Trojica mladića su uhapšena, a napad je okarakterisan kao nasilničko ponašanje i tužilaštvo je zatražilo zabranu prilaska lokalu i oštećenima.

Kako se vidi na snimku, maskirani dvadesetogodišnjaci sa sobom su nosili boksere, palice, navodno i mačetu, pokušavajući da upadnu u lokal u kojem se nalazilo desetak osoba. Prema rečima svedoka, oni su bili obučeni u crno i na odeći su imali neofašistička obeležja.

Sa vlasnikom lokala Bojanom Šovljanskim Šoljom našli smo se u prostoru koji sada služi kao magacin i u kom se nalaze stripovi, filmovi, ploče i razne druge stvari iz prethodnog lokala “Crna ovca”,

021: Da počnemo od ovog prostora, gde smo se ovo našli?

Šovljanski: Ovi stripovi su deo biblioteke i kolekcije koju imamo kao udruženje i deo “Crne ovce” koja postoji više od deceniju. Nažalost, period korone nismo uspeli finansijski da izguramo pošto smo samoorganizovani i samofinansiramo se, ostali smo bez prostora i cela ta naša biblioteka u kojoj se nalaze stripovi od zlatnog doba jugoslovenskog stripa do novijih izdanja, knjige, filmovi, kaste, kao i kolekcija od nekih 2.000 ploča. Ona su nekada bila dostupna svim našim članovima i posetiocima, a trenutno su završila ovde i samuju dok ne pronađemo dovoljno velik prostor, a do tada smo otvorili “Crnog ovna” kao produženu ruku “Ovce”.

021: S obzirom na brojne napade na ovaj lokal u poslednjih godinu dana, zbog čega “Ovan” toliko smeta određenim grupama?

Šovljanski: “Crni ovan”, kao produžena ruka “Crne ovce”, jeste primarno ugostiteljski bar-klub, ali je u principu prepoznato kao solidarno mesto koje se zasniva na idejama antifašizma, a bavi se i svim solidarnim aktivnostima i pomoći ljudima i organizacijama na margini, napuštenim životinjama i promocijom ekologije. Sve ideje tolerancije i solidarnosti “Crni ovan” podržava i to je ono što je trn u oku nekih ljudi čiji su životi ispunjeni mržnjom, netolerancijom i nesolidarnošću. U ovom slučaju neofašističke organizacije i priroda njihovog postojanja i razmišljanja nam je dobro poznata kroz istoriju, tako da me uopšte ne čudi njihova netolerancija prema našem postojanju.

021: Koliko “bujanje” nacionalizma u javnom životu doprinosi prihvatanju ovakvih aktivnosti?

Šovljanski: Nacionalizam i patriotizam je u odrednici bliži onome što mi radimo – mi pomažemo našim sugrađanima, brinemo o zelenim površinama, brinemo o lokalu, ljudima, životinjama u našoj okolini. Ja uvek kažem da ono što mi radimo jeste izuzetno patriotski. Neofašističke organizacije se često kriju iza lažnog patriotizma i nacionalizma, tako da oni tu celu stvar obuhvate nekom mržnjom i kroz tu prizmu nacionalizma regrutuju mlade ljude i koriste ih za njihove ciljeve.

Nažalost, ovo tlo je nekako pogodno za širenje tog nacionalizma jer se Srbija nikada nije adekvatno suočila sa svojom prošlošću i to je jedan od glavnih problema. Država se nikada nije suočila sa zločinima devedesetih, raspiruje mržnju na razne načine i kroz kulturu, ulicu, murale koje vidimo, dnevnu politiku i narativ kojim se vodi, a to je pogotovo vidljivo kod nas u multinacionalnoj i multikulturalnoj Vojvodini. Ovo ne bi smelo da se dešava s obzirom na našu antifašističku istoriju i na naše tekovine, pogotovo zbog delovanja fašizma kog su naši preci bili svedoci poput Novosadske racije, racije u Južnobačkom okrugu i ostalim kojima smo održali pomen pre neki dan.

021: Napad na “Crnog ovna” je okarakterisan kao nasilničko ponašanje, što je i slučaj sa aktivistima koji su aktivirali dimnu zavesu na protestima. Jesu li, tebi, ove dve stvari iste?

Šovljanski: Nažalost, ovaj događaj je okarakterisan kao nasilničko ponašanje i kafanska tuča što svakako nije, pošto je već četvrti po redu u poslednjih godinu dana, a verovatno i peti-šesti put na aktiviste okupljene oko “Crnog ovna”. Mislim da nedostaje snaga državnog aparata, sistema i institucija da stvari nazovu pravim imenom i da okarakterišu onako kako jeste – krivično delo, urađeno na osnovu rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti. Ipak su ti ljudi došli sa određenom namerom, svaki put dolaze, jasno ostavljaju tragove, dolaze u obeležjima neofašističke organizacije, uvek ostavljaju nalepnice i postere svojih organizacija na kojima su vidljivi simboli Hitlera, Musolinija i Milana Nedića.

021: Kada stavimo sve to u kontekst – brojne inspekcije su ti dolazile, pa onda i napadi, neko bi odustao. Da li vidiš sebe kako to činiš?

Šovljanski: Aktivizmom se bavim nekih 15 godina i svestan sam i tereta i stanja u državi, svestan sam da ne živim u nekoj utopiji. Svestan sam realnosti oko sebe i stanja koje se iz godine u godinu pogoršava pod pritiskom nacionalizma, jačanja ultradesnice i neofašističkih organizacija, ali ne vidim sebe kao nekog ko odustaje i ko želi da ode iz Novog Sada. Napade na “Crni ovan” zapravo ne vidim kao napad na sebe nego kao napad na svakog slobodnog građanina Novog Sada i na sve naše antifašističke tekovine. Ne želim da se povučem zato što ne želim da odustanem od borbe za bolji i kvalitetniji život, bolji Novi Sad i našu zemlju. Neću odustati bez obzira na sve pretnje koje dobijam od raznih članova neofašističkih organizacija sa pretnjama da me treba ubiti.

021: Alternativna scena se u Novom Sadu poprilično proredila, kako ona u današnje vreme drži “glavu iznad vode”?

Šovljanski: Alternativna scena nikada nije bila u goroj poziciji, a održava se na osnovu solidarnosti i našeg ličnog entuzijazma i mišića. U godini kada je Novi Sad bio prestonica kulture je nestala većina nezavisnih mesta u kojima su se ljudi okupljali. Umesto tih mesta imamo fondove koji su iskorišćeni od strane jedne ćelije, a to je Evropska prestonica kultura koja je napravila nekakve kulturne stanice u gradu i van njega, i nazvala to decentralizacijom kulture.

To jeste fizička decentralizacija, ali se ona nije zaista desila unutar organizacija. Te kulturne stanice nisu pripale udruženjima i nezavisnoj kulturnoj sceni, nego EPK koja i dalje komanduje svime što se dešava u njima. Solidarnost među ovim organizacijama je najbitniji segment svega i bez njega ne bismo mogli uopšte da opstanemo. Sve organizacije koje su prepoznate po svom delovanju, što se tiče i “Doma b-612”, “Crne kuće”, “Crnog ovna”, “Crne ovce” – svi se držimo zajedno, nastavićemo da radimo i ljudi će sigurno prepoznati naš rad.

021: Veoma si aktivan i u Udruženju za zaštitu životinja “SPANS”. Kakvo je tvoje iskustvo kada je u pitanju rad sa napuštenim životinjama?

Šovljanski: Životinje su u veoma nezavidnom položaju, često si na ulici, dešavaju se brojni slučajevi trovanja i ono što je potrebno jeste bolje funkcionisanje institucija i u tom sektoru i bolje funkcionisanje veterinarske inspekcije. Jako je bitno da svaka životinja bude čipovana, da se kažnjava neodgovorno vlasništvo, da se kontrolišu uzgajivačnice jer sada svi mogu nekontrolisano da ih prave bez ikakvih inspekcija, poreza, a upravo zato u azilima ima preko 70 odsto pasa velikog rasta koji ne mogu da se vrate na ulicu.

Te životinje koje su na ulici onda dolaze na teret državi i poreskim obveznicima, što dalje dovodi u pitanje njihova ishrana, lečenje, a njih dovodi u nezavidan položaj. Iako stanje u Novom Sadu možda nije toliko loše koliko u nekim drugim mestima u državi, generalno stanje sa napuštenim životinjama je alarmatno i mora se dosta na tome raditi. Životinje za razliku od ljudi ne mogu da govore i mi moramo da stanemo u odbranu njihovih prava i najviše edukovati ljude jer bez životinjske slobode nikada neće biti ni ljudska sloboda u potpunosti.

(Radio 021, foto: Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/bojan-sovljanski-ne-vidim-sebe-kao-nekoga-ko-odustaje-i-odlazi-iz-novog-sada/