“Kvalitet odnosa Hrvatske i Srbije diktiraju vladajuće politike. U obe je države na vlasti desnica koju karakterišu snažni nacionalizam i težnja istorijskom revizionizmu. Zapravo, kroz međusobne napade, vodi se unutrašnja politika i mobilizuje desno biračko telo. Setimo se, bilo je perioda, mislim pre svega na mandate predsednika Borisa Tadića i mene, u kojima su upravo vodeći političari bili snažno na liniji pomirenja i jačanja saradnje”, kaže u razgovoru za Danas Ivo Josipović, bivši predsednik Hrvatske, kompozitor, pravnik i univerziteteski profesor, komentarišući gotovo svakodnevne varnice na relaciji Beograd – Zagreb koje idu do spominjanja ratnih dejstava.

Josipović ocenjuje da su odnosi Srbije i Hrvatske „loši, puno lošiji nego pre desetak godina“.

„Lično sam bio pohvalio poziv predsednice Grabar Kitarović predsedniku Vučiću. Međutim, taj je susret bio prilična katastrofa. Predsednik Vučić je zlouporabio poziv i imao je neprilične, čak uvredljive nastupe. Posebno je omalovažio i Milorada Pupovca, predsednika Samostalne demokratske srpske stranke, zapravo aludirajući da mu je on svojevrsni gazda. Umesto da otvori novu stranicu nakon nekoliko godina zahlađenih odnosa, taj ih je susret bacio u duboko smrzavanje. Istina, bilo je i nekih pozitivnih signala, posebno kada je reč o zaštiti nacionalnih manjina. Što se retorike tiče, i s jedna i s druge strane bilo je neprimerene, agresivne, pa i bezobrazne komunikacije. Ipak, čini mi se da politika i mediji u Srbiji prednjače. Srećom, ‘izvanpolitički odnosi’, posebno ekonomija i kultura, daju puno bolju sliku od politike“, navodi Josipović za Danas. 

Na konstataciju da se čini da hrvatski predsednik Zoran Milanović prednjači u negativnoj retorici, Josipović kaže da ima utisak da ipak prednjači srpska strana.

“Istina je, činjenica da predsednik Milanović kao šef države posebno oštrim, često vrlo grubim i neodmerenim rečima nastupa u medijima može dati utisak da je obrnuto. Iako, ta njegova oštrina nije uperena samo prema Srbiji i Srbima. Tim stilom predsednik Milanović nastupa i prema nekim drugim državama i narodima, a i u našim unutrašnjim političkim raspravama. Lično, njegov mi je stil potpuno stran i nisam siguran da mu pomaže u ostvarivanju političkih ciljeva koje želi ostvariti. Ali, očito, predsednik ima publiku koja voli njegov stil, iako ima i ozbiljne kritičare. Predsednik Vučić je u svom izražavanju nešto oprezniji, ali zato njegovi neformalni portparoli, posebno ministar Vulin, ozbiljno truju međusobne odnose. Bilo bi naivno misliti da ministar Vulin, neki drugi političari, a i mediji koji su pod kontrolom vladajućih to čine na svoju ruku. Sigurno, za dobre ili loše odnose uvek postoji podeljena odgovornost. Smatram da je pomirenje i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa prevažni zadatak vodećih političara, a ako to iskreno žele, ne bi trebalo da koriste agresivnu retoriku koja može uvrediti i političare, a i obične građane”, poručuje Josipović.

Na pitanje zašto su sporne optužnice koje je podigla Srbija protiv četvorice hrvatskih pilota, koji se optužuju da su tokom hrvatske vojno-policijske akcije Oluja u avgustu 1995. naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada, on kaže da

“u svakom slučaju stradanja ljudi, posebno civila, treba proveriti optužbe da li je reč o zločinu”.

“Predsednik Tadić i ja smo bili napravili i nacrt ugovora o saradnji na progonu počinitelja ratnih zločina koji je trebalo da otkloni politizaciju i sukob nadležnosti sudova u Hrvatskoj i Srbiji. Postojala je ozbiljna i kvalitetna saradnja naših tužiteljstava i rezultati su bili vidljivi. Predsednik Tadić otišao je s pozicije predsednika, pa taj ugovor nikada nije otišao u postupak usvajanja. Među državama postoji ozbiljno nepoverenje i strah od političkih zloupotreba kaznenih postupaka. Posebno, postoji strah od zloupotreba tzv. univerzalne jurisdikcije. Osobno, da se ja pitam, tražio bih da Hrvatska preuzme predmet od Srbije i da naši sudovi, ne politika, sudovi, odluče ima li krivičnih dela i krivice pojedinih osoba. Ne znam koji je kvalitet predmeta koji je formiran u Srbiji i ima li, ili nema osnove za kazneni progon. Znamo, bilo je civilnih žrtava, a je li reč o zločinu može odlučiti samo sud. Ignorisanje i apriorno odbacivanje predmeta nije dobro ni za koga, pa ni za ljude koji su optuženi i koji će, možda nevini, ceo život nositi stigmu optužbe za ratni zločin”, navodi Josipović.

A upitan da li ima osnova za podizanje optužnice protiv Vučića, kojom mu se preti iz Hrvatske zbog njegovog govora u Glini 1995. godine, on kaže da Vučiću govor u Glini ne služi na čast.

“Bio je to govor u funkciji agresije i rata. Ali, ni u tom slučaju ne želim da budem sudija o tome je li taj govor bio, recimo, podsticanje na ratni zločin ili ne. Ako postoje dokazi za to, neka državni tužilac radi ono što mu nalaže zakon I neka podigne optužnicu. Ako to nije slučaj, nije dobro nabacivati se olako optužbama za ratni zločin. Točno je, teška je sudbina Srba koji su napustili Hrvatsku pod teretom ratnih okolnosti. Ali, Vučić bi morao znati da rat nije počeo 1995. i da je Miloševićeva politika ta koja je bila glavni generator ratnih stradanja. Međutim, ta činjenica ne opravdava nijedan zločin, posebno ne protiv civila. Uostalom, hrvatski su sudovi presudili čak i neke generale zbog zločina nad srpskim civilima. Podržavam tezu kako nema trajnog mira bez pravde, bez odgovornosti onih koji su počinili zločine. Divim se aktivistima poput gospođe Nataše Kandić, ili gospođe Vesne Teršelić koje su život posvetile pravdi i žrtvama zločina. Bila mi je posebna čast kao predsednik da odlikujem organizaciju Documenta kojoj je Vesna Teršelić na čelu”, kazao je Josipović.

A na to kada će utihnuti nacionalizmi na obe strane, on kaže da ne zna

“Potrebno je da na izborima pobede stranke i političari koji razumeju važnost pomirenja, koji imaju jednak odnos prema svim žrtvama, koji jednako osuđuju sve zločine. Nekako je izgledalo da smo pre 10 godina krenuli putem pomirenja. Ali, promenom političkih garnitura, promenila se i politika. To je dokaz da demokratska i moralna dostignuća u politici nisu zauvek. Za mir i saradnju treba se stalno boriti. Populizam i huškanje laka su politička roba koju, na žalost, mnogi kupuju”, ocenjuje bivši hrvatski predsednik.

Dodaje da na svim stranama treba odustati od maksime “neka komšiji crkne krava”.

“Uprkos teškoj istoriji, jasno je koliko su nam društva povezana i koliko dobri odnosi mogu doneti koristi, i Hrvatskoj i Srbiji. Predsednik Tadić je zaista iskreno bio na liniji pomirenja i dobrih odnosa. Drago mi je da smo i danas prijatelji”, kaže Josipović.

Kada se radi o situaciji u BiH, on ističe da Hrvatska i Srbija ne smeju da se mešaju u unutrašnje uređenje BiH.

U Sarajevu se često javno govori da se Srbija i Hrvatska mešaju u unutrašnja pitanja BiH, odnosno da Beograd i Zagreb razgrađuju Dejtonsku BiH?

“Isto tako, podrška bilo kakvim separatističkim politikama u BiH bila bi kardinalna greška. Takav je pristup, čak i sa aspekta ciljeva koji se žele ostvariti, disfunkcionalan. Pa koja bi to država dozvolila da joj druga država diktira zakone i ustavni poredak!? S druge strane, vodeći političari u BiH bi trebalo da nađu kompromis za brojna sporna pitanja oko kojih se ne mogu dogovoriti. Permanenta politička kriza sigurno ne doprinosi stabilnosti BiH a ni kvalitetu života njenih građana. Ali, kažem to kao analitičar ‘sa strane’. Nikada nisam i nikada ne bih kao političar ultimativno zahtevao od bilo koje države, pa ni od BiH, da na ovaj ili onaj način uredi svoju zemlju… Konačno, probleme u BiH jedino mogu rešiti tamošnji političari. Na njima je velika odgovornost za budućnost te prelepe zemlje”, zaključio je Josipović.

Danas

izvor: https://rs.n1info.com/region/josipovic-vucicev-govor-u-glini-bio-u-sluzbi-rata-i-agresije/