Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije je rekao za Euronews Srbija navodi da bi i pogoršanje odnosa sa EU, zbog neuvođenja sankcija, Srbiju moglo skupo da košta.

Stanić kaže da do sada nije bilo povlačenja ulagača iz Srbije, niti ima najava povlačenja postojećih investicija. On je istakao da je teško oceniti koliko je Srbiju do sada koštalo neuvođenje sankcija Rusiji, ali je napomenuo da postoji mogućnost da je taj politički stav uticao, potencijalno na pad direktnih stranih investicija iz Evropske unije.

“Mi prema podacima za 2022. odnosno za prvih devet meseci, vidimo značajan pad investicija iz EU, od gotovo 33 procenta, dok su značajno porasle investicije iz Kine, gotov 67 procenata, pa smo zbog toga imali ukupan rast investicija”, naveo je Stanić.

On je rekao da je, međutim, teško odvojiti koliko je na pad udela stranih direktnih investicija iz EU uticalo neuvođenje sankcija Rusiji, a koliko aktuelna kriza u Evropi i usporavanje privredne aktivnosti.

“Činjenica je da je EU značajno usporila u 2022. godini i to usporavanje se nastavlja i u ovoj godini. Ne želim da navodim ni zemlje, ni strane investitore, ali ima onih koji ističu zabrinutost u pogledu razvijanja političke situacije u Srbiji, koja je povezana i sa ovom geopolitičkom krizom. Ima naslova i u domaćim i stranim medijima, u kojima je vrlo malo informacija i uslovno rečeno mogu biti emotivno obojeni i onda ti investitori imaju pogrešnu sliku o stanju u Srbiji. Oni ne ulaze duboko u analizu koliko ti naslovi imaju veze sa realnošću  i ne ulaze duboko u podatke koje naše institucije objavljuju i to može da predstavlja problem u budućnosti, da ljudi koji su investirali, ili su planirali proširenje investicija, da sada uspore donošenje odluka, jer žele da vdie kakav će biti razvoj cele političke situacije”, ukazao je Stanić.

On je rekao da bi eventualno uviđenje sankcija Rusiji, u pogledu zavisnosti snabdevanja energentima, pre svega prirodnim gasom, najviše osetili oni sektori koji su veliki potrošači energije, kao što su metalska i hemijska industrija, koje su upravo i nosioci našeg izvoza.

Stanić ističe da pored toga što Srbija gotovo dve trećine trgovinske razmene ima sa tržištem EU, treba imati u vidu i samu geografsku poziciju.

“S obzirom da je naše tržište i ceo Zapadni Balkan okružen članicama EU, i samo to pogoršanje određenih ekonomskih odnosa koji bi kao posledicu moglo imati indirektne sankcije bi svakako uticalo na privredu, ne samo onih koji izvoze na tržište EU nego i onih koji dopremaju robu sa drugih tržišta, ali koja mora preći preko granica članica EU”, izjavio je Stanić.

On je naveo da kompanije koje izvoze više od 50 odsto svojih proizvoda na tržište EU zapošljavaju oko 370.000 ljudi u Srbiji i da je anketa PKS pokazala da bi eventualne sankcije EU izazvale posledice i na njihove prihode i na njihovu mogućnost investicija, a svakako u krajnjoj meri i na samu zaposlenost u tim kompanijama.

On je podsetio da je Srbija imala značajan rast spoljno-trgovinske razmene sa EU u protekloj godini. S obzirom da je ovaj stav o neuvođenju sankcija aktuelan duže od godinu dana. Od ukupnog izvoza Srbije, 64 odsto robe je otišlo na tržište Evropske unije. Kada govorimo o uslugama, i dodamo SAD i Veliku Britaniju, gotovo 70 odsto usluga se izvozilo na ta tržišta.

Problemi u transportu ua Rusiju, Srbija već sada mora da traži nova tržišta za voće

Poljoprivredni analitičar Goran Đaković smatra da generalno domaća poljoprivreda ne trpi veliku štetu što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali kaže da izvoznici već duže vreme imaju problem sa transportom proizvoda u Rusku Federaciju. Na udaru su najviše hladnjačari koji izvoze jabuke, jagode i višnje, a Đaković kaže da značajan udeo u izvozu u Rusiju ima i hrana za kućne ljubimce.

“Ti proizvodi su sada značajno skuplji. Jedna mlekara isporučuje četiri puta manje sireva u Rusku Federaciju, a s druge strane oni naplaćuju svoju robu avansno, 20 dana pre isporuke. Nekada su, na primer, isporučivali četiri kamiona mesečno, a sada je to jedan do dva. To je već smanjena količina robe, iako jeste pouzdanije plaćanje unapred. Ljudi se dovijaju i postoje ogromni problemi i sve je to na mišiće, da li ćemo ići preko Litvanije, Belorusije ili Ukrajine. Zaista postoje veliki problemi i mislim da su svi već davno počeli da traže nova tržišta, naročito za jabuke, koje su maltene naš glavni izvozni proizvod u Rusku Federaciju, jer je godišnja vrednost njihovog izvoza oko 100 miliona evra.

Neki hladnjačari, pogotovo iz čačanskog kraja, se žale žale da je izvoz jabuka u Rusiju gotovo potpuno stao, a Đaković kaže da su glavni razlog transportni troškovi, koji su značajno poskupeli. 

“Pokidani su ti logistički lanci, a sa druge strane je i samo gorivo poskupelo. Veliki je rizik transporta, produžava se transportni period. I jagode ne trpe četiri do šest dana puta, a sve preko toga poskupljuje čuvanje i naravno otežava transport. Prošle godine smo već drastično smanjili izvoz ovog voća. Mi smo izvozili godinama sadni materijal Rusiji, a oni su sada napravili impozantne plantaže od 2014. i kada su krenule sankcije su intenzivirali ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i pravili su sebi neki vid samodovoljnosti”, rekao je Đaković.

On je ukazao i da Rusija “jako lepo sarađuje sa Turskom, koja je isto tako značajan faktor u poljoprivrednoj proizvodnji u svetu” i da se na njihovom tržištu snabdeva voćem i dodao da Srbija mora da traži svoje tržište i na drugim mestima, kao što su Indija, Egipat ili Indonezija.

Đaković je rekao da Srbija ima dovoljne količine i kvalitet poljoprivrednih proizvoda za druga tržišta i da je potrebno da sarađujemo i sa EU da bismo dobili dozvole za izvoz pilećeg mesa i jaja, jer “taj sektor kaska u mestu”.

“Sankcije bi najviše osetili izvoznici jabuka, ali bi država mogla da interveniše tako što bi im pružila pomoć za izvoz, ali i što bi radila na popularizaciji konzumacije jabuka na domaćem tržištu”, rekao je Đaković.

Dragojlović: Dobro što je otvorena jedna takva mogućnost u ovako složenom trenutku

Podsetimo, ministar privrede Rade Basta zatražio je da se Vlada Srbije hitno izjasni o uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

“Naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija. Ekonomija je ključna za Srbiju i zato kao ministar privrede ukazujem da i pored teške spoljnopolitičke situacije moramo da sačuvamo privredni rast i da se borimo da naši građani bolje žive. Srbija ima svoju ozbiljnu, odgovornu i samostalnu politiku i nastaviće da štiti svoje građane”, naveo je Basta.

I ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija ostavila otvorenu mogućnost da odluka o uvođenju sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu bude promenjena, ako srpska privreda i građani počnu da trpe nepopravljivu štetu. 

Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji je izjavila da, ukoliko do te mere odbijanje Srbije da se uvedu sankcije Rusiji ugrožava srpske nacionalne interese, ali i perspektivu članstva u EU, onda je najprirodnije da se ta odluka promeni.

“Dobro je što je otvorena jedna takva mogućnost u ovako složenom trenutku u međunarodnim odnosima koji ima dosta nepoznanica. Naravno da ostavlja prostora za dovoljno fleksibilnosti, prilagođavanja Srbije tako da ne ugrozi previše svoje nacionalne interese i da može u svakom trenutku da odreaguje na one izazove, rizike i pretnje spolja, bilo ekonomske, političke ili vojne tako što će prilagoditi svoju spoljnu politiku i svoje spoljnopolitičke akcije”, rekla je Dragojlović.

Ona je istakla da Srbija ima strategiju nacionalne bezbednosti u kojoj je jedan od ciljeva ili nacionalnih interesa zacrtano članstvo Srbije u EU, što smatra dovoljnim za spoljnopolitički orijentir i postupanje države kada je reč i o ratu u Ukrajini i o sankcijama Rusiji. Smatra da, s obzirom na činjenicu da je Srbija kandidat za punopravno članstvo u EU, ne bi trebalo da ima previše dilema oko toga kako da se postavi i sa kim zapravo može najbolje da štiti i unapređuje svoje nacionalne interese.

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/privreda/82618/investitori-iz-eu-postaju-obazriviji-kada-ce-cena-neuvodenja-sankcija-postati-preskupa-za-srbiju/vest