Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura i njegov zamenik Saša Santovac razgovarali su s predstavnicima kompanije „Štrabag“ iz Beograda, povodom početka realizacije projekta pojačanog održavanja 8,69 kilometara državnog puta I-B reda 13 na deonici kroz grad, od Žitnog trga u Zrenjaninu do Ečke, odnosno ukrštanja s putevima za Lukićevo i Orlovat – Pančevo. Tom prilikom je izvođač radova predstavio detalje projekta i ukazao na njegove glavne karakteristike i specifičnosti.

U pitanju je investicija vredna 614 miliona dinara, a deo sredstava obezbeđen je na osnovu zajma od Evropske investicione banke. Investitor je Javno preduzeće „Putevi Srbije“.

Projekat je u fazi tehničke pripreme, a radovi će početi kada to budu u potpunosti dozvolili vremenski uslovi. U međuvremenu su postavljene informativne table na početku deonice, odnosno na Žitnom trgu, kao i na njenom kraju, kod raskrsnice puta Ečka – Lukićevo.

Kako je predočeno tokom sastanka, radovi u Zrenjaninu će obuhvatiti više faza. Prva podrazumeva deonicu od Žitnog trga do raskrsnice ulica Pašićeve, Nušićeve, Birčaninove, Beogradske i Dositeja Obradovića, s predviđenim trajanjem radova od mesec dana. Zbog kompleksnosti radova, biće neophodno kompletno izmeštanje saobraćaja i njegovo usmeravanje privremenim trasama. O tome će građani biti detaljno obavešteni.

foto: Armin Durgut / PIXSELL

SAD ustrajava na brisanju etničkog načela u izborima za članove Predsjedništva BiH, rekao je u utorak visoki američki dužnosnik, a riječ je o prijedlogu kojem su se ranije usprotivili iz Hrvatske demokratske zajednice BiH, političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska te službeni Zagreb.

HDZ smatra da je ta ideja, koju su Sjedinjene Američke Države prvi put iznijele krajem septembar, suprotna Daytonskom sporazumu i omogućuje brojnijim Bošnjacima da biraju hrvatskog člana tročlanog državnog vrha.

No, američki izaslanik za izbornu reformu u BiH Matthew Palmer insistira da BiH to mora učiniti kako bi provela presudu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), odnosno napredovala na evropskom putu, piše Hina .

“To je komplicirano, ali moguće je ostvariti održivi izborni model koji je u skladu i s presudom ESLJP-a i s mantrom o jednoj državi, dva entiteta, tri konstitutivna naroda plus ostali. To ostaje nepromijenjeno”, rekao je Palmer novinarima u Zagrebu.

Palmer u srijedu odlazi u Sarajevo na novu rundu razgovora o izbornoj reformi s čelnicima najjače bošnjačke te hrvatske stranke Bakirom Izetbegovićem (SDA), odnosno Draganom Čovićem (HDZ BiH) te s opozicionim liderima u Federaciji i u Republici Srpskoj.

‘SAD će jako gurati taj plan’

Predložit će im da se najprije bave izborom članova Predsjedništva i s tim povezanim ograničenim izmjenama Ustava, a potom sveobuhvatnom izbornom reformom koja uključuje i izbore za gornji, nacionalno koncipirani Dom naroda.

“U izbornoj reformi moramo identificirati ono što je ostvarivo i fokusirati se na to. Mislim da se mogu riješiti oba problema. Ali ako se to pokaže teško, ja sam za to da prioritet bude izborni model za tri člana Predsjedništva”, rekao je Palmer.

Istaknuo je da će SAD “jako gurati taj plan”, ali da se neće služiti politikom ‘mrkve i batine’. “Nisu potrebne prijetnje SAD-a i EU-a, jer je već previše loših ishoda ako se podjele prodube i BiH ne bude napredovala na evropskome putu”, upozorio je.

Palmer, koji je u utorak u Zagrebu razgovarao s hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, rekao je da razumije poziciju Zagreba koji brani poziciju sunarodnjaka u susjednoj državi, ali je istaknuo da će proces biti puno lakši ako postoji suglasje između SAD-a, EU i Hrvatske “oko toga što je pravi put za Federaciju i BiH”.

Ustav BiH definira da se iz Federacije u Predsjedništvo biraju jedan Hrvat i jedan Bošnjak te iz RS-a jedan Srbin.

HDZ se već godinama žali da postojeći izborni zakon omogućuje brojnijim Bošnjacima da izaberu hrvatskog člana predsjedništva i dio hrvatskih zastupnika u Domu naroda Federacije BiH.

Traže promjenu izbornog zakona kako bi se onemogućila takva praksa, a bošnjačke stranke insistiraju da prije svega treba provesti presudu ESLJP-a u slučaju Sejdić-Finci po kojem BiH diskriminira pripadnike nekonstitutivnih naroda jer se ne mogu kandidirati za Predsjedništvo.

S Palmerom u Sarajevo stiže i diplomatkinja EU-a Angelina Eichhorst koja je nedavno ponovila potporu Unije perspektivi BiH kao jedinstvene, ujedinjene i suverene zemlje, ističući da je što raniji dogovor o ustavnoj i izbornoj reformi od najveće važnosti.

IZVOR: AGENCIJE

izvor: https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2021/10/26/sad-ustrajava-na-brisanju-etnickih-prefiksa-clanova-predsjednistva-bih

Prema najnovijem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2020. godini najčistiju vodu pili su građani u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde je od kontrolisana 74 javna vodovoda ispravno 63 ili 85,1 odsto. Slede regioni istočne i južne Srbije gde je od kontrolisana 32 javna vodovoda ispravno 27 ili 84,37 odsto, region Beograda gde je od sedam vodovoda ispravno četiri ili 57,14 odsto, dok najlošiju vodu piju građani u regionu Vojvodine gde je od kontrolisana 43 javna vodovoda ispravno svega 12 ili 27,9 odsto!

Ima oblasti i sa odličnom vodom

Najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjebanatskoj oblasti gde od pet kontrolisanih javnih vodovoda nijedan nije bio ispravan, a najmanji procenat neispravnosti vode prikazan je u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti, gde je voda potpuno čista.

Prema rečima šefa Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dr Dušana Polomčića, ovi podaci ne treba da čude zbog genetskog nasleđa zemljišta u tim sredinama.

– Jednostavno, kvalitet same hidrogeološke sredine u Vojvodini je takav da voda u startu nije najbolja i da se njen kvalitet može povećati samo preradom. Sa druge strane u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti ima dosta stena koje poboljšavaju kvalitet tla, a samim tim i vode koja se tamo nalazi – objašnjava nam Polomčić.

Dodaje i da se prilikom analiza uzročnika za kvalitet vode i zemljišta uopšte ne sme zanemariti i stepen zagađenja oblasti u kojima se vrši uzorkovanje, a koje značajno može uticati na kvalitet tla, pa samim tim i vode na izvorištima.

– Skoro da je paradoksalno da u najrazvijenijim delovima zemlje imamo najzagađeniju vodu. U Vojvodini je jako razvijena industrija koja kao neminovan zagađivač životne sredine, uz nizak hidrogeološki kvalitet zemljišta negativno utiče i na kvalitet vode. U sredinama gde je industrija manje razvijena, logično je da ima manje zagađivača, a samim tim je uz povoljnu hidrogeološku klimu i kvalitet vode bolji – kaže naš sagovornik.

Strategija doneta još 2010. godine

Redovni profesor na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Srđan Rončević, kaže da je Strategija vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini donesena još 2010. godine, ali da se ne implementira.

– Stanovništvo u Vojvodini vodom za piće uglavnom se snabdeva iz podzemnih voda, za razliku od recimo centralane Srbije gde se radi akumulacija površinske vode. Podzemne vode u Vojvodini su visoko mineralizovane, znamo da je ovde nekad bilo more. Tehnologija prečišćavanja zato je skupa. U strategiji je utvrđen i akcioni plan, koja istraživanja treba sprovesti, koja izvorišta ispitati i tehnologije upotrebiti. Određeni su i proriteti po naseljima, da se prvo rešavaju oni gde ima najviše kancerogenih materija – rekao je Rončević.

Kako dodaje, problem treba rešiti na nivou više opština, a ne da svako mesto pokušava da nađe svoje rešenje, što se trenutno dešava. Strategijom je planiran i dugoročni kredit na 20 godina koji bi pomogao gradnju postrojenja za sva naselja. Planirano je i oformljavanje komisije koja bi odobravala investicije i projekte u skladu sa Strategijom.

– Kada bi se udružili svi zajedno dobili bi povoljnije rešenje. Ako donesete neki planski dokument on treba da se poštuje, svaki dalji rad treba da prati ono što piše u njemu. Ako neko smatra da je Strategija zastarela, neka se revidira ili usvoji nova. Sve je stvar volje – nastavlja profesor.

BLIC

Tretman suzbijanja krpelja sprovodiće se u periodu od 6. do 15. septembra u gradskim i prigradskim mesnim zajednicama, saopštio je Sekretarijat za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj.

Preparati kojima će se tretman sprovoditi su otrovni za pčele, te iz nadležnog Sekretarijata apeluju na pčelare da izmeste svoje košnice najmanje pet kilometara od lokacije na kojoj će se suzbijati krpelji, u vremenskom intervalu od 48 sati.

Lokacije na kojima će se tretman sprovoditi u Subotici:

• Park Dudova šuma
• Okolina stadiona „Spartak“ i Aleksandrovačka bara
• Park Prozivka
• Park Ćirila i Metodija
• Park Rajhl Ferenca
• Sportski tereni, dečije igralište i javna zelena površina za rekreaciju u MZ Kertvaroš (oivičeno ulicama Banijska, A. Aškerca, Dobojska i objektima Javne ustanove „Naša radost“)
• Poljana oko vrtića „Naš biser“, okolina sportskih terena i dečije igralište u MZ Mali Radanovac (oivičeno ulicama Bele Bartoka, Eduarda Rusijana, Ljube Šercera i Lifke Šandora)
• Sportski tereni i igralište sa okolnim javnim zelenim površinama u MZ Željezničko naselje (Čordaški put  (Jovana Mikića ) – Kruševačka)
• Sportski tereni i igralište sa okolnim javnim zelenim površinama u MZ Aleksandrovo (oivičeno ulicama Plate Dobrojevića, Adačka i Ilindenska)
• Dečije igralište u ulici  Vladimira Rolovića – Vlasenička (Aleksandrovo)
• Dečije igralište na Trgu Paje Jovanovića (Aleksandrovo )
• Dečije igralište i javna zelena površina u ulici  Tolminska (Aleksandrovo)
• Dečije igralište i javna zelena površina u ulici  Jurija Gagarina (Aleksandrovo)
• Dečije igralište u ulici Šenoina (naselje„Tokio“, Centar 3)
• Dečije igralište u ulici Braće Jugović (Dudova šuma)
• Dečije igralište u ulici Nade Dimić (Prozivka)
• Dečije igralište u ulici Jo Lajoša (Prozivka)
• Dečije igralište i sportski tereni sa okolnim javnim zelenim površinama  u ulici Leskovačka (Ker)
• Dečije igralište u ulici Ive Andrića -Rovinjska (Ker)
• Dečije igralište u ulici Sergeja Jesenjina (Ker)
• Dečije igralište u ulici Augusta Cesarca – Stevana Filipovića  (MZ Novo selo)
• Dečije igralište u ulici Velebitska – Vladimira Đanića  (Gat)
• Dečije igralište u ulici Dragojle Jarnević – Potiska  (Gat)
• Dečije igralište  i sportski tereni na uglu ulica Fočanska i Raška (Mali Bajmok)
• Dečije igralište u ulici Batinska (Mali Bajmok)
• Dečije igralište u ulici Rade Končara (Novi Grad)
• Dečije igralište u ulici Zetska (Kertvaroš)
• Dečije igralište u ulici Čat Geze – Pesnička (Kertvaroš)
• Dečije igralište u ulici Petrinjska (Kertvaroš)
• Dečije igralište u ulici Jovana Mikića (Kertvaroš)
• Dečije igralište u ulici Šantićeva – kod Centra za socijalni rad (Kertvaroš)
• Dečije igralište u ulici Lifke Šandora – Eduarda Rusijana (Mali Radanovac)
• Dečije igralište u ulici Otvorena – Bele Bartoka (Mali Radanovac )
• Dečije igralište u ulici  Uralska  – Valjevska (Peščara)
• Dečije igralište u ulici Kumrovačka  (Peščara)
• Dečije igralište u u lici  Stubička (Zorka)
• Poljana kod fabrike „Sever“
• Poljane u MZ Zorka (oivičene ulicama Edvarda Kardelja, Bezdanska, Kupusunska i Ive Senjanina) i ulični pojas duž bivše fabrike „Zorka“ – Bedanska i Zorkina ulica)
• Ostale manje javne zelene  površine  i dečija igrališta u gradskim MZ

Palić: Veliki Park, Obala od Ženskog do Muškog štranda, Letnja pozornica, okolina Krvavog jezera dečja igralište na trgu Lasla Mađara i u Daruvarskoj ulici, Zelengorska, okolina hotela „Sport“, poljane oko restorana „Brvnara“, „Fontana“ i kod meterološke stanice

Kelebija: Okolina Majdana i dečje igralište u ulici Edvarda Kardelja

Čantavir: Javna zelena površina na trgu Petefi brigade sa pijačnim trgom, Izletište Siget („Ostrvo“) i dečja igrališta u ulicama Lenjinova – Senćanska i Pionirska – 8. marta.

Bačko Dušanovo: Dušanovački park – ugao ulice Ive Lole Ribara i Školske ulice i izletište Žablje ostrvo

Đurđin: Dečije igralište, sportski tereni i okolne javne zelene površine kod škole i ambulante u ulici Vladimira Nazora

Bajmok: Javne zelene površine na Trgu maršala Tita, oko Sportskog centra (oivičeno ulicama M. Gupca, Sajmište Stanišićki put, dečje igralište i ostale javne zelene površine – Rata (kod kanala i škole)

Dečja igrališta i okolna javna zelena površina u MZ Višnjevac, Bikovo, Mala Bosna, Mišićevo, Donji Tavankut, Ljutovo, Novi Žednik i Stari Žednik

SUBOTICA.COM

“Zahvaljujući sredstvima koje nam je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, u iznosu od 5.970.000 dinara, počeli smo radove na sanaciji krova, koji je u izuzetno lošem stanju. Pri svakoj većoj kiši krov prokišnjava, a voda se sliva i na atrijum i na sobe u kojima su smešteni učenici”, kaže za portal zrenjaninski.com direktor Doma učenika Dobrica Brdarić.

Kako je ova zgrada u režimu zaštite, Zavod za zaštitu spomenika kulture propisao je uslove za izvođenje radova.

“Striktno se držimo propisanih uslova. To malo produžava rokove, jer je potrebno obezbediti dovoljne količine biber crepa, ali i voditi računa o svim detaljima prilikom rekonstrukcije. Radove smo počeli kada su se naši stanari iselili. Plan je da sve bude gotovo dok se ne vrate. Osim krova, u toku leta ćemo uraditi i poslove iz takozvanog tekućeg održavanja. Želimo da učenicima omogućimo dobre uslove za život i rad u narednoj školskoj godini, za koju se nadamo da će biti mnogo bolja i lepša nego prethodne dve”, ističe Brdarić.

Inače, prvi upisni rok za boravak u Domu ove godine traje od 12. do 24. jula. Drugi je od 24. do 27. avgusta.

U Domu učenika Zrenjanin ima 296 mesta.

Izvor: b92.net

Selo sa najviše roda, tako opisuju Kovilj, a ukoliko odvojite malo vremena i zapratite samo jednu od njih, put će vas odvesti do jedinstvene prirode koviljskog rita. Tim putem gotovo svakog jutra idu brojni pecaroši s obzirom na to da je rit pre svega najveće i najznačajnije riblje plodište na srednjem toku Dunava.

„Vrlo je važno da kažemo da je koviljsko-petrovaradinski rit jedno od najvećih i najznačajnijih ribljih plodišta na srednjem toku Dunava. Da je na ovom lokalitetu evidentirano preko 20 različitih vrsta riba i to su uglavnom ribe iz porodice šarana. Što se tiče ptica u rezervatu je registrovano preko 200 različtih vrsta ptica“, kaže Aleksandra Vujasinović biolog iz JP „Vojvodinešume“.

Čaplje, droplje, patke, kao i belorepi orao u jednom od dva retko očuvana ritska vojvođanska kompleksa nadleću i jedinstvenu floru poput hrasta, jasena, bresta, kao i domaću crnu i belu topolu i vrbu, a barsko-močvarno područje je šarenoliko zbog još jedne specifičnosti.

„Zbog netaknute prirode koja je pod zaštitom države od 2011. godine, Koviljski rit vrlo često nazivaju vojvođanskom Amazonijom. Jedinstvenost ovog rita ogleda se i u tome što ovde možete da pronađete beli i žuti lokvanj“ ,

Ukoliko niste vešti u pecanju, jedan čamac, iskusan i dobro raspoložen vodič dovoljni su da se upustite u avanturu duž celog toka rita.

To su ture koje su prilagođene za grupe do šest osoba, ta tura nosi jedan popularan naziv „Plovidba dunavskim ritovima i meandrima“ i tura traje oko sat vremena…Tokom starog Dunava, Krstak, odlazio do Šlajza, a u zavisnosti od vodostaja možemo otići i prema otvorenom Dunavu“, kaže Željko Kačevenda iz JP „Vojvodinešume“.

Iako se Kovilj zajedno sa ritom poistovećuje sa popularnim krajem sveta, specijalni rezervat otvara potpuno novi svet, onaj u kojem se lako može pronaći hlad tokom letnjih dana koji su pred nama.

Izvor: vojvodinadanas.rs