Connect with us

Uncategorized

Merkel stiže u Beograd i Tiranu, ko je to organizovao?

Published

on

Manje od dve nedelje pre izbora za Bundestag, nemačka kancelarka putuje u Beograd i Tiranu. To pokazuje koliku važnost Angela Merkel pridaje tom regionu. Za takav njen angažman najviše je zaslužan jedan diplomata.

Jan Heker i Angela Merkel,13. juna 2019

Jan Heker i Angela Merkel,13. juna 2019

Angela Merkel 13. i 14. septembra putuje na Zapadni Balkan, poslednji put kao kancelarka. U Tirani se 14. septembra sastaje sa premijerima šest zemalja tog regiona, a pre toga želi da svrati u Beograd i sastane se s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kako je potvrdila Martina Fic, zamenica portparola nemačke Vlade, kancelarka namerava da se u Beogradu sastane i sa predstavnicima civilnog društva svih šest balkanskih zemalja, a u Tirani će biti organizovan ručak sa šefovima vlada svih zemalja Zapadnog Balkana. Pre odlaska, kancelarka želi i da održi bilateralne razgovore s premijerima Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije.

Prema diplomatskim izvorima iz Berlina, inicijator ovog putovanja bio je nemački ambasador u Pekingu Jan Heker, koji je nedavno iznenada preminuo. Heker je do kraja jula bio najbliži kancelarkin savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku, a imao je i odlučujući uticaj na nemačku politiku prema Zapadnom Balkanu.

Fokusiran na EU-perspektivu regiona

„Posebno se zalagao za EU-perspektivu Zapadnog Balkana“, napisao je u ponedeljak na Tviteru nemački političar Mihael Rot (SPD), državni ministar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova.

 Vest o iznenadnoj smrti 54-godišnjeg ambasadora rastužila je ne samo kancelarku i njene najbliže kolege, već i mnoge berlinske diplomate, novinare,ali i političare iz sveta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još istog dana je putem Tvitera izrazio saučešeće i posebno pohvalio njegove sposobnosti i razumevanje regiona: „Nemačka je izgubila velikog diplomatu, a Srbija velikog prijatelja“, napisao je Vučić. 

Prema diplomatskim izvorima iz Berlina, albanski premijer Edi Rama uputio je kancelarki dugačko pismo saučešća, a ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani ocenio je da se preminuli nemački diplomata „neumorno angažovao za integraciju Zapadnog Balkana u EU“.

Saučešće su izjavili i bivši premijeri Kosova Avdulah Hoti i Ramuš Haradinaj koji su ga opisali kao „prijatelja Kosova“.

 Stop za ideje o prekrajanju granica

Jank Heker, ranije sudija, bio je u martu 2018. tek nekoliko meseci na funkciji kancelarkinog savetnika, kada je iskazao posebno interesovanje za Zapadni Balkan i otputovao tamo. „Pomalo rezervisan, ali dobar slušalac i pre svega otvoren za svako mišljenje.“ Tako ga opisuje jedan opozicioni političar iz regiona koji ga je sreo na tim putovanjima. 

„Posebno ga je impresionirala otvorenost sagovornika i njihovo divljenje prema kancelarki Angeli Merkel“, kaže za DW jedan visokorangirani diplomata iz Berlina. „On je shvatio da je nemački glas veoma važan na Zapadnom Balkanu“.

 U leto 2018. proces približavanja šest zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji našao se u zastoju zbog otpora Francuske. Zemlje Zapadnog Balkana postale su nestrpljive.

 Istovremeno, kružile su glasine o mogućim planovima za podelu Kosova i novim granicama u regionu. Te ideje su, navodno, podržali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači, a ni tadašnja visoka predstavnica EU za spoljne poslove Federika Mogerini nije bila protiv planova.

 Međutim, većina u regionu odbacila je ideju o povlačenju novih granica i upućen je glasan poziv kancelarki Merkel. Bio je to tretnutak za šatl-diplomatiju. U cilju priprema Berlinske konferenciju o zapadnom Balkanu zakazane za kraj aprila 2019, Jan Heker je sa svojim francuskim kolegom Emanuelom Boneom otputovao u Beograd i Prištinu.

dw

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Uncategorized

Nova izborna odluka je tu, sad se još čeka raspisivanje pokrajinskih izbora

Naredni pokrajinski izbori biće održani u skladu s danas usvojenom Odlukom o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, ali i dalje nema zvaničnih potvrda o tome da će glasanje i za poslanike u toj skupštini biti 17. decembra.

Published

on

Naredni pokrajinski izbori biće održani u skladu s danas usvojenom Odlukom o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, ali i dalje nema zvaničnih potvrda o tome da će glasanje i za poslanike u toj skupštini biti 17. decembra.

S obzirom na nedavnu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi 17. decembra mogli biti održani i izbori za Skupštinu AP Vojvodine, novinare je danas u tom zdanju, logično, najviše interesovalo da čuju da li će izbora biti ili ne, i ako ih bude kako će skupština biti raspuštena.

Umesto svega toga, poslanici SNS istrajno su nastojali da ubede novinare, ali i ostale poslanike, da je nova izborna odluka – koju je na kraju podržalo 90 poslanika i to samo iz redova vladajuće koalicije (SNS, SPS, SVM) – rezultat pre svega potrebe da se uređivanje i organizacija pokrajinskih izbora uskladi s paketom izbornih zakona donetih u Skupštini Srbije, ali i s ishodom međustranačkog dijaloga iz 2021. godine.

U pitanju su tehničke izmene koje ne zadiru u suštinu izbornog postupka, ali bez nekih ključnih izmena ne bi bilo moguće da sprovedemo naredne pokrajinske izbore, rekao je novinarima Dmitar Stanišić, šef poslaničkog kluba SNS-a u Skupštini Vojvodine.

Pitanje tajminga usvajanja nove izborne odluke za šefa naprednjačkih poslanika je – puki sticaj okolnosti, prosto sad se ukazala prilika za njeno usvajanje, nije to skopčano isključivo s mogućim izborima. Ima smisla u tome što kaže Stanišić. Skupština Vojvodine imala je očito dosta svojih obaveza, radilo se pun gas, je li, pa u proteklih 20 meseci nije stigla da svoju izbornu odluku upodobi s paketom izbornih zakona, usvojenih u Skupštini Srbije 4. februara prošle godine. Tek je sada, eto, taj akt stigao na dnevni red.

U Skupštini Vojvodine postoji ritam donošenja odluka, na kolegijumu se odlučuje šta kad dolazi na dnevni red i danas je predlog te odluke pred poslanicima. Da li je moglo i ranije? Moguće je da je moglo, naveo je Stošić trudeći se da kod novinara razbije pretpostavku da se svo to čini zbog  mogućih vanrednih pokrajinskih izbora.

Opozicija nije podržala usvajanje odluke, a jedan od razloga je onaj čuveni – da se u izbornoj godini ne menjaju izborna pravila.

Međutim, čitava istorija višestranačke Skupštine AP Vojvodine živi je dokaz da to nepisano pravilo zapravo nikad nije ni bilo uvažavano.

Evo, ista vladajuća većina kao danas u prethodnom je sazivu usvojila izbornu odluku 7. maja 2020, a izbori su održani 21. juna iste godine.

Ondašnja dosovska većina je izbornu odluku, kojom je uveden kombinovani izborni sistem, usvojio 10. avgusta 2004, dok su izbori održani 19. septembra.

SPS je tokom devedesetih dva puta menjao izbornu odluku ali i izborni sistem – prvi put 1. novembra 1992. uoči izbora održanih 20. decembra iste godine. Četiri godine kasnije, 25. septembra 1996. uveden je novi izborni sistem („tri kandidata u drugom krugu“) za izbore održane 3. novembra te godine.

Da li je stranka tako privržena tradiciji kadra da se baš ovoj tradiciji odupre?

Ništa se, dakako, o mogućim skorašnjim pokrajinskim izborima nije moglo čuti ni tokom skupštinske rasprave. Kazavši za novu izbornu odluku – gotovo mamutsku, sa čak 107 odredbi više od prethodne! – da donosi prevashodno „tehničke izmene“, Damir Zobenica, realno prvi naprednjak u vojvođanskoj skupštini, i njen potpredsednik, dodao je i da nova odluka „ide na štetu SNS-a „i da predstavlja „ustupak opoziciji“.

Odgovarajući na spekulacije opozicionih poslanika o tome da će izbori biti u decembru, Zobenica je poručio da o „izborima odlučuju građani Vojvodine koji su nam na prošlim izborima dali ogromno poverenje u vidu 77 poslanika (sad ih je 78)“. Drugim rečima, odlučiće SNS u ime tih građana i o tome da li će izbori biti u decembru, možda nešto kasnije, ili pak u junu, kad im je redovni termin.

Ustupak o kojem Zobenica govori odnosi se pre svega na smanjen broj potrebnih potpisa za podržavanje izborne liste – sa 6000 na 4000, odnosno sa 3000 na 2000 za manjinske izborne liste.

Opozicija pak SNS-u ne veruje ni kad ustupke čini, iako će mnogim strankama iz tog korpusa ta nova odredba sigurno dobro doći, već tek kao nameru da se na izborima pojavi veliki broj svakojakih lista i da se tako slude birači.

U pogledu suštine izbora, sve ostaje po starom – izbori će biti održani po proporcionalnom sistemu, izborni prag je 3% dok za manjinske liste važi prirodni prag.

Ono što je novina, a za šta se uhvatila (upecala?) opozicija, jeste odredba po kojoj je moguće da nosilac izborne liste nema prebivalište u Vojvodini. Činjenica da ni prethodne izborne odluke nisu zabranjivale da nosioci lista ne budu Vojvođani po mestu stanovanja, što su mnoge stranke i koalicije štedro koristile, ali je isto tako činjenica da je iz nekog razloga – možda baš da bi se neko „upecao“? – to ovaj put eksplicitno navedeno.

Na argument „normiranja prakse“ naprednjaci su pozivaju i kod još jedne nove a nekima takođe sporne odredbe – da nije moguće praviti koaliciju političkih stranaka i grupa građana.

Ranije je to bilo moguće, ali to pravo nikad, ni na jednim izborima do sada, niko nije iskoristio, naveo je Damir Zobenica u obraćanju poslanicima. Pa, ko veli, kad niko do sada nije hteo da to pravo iskoristi, e pa ubuduće neće ni moći!

U javnosti se moglo čuti, a i Autonomiji su pojedini sagovornici nezvanično rekli, da tom zabranom naprednjaci pokušavaju zapravo da iz izborne trke isključe razne aktivističke organizacije koje su se proteklih godina pokazale kao dostojniji suparnik SNS-u od samih opozicionih stranaka. Poput aktivista koji su branili Šodroš.

No, ta zabrana ne bi mogla da spreči iste te aktiviste, od kojih neki možda i ne žele da budu poslanici, te razne pokrete i inicijative da se aktivno uključe u izbornu kampanju, u kojoj bi podržali sebi ideološki bliske stranke.

U novoj odluci, koja, toliko obimna, gotovo „u sitna crevca“ detaljiše postupak kandidovanja, rad Pokrajinske izborne komisije i ostale segmente izborne procedure, značajna novina je definisanje uloge pokrajinskog javnog servisa (Radio-televizije Vojvodine) u „nepristrasnom i uravnoteženom“ predstavljanju izbornih lista, kao i osnivanje Nadzornog odbora koji bi, uz druge predizborne aktivnosti, pratio i kako RTV ispunjava te obaveze.

Umesto dosadašnjih radnih tela po lokalnim samoupravama, kojima je Pokrajinska izborna komisija poveravala određene poslove za sprovođenje pokrajinskih izbora, taj posao će ubuduće obavljati lokalne izborne komisije i one će biti zadužene za formiranje biračkih odbora, određivanje biračkih mesta, o odlučivanju o određenim pravnim sredstvima i ostalo.   

Nije od presudne važnosti za održavanje pokrajinskih izbora, ali svejedno treba istaći da su odredbom nove odluke preciznije navedeni razlozi za prevremeni prestanak mandata Skupštine i raspisivanje novih izbora. Autonomija je nedavno ukazala upravo da je ta odredba u prethodnoj odluci prilično nesrećno sročena, što je, posledično, kod nekih analitičara stvorilo zabunu u pogledu uslova da 17. decembra budu održani i pokrajinski izbori.

Sad ta odredba glasi: Odluka o raspisivanju izbora donosi se 90 dana pre isteka mandata Skupštine. Predsednik Skupštine raspisuje izbore i pre roka utvrđenog u stavu 1. ovog člana, u slučajevima prevremenog prestanka mandata odlukom Skupštine na predlog jedne trećine poslanika; kada se u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Pokrajinska vlada; kada Skupština ne izabere novi sastav Pokrajinske vlade u roku od 60 dana od dana razrešenja, odnosno od dana konstatacije ostavke predsednika Pokrajinske vlade, u skladu sa Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine. Predsednik Skupštine raspisuje izbore u roku od 30 dana od dana nastupanja slučaja iz stava 2. ovog člana. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 30 ni više od 60 dana.

Da bi Skupština Vojvodine pre vremena skratila sebi mandat, i tako omogućila da se na pokrajinske izbore ide tog 17. decembra, potrebno je da takvu inicijativu uputi trećina poslanika. Usvajanje nove izborne odluke iniciralo je 82 poslanika. Sasvim dovoljno da samo deo od njih prepoznaju od je ovom, Devetom sazivu Skupštine AP Vojvodine, i pre vremena odzvonilo. 

Denis Kolundžija(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/nova-izborna-odluke-je-tu-sad-se-jos-ceka-raspisivanje-pokrajinskih-izbora/

Continue Reading

Uncategorized

Mladić ubijen ispred škole u Futogu, ranjena još jedna osoba

U pucnjavi koja se dogdila sinoć oko ponoći ispred Osnovne škole Desanka Maksimović u Futogu, ubijen je jedan mladić, dok je drugi ranjen, piše Telegraf.

Published

on

By

Po rečima doktora Zorana Krulja, portparola novosadske Hitne pomoći, prvi poziv primljen je 17 minuta posle ponoći od strane policije, prenosi Telegraf.rs.

Na licu mesta zatečen je mladić bez svesti koji je u teškom stanju prevezen na odeljenje reanimacije UC KCV.

Sledeći poziv stigao je 51 minut posle ponoći, kada je policija na licu mesta zatekla još jednog mladića bez svesti

Ekipe Hitne pomoći mogle su samo da konstatuju smrt na licu mesta.

Kako piše ovaj medij, iz izvora dobro upoznatog sa istragom, ranjeni mladić upucan je glavu.

Motiv je za sada nepoznat, ali se najverovatnije se radi o nerašćišćnim računima od ranije.

Nova.rs podseća da je policija sinoć sprovela opsežnu akciju, ceo Futog bio je blokiran kao i svi izlazi iz Novog Sada.

izvor: https://n1info.rs/vesti/ubistvo-futog/

Continue Reading

Uncategorized

Aleksandar Jovanović Ćuta: Tražimo vanredne beogradske izbore u septembru

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta ocenio je da je vreme da se stranke koje su formalni organizatori protesta “Srbija protiv nasilja”, ujedine oko stava da se “održe vanredni beogradski izbori u septembru” i ističe da ne treba praviti pauze u održavanju protesta nego ih nastaviti i tokom leta

Published

on

By

„Ove izbore je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će biti organizovani do aprila ove godine u razgovoru s (predsednikom Stranke slobode i pravde) Draganom Đilasom„, rekao je za današnji list Politika Jovanović, koji je poslanik i kopredsednik stranke Zajedno.

On je objasinio da je potrebno izaći i s jasnim političkim stavovima, koji su, kako je naveo, do sada bili aktivistički.

Prema njegovim rečima, „nisu potrebne nikakve pauze, već je potrebno nastaviti pritisak na vlast, a oni koji na društvenim mrežama navode da bi trebalo da napravimo pauzu do septembra za proteste, neka se javno tako i izjase o tome“.

„Ja još nisam čuo ko je od onih koji šetaju po ulicama bio za tako nešto“, naglasio je Jovanović.

izvor: https://n1info.rs/vesti/aleksandar-jovanovic-cuta-trazimo-vanredne-beogradske-izbore-u-septembru/

Continue Reading

Uncategorized

Bojana Savović: Očekujem da budem izložena mobingu ali sam pobunom uradila najispravniju stvar

Tužiteljka Bojana Savović navela je da u daljem radu očekuje da bude izložena mobingu ali da je njena javna pobuna kada je sklonjena sa slučaja EPS najispravnja stvar koju je morala da uradi

Published

on

By

“Ne mogu reći da me plaši ali očekujem ‘fini’ mobing u budućnosti u vidu zatrpavanja predmetima, davanja velikog broja tuđih suđenja za koja nisam pripremljena i tokom kojih mogu da napravim grešku, da će me slati na toliko veliki broj tuđih suđenja da neću moći da ažurno radim svoje predmete, pa će me optužiti da sam neažurna”, rekla je Savović u intervjuu za nedeljnik NIN.

Tužiteljke beogradskog Višeg javnog tužilaštva Bojana Savović i Jasmina Paunović skinute su sa predmeta malverzacija u EPS-u koji je doveo do hapšenja šest osumnjičenih da su oštetili to preduzeće za 7,5 miliona dolara, nakon čega su premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije u prvostepeno Odeljenje za opšti kriminal, za šta tvrde da je odgovoran javni tužilac Nenad Stefanović.

Kako je Savović rekla NIN-u, “postoje razni, podmukli pritisci koje oni mogu da vrše na mene jer ništa nije transparentno i ne postoje pravila, ni u pogledu dodele predmeta ni u pogledu rasporeda suđenja i razloga za odlazak na tuđe suđenje, te zbog čega je od celog kolektiva baš tebi dat određeni predmet ili pedmeti”.

“Javni tužilac ima široku mogućnost da vrši pritisak i da diskreciono odlučuje o svim našim pravima, od prava na slobodne dane za stručno usavršavanje do odobrenja koriščenja godišnjeg odmora”, rekla je Savović.

“A, ako bih se ponovo pubunila”, nastavila je, “onda bi rekao: evo, stalno nešto kuka”.

“Bez obzira na sve to, nikada nemam dilemu kada činim ispravne stvari u životu, a ovo jeste najispravnija stvar koju sam morala u ime celog društva, moje porodice i budućnih pokolenja da uradim”, istakla je Savović.

(Beta, foto: Medija centar Beograd)

izvor: https://autonomija.info/bojana-savovic-ocekujem-da-budem-izlozena-mobingu-ali-sam-pobunom-uradila-najispravniju-stvar/

Continue Reading

Uncategorized

Branka Dragović povodom godišnjice Ustava Vojvodine: Rušenje autonomije Vojvodine bilo je uvod u jugoslovenske ratove

Glavna urednica vojvođanskog portala Autonomija Branka Dragović Savić izjavila je večeras da je rušenje autonomije Vojvodine 1988. godine, koje je izvršeno uličnim pučem, bilo uvod u jugoslovenske ratove

Published

on

By

Branka Dragović Savić je podsetila da je na današnji dan 1974. godine usvojen prvi i za sada jedini Ustav Autonomne pokrajine Vojvodine i dodala da je period od 1974. do 1988. godine označio period široke autonomije Vojvodine i njenog prosperiteta.

“Ulični puč u Novom Sadu 1988. godine bio je uvod u krvavi jugoslovenski rat. Ratovi, ekonomska devastacija, urušavanje ljudskih i građanskih prava, rigidna centralizacija, obesmišljavanje parlamentarizma. Posledice toga živimo i danas”, kazala je Branka Dragović Savić.

Ona je kazala da medijska scena “u stopu prati” političke elite ako i ne prednjači u fašizaciji društva”.

“Pričati istinu danas je zaista revolucionarni čin”, poručila je Branka Dragović Savić.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/branka-dragovic-povodom-godisnjice-ustava-vojvodine-rusenje-autonomije-vojvodine-bilo-je-uvod-u-jugoslovenske-ratove/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Kosovo je nezavisno još od 1999, nemamo vremena za zamrznute konflikte

Lider Lige socijademokrata Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je da događaji u Briselu idu u dobrom pravcu i za Srbiju i za Kosovo

Published

on

By

„Dobra je vest da pregovori Srbije i Kosova u Briselu idu u smeru postizanja dogovora koji je obavezujući i koji će potpisati i primeniti obe strane. Nemamo vremena za zamrznuti konflikt. To bi bila ekonomska katastrofa i za nas i za Kosovare“, kaže Kostreš.

On je istakao da „ne želi ni da pomisli koliko bi štete oružani konflikt naneo našoj zemlji“.

“ Kosovo je još od 1999. godine faktički nezavisno od Srbije i to je realnost koju naši građani moraju prihvatiti. Ne možemo živeti od mitova i prošlosti, već moramo da rešimo višedecenijski problem i idemo dalje. Srbiji su neophodne evropske integracije ne samo zbog ekonomskog napredka i izgradnje infrastrukture, već i zbog toga što je to jedini put za uspostavljanje vladavine prava, borbe protiv korupcije, slobode medija“, kaže Kostreš, napominjući da je bez Evropske unije nemoguće rešiti niti probleme zagađenosti vazduha, nemanja zdrave pijaće vode, zagađenja reka …

„Vreme je da sve proevropske snage u Srbiji počnu sarađivati jer je to u interesu građanki i građana Srbije“, poručio je lider LSV.

Ana Lalić

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-kosovo-je-nezavisno-jos-od-1999-nemamo-vremena-za-zamrznute-konflikte/

Continue Reading

Trending