Usred krize, one ratne i one energetske, građani u najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji izlaze na birališta u nedelju. Smatra se da su ti izbori i veliki ispit za vladu kancelara Olafa Šolca.

Glasanje u Severnoj Rajni-Vestfaliji naziva se „saveznim izborima u malom“ – ne samo zato što je to najmnogoljudnija i ekonomski najvažnija pokrajina Nemačke, već i zato što je i izuzetno šarolika. Samo osam meseci nakon saveznih izbora, izbori u federalnoj jedinici od 18 miliona ljudi, što je skoro četvrtina stanovnika Nemačke, ovaj put se smatraju referendumom o novoj vladi u Berlinu.

Nju sačinjavaju Socijaldemokrate (SPD) levog centra kancelara Olafa Šolca u koaliciji sa Zelenima i Liberalima (FDP). Šolcov donekle kontroverzan odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, rastuću inflaciju i energetsku krizu u kojoj Nemačka pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa, otvorio je pitanje do koje mere nemački birači imaju simpatija za takozvanu semaforsku koaliciju, nazvanu prema bojama tri partije.

U ovoj pokrajini na zapadu Nemačke nalazi se celi niz gradova koji su nekada živeli od rudarstva i u kojima su ljudi uglavnom birali SPD. Međutim, u pokrajini odavno vladaju Demohrišćani (CDU) sa Liberalima. Prema poslednjim anketama, CDU može da računa na 30 odsto glasova a SPD na 28.

Velika je važnost izbora u Severnoj Rajni-Vestfaliji za celu Nemačku, objašnjava politikolog dr Klaus Šubert, profesor na Univerzitetu u Minsteru. „Velika je kao neke države, na primer, velika je kao cela Holandija“, kaže on i dodaje da ima BDP otprilike iste veličine. „Zbog toga“, rekao je Šubert, „ovdašnja pitanja jesu ista ona sa kojima se suočava cela zemlja. Rat u Ukrajini i snabdevanje energijom svima su na prvom mestu.“

Zaista, veliki broj ljudi sa niskim primanjima sve to već jako dobro oseća: ukrajinska kriza je dovela do skoka cena energenata, povećavajući cenu benzina i hrane.

CDU pokušava da dobije simboličke političke poene

„Međutim“, objašnjava Šubert, „na pokrajinskom nivou, kandidat – konkretna osoba – je čak važniji od stranke koju predstavlja. Zato je ove godine trka tako neizvesna. S jedne strane imamo premijera države, demohrišćanina Hendrika Vista, koji je na funkciji tek pola godine – on nema jasan profil za ove izbore.“

Nakon neuspešne kancelarske kandidature Vistovog prethodnika na mestu pokrajinskog premijera, Armina Lašeta, Hendrik Vist je prošlog oktobra preuzeo ulogu pokrajinskog  lidera, a da nije bio direktno izabran. Bivši lobista kompanije Eutop i advokat Vist nedavno je požurio da se pokaže sa Danijelom Ginterom, demohrišćanskim partijskim kolegom koji je ubedljivo ponovo izabran za pokrajinskog premijera Šlezvig-Holštajna.

Fridrih Merc, lider nemačkih Demohrišćana, koji je rođen i živi u Severnoj Rajni-Vestfaliji, pozdravio je uspeh svoje partije u Šlezvig-Holštajnu prošle nedelje kao „vetar u jedra“ za Vista. Uoči izbora, Merc je pokušavao da prikupi što više simboličnih poena, čak je i putovao u Kijev u vreme kada je kancelar Šolc još odbijao da to uradi.

Merc je nedavno na jednom partijskom skupu rekao da neće prestati da veruje da je CDU najveća narodna partija u zemlji i da mora na svim mestima da osvoji preko 30 odsto glasova, dodavši da su izbori u Severnoj Rajni-Vestfaliji važan korak na tom putu.

Klaus Šubert se, međutim, ne slaže sa Mercovom prognozom o skoroj pobedi, rekavši da je nemačko biračko telo i dalje duboko podeljeno između CDU i SPD. „Da, CDU je pobedio u Šlezvig-Holštajnu, ali neposredno pre toga SPD je pobedio na izborima u Sarlandu pre nekoliko nedelja“, rekao je on.

„Merc takođe mnogo govori o globalnim ekonomskim temama“, dodao je Šubert, „ali na prvom mestu za ljude su životna sredina i socijalna politika, poput obrazovanja i mobilnosti. Generalno, demohrišćani nisu dovoljno govorili o socijalnim pitanjima u poslednjih nekoliko godina.“

Socijaldemokratski kandidat

Vistov glavni rival je Tomas Kučati iz SPD-a, advokat iz radničke klase, koji je bio pokrajinski poslanik od 2005, a potom i sedam godina ministar pravde u pokrajinskoj vladi. U poslednje vreme, Kučati je aktivno promovisao povezanost sa kancelarom Šolcom tokom predizborne kampanje, uprkos narušenoj reputaciji pošto dobar deo javnosti smatra da je Šolc odugovlačio sa isporukom teškog naoružanja Ukrajini i pristankom na naftni embargo protiv Rusije.

Ali Šubert ne očekuje da će podrška Berlina u poslednjem trenutku biti od velike pomoći u nedelju. „I jedna i druga stranka zaista treba da dobiju samo jedan ili dva odsto više glasova nego što im daju ankete i moći će da obezbedi većinu sa koalicionim partnerom kojem su sklone.“ Za SPD su poželjan partner Zeleni, a za CDU liberali.

Manje stranke u centru pažnje

Sa mrtvom trkom dvojice kandidata manje stranke će postati još važnije kao potencijalni koalicioni partneri. Liberali (FDP) su u pokrajinskoj koaliciji sa Demohrišćanima već pet godina. Poslovično skloni svetu biznisa, malo su učinili da osvoje srca birača. Na prošlim izborima 2017. godine imali su podršku 12,6 odsto birača, dok im ankete sada daju oko sedam odsto – iako obećavaju ulaganja u nove tehnologije i održivost ekonomije.

FDP je gazdovao u pokrajinskom Ministarstvu ekonomije i energetike. To je bilo propraćeno kontroverzama, kao što je odluka da se krči stara šuma da bi se došlo do uglja, mada je Nemačka planirala da potpuno prestane da upotrebljava ovaj energent 2030. godine.

U trenutnoj krizi, i CDU i SPD su pokazali spremnost da odlože prestanak korišćenja uglja za nekoliko godina. „Ne gasim ništa dok ne budem imao druge izvore energije“, objasnio je Kučati u debati na regionalnoj televiziji

Pad krajnje desnice

Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) doživela je prvi veliki poraz na prošlonedeljnim izborima u Šlezvig-Holštajnu, pošto nije uspela da pređe cenzus od pet odsto za ponovni ulazak u parlament.

„To je važno“, objasnio je Šubert, „jer im i u Severnoj Rajni-Vestfaliji takođe ne ide dobro. Oni će verovatno ući u parlament – ali sa manje mesta, a podrška im opada.“

Politikolog Martin Florak sa Univerziteta u Duizburgu se slaže i podseća na „hroničnu bliskost AfD-a sa Rusijom“ i činjenicu da su poslanici iz Severne Rajne-Vestfalije takođe putovali na Krim. „U ovoj situaciji, verovatno će AfD-u biti teško da osvoji glasove izvan svog osnovnog biračkog tela“, kaže Florak.

Uprkos tome što ima najbrojnije stalno članstvo u pokrajini sa 8.830 ljudi, Levici će biti jako teško da ponovo pređe cenzus.

Zeleni jezičak na vagi

Zeleni će najverovatnije imati značajan porast podrške u poređenju sa izborima 2017. Trenutno im ankete daju 16 odsto podrške, a na prošlim izborima ostvarili su svega 6,4 odsto. „Zeleni su bili odlični u komunikaciji, posebno sa mlađim biračima. I dali su sebi kredibilitet poslednjih godina time što su bili u vladajućim koalicijama, na pokrajinskom, a sada i na nacionalnom nivou.“

Klimatske promene utiču na živote ljudi u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Bilo je velikih šumskih požara 2018. i ogromnih toplotnih talasa, kao i smrtonosnih poplava u dolini Ara prošlog leta. Prirodne katastrofe su „veoma važno pitanje ovde i učinile su mnoge glasače više naklonjenim Zelenima“, rekao je Šubert.

Ako Zeleni zaista naprave ogroman skok koji predviđaju ankete, a SPD i CDU ostanu u mrtvoj trci, ekolozi će biti oni koji će određivati pobednika i na ovim „minijaturnim saveznim izborima“ baš kao što su to uradili i na pravim saveznim izborima prošlog septembra

izvor: https://amp.dw.com/sr/izbori-na-zapadu-nema%C4%8Dke-ispit-za-%C5%A1olcovu-vladu/a-61796452