Srbija štiti kriminalce i zločince, a izručuje političke aktiviste

I dok srpske vlasti ekspresno izručuju strane državljane, poput političkih aktivista iz Bahreina i Turske, kojima je u zemljama porekla ugrožen život, Svetozar Marović, bivši predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore, ili bugarski biznismen Cvetan Vasilev, kao i brojni optuženi i osuđeni za ratne zločine, bezbrižno žive u Srbiji.

Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, ističe za Danas da postupak ekstradicije u Srbiji vrlo često ima političku konotaciju, te da upravo slučajevi Marovića i Vasileva to dokazuju.

– Mogućnost koja se očigledno korsti jeste to što se zakonom ne precizira koliko dugo postupak ekstradicije može da traje. Zakon je izričit kada je reč o pritvoru, naime, osoba u pritvoru ne može da bude duže od godinu dana, ali sam postupak ekstradicije može da traje neograničeno – objašnjava Tošković.

Kako naglašava, to se očigledno u pravnom smislu koristi da se određeni ljudi koji se nalaze na teritoriji Srbije, a za koje postoji politički interes, zaštite.

– Dok, s druge strane, imao situaciju sa državljaninom Bahreina ili državljaninom Turske gde se nekome ekspresno žurilo da se izručenje što pre završi – ukazuje Tošković.

Beogradski centar za ljudska prava nedavno je obavestio javnost da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odložio ekstradiciju Alija Ahmeda Jafara Mohameda do 25. februara i okončanja postupka pred tim sudom, ali da su ga spske vlasti bez obzira na tu odluku izručile Kraljevini Bahrein.

Ali Ahmed Jafar Mohamed pretrpeo teške telesne povrede kada su 2011. pripadnici vojske i policije tokom razbijanja protesta u Manami usmrtili pet, a ranili oko 250 ljudi.

U odsustvu je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, u dva odvojena procesa, koji su vođeni 2013. i 2015. godine.

Slično se desilo i turskom državljaninu Dževadu Ajazu, koga je Srbija 2019. nezakonito izručila.

On se trenutno nalazi u zloglasnom turskom zatvoru Silivri, koji je napravljen za protivnike vladajućeg režima. Tu, zatvoren po 22 sata u ćeliji izdržava kaznu zatvora od 15 godina zbog navodnog rušenja ustavnog poretka.

S druge strane, iako je Bugarska raspisala poternicu za Vasilevim još 2014. godine zbog sumnje da je proneverio novac i doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji, on se i dalje nalazi u Srbiji.

Vasilev je u 2018. izjavio za list Kurir da nije 2014. uplatio 200.000 dinara fondaciji Dragice Nikolić, što je za portal Insajder rekao Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije.

Crnogorske vlasti su pre nekoliko dana ponovo zatražile od države Srbije da joj izruči Svetozara Marovića, koji je u Crnoj Gori osuđen na zatvorsku kaznu zbog finansijskih malverzacija.

danas