Informacija o poskupljenju bankarskih usluga sve češće stiže na mejlove klijenata u Srbiji, a neke finansijske institucije počele su svoje cenovnike da koriguju i više puta godišnje. Iz Narodne banke Srbije su povodom najavljenih poskupljenja danas saopštili da rade na donošenju seta mera i propisa kako bi zaštitili standard građana Srbije. Mere će biti usvojene na prvoj redovnoj sednici Izvršnog odbora NBS koja se održava 11. avgusta.

Pojedine banke podigle su cene naknada od 1. avgusta, a uvele su i neke nove. Klijentima je poskupelo vođenje računa, izdavanje čekova, mobilno i elektronsko bankarstvo, hitno izdavanje kartice, kao i isporuka na kućnu adresu. Uvedena je i nova naknada – korisnici koji više puta pogreše PIN moraće da plate, a uvedena je i tarifa za neuspela plaćanja preko interneta. Nedavno su pojedine banke počele da naplaćuju i upit stanja na računu.

Po novim cenovnicima pojedinih banaka, izdavanje serije čekova sada košta 300, umesto 200 dinara. Izdavanje kartice po hitnom postupku, koje je do sada bilo besplatno, košta 400 dinara, dok će isporuka kartice na kućnu adresu, koja je do sada bila 50 dinara, sada biti čak 800 dinara.

Kako su navele pojedine banke prilikom informisanja klijenata o promeni cena, porašće i provizija za podizanje novca sa bankomata druge banke, ali i sve transakcije koje se obavljaju preko eBankinga.

Gavrilović: Obesmišljena promena banke

Iz Narodne banke Srbije kažu da klijenti koji nisu zadovoljni novim cenama mogu da izaberu drugu banku, ali u Udruženju bankarskih klijenata “Efektiva” napominju da to nije baš lako i smatraju da je i ta opcija izgubila smisao s obzirom na učestalost promene tarifa.

Dejan Gavrilović iz “Efektive” kaže za Euronews Srbije da su od avgusta jedna ili dve banke najavile povećanje naknada, ali da one to rade svako malo i da više nema nekog termina u kojem se to dešava, a da neke koriguju cenovnike i više puta tokom godine

“Imamo primer banke koja je prošle godine dva puta menjala cenu naknada. Ne postoji jasna regulativa, a ni Narodna banka Srbije se, kao regulator, ne trudi da ograniči takvo ponašanje. Ugovori koje građani potpisuju sa bankama za otvaranje računa ili korišćenje elektronskog bankarstva ne koriste ničemu, jer banke jednostrano mogu da promene ugovore kad god žele, a građani ne mogu ništa da preduzmu osim da promene banku”, kaže Gavrilović.

On napominje da se mora uzeti u obzir da klijent može da promeni banku kada ga obavesti da podiže cene naknada, ali da to ništa ne znači, jer za 15 dana i ta druga može da promeni svoj cenovnik.

“Potpuno se obesmislilo to što klijent može da promeni banku, jer vi ne znate ni šta vas čeka u toj drugoj banci u koju pređete”, kaže Gavrilović.

On napominje da se mora uzeti u obzir da klijent može da promeni banku kada ga obavesti da podiže cene naknada, ali da to ništa ne znači, jer za 15 dana i ta druga može da promeni svoj cenovnik.

“Potpuno se obesmislilo to što klijent može da promeni banku, jer vi ne znate ni šta vas čeka u toj drugoj banci u koju pređete”, kaže Gavrilović.

Elektronsko bankarstvo je do nedavno bilo besplatno u svim bankama, ali su postepeno sve počele da uvode naknade, iako klijenti obave sve sami.

“Jednostavno, želja banaka je da zarade što više uz što manje troškova. Sa pojavom novih tehnologija, banke to koriste i smanjuju radnu snagu, preusmeravaju nas na korišćenje tih elektronskih vidova komunikacije i dolazimo do apsurdne situacije da klijent koristi svoj mobilni telefon i internet, svoje vreme, sam ukucava broj računa, a banka mu to na kraju naplati. Godinama unazad je elektronsko bankarstvo bilo besplatno, upravo da nas banke navuku da pređemo na taj način poslovanja, a kada se to desilo, uveli su naknadu. To je zarada bukvalno preko noći”, smatra Gavrilović. 

Udruženje banaka: Stare cene bi značile lošiji kvalitet usluge

S druge strane, u Udruženju banaka Srbije smatraju da su poskupljenja usluga banaka opravdana. Generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić kaže da je korekcija cena bankarskih usluga gotovo neophodna.

“Cene inputa banki stalno rastu i ukoliko bi ostale stare cene to bi značilo lošiji kvalitet usluge, manje opcija ili da neki servis bude nedostupan”, objasnio je nedavno Vasić za Tanjug.

On je napomenuo da u poslednje tri godine imamo inflaciju i da su, pored toga, neophodna dalja ulaganja u digitalne tehnologije, što povećava i izdvajanja za plate stručnih kadrova u toj oblasti.

NBS: Banke da sprovode odgovornu poslovnu politiku

Iz Narodne banke Srbije ističu da očekuju od banaka u Srbiji da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, zasnovanu na principima zdrave konkurencije, koja podrazumeva unapređivanje depozitnih poslova i očuvanje, odnosno uvećanje baze deponenata i klijenata.

“NBS je tokom proteklih godina uvela čitav niz proaktivnih mera na ovom planu koje ranije nisu postojale. Uvela je zakonsku obavezu banaka da informišu klijenta o naplaćenoj naknadi nakon izvršene tranksacije, da dostave pregled naknada kao deo predugovorne dokumentacije, da jednom godišnje dostave ukupan naplaćeni iznos svih naknada i kamata po različitim uslugama, objavila je naknade svih banaka na internet prezentaciji NBS kako bi građani mogli na jednostavan način da se informišu i uporede ih pre nego što posete banku”, navode u NBS.

Takođe, NBS je uvela obavezu bankama da obaveste klijenta dva meseca pre izmene odredaba okvirnog ugovora, među kojima su i naknade koje banka naplaćuje, i da ga obaveste o njegovom zakonskom pravu da može odmah da raskine ugovor ako se ne slaže s tim izmenama. Donela je propis kojim građani mogu da promene banku samo odlaskom u novu banku i davanjem ovlašćenja novoj banci da obavi sve procedure prenosa dokumentacije umesto njega.

“Kada je reč o korisnicima koji su se ugovorom o kreditu obavezali da imaju račun kod banke koja im je isplatila kredit, što je bio uslov za dodelu kredita ili za nižu kamatnu stopu, Narodna banka Srbije je obavestila sve banka o ograničenjima koje su dužne da primenjuju prilikom eventualnih izmena naknada za održavanje računa tih korisnika”, navode iz NBS.

Oni napominju i da je građanima je od zakonskih izmena u 2018. godini dostupan i račun sa osnovnim uslugama koji su banke dužne da imaju u ponudi i koji bi trebalo da sadrži sve osnovne elemente za obavljanje platnih transakcija prosečnog građanina.

“Troškovi u vezi sa ovim računom su najniži i građani bi trebalo da uzmu u obzir ovaj račun prilikom donošenja odluke o izboru paketa usluga u banci”, ističu u NBS.

Podsetimo, NBS je u junu, prilikom najave novih poskupljenja bankarskih usluga, pozvala banke da vode odgovornu poslovnu politiku i da procene opravdanost povećanja cena pojedinih naknada i usluga.

Iz NBS su ukazali da uprkos tome što je način privlačenja, odnosno zadržavanja klijenata u domenu poslovne politike banke, sa aspekta očuvanja finansijske stabilnosti “ponekad naizgled kratkoročna dobit može da se odrazi negativno na poslovanje banke kroz dugoročno smanjenje baze klijenata”.

EuronewsSrbija/ Z.R.

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/novac/57711/gradani-opet-na-udaru-bankarskih-poskupljenja-na-listu-neki-dodali-i-kucanje-pogresnog-pin-a-nbs-najavljuje-set-mera/vest