Novosadska opozicija smatra da je formiranje komisije potrebno zbog toga, kako bi se povratilo poverenje građana u ispravnost vodosnabdevanja u glavnom gradu Vojvodine.
Komisija bi imala 11 članova, a sastojala bi se od odbornika Skupštine grada Novog Sada i stručnjaka iz oblasti virusologije, epidemiologije, higijene i ljudi koji se bave ispitivanjem kvaliteta vode.

„Komisija ima zadatak da ispita sve činjenice u vezi sa vodosnabdevanjem u avgustu 2024. godine, kao i dešavanja koja su usledila nakon toga. Ovo telo će biti zaduženo da sačini izveštaj u vezi sa tim rezultatima i da predloži mere za ozdravljenje sistema, koji je u krizi“, izjavio je Odbornik Demokratske stranke u skupštini grada Novog Sada Veljko Krstonošić.

Grupa koju bi činili eksperti i odbornici Skupštine Novog Sada je potrebna i zbog toga jer su odgovorni za vodosnabdevanje u gradu želeli da prećute, odnosno da ne informišu građane o kvalitetu pijaće vode u Novom Sadu, rekao je Veljko Krstonošić i dodao da je JKP „Vodovod i kanalizacija“ nastavilo bez obaveštenja javnosti da isporučuje vodu, koja je prema njihovim saznanjima bila neispravna.

On je napomenuo da je zahtev opozicije za sazivanje hitne sednice predat prema statutu grada Novog Sada i prema poslovniku skupštine grada Novog Sada, tako da ne postoji ni jedan pravno-tehnički problem da se hitna sednica sazove.

Opozicioni odbornik u Skupštini Novog Sada ocenjuje da je za neobaveštavanje građana pored rukovodioca JKP „Vodovod i kanalizacija“ odgovorna i Gradska uprava za komunalne delatnosti kao i ljudi, koji su u tom periodu vodili Grad u tehničkom mandatu.

Veljko Krstonišić smatra da vlast u Novom Sadu obmanjuje građane iz svojih ličnih interesa.

Podsetimo, ovo je već drugi put da opozicioni odbornici u Skupštini grada Novog Sada traže sazivanje hitne sednice. U avgustu je predsednica Skupštine grada Novog Sada Dina Vučinić odbila zahtev opozicije za sazivanje hitne sednice u vezi sa situacijom pijaće vode u Novom Sadu jer, kako je rekla, zahtev nije mogao biti ispunjen, pošto su opozicioni odbornici tada tražili i smenu gradonačelnika na sednici, što je prema tumačenju predsednice Skupštine bilo pravno nemoguće, zato što je Milan Đurić tada bio u statusu vršioca dužnosti gradonačelnika.

izvor: https://n1info.rs/vesti/opozicija-u-novom-sadu-zahteva-osnivanje-komisije-u-vezi-afere-valjkasti-crvi/

Vlast nije ispunila niti jedno obećanje dato prosvetnim radnicima. Čak nisu ispoštovali ni dokument o položaju prosvetnih radnika koji su sami pisali.

To se odnosi na zarade, ali i na obećanje premijera Miloša Vučevića da će Vlada i Narodna skupština usvojiti izmene Krivičnog zakona, kojima će i prosvetni radnici dobiti status službenog lica.

Nedopustivo je da status naše prosvete bude na marginama, a da vlast širi svoj populizam, novac troši na militarizaciju društva, a obrazovni sistem u potpunosti zanemaruje.

U školama padaju plafoni na učenike, kada je toplo nema klima, a kada je hladno grejanje je loše.

Pozivamo sve građane Srbije da podrže borbu prosvetara. Veliki Dositej Obradović nam je još pre više od dva veka govorio: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce“.

izvor: https://vojvodjani.rs/lsv-vojvodjani-podrzava-strajk-prosvetnih-radnika-2/

Republika Srbija je država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, vođena načelima građanske demokratije, ljudskim pravima i evropskim vrednostima. Tako barem piše u Ustavu, koji takođe definiše Srbiju i kao državu sa dve autonomne pokrajine – Kosovom i Vojvodinom. Vrlo jasno je predviđeno i njihovo finansiranje.

U Ustavu piše da „budžet autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije“.

Od kako je ustav stupio na snagu, vojvođanska kasa retko je bila napunjena ustavom garantovanim iznosom. Ove godine, na primer, iznosi oko pet odsto. Zbog redovnog zakidanja pokrajinskog budžeta, aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine su 2016. protestovali u Beogradu i Ustavnom sudu podneli inicijativu za ocenu ustavnosti dela Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Srbije.

Na jednostavna pitanja – da li je rešenje doneto i zašto nakon osam godina nije, odgovor od Ustavnog suda nismo dobili ni nakon petnaest dana od podnošenja zvaničnog zahteva. Institucija koja bi trebalo da brani najviši pravni akt u Srbiji, tako nije postupila ni u skladu sa onim nižim, zvanim još i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U Ligi socijaldemokrata Vojvodine kažu da odgovor nisu ni očekivali.

„U Srbiji, nažalost, ne postoje nezavisne institucije, a da je Ustavni sud nezavisna institucija kao što bi trebalo da bude, on bi morao da donese odluku da od 31. decembra 2008. godine svaka Vlada Republike Srbije i svaki saziv Narodne skupštine je kršio ustav nedonošenjem zakona o finansiranju Vojvodine i zakona o nadležnostima Vojvodine“, kaže Bojan Kostreš, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine

Vojvođanske vlasti redovno su se žalile na mršavljenje pokrajinske kase, sve do 2016. godine, kada je kormilo u Banovini preuzela Srpska napredna stranka. Od tad – muk. Ni to ne čudi vojvođansku opoziciju koja kaže „zašto bi se oni koji su se celu političku karijeru zalagali za ukidanje Vojvodine sada borili za nju?“ A nešto, kažu, ima i do novca.

„Bahata, nesposobna naprednjačko-radikalsko-socijalistička vlast ne želi o tome da razgovara, jer kad bi o tome razgovarali morali bi da podnesu račune gde se pare troše. A to je ono što njih boli“, kaže Kostreš.

Srbija je tako ostala država sa dve pokrajine, u jednu od kojih novac neće da šalje, a u drugu – ne može jer su zabranjene transakcije u dinarima. Ali ipak, predstavnici vlasti se hvale kako izdvajaju novac za Kosovo.

„Ako je tačno ono što tvrdi predsednik Srbije, da se svake godine iz republičkog budžeta odvaja oko 800 miliona evra za finansiranje svih državnih funkcija na severu Kosova, ispada da je budžet Kosova isti kao budžet Vojvodine, jer je on za ovu godinu oko 815 miliona evra. Samo je pitanje gde taj novac za Kosovo završava. Kada bi se on podelio svakom pojedincu, svaki Srbin sa Kosova bi dobio oko 8.000 evra godišnje. Nisam siguran da je do njih stiglo i osamdeset evra, ali je taj novac negde završio“, kaže Milan Ćulibrk, urednik u nedeljniku „Radar“.

Zvanično, najveći deo para ostaje u glavnom gradu. Prosečna plata u beogradskom regionu u prvih šest meseci ove godine za trećinu su veće od prosečne plate u Vojvodini.

(N1)

izvor: https://n1info.rs/vesti/autonomija-mrtvo-slovo-na-papiru-budzet-vojvodine-godinama-manji-od-ustavom-propisanog/

“Upozoravamo javnost i skrećemo pažnju Pokrajinskoj vladi, Pokrajinskom štabu za vanredne situacije, gradonačelniku Novog Sada i drugim nadležnim institucijama, na opasnu situaciju plavljenja centralnoevropskih područja, za koju se očekuje da će dovesti i do opasnog porasta nivoa Dunava u vodotoku kroz Vojvodinu”, naveli su u saopštenju za javnost.

Podsetili su da je u Austriji proglašeno vanredno stanje zbog visine Dunava, dok su mađarske vlasti najavile da se pripremaju za „poplavu decenije“ i angažovale vojsku za radove na odbrani od poplava, dok se prema zvaničnim izveštajima Republičkog hidrometeorološkog zavoda očekuje da će Dunav u oblasti južne Bačke i Novog Sada prevazići apsolutni maksimum vodostaja do petka, 20. septembra.

Direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine Srđan Kružević izjavio je ranije da je stanje sa opremom i ljudstvom “zadovoljavajuće”, te da postoji spremnost da se u svakom trenutku sanira situacija na terenu.

PSG je dodao da je pored toga, potrebno da se preduzmu i preventivne mere, s obzirom na “gorka iskustva koja smo kao društvo u prethodnim godinama doživeli zbog zakasnelih reakcija institucija i službi”.

“Zahtevamo od pokrajinskih i gradskih nadležnih institucija i službi blagovremenu analizu i pripremu za scenario potencijalnog plavljenja područja Vojvodine i Novog Sada, kao i redovno i efikasno informisanje celokupne javnosti o situaciji na terenu. Apelujemo na odgovornost predstavnika vlasti i stručnih lica angažovanih na ovim poslovima, kako nam se ne bi desila nova humana, ekološka i privredna katastrofa”, naveli su iz PSG-a.

(Autonomija/Beta, foto: arhiva)

izvor: https://autonomija.info/psg-preduzeti-preventivne-mere-zbog-mogucih-poplava-usled-visokog-vodostaja-dunava/

U saopštenju Liga je navela da odbornici imaju pravo da znaju sve detalje o funkcionisanju te kineske fabrike i da čuju sve o potrebnim dozvolama za izgradnju postrojenja fabrike, poštovanju ekoloških standarda, zaštiti prava radnika u preduzeću.

Liga je od gradonačelnika Sima Salapure zatražila da odbornicima Skupštine Zrenjanina svake nedelje obezbedi uvid u merenja zagađenosti vazduha, zemlje i vode u okolini fabrike Linglong, kao i u gradu i okolnim naseljenim mestima.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/lsv-trazi-sednicu-o-ling-longu/

Pet godina dugu izgradnju ove fabrike pratile su optužbe u vezi sa lošim uslovima rada zaposlenih na izgradnji fabrike, sumnje na prinudni rad, prigovori na kršenje zakona u oblasti gradnje i zaštite životne sredine.

Zvanične reakcije kompanije na te optužbe bile su retke, a obezbeđenje kineskog investitora je u više navrata onemogućavalo novinarima i nevladinim organizacijama komunikaciju sa zaposlenima i prilaz fabričkom kompleksu.

O tome šta se dešava u fabrici koja je opasana zidinama visokim tri metra, a izgrađena na poklonjenom državnom zemljištu od gotovo sto hektara, uz 76 miliona evra odobrenih državnih subvencija, ne zna se mnogo ni neposredno pre ceremonije svečanog otvaranja.

Između ostalog nije poznato šta podrazumeva najavljeno pokretanje proizvodnje, imajući u vidu da prema istraživanju novinara RSE, od tri planirana proizvodna pogona fabrike u Zrenjaninu, jedan pogon nije izgrađen, drugi nema upotrebnu dozvolu, a u trećem je proizvodnja guma počela još pre godinu i po dana.

Pogon za proizvodnju guma za teretna vozila uveliko radi

Tokom 2023. gotovo u tišini, bez svečanosti i poseta zvaničnika, kineska fabrika Linglong je pokrenula proizvodnju guma za teretna vozila i autobuse.

Linglong je, kako se navodi u finansijskom izveštaju kompanije, tokom prošle godine proizveo i prodao gume u vrednosti od 3,3 milijarde dinara (oko 29 miliona evra).

Prema podacima međunarodne trgovinske baze Sinoimex, koje su analizirali novinari RSE, Linglong je tokom prošle godine izvozio svoje proizvode u Tursku dok su od marta ove godine, gume proizvedene u zrenjaninskoj fabrici izvožene i dalje u Tursku, kao i u SAD i Kazahstan.

Fabrika će proizvoditi 13 miliona guma godišnje

Pogon za proizvodnju guma za teretna vozila i autobuse koji je pušten u rad je jedan od ukupno tri pogona u kojima bi Linglong trebalo da proizvodi i gume za putničke automobile, teretna vozila, autobuse, industrijska i poljoprivredna vozila.

Satelitski snimci pokazuju da pogon za proizvodnju guma za industrijska vozila i poljoprivredne mašine još nije izgrađen.

Prema podacima iz Studije o proceni uticaja na životnu sredinu izgradnje proizvodnih pogona, ukupna planirana proizvodnja zrenjaninske fabrike guma Linglong je 13,62 miliona guma godišnje, odnosno oko 40 hiljada pneumatika dnevno.

Proizvodnja guma u Linglongu počela je pre nego što je pogonu za proizvodnju guma za teretna vozila i autobuse izdata upotrebna dozvola, pokazuje dokumentacija iz baze građevinskih dozvola Agencije za privredne registre (APR).

“Predmetni proizvodni pogon je, pre izdavanja upotrebne dozvole, bio pušten u probni rad”, navodi se u odgovoru Gradske uprave Zrenjanina od 23.jula 2024.

Probni rad i otklanjanje nedostataka

Probni rad tokom kojeg je Linglong proizvodio i izvozio gume, odobren je zrenjaninskoj fabrici guma 19. maja 2023.

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, tokom perioda probnog rada proveravaju se tehnički kapaciteti i usklađenost proizvodnje sa zakonima i propisima. Probni rad odobrava nezavisna komisija zadužena za tehnički pregled objekta, koju angažuje investitor.

Kako se može videti u dokumentaciji koju je RSE po zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja dobio od Gradske uprave Zrenjanina, tehnički pregled izvršilo je preduzeće za inženjering Servo Mihalj iz Zrenjanina.

U izveštaju komisije za tehnički pregled kojim je pogonu Linglonga odobren probni rad, između ostalog se navodi da “postoje nedostaci na objektu i unutrašnjim instalacijama ali da oni ne utiču na funkcionalnost i rad ove faze proizvodnje”.

Probni rad je trajao godinu dana, nakon čega je u maju 2024. na osnovu novog izveštaja iste komisije, pogonu Linglonga odobreno izdavanje upotrebne dozvole uz ocenu da su svi nedostaci na instalacijama i u dokumentaciji, u međuvremenu uklonjeni.

Nepoznat uticaj proizvodnje na životnu sredinu

Tokom probnog rada, Linglong je bio u obavezi da Agenciji za zaštitu životne sredine dostavi izveštaje o merenju emisije zagađujućih materija u vazduh iz pogona u kojem je pokrenuta proizvodnja. Agencija do zaključenja ovog teksta nije odgovorila na zahtev novinara RSE da nam po zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostavi te izveštaje.

Informacije da li je početak proizvodnje guma u Linglongu uticao na kvalitet vazduha u Zrenjaninu, nismo dobili ni od grada Zrenjanina.

U izveštajima nezavinske komisije, na osnovu kojih je Linglongu odobren probni rad, navodi se da su pre i tokom probnog rada objekta izvršena merenja emisije zagađujućih materija u vazduh i da su rezultati svih merenja pokazali da nema prekoračenja graničnih vrednosti.

Za tretman emisija zagađujućih materija i neprijatnih mirisa u vazduh ugrađeno je šest filtera za prečišćavanje otpadnog vazduha koji emisiju zagađujućih materija dovodi ispod dozvoljenih graničnih vrednosti emisije, piše u izveštaju tehničke komisije iz maja ove godine.

U uzveštaju se ipak ne navodi kolike su vrednosti emisija izmerene i koliko je bilo merenja u uslovima rada pri najvećem opterećenju.

U blizini Linglonga ne postoji merna stanica za redovno praćenje zagađenja vazduha, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Zrenjanin.

‘Nepostojeće’ skladište otpada

Do objavljivanja ovog teksta Gradska uprava Zrenjanina, novinarima RSE nije dostavila informacije o tome da li je grad kontrolisao ispravnost vode koju fabrika guma nakon prečišćavanja ispušta u javnu kanalizaciju kao ni izveštaje Linglonga o postupanju sa otpadom.

Iz dva izveštaja komisije za tehnički pregled, u koje je RSE imao uvid, nije moguće zaključiti kako se i gde skladištio otpad iz fabričkog pogona Linglonga u kojem je pokrenuta proizvodnja.

Linglongu su dozvola za probni rad i upotrebna dozvola izdate na osnovu zaključka komisije da se neopasni otpad iz proizvodnog pogona odlaže na otvorenom skladištu otpada koje je organizovano unutar fabrike.

Međutim, Linglong koji je probni rad započeo u maju prošle godine, dobio je građevinsku dozvolu za izgradnju skladišta neopasnog otpada tek godinu dana kasnije, u junu 2024

“Uvidom u satelitske snimke utvrđeno je da je to skladište izgrađeno znatno pre podnošenja zahteva za izdavanjem građevinske dozvole”, tvrde iz nevladine organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Fabrika izgrađena bez jedinstvene studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Izgradnju kineske fabrike guma Linglong od početka je pratila zabrinutost javnosti zbog potencijalnog zagađenja životne sredine.

Kineska fabrika će milione guma proizvoditi u gradu u kojem je već 20 godina na snazi zabrana upotrebe vode za piće zbog prekomernog prisustva arsena i teških metala a kvalitet vazduha je, i pre početka rada gumare, svrstan u treću, najlošiju kategoriju – prekomerno zagađenog.

Iz organizacije RERI za RSE ocenjuju da je zabrinutost građana opravdana.

“Linglong počinje da radi bez akta o uslovima zaštite prirode. To je inicijalni akt koji su morali da dostave još uz podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova”, navodi advokat organizacije RERI Ljubica Vukčević.

Ona ističe da je fabrika Linglonga smeštena na samo dva kilometra od specijalnog rezervata prirode Carska bara a da je akt o uslovima zaštite prirode neophodan za sve investitore koji obavljaju aktivnosti koje mogu imati uticaj na prirodu, posebno zaštićenih područja.

Vukčević ocenjuje da je sa aspekta zaštite životne sredine nedopustivo i da fabrika guma nema jedinstvenu procenu uticaja na životnu sredinu.

“Oni su iseckali projekat na više faza, na više manjih projekata, da bi sebi olakšali situaciju i veštački prikazali da za neke pomoćne objekte u okviru kompleksa nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. To je nedopustivo sa strane zakona i logike, jer su svi ti objekti deo jedne celine”, tvrdi Vukčević.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) trenutno, pred Upravnim sudom ima 18 postupaka protiv Linglonga.

Krivične prijave koje su ranije podneli zbog gradnje osam objekata bez građevinske dozvole i saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu, Tužilaštvo je odbacilo uz, kako navode, obrazloženje da je Linglong pokazao nameru da podnese potrebne zahteve.

Neistražene optužbe o prinudnom radu

Fabriku Linglong u Zrenjaninu prati i niz slučajeva koji se odnose na zloupotrebe radnika i kršenje radničkih prava.

Početkom ove godine, nevladina organizacija Astra podnela je krivičnu prijavu u ime 11 radnika iz Indije zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju.

Nekoliko godina ranije sumnalo se i na eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, koji su u to vreme bili angažovani na izgradnji fabrike u Zrenjaninu.

Evropski parlament je rezolucijom iz 2021. godine zatražio od Srbije da istraži ovaj slučaj “modernog ropstva”, međutim on je okončan bez pokretanja postupka, povratkom radnika u Vijetnam.

Linglong je odbacio odgovornost, tvrdeći da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača.

“Vlada Republike Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne optužbe o prinudnom radu, uključujući oduzimanje pasoša, nehumane uslove rada i života, već je nastavila da tvrdi da vijetnamski i indijski radnici nisu žrtve trgovine ljudima” navodi se najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima.

Fabrika guma kineske kompanije “Shandong Linglong Tire” u Zrenjaninu deo je inicijative “Pojas i put” – kojom Kina nastoji da poveća ulaganja i uticaj kroz infratrukturne projekte u državama širom sveta.

Izgradnja fabrike ugovorena je još 2018. potpisivanjem Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i kineske kompanije Linglong. Zaključkom iz februara 2019. Vlada Republike Srbije proglasila je ovaj projekat projektom od nacionalnog značaja. Kineskom investitoru je država poklonila 96 hektara zemljišta kao i 75,8 miliona evra bespovratne novčane pomoći.

Ukupna invcesticija kompanije Linglong u Srbiji trebalo bi da iznosi najmanje 800 miliona evra, uz obavezu zapošljavanja ukupno 1200 radnika

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-fabrika-linglong-otvaranje/33117616.html