengerg je istakao kako će “novi vojni otisak značajno unaprediti istočno krilo bloka”, kao i da će nekoliko borbenih trupa u Istočnoj Evropi biti formirane kao “brigade”, što znači da će biti taktičke jedinice od po nekoliko hiljada vojnika”, i to je nazvao “jasnom porukom Rusiji”. 

Dodatno raspoređivanje NATO trupa koje je Stoltenberg najavio značiće da je, kako se sam izrazio, u pitanju najveće okupljanje odbrambenih snaga Alijanse još od Hladnog rata, a dolazi u trenutku kada Rusija dodatno raspiruje vatru sa Litvanijom zbog odluke da se Kalinjingradu ne dozvoli uvoz robe koju je EU sankcionisala.

Govoreći o ovome, kao i činjenici da je Rusija označena kao bezbednosna pretnja, bivši diplomata Zoran Milivojević rekao je za Euronews Srbija da dolazi do nove militarizacije u Evropi.

“To znači da NATO dobija punu odbrambenu funciju i u pravnom smislu, tom indikacijom da je Rusija pretnja. Drugo, obezbeđuje tu političku koheziju i treće – stvara uslove za vojno jačanje”, rekao je MIlivojević. 

Euronewd Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/53792/novi-strateski-koncept-nato-drugacije-kvalifikacije-o-rusiji-i-kini-i-otvaranje-prostora-za-prosirenje-izvan-evrope/vest