Copyright profimedia

Potrošači u Srbiji su ove godine, mnogo ranije nego ikada pre počeli da se snabdevaju ogrevom. Iako je zima još daleko, na stovarištima kažu da su zatrpani porudžbinama, a da su zalihe sve tanje. Uglja gotovo da i nema na lagerima, dok drva veoma sporo stižu iz prerade, a ni isporuke peleta nisu ujednačene, pa ga na pojedinim stovarištima uošte nema. Zajednička karakteristika za sve vrste ogreva je da im je cena drastično skočila.

Tona uglja u zavisnosti od vrste košta od 7.000 do 42.000 dinara, pelet je oko 42.000, dok je za kubni metar drva potrebno izdvojiti od 9.000 dinara do 11.000 dinara.

Vest o postignutom dogovoru sa Rusijom oko cene gasa trebalo bi da ublaži pritisak na stovarišta, jer su mnogi građani počeli da skladište drva i ugalj u strahu od nestašice i visokih cena gasa. Situacija se komplikuje i sa najavljenim poskupljenjem električne energije, koje je neminovno pre sledeće grejne sezone.

Stručnjaci za energetiku kažu da je teško prognozirati koja bi vrsta energije bila pouzdana i napominju da nijedna opcija, zbog posledica rata u Ukrajini i energetske krize, neće biti jeftina za potrošače.

Struja

Za mnoge, koji nemaju opciju da izvdoje novac za ogrev ranije, jedini siguran izbor je grejanje na struju. Analitičari, međutim, smatraju da ni električna energija neće biti jeftina opcija, a pitanje je i koliko će biti sigurna s obzirom na stanje u našem elektroenergetskom sektoru. U Elektroprivredi Srbije za Euronews Srbija su rekli da još nisu podneli zahtev za promenu cene električne energije za garantovano snabdevanje. Pojedini stručnjaci su više puta isticali da je za opstanak EPS-a neophodna korekcija cena od 30 odsto, mada smatraju i da bi to bio veliki udar na novčanike građana.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović je ranije ocenila da Srbiju čeka zima koja neće biti nimalo laka i zbog toga “moramo već sada početi da se pripremamo”.

“Energija je skupa, ne možemo da se rasipamo i moraćemo više da štedimo. Ceo svet to radi i moraćemo i mi. Kod nas se gradjani greju na struju, jer je to najjeftinije i najkomfornije. Tako nešto za najveći deo Evrope je nezamislivo jer je to preskupo”, rekla je Mihajlović.

Cena struje u Srbiji je trenutno među najjeftinijim u Evropi, a 100 kilovat-časova u najjeftinijoj tarifi, za potrošače koji troše manje od 5.000 kilovata košta oko sedam evra. 

Prema podacima Eurostata, prosečne cene struje za domaćinstva u Evropskoj uniji već su porasle u drugoj polovini 2021. godine, a u poređenju sa prethodnom godinom sa 21,3 evra za 100 kilovat-sati na 23,7 evra. Električna energija je najviše poskupela u Estoniji, više od 50 odsto, u Švedskoj oko 49, a za 36 odsto na Kipru

Prema podacima Eurostata, prosečne cene struje za domaćinstva u drugoj polovini prošle godine bile su najniže u Mađarskoj gde je 100 kilovat-sati koštalo 10 evra. Bugari su tu količinu struje plaćali 10,9 evra, Hrvati 13,1 evro, a najviše cene su bile u Danskoj 34,5 evra, Nemačkoj 32,3 evra, Belgiji 29,9 evra i Irskoj 29,7 evra.

Gas

Oni koji za grejanje koriste prirodni gas već nekoliko godina za istu potrošnju imaju i iste troškove jer se cena kubnog metra gasa nije menjala već nekoliko godina i on košta oko 40 dinara, u zavisnosti od distributera.

Predsednik Skupštine Udruženja za gas u Srbiji Vojislav Vuletić kaže za Euronews Srbija da je u ovoj situaciji kada je vrlo malo povišena cena ruskog gasa za Srbiju, ne bi trebalo da dođe do značajne promene cene za domaćinstva.

“Inflacija će pokriti ovu malo višu cenu gasa koja je dogovorena. Ne očekujem poskupljenje za potrošače u većem iznosu od 9,6 odsto, odnosno u visini inflacije. Nema razloga da poskupi više”, rekao je Vuletić.

Savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić napominje da će cenu gasa za potrošače odrediti Vlada Srbija, kada proceni da nastavi sa sadašnjom praksom subvencionisanja cene od nabavne do prodajne

“Vest o dogovorenoj ceni gasa koja je samo minimalno povećana je došla u pravom trenutku za potrošače, jer se već pojavila nervoza i već se krenulo sa nabavkom alternativnih goriva, pre svega namenjenih sledećoj zimi. Sada mirno mogu da dočekaju grejnu sezonu bez dodatnog trošenja novca za skladištenje uglja i drva”, smatra Savić.

Pelet

Miloš Radonja sa stovarišta Iskra za Euronews Srbija kaže da trenutno za potrošače nisu problem samo visoke cene ogreva, već to što ih ima malo ili gotovo i nema. On ističe da nikada nije u aprilu i maju bila ovolika potražnja za drvima, ugljem i peletom.

“Uvek smo od aprila do avgusta imali letnje cene koje su bile povoljnije.Ove godine smo brzo prodali lager koji nije bio velik, jer je usporena nabavka svih vrsta ogreva. Potražnja je više nego udvostručena”, kaže Radonja.

On napominje da je pelet oborio sve rekorde kada je u pitanju cena i da je od oko 22.000 dinara, koliko je bio u predsezoni prošle godine, sada dostigao cenu od 42.000 dinara.

“Duplo je poskupeo, ali verovatno je to maksimum koji može da postigne, jer bez obzira na sva dešavanja i činjenicu da proizvođačka cena diktira prodajnu, skuplji pelet teško da bi naši potrošači mogli sebi da priušte. Deluje da je ovo stvarno cenovni vrh koji je dosegao. Sve preko toga bilo bi nerealno”, smatra Radonja.

On kaže da su domaćinstva u Srbiji poslednjih godina masovno prešla na pelet i da je potražnja za ovom vrstom ogreva trenutno mnogo veća u odnosu na ugalj.

Tanja Aprcović Pejović, sa stovarišta Kopaonik kaže da peleta sada ima dovoljno i da je malo pala tražnja, jer ljudi očekuju pojeftinjenje, ali da nema naznaka da će se to i desiti. Vlada Srbije je donela odluku da se privremeno zabrani izvoz ogrevnog drveta i onog koje se koristi za proizvodnju peleta, što bi trebalo da reguliše stanje na tržištu.

Prema podacima Privredne komore, u Srbiji postoji 86 firmi koje se bave proizvodnjom peleta, a cela drvno-prerađivačka industrija u našoj zemlji zapošljava oko 40.000 radnika.

Ugalj

Ugalj su mnogi izbegavali proteklih godina, što zbog zagađenja, što zbog zbog toga što su u peletu prepoznali mnogo čistiju i komforniju mogućnost za loženje, a Miloš Radonja napominje da ni oni koji su nastavili da se greju na ugalj ne mogu računati na mirnu zimu, jer ni ovog ogreva nema dovoljno, a naročito onog kvalitetnog. Onaj najslabijeg kvaliteta sada košta oko 7.000 dinara.

“U septembru prošle godine je tona ruskog kamenog uglja, koji je najkvalitetniji bila 24.500. a sada je oko 42.800 dinara”, kaže Radonja.

Snabdevanje ugljom moglo bi biti dodatno zakomplikovano zbog neodvoljne količine za Elektroprivredu Srbije. Kako su rekli za Euronews Srbija u EPS, ovo javno preduzeće će u naredne dve godine uvoziti ugalj za proizvodnju struje, jer naši kopovi nisu spremni za iskop one količine koja će nam biti potrebna.

Profesor Dragan Ignjatović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu kaže da to znači da će biti i manje uglja za dmaćinstva, što bi moglo da utiče i na njegovu cenu.

“Stovarišta će formirati cene i o njima ne možemo sada govoriti, ali će sigurno uglja biti manje. Pljevlja će iz Crne Gore slati ugalj za EPS, ali to opet znači da će im ostati manje količine za maloprodaju. Pitanje je koliko ćemo uglja moći da uvezemo i  iz Bosne”, kaže profesor.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za Euronews Srbija kaže da Srbija najviše uglja uvozi iz Rusije, dok su druge dve zemlje po vrednosti uvoza BiH i Češka. Iz Rusije smo prošle godine kupili kamenog i mrkog uglja za 20 miliona evra.

Drva

Miloš Radonja sa stovarišta Iskra kaže da je cena ogrevnog drveta trenutno 9.400 dinara po kubiku, ali jako sporo stiže i nema ga dovoljno. Sa stovarišta Kopaonik poručuju da ima problema u nabavci, jer nove količine stižu sporo i nisu dovoljne, ali ukazuju i na problem sa nedostatkom radnika u drvoj industriji.

“Drvoseče iz Srbije su otišle u Bosnu da seku drva za platu od 3.000 evra, iz Bosne su otišli za Austriju gde dobijaju 5.000 evra i u našoj drvnoj industriji se žale da nemaju radnu snagu i da zbog toga ne mogu da obezbede ujednačenu isporuku. Tu ima dosta problema, jer neće imati ko ni da seče drva”, kaže Tanja Aprcović Pejović.

Vršilac dužnosti generalnog direktora “Srbijašuma” Igor Braunović je rekao za RTS da su cene ogrevnog drveta i peleta u Srbiji neopravdano visoke i da će prodavci morati da “prikoče” s poskupljenjem.

“Neopravdano su povišene cene ogreva. Kod nas je kubik drva oko 4.000 dinara, a na stovarištu, koliko čujemo oko 8.000 dinara, ali ima tu i prevoza i drugih stvari koje utiču na cenu”, rekao je Braunović.

Naveo je da su cene peleta, koje idu i do 40.000 dinara, apsolutno neopravdane, kada se uzme u obzir da sirovina za jednu tonu peleta iz “Srbijašuma” košta maksimalno 8.000 dinara.

Kakva je bila računica prošle zime?

Analiza Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) koju su napravili prošlog oktobra, za zimsku sezonu 2021/2022. koja je tek završena pokazuju da su domaćinstva koja su se grejala na gas i drva prošla najjeftinije, dok su najveći trošak imala ona koja koriste grejna tela na struju i goriva za etažno grejanje, propan butan i lož ulje.

Prema njihovoj računici, za grejanje stambenog prostora od 60 kvadrata na 20 stepeni Celzijusa, 16 sati dnevno tokom 180 dana grejne sezone, potrebna je energija od oko 9.000 kWh, ako se uzme prosečna procenjena potrošnja za grejanje u Srbiji od 150 kWh po metru kvadratnom. Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imala su troškove od 56.000 dinara, ali samo ukoliko su isključivo koristila jeftiniju noćnu električnu energiju. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje struje samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 posto, na oko 78.000 dinara, što je bilo skuplje od većine alternativnih goriva.

Najniže troškove grejanja tokom cele zimske sezone 2021/22, prema cenama iz prve polovine oktobra, imala su domaćinstva koja se greju na prirodni gas, u iznosu od 42.000 dinara. Gotovo iste troškove, u iznosu od 42.400 dinara, imala su i domaćinstva koja koriste drvo u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, a AERS je kao primer uzimao prosečan iznos od 5.150 dinara za kubik, koliko je tada koštao. Najskuplje ogrevno drvo pred početak prošle sezone koštalo je oko 7.000 dinara za metar kubni, a u Agenciji su izračunali da bi ceh za njegovo korišćenje koštalo 68.600 dinara. U odnosu na prirodni gas i jeftinije drvo, nešto viši su bili troškovi grejanja na ugalj, koji su obračunati na iznose od 49.000 do 52.000 dinara.

Građane koji se greju na pelet, ogrev je koštao oko 72.000 dinara i to za celu sezonu. Najveće troškove za grejanje imala su domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje. Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona su morala da izdvoje 141.500 dinara za električnu energiju, 130.000 dinara za propan butan gas, odnosno 134.000 dinara za lož ulje.

Niko od stručnjaka se ne usuđuje da prognozira kakva će računica biti ove godine i šta bi za potrošače bila najjeftinija opcija. To će, kažu, zavisiti od kretanja cena struje i gasa za domaćinstva, ali i od daljih dešavanja na tržištu ogreva.

Zlatica Radović

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/50297/kako-cemo-se-grejati-ove-zime-svi-detalji-oko-situacije-na-trzistu-ogreva-u-srbiji-i-cene-koje-su-trenutno-aktuelne/vest