LSV je osudio zahtev ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina da se poslanicima skupštine Crne Gore, koji su glasali za rezoluciju o Srebrenici, zabrani ulazak u Srbiju. Deo javnosti to je shvatio kao vašu podršku rezoluciji. Da li je podržavate?

– Najpre, podsetiću vas da je Skupština Srbije pre 10 godina usvojila Deklaraciju o Srebrenici u kojoj piše da se taj zločin kategoriše prema presudama međunarodnih sudova. A kao što znate, Međunarodni sud pravde je 2007. presudio da to jeste bio genocid. Dakle, jedino gde se razlikuju cmogorska rezolucija i naša deklaracija jeste taj detalj – što u crnogorskoj piše reč genocid, a ovde se poziva na dokument, odnosno na presudu u kojoj piše genocid. I čemu sad uopšte ta hajka? Znate kako, odvratna je zamka i prevara svih navodnih patriota koji pokušavaju da hašku presudu Mladiću i ovu cmogorsku rezoluciju pretvore u nekakvu presudu srpskom narodu. Nije to nikakva presuda Srbima. Nije to presuda meni. Nemam ja šta da se stidim tuđih zlodela i da tragam za nekakvim eufemizmima kako ću ih nazvati. Rekao sam to pre 10 godina u parlamentu i uvek mogu da ponovim: Ja sam Srbin, a Ratko Mlađić je ratni zločinac. Nije on u Srebrenici uradio ništa u ime srpskog naroda, nego u svoje i ime svojih naredbodavaca. I neka za to odgovara. 

Kad smo pomenuli ministra Vulina, često ga u izjavama ne štedite. Ko vam je još trn u oku i zbog čega? 

– Kada kažete da mi je neko trn u oku, ispada kao da imam nešto lično i privatno protiv njega. Stvar je mnogo ozbiljnija od toga. Vulinu zameram to što je izgradio karijeru na paljenju vatri koje je na Balkanu teško ugasiti. Njegov kapital u politici su mržnja i stvaranje podela. I nije on usamljen na tom mestu. Ima ljudi i u opoziciji koji mogu pod ruku s njim, ali o njima ću drugi put. To što on radi je lažni patriotizam, odnosno patriotizam u kom ime i zastava Srbije treba da posluže kao maska i štit za nove sukobe, ratove, podele i nesreće od kojih on i njemu slični dobro žive. Ova zemlja je „obrnula igricu”, odnosno došla do toga da nam se vrate akteri devedesetih, zato što nije bilo lustracije, nije bilo katarze i otklona od tog lažnog patriotizma koji u stvari maskira ratnu politiku devedesetih. Došli smo dotle da nekadašnji potpredsednik JUL i miljenik Mirjane Marković, koji je pravdao prebijanje i polivanje studenata vodenim topovima, hladnom vodom februara 1997, sada bude ministar policije i daje zapaljive izjave kojima svakodnevno pravi tenzije s Hrvatskom, BiH i Crnom Gorom. Čuj, on će da zabranjuje ulaz u Srbiju nekome ko je glasao za tu rezoluciju?! Da pominje nečiju porodicu? Pa šta je sledeće? Da privodi svakoga ko kaže reč „genocid”? Zar ćemo dozvoliti da građane Vulin, Šešelj i njima slični dele na taj način? Da ne misliš dobro Srbiji ako kažeš istinu? Pa ako ćemo to dopustiti, onda je brže i da Vulin odmah privodi i svakoga ko misli da je nenormalno da ministar služi vojni rok od 15 dana ili šije sebi uniforme da bi lečio komplekse.

Imali ste sastanak s AljbinomKurtijem. Otkud to? Kojim povodom? Ko ga je inicirao i o čemu ste razgovarali? Šta mislite, kako će vas tek sada doživljavati deo javnosti? Nije tajna da vas neki karakterišu kao izdajnika, separatistu… 

– Od tog mog „izdajništva” i „separatiznra” nikada nijedna majka nije zaplakala, a od tih lažnih patriota jeste. Zašto bi bio izdajnik neko ko razgovara i traži način da vidimo oko čega bismo mogli da se složimo? Šta je to što bi moglo da nas okuplja, a ne da nas deli? Videli ste u saopštenju LSV šta je bila tema sastanka: povezivanje na polju kulture, multijezičnosti i opšte saradnje, pitanje nestalih… I ne znam šta bi tu nekome bilo sporno. Videli ste da sam bio i na Cetinju i da sam se sastao s Đukanovićcm. I? Dakle, kao što vidite, moguće je biti Srbin i priznavati crnogorsku nezavisnost i biti za Vidovdan na Kosovu, a ne robovati mitomaniji i teškim rečima. Pa došli smo do toga da pravo da govore o Kosovu i Crnoj Gori i svetinjama na tim mestima i ljudskim pravima imaju samo ljudi koji zagovaraju isti taj Miloševićev politički model. Više od trideset godina trpim da me prozivaju na taj način ljudi i njima naklonjeni mediji koji dobro žive od podela i tragedija. Evo, recite mi, dokle će tema Kosova biti večiti izgovor za to da se ovde ne dogode nikakve promene? Tapkamo u mestu i bavimo se mitomanijom, a srce Srbije je danas u inostranstvu. Zapitajte se samo koliko je mladih ljudi u međuvremenu otišlo odavde i ko će ovde uopšte ostati? Dokle god u ovoj zemlji budu bili sporni ljudi koji hoće razgovor, a ne budu sporni Ijudi koji potpiruju sukobe i svađe, ta situacija se neće promeniti.

Kako gledate na aktuelna dešavanja u redovima opozicije i na sve učestalije sukobe unutar nje? 

– Prestao sam da se bavim dešavanjima u opoziciji onda kada su neki od predstavnika opozicije počeli da licitiraju ko je prava opozicija. Na kraju su došli do toga da se međusobno optužuju, a u međuvremenu su zaludeli deo građana da ne izađe na izbore, pa sada Vučić ima dvotrećinsku većinu u pariamentu. 

Srbija ne može drugačije bez LSV 

Ako stavimo LSV po strani, za koga biste sutra glasali? 

– Pa ako hoćete drugačiju Srbiju, onda ne možete ostaviti LSV po strani. Verujem da dolazi vreme kada će građani umeti da prepoznaju istu matricu u vlasti i delu opozicije i da dolazi vreme da poverenje dobiju Ijudi koji nude drugačiji put i ideje. Evo, u čemu je, recimo, razlika između Boška Obradovića, Vojislava Šešelja i npr. Vulina kada je u pitanju odnos prema sve jačem uticaju Rusije u našoj zemlji, Srebrenici, odnos prema evropskoj budućnosti Srbije i prema susednim zemljama? Nema ga. A takvih kao što su njih trojica ima još. Dakle, ne može ova zemlja drugačije bez LSV. 

O PREDSEDNIČKIM IZBORIMA Kad sam rekao da Janković nema pojma o politici, razapeli su me da sam Vučićev čovek 

Hoćete li biti kandidat za predsednika na predstojećim izborima i šta očekujete? Verujete li da LSV može da ostvari zapažen rezultat? 

– Ne znam, prerano je još o tome govoriti. To će odlučiti Glavni odbor kada za to dođe vreme. Lično, rezultat ne posmatram samo kroz broj osvojenih glasova. Pa gde su vam danas Beli i Saša Janković? Kako su se ti Ijudi odužili svojim glasačima? Saša Janković je, podsetiću vas, posle predsednićkih izbora hteo da bude premijer, da mu Vučić, koji je osvojio dva miliona glasova, da mandat za koncentracionu vladu?! A kada sam ja prethodno rekao da Janković nema pojma o politici, samo što me nisu razapeli uz povike „Vučićev čovek”. Mi smo i prošli put ostvarili zapažen rezultat jer smo kampanju iskoristili da kandidujemo sve teme koje su i danas aktuelne – od teme Kosova, preko mladih Ijudi koji odlaze iz zemlje, zatim potrebe za decentralizacijom zemije, huligana i kriminalaca koji se zaklanjaju iza navijačkih dresova, važnosti lustracije, pa sve do zaštite životne sredine. Zamislite gde bismo bili danas kao društvo da smo nešto od tih tema barem počeli da rešavamo 2017.