Prema zvaničnim statističkim podacima, BDP po glavi stanovnika tako je u Beogradu veći od 16.300 evra, dok je u celoj Srbiji, sa Beogradom, 10.300 evra. Stvari još dramatičnije izgledaju kada se od ostatka Srbije “odbije” prestonica, pa je onda BDP po glavi stanovnika u ostatku Srbije tek nešto manje od 8.300 evra, gotovo dvostruko manje nego u Beogradu.

Ovako drastična razlika Beograda u odnosu na ostale delove Srbije mogla bi da se dodatno produbi zbog projekta Ekspo 2027, koga vlast naziva i “Skok u budućnost”, zbog kog bi učešće Beograda u ukupnom BDP moglo da poraste na 50 odsto.

Slično je i sa investicijama i platama. U 2022. godini polovina ukupnih investicija završila je u glavnom gradu. Prosečna neto plata u Beogradskom regionu je 119.998 dinara, u celoj Srbiji je 95.836 dinara, a u Srbiji, bez Beograda, prosek iznosi 84.950 dinara, što znači da je prosečno primanje u prestonici gotovo 50 odsto veće nego u ostatku Srbije. Samo tri beogradske opštine, Sopot, Barajevo i Mladenovac, imaju manju prosečnu platu od ostatka Srbije bez Beograda. Koliki je raskorak u platama, može se videti poređenjem jedne od beogradskih opština gde je ona najveća, Starog grada, i iznosi 167.871, sa nekim od opština gde je najmanja, poput Crne Trave, u kojoj je 65.500 dinara, dakle više od 100.000 dinara razlike, odnosno 2,5 puta više.

Zbog neravnomernih ulaganja i razvoja, slivanja stranog kapitala većinski u jedan grad, sela i naselja van prestonice postaju sve praznija, dok Beograd istovremeno raste, ne samo po broju stanovnika, već i po ulaganjima i platama. Sve ovo neminovno ukazuje kako postoji pretnja da će Beograd, motor razvoja države, kako ga vlasti nazivaju, u jednom trenutku “progutati” celu državu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, za razliku od Beograda koji ima ubedljivo vodeću poziciju u ukupnom BDP, Vojvodina je na drugom mestu, ali tek sa 26,4 odsto. Tradicionalno poljoprivrednom regionu, koji je nekad važio za boljestojeći, za bolji plasmanu nije pomoglo što ima više od milion i po hektara obradive zemlje, jer ova grana nema veliki doprinos u krajnjem rastu.

Neravnomerni razvoj napravio drastične razlike 

Takvi podaci dokaz su neravnomernog razvoja u Srbiji, smatra ekonomista Goran Radosavljević, koji za NIN kaže da će doći do daljeg pojačavanja iseljavanje iz manjih mesta, što je već neko vreme očigledno, i to ne samo u obližnje gradove, već prevenstveno u Beograd, koji će postati prenaseljen, pa mu mnogi “predviđaju” sudbinu glavnog grada Mongolije Ulan Batora, u kom živi gotovo polovina populacije te države..

“Kad kažemo Beograd, ne mislimo samo na centar grada, tu spadaju i Šimanovci, i Stara Pazova, koja više gravitira Beogradu nego Vojvodini, i druga okolna mesta, i Beograd će sve više da se širi i faktički da pojede ta okolna mesta. Kada situacija bude još bolja sa šinskim prevozom, voz Beograd-Novi Sad će usloviti da ljudi više žive u Inđiji, pa da putuju za Beograd, tako da će faktički Beograd privući i ta malo udaljenija mesta. To je nešto što će se po prirodi stvari dešavati u narednim godinama”, ukazuje Radosavljević.

Takav scenario je društveno loš, jer već sada postoje mesta u kojima niko ne živi, gde je infrastruktura loša i gde se sa odlaskom stanovništva gubi i potencijal da se neko vrati.Ipak, sa druge, ekonomske strane, ljudi idu tamo gde misle da im je bolje, i tamo gde ima profita.

“Država može da napravi, po ugledu na Evropu, fond za ravnomerni i regionalni razvoj, ali i u Evropi postoje četiri regiona koja su razvijena i sve ostalo je ispod toga. Mnoge zemlje su davale razne oblike podrške i subvencija za ruralna područja, ali ne znam da je neki značajan broj ljudi napustio Pariz i otišao na selo, to se nikada nije desilo. U ovom trenutku ljudi idu tamo gde dobijaju kvalitetniju uslugu. Možda će se u nekom trenutku to promeniti, promenom načina života. Ako uzmemo primer, neko ko je digitalni nomad, njemu je svejedno gde će da živi ako ima dobre uslove, nije vezan poslom za veliki grad. Ljudi se ipak i dalje odlučuju za gradove iz ekonomskih, društveno-socijalnih i drugih razloga”, kaže Radosavljević.

Međutim, iako je život u prestonici društveno i ekonomski organizovaniji i sadržajniji (više poslova, veće zarade, postoje brojne važne institucije, od velikih bolnica do škola…), dominacija Beograda ima svoju cenu za njegove stanovnike u značajno većim troškovima života. Tako je, primera radi, kvadrat stana u Beogradu dostigao više od 3.000 evra, a u manjim gradovima, iako je i tamo bilo poskupljenja, i dalje se može naći za 1.000 evra.

“I nekretnine, i cene hrane i generalno cene života su veće u Beogradu nego u nekim drugim gradovima. Ako imamo i veću platežnu moć, to samim tim povećava cene. Imamo dohodovnu neravnomernost, koja povlači za sobom i cenovnu neravnomernost“, ocenjuje stručnjak, uz opasku da su takve razlike jasni pokazatelji da Srbija apsolutno postaje Beograd.

U prilog tome da će Beograd da se širi na mnogo veći deo Srbije, govori i studija “Gradovi Srbije u budućnosti”, koju je uradila Akademija inženjerskih nauka Srbije. U njoj se predviđa da će metropolitensko područje Beograda najverovatnije da se proširi i na gradove kao što su Ub, Smederevo, Smederevska Palanka, Pančevo, Stara Pazova, pa čak i Ruma. 

Kako je u regionu

Radosavljević objašnjava da se sličan fenomen dogodio i u drugim državama. U Evropi se, recimo, ističe Grčka, gde u ukupnom BDP-u Atina učestvuje sa preko 50 odsto. Pored glavnog grada, zemlja ima i Solun kao drugi pokretač ekonomskog razvoja, dok su ostala mesta znatno iza po mnogim aspektima.

Radosavljević objašnjava za da u zemljama regiona jedino Makedonija ima sličan rezultat, gde je centar privrede Skoplje, dok su Mađarska i Bosna i Hercegovina izašle iz tog kola. Sa Crnom Gorom i Hrvatskom je drugačija situacija, jer kod njih ukupan BDP najviše zavisi od turizma, koji nije nužno vezan za prestonicu, već primorske opštine.

Na primeru Hrvatske vidi se da ne postoje velike razlike –  najveća prosečna plata je u Zagrebu i iznosi 1.370 evra, što je 15 posto više od državnog proseka, dok sa druge strane, najmanje  plate primaju građani u Brodsko-posavskoj i Virovitičko-podravskoj županiji koje su nešto manje od 1.100 evra.

izvor: https://www.nin.rs/ekonomija/vesti/47448/da-li-beograd-guta-srbiju-zasto-je-u-prestonici-duplo-vise-novca-nego-u-ostatku-zemlje