Connect with us

Uncategorized

‘Klimanje’ ruske većine u vlasništvu NIS-a u Srbiji

Prvi put u četrnaest godina ruskog većinskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) u javnosti su se pojavile informacije da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić “veoma zainteresovan” da se ono okonča

Published

on

Prvi put u četrnaest godina ruskog većinskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) u javnosti su se pojavile informacije da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić “veoma zainteresovan” da se ono okonča.

Informaciju je na saslušanju u američkom Senatu 9. juna 2022. podelila senatorka Džin Šejhin, koja je kao deo delegacije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sredinom aprila u Beogradu imala sastanak sa predsednikom Srbije.

Uprkos tome što je Predsedništvo nakon sastanka izdalo saopštenje, a senatori održali odvojenu konferenciju za medije, tek sa transkriptom saslušanja obznanjeni su detalji razgovora senatora sa Vučićem.

“Zanimljivo je da mi to čujemo od jedne američke institucije, da ne čujemo takvu jednu vest i mogućnost i bliže detalje od srpskih institucija”, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

Predsedništvo nije odgovorilo na upit RSE da potvrdi navode američke senatorke u vezi sa NIS-om.

U Ministarstvu energetike, pak, na naš upit kažu da situaciju prate i da će nadležne institucije odluke doneti “u zavisnosti od daljeg razvoja događaja”.

Šta su rekli senatori?

Kako se navodi u transkriptu, na sastanku održanom 9. juna govorilo se o ulozi SAD u evropskoj energetskoj bezbednosti.

“Čuli smo od predsednika Vučića da je veoma zainteresovan da okonča većinsko vlasništvo Rusije u naftnoj kompaniji NIS”, rekla je senatorka Džin Šejhin (Jeanne Shaheen) na saslušanju Odbora Senata SAD za spoljne poslove.

Ona je postavila pitanje hoće li to, ako predsednik Srbije uspe u nameri, imati uticaj na ruski dotok nafte Srbiji ili na energetske odnose između dve zemalja (Srbije i Rusije).

Izaslanik SAD za energetiku Amos Hohštajn (Hochstein) je na saslušanju izjavio da je sa predsednikom Srbije u više navrata razgovarao telefonom, između ostalog, i tokom posete senatora.

“Svestan sam izjava koje je vama i drugima dao o njegovim naporima. Nisam još video konkretne aktivnosti, ali mislim da je on (Vučić) u pregovorima sa EU, sa Savetom i Komisijom oko načina na koji to (okončanje ruskog vlasništva u NIS-u) može legalno da se uradi”, rekao je Hohštajn.

Promenu vlasništva u NIS-u ocenio je kao “dobar korak ka većoj nezavisnosti”.

Poziv da se ne ulazi u dugoročni sporazum sa Rusijom

Među temama na saslušanju u američkom senatu bio je i dogovor predsednika Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina o isporukama gasa Srbiji postignut u telefonskom razgovoru dvojice zvaničnika krajem maja.

Sporazumom koji će trajati tri godine, Rusija će Srbiji isporučivati 2,2 milijarde kubnih metara godišnje po ceni od 330 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Na pitanje senatorke Šejhin da li je taj posao sklopljen kao “deo podgrevanja odnosa između Srbije i Rusije” ili je “rezultat toga što je Rusija tamo videla svog uobičajenog kupca”, Hohštajn je rekao:

“Mislim da će Rusija trenutno ponuditi popust bilo kome ko pristane da plati. Bilo ko ko pristane da potpiše ugovor, dobiće popust. Gas se tradicionalno ne vrti oko prihoda. To je oduvek bila politika.”

Hohštajn je tokom saslušanja naveo da Vučić “trenutno nema drugu opciju”, osim Gasproma, ali da sa novim interkonektorom Srbija-Bugarska, koji bi trebalo da bude operativan naredne godine, postoji alternativa.

Njime bi u Srbiju gas trebalo da se doprema iz drugih zemalja.

“Tako da se nadam da ćemo mu, kako budemo išli napred, pokazati da postoje alternative. ‘Pa vas molim nemojte ulaziti u desetogodišnji sporazum, kada za nekoliko meseci mogu imati neku drugu opciju za vas'”, naveo je Hohštajn.

Senator Kris Marfi (Chris Murphy) založio se za to da SAD izdvajaju veća sredstva kao podršku državama u Evropi kako bi smanjile svoju zavisnost od Rusije u energetskom sektoru.

‘Vanredno stanje’ nakon sankcija EU

Pooštrene sankcije EU kojim će od 1. decembra biti zabranjen uvoz nafte iz Rusije morskim putem, direktno su pogodile Srbiju, odnosno ugrozile bezbednost snabdevanja sirovom naftom.

Nafta se, naime, do Srbije iz Rusije doprema morem preko Hrvatske Jadranskim naftovodom JANAF. Odatle dolazi do NIS-a koji je dalje prerađuje i pušta u promet.

Štetu po Srbiju je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, sabrao predsednik države Aleksandar Vučić.

“Na ruskoj nafti nama je, to jest građanima Srbije je iz džepa uzeto 600 miliona dolara godišnje, zbog sankcija Rusiji”, rekao je Vučić 6. juna i dodao da je da je zbog krize u svetu, u Srbiji “defakto uvedeno vanredno stanje”.

U Ministarstvu rudarstva i energetike za RSE pojašnjavaju da će usled šestog paketa sankcija EU, ruska nafta “morati da bude zamenjena naftom iz drugih izvora”.

“U zavisnosti od daljeg razvoja događaja u vezi sa snabdevanjem energentima u Evropi, nadležne institucije Republike Srbije će analizirati situaciju i donositi odgovarajuće odluke u cilju očuvanja energetske bezbednosti”, navode u Ministarstvu u pisanom odgovoru.

U ministarstvu nisu želeli da komentarišu navode iznete tokom saslušanja u Senatu SAD.

NIS nije odgovorio na upit RSE ovim povodom.

‘Trajno rešenje’ promena vlasnika

NIS, koji je vodeća kompanija u Srbiji za proizvodnju i preradu nafte i gasa u Srbiji, u većinskom je vlasništvu ruskog Gasprom Njefta, ćerke firme Gasproma.

Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, koji prati primenu evropske regulative u Srbiji u oblasti energetike, kaže za RSE da je jedino trajno rešenje promena vlasničke strukture u NIS-u.

“Ukoliko bi Gasprom Njeft, odnosno Gasprom, prodali svoje akcije u NIS-u državi ili nekoj trećoj strani, ili da se prosto dogodi nacionalizacija ruske imovine u NIS-u”, ovako taj scenario ilustruje Medović.

On pominje da postoji mogućnost i da NIS bude izuzet od budućih sankcija EU.

Međutim, iznosi sumnju u održivost te ideje.

“Posebno u situaciji ako se preko NIS-a budu odvijale neke transakcije koje bi mogle biti protumačene kao kršenje sankcija”, pojašnjava Medović.

Na pitanje kakav je manevarski prostor EU u slučaju NIS-a, uzimajući u obzir izjavu američkog izaslanika za energetiku koji je naveo da je predsednik Srbije u pregovorima sa evropskim blokom, Medović navodi:Evropska unija ne može tu da se meša.

“EU je i u prošlom paketu sankcija sankcionisala jedno preduzeće u trećoj zemlji gde Gasprom Njeft ima kontrolni paket akcija”.

Dodaje da Srbija sa EU jedino može da pregovara o eventualnom izuzeću NIS-a od sankcija.

Nekadašnji državni gigant ruskoj strani je prodat 2008. bez tendera za 400 miliona evra.

Gasprom Njeft je pod sankcijama EU i SAD od 2014. usled ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, što je dovelo do poteškoća u poslovanju NIS-a, o čemu je RSE ranije pisao.

Šta je do sada urađeno?

NIS već oseća posledice pojačanih sankcija. Zbog toga što majka firma Gasprom još nije potpala pod sankcije EU, Gasprom Njeft je firmi početkom maja prodao šest odsto udela u NIS-u.

Informaciju o preuzimanju akcija javnosti je saopštio Vučić 6. maja.

Mesec dana kasnije, EU je usvojila šesti paket sankcija prema Rusiji, kojim je zabranjen uvoz ruske nafte morskim putem.

Gasprom nije obuhvaćen sankcijama EU, pre svega zbog toga što pojedine države evropskog bloka zavise od ruskog gasa.

Kao jedna od mogućnosti za NIS u javnosti se pominjalo i to da ruski paket akcija preuzme azerbejdžanska kompanija SOKAR.

Mediji u Srbiji su u aprilu pisali o toj mogućnosti da bi premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila 13. aprila da “ne bi isključila nijedan scenario” kada je reč o NIS-u, pa ni taj.

U resornom ministarstvu su pak dan kasnije za RSE naveli da “nije bilo nikakvih zvaničnih obaveštenja” u vezi sa zainteresovanošću azerbejdžanske naftne kompanije o preuzimanju Naftne industrije Srbije (NIS).

Mesec i po dana kasnije, početkom juna, Srbija je sa Azerbejdžanom dogovorila saradnju u snabdevanju gasom.

Tu državu resorno ministarstvo energetike vidi kao poželjnog partnera u naporima Srbije da se oslobodi stopostotne zavisnosti od energenata koji dolaze iz Rusije.

Kada naredne godine u oktobru bude završen gasni interkonektor Srbija-Bugarska, plan je, kako je najavljeno, da deo gasa koji će stizati iz tog pravca bude upravo azerbejdžanski.

Mila Đurđević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/nis-sankcije-vlasnistvo-rusija/31898080.html

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Uncategorized

Ljudi u crnom po diktatu vlasti napadaju studente u Novom Sadu

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od policije da pod hitno omogući svim studentima ulazak u zgradu Rektorata u Novom Sadu

Published

on

By

Takođe, zahtevamo da se licu pravde privedu osobe obučene u crno, koje se nalaze ispred zgrade Rektorata i sprečavaju studente da uđu u zgradu, a bacili su i eksplozivnu napravu nepoznatog porekla.

Želimo da saznamo ko su ove osobe i ko ih je angažovao.

Mediji su javili da je nekoliko studenata zatražilo lekarsku pomoć.

Nažalost, nasilje je duboko ušlo u obrazovne institucije.

Vlast na sve načine pokušava da spreči legitimnu studentsku borbiu i očito je da za to ne biraju sredstva.

Ne bude li policija radila svoj posao, smatraćemo ih saučesnicima u protivzakonitim aktivnostima.

Pozivamo opozicione partije, nevladine organizacije i građane Novog Sada i Vojvodine da podrže, ali i zaštite studente, kada već policija ne radi svoj posao.

Maja Mrnuštik
odbornica u Skupštini grada Novog Sada
i predsednica Gradskog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Novi Sad

izvor: https://vojvodjani.rs/ljudi-u-crnom-po-diktatu-vlasti-napadaju-studente-u-novom-sadu/

Continue Reading

Uncategorized

Nova izborna odluka je tu, sad se još čeka raspisivanje pokrajinskih izbora

Naredni pokrajinski izbori biće održani u skladu s danas usvojenom Odlukom o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, ali i dalje nema zvaničnih potvrda o tome da će glasanje i za poslanike u toj skupštini biti 17. decembra.

Published

on

Naredni pokrajinski izbori biće održani u skladu s danas usvojenom Odlukom o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, ali i dalje nema zvaničnih potvrda o tome da će glasanje i za poslanike u toj skupštini biti 17. decembra.

S obzirom na nedavnu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi 17. decembra mogli biti održani i izbori za Skupštinu AP Vojvodine, novinare je danas u tom zdanju, logično, najviše interesovalo da čuju da li će izbora biti ili ne, i ako ih bude kako će skupština biti raspuštena.

Umesto svega toga, poslanici SNS istrajno su nastojali da ubede novinare, ali i ostale poslanike, da je nova izborna odluka – koju je na kraju podržalo 90 poslanika i to samo iz redova vladajuće koalicije (SNS, SPS, SVM) – rezultat pre svega potrebe da se uređivanje i organizacija pokrajinskih izbora uskladi s paketom izbornih zakona donetih u Skupštini Srbije, ali i s ishodom međustranačkog dijaloga iz 2021. godine.

U pitanju su tehničke izmene koje ne zadiru u suštinu izbornog postupka, ali bez nekih ključnih izmena ne bi bilo moguće da sprovedemo naredne pokrajinske izbore, rekao je novinarima Dmitar Stanišić, šef poslaničkog kluba SNS-a u Skupštini Vojvodine.

Pitanje tajminga usvajanja nove izborne odluke za šefa naprednjačkih poslanika je – puki sticaj okolnosti, prosto sad se ukazala prilika za njeno usvajanje, nije to skopčano isključivo s mogućim izborima. Ima smisla u tome što kaže Stanišić. Skupština Vojvodine imala je očito dosta svojih obaveza, radilo se pun gas, je li, pa u proteklih 20 meseci nije stigla da svoju izbornu odluku upodobi s paketom izbornih zakona, usvojenih u Skupštini Srbije 4. februara prošle godine. Tek je sada, eto, taj akt stigao na dnevni red.

U Skupštini Vojvodine postoji ritam donošenja odluka, na kolegijumu se odlučuje šta kad dolazi na dnevni red i danas je predlog te odluke pred poslanicima. Da li je moglo i ranije? Moguće je da je moglo, naveo je Stošić trudeći se da kod novinara razbije pretpostavku da se svo to čini zbog  mogućih vanrednih pokrajinskih izbora.

Opozicija nije podržala usvajanje odluke, a jedan od razloga je onaj čuveni – da se u izbornoj godini ne menjaju izborna pravila.

Međutim, čitava istorija višestranačke Skupštine AP Vojvodine živi je dokaz da to nepisano pravilo zapravo nikad nije ni bilo uvažavano.

Evo, ista vladajuća većina kao danas u prethodnom je sazivu usvojila izbornu odluku 7. maja 2020, a izbori su održani 21. juna iste godine.

Ondašnja dosovska većina je izbornu odluku, kojom je uveden kombinovani izborni sistem, usvojio 10. avgusta 2004, dok su izbori održani 19. septembra.

SPS je tokom devedesetih dva puta menjao izbornu odluku ali i izborni sistem – prvi put 1. novembra 1992. uoči izbora održanih 20. decembra iste godine. Četiri godine kasnije, 25. septembra 1996. uveden je novi izborni sistem („tri kandidata u drugom krugu“) za izbore održane 3. novembra te godine.

Da li je stranka tako privržena tradiciji kadra da se baš ovoj tradiciji odupre?

Ništa se, dakako, o mogućim skorašnjim pokrajinskim izborima nije moglo čuti ni tokom skupštinske rasprave. Kazavši za novu izbornu odluku – gotovo mamutsku, sa čak 107 odredbi više od prethodne! – da donosi prevashodno „tehničke izmene“, Damir Zobenica, realno prvi naprednjak u vojvođanskoj skupštini, i njen potpredsednik, dodao je i da nova odluka „ide na štetu SNS-a „i da predstavlja „ustupak opoziciji“.

Odgovarajući na spekulacije opozicionih poslanika o tome da će izbori biti u decembru, Zobenica je poručio da o „izborima odlučuju građani Vojvodine koji su nam na prošlim izborima dali ogromno poverenje u vidu 77 poslanika (sad ih je 78)“. Drugim rečima, odlučiće SNS u ime tih građana i o tome da li će izbori biti u decembru, možda nešto kasnije, ili pak u junu, kad im je redovni termin.

Ustupak o kojem Zobenica govori odnosi se pre svega na smanjen broj potrebnih potpisa za podržavanje izborne liste – sa 6000 na 4000, odnosno sa 3000 na 2000 za manjinske izborne liste.

Opozicija pak SNS-u ne veruje ni kad ustupke čini, iako će mnogim strankama iz tog korpusa ta nova odredba sigurno dobro doći, već tek kao nameru da se na izborima pojavi veliki broj svakojakih lista i da se tako slude birači.

U pogledu suštine izbora, sve ostaje po starom – izbori će biti održani po proporcionalnom sistemu, izborni prag je 3% dok za manjinske liste važi prirodni prag.

Ono što je novina, a za šta se uhvatila (upecala?) opozicija, jeste odredba po kojoj je moguće da nosilac izborne liste nema prebivalište u Vojvodini. Činjenica da ni prethodne izborne odluke nisu zabranjivale da nosioci lista ne budu Vojvođani po mestu stanovanja, što su mnoge stranke i koalicije štedro koristile, ali je isto tako činjenica da je iz nekog razloga – možda baš da bi se neko „upecao“? – to ovaj put eksplicitno navedeno.

Na argument „normiranja prakse“ naprednjaci su pozivaju i kod još jedne nove a nekima takođe sporne odredbe – da nije moguće praviti koaliciju političkih stranaka i grupa građana.

Ranije je to bilo moguće, ali to pravo nikad, ni na jednim izborima do sada, niko nije iskoristio, naveo je Damir Zobenica u obraćanju poslanicima. Pa, ko veli, kad niko do sada nije hteo da to pravo iskoristi, e pa ubuduće neće ni moći!

U javnosti se moglo čuti, a i Autonomiji su pojedini sagovornici nezvanično rekli, da tom zabranom naprednjaci pokušavaju zapravo da iz izborne trke isključe razne aktivističke organizacije koje su se proteklih godina pokazale kao dostojniji suparnik SNS-u od samih opozicionih stranaka. Poput aktivista koji su branili Šodroš.

No, ta zabrana ne bi mogla da spreči iste te aktiviste, od kojih neki možda i ne žele da budu poslanici, te razne pokrete i inicijative da se aktivno uključe u izbornu kampanju, u kojoj bi podržali sebi ideološki bliske stranke.

U novoj odluci, koja, toliko obimna, gotovo „u sitna crevca“ detaljiše postupak kandidovanja, rad Pokrajinske izborne komisije i ostale segmente izborne procedure, značajna novina je definisanje uloge pokrajinskog javnog servisa (Radio-televizije Vojvodine) u „nepristrasnom i uravnoteženom“ predstavljanju izbornih lista, kao i osnivanje Nadzornog odbora koji bi, uz druge predizborne aktivnosti, pratio i kako RTV ispunjava te obaveze.

Umesto dosadašnjih radnih tela po lokalnim samoupravama, kojima je Pokrajinska izborna komisija poveravala određene poslove za sprovođenje pokrajinskih izbora, taj posao će ubuduće obavljati lokalne izborne komisije i one će biti zadužene za formiranje biračkih odbora, određivanje biračkih mesta, o odlučivanju o određenim pravnim sredstvima i ostalo.   

Nije od presudne važnosti za održavanje pokrajinskih izbora, ali svejedno treba istaći da su odredbom nove odluke preciznije navedeni razlozi za prevremeni prestanak mandata Skupštine i raspisivanje novih izbora. Autonomija je nedavno ukazala upravo da je ta odredba u prethodnoj odluci prilično nesrećno sročena, što je, posledično, kod nekih analitičara stvorilo zabunu u pogledu uslova da 17. decembra budu održani i pokrajinski izbori.

Sad ta odredba glasi: Odluka o raspisivanju izbora donosi se 90 dana pre isteka mandata Skupštine. Predsednik Skupštine raspisuje izbore i pre roka utvrđenog u stavu 1. ovog člana, u slučajevima prevremenog prestanka mandata odlukom Skupštine na predlog jedne trećine poslanika; kada se u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Pokrajinska vlada; kada Skupština ne izabere novi sastav Pokrajinske vlade u roku od 60 dana od dana razrešenja, odnosno od dana konstatacije ostavke predsednika Pokrajinske vlade, u skladu sa Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine. Predsednik Skupštine raspisuje izbore u roku od 30 dana od dana nastupanja slučaja iz stava 2. ovog člana. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 30 ni više od 60 dana.

Da bi Skupština Vojvodine pre vremena skratila sebi mandat, i tako omogućila da se na pokrajinske izbore ide tog 17. decembra, potrebno je da takvu inicijativu uputi trećina poslanika. Usvajanje nove izborne odluke iniciralo je 82 poslanika. Sasvim dovoljno da samo deo od njih prepoznaju od je ovom, Devetom sazivu Skupštine AP Vojvodine, i pre vremena odzvonilo. 

Denis Kolundžija(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/nova-izborna-odluke-je-tu-sad-se-jos-ceka-raspisivanje-pokrajinskih-izbora/

Continue Reading

Uncategorized

Mladić ubijen ispred škole u Futogu, ranjena još jedna osoba

U pucnjavi koja se dogdila sinoć oko ponoći ispred Osnovne škole Desanka Maksimović u Futogu, ubijen je jedan mladić, dok je drugi ranjen, piše Telegraf.

Published

on

By

Po rečima doktora Zorana Krulja, portparola novosadske Hitne pomoći, prvi poziv primljen je 17 minuta posle ponoći od strane policije, prenosi Telegraf.rs.

Na licu mesta zatečen je mladić bez svesti koji je u teškom stanju prevezen na odeljenje reanimacije UC KCV.

Sledeći poziv stigao je 51 minut posle ponoći, kada je policija na licu mesta zatekla još jednog mladića bez svesti

Ekipe Hitne pomoći mogle su samo da konstatuju smrt na licu mesta.

Kako piše ovaj medij, iz izvora dobro upoznatog sa istragom, ranjeni mladić upucan je glavu.

Motiv je za sada nepoznat, ali se najverovatnije se radi o nerašćišćnim računima od ranije.

Nova.rs podseća da je policija sinoć sprovela opsežnu akciju, ceo Futog bio je blokiran kao i svi izlazi iz Novog Sada.

izvor: https://n1info.rs/vesti/ubistvo-futog/

Continue Reading

Uncategorized

Aleksandar Jovanović Ćuta: Tražimo vanredne beogradske izbore u septembru

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta ocenio je da je vreme da se stranke koje su formalni organizatori protesta “Srbija protiv nasilja”, ujedine oko stava da se “održe vanredni beogradski izbori u septembru” i ističe da ne treba praviti pauze u održavanju protesta nego ih nastaviti i tokom leta

Published

on

By

„Ove izbore je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će biti organizovani do aprila ove godine u razgovoru s (predsednikom Stranke slobode i pravde) Draganom Đilasom„, rekao je za današnji list Politika Jovanović, koji je poslanik i kopredsednik stranke Zajedno.

On je objasinio da je potrebno izaći i s jasnim političkim stavovima, koji su, kako je naveo, do sada bili aktivistički.

Prema njegovim rečima, „nisu potrebne nikakve pauze, već je potrebno nastaviti pritisak na vlast, a oni koji na društvenim mrežama navode da bi trebalo da napravimo pauzu do septembra za proteste, neka se javno tako i izjase o tome“.

„Ja još nisam čuo ko je od onih koji šetaju po ulicama bio za tako nešto“, naglasio je Jovanović.

izvor: https://n1info.rs/vesti/aleksandar-jovanovic-cuta-trazimo-vanredne-beogradske-izbore-u-septembru/

Continue Reading

Uncategorized

Bojana Savović: Očekujem da budem izložena mobingu ali sam pobunom uradila najispravniju stvar

Tužiteljka Bojana Savović navela je da u daljem radu očekuje da bude izložena mobingu ali da je njena javna pobuna kada je sklonjena sa slučaja EPS najispravnja stvar koju je morala da uradi

Published

on

By

“Ne mogu reći da me plaši ali očekujem ‘fini’ mobing u budućnosti u vidu zatrpavanja predmetima, davanja velikog broja tuđih suđenja za koja nisam pripremljena i tokom kojih mogu da napravim grešku, da će me slati na toliko veliki broj tuđih suđenja da neću moći da ažurno radim svoje predmete, pa će me optužiti da sam neažurna”, rekla je Savović u intervjuu za nedeljnik NIN.

Tužiteljke beogradskog Višeg javnog tužilaštva Bojana Savović i Jasmina Paunović skinute su sa predmeta malverzacija u EPS-u koji je doveo do hapšenja šest osumnjičenih da su oštetili to preduzeće za 7,5 miliona dolara, nakon čega su premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije u prvostepeno Odeljenje za opšti kriminal, za šta tvrde da je odgovoran javni tužilac Nenad Stefanović.

Kako je Savović rekla NIN-u, “postoje razni, podmukli pritisci koje oni mogu da vrše na mene jer ništa nije transparentno i ne postoje pravila, ni u pogledu dodele predmeta ni u pogledu rasporeda suđenja i razloga za odlazak na tuđe suđenje, te zbog čega je od celog kolektiva baš tebi dat određeni predmet ili pedmeti”.

“Javni tužilac ima široku mogućnost da vrši pritisak i da diskreciono odlučuje o svim našim pravima, od prava na slobodne dane za stručno usavršavanje do odobrenja koriščenja godišnjeg odmora”, rekla je Savović.

“A, ako bih se ponovo pubunila”, nastavila je, “onda bi rekao: evo, stalno nešto kuka”.

“Bez obzira na sve to, nikada nemam dilemu kada činim ispravne stvari u životu, a ovo jeste najispravnija stvar koju sam morala u ime celog društva, moje porodice i budućnih pokolenja da uradim”, istakla je Savović.

(Beta, foto: Medija centar Beograd)

izvor: https://autonomija.info/bojana-savovic-ocekujem-da-budem-izlozena-mobingu-ali-sam-pobunom-uradila-najispravniju-stvar/

Continue Reading

Uncategorized

Branka Dragović povodom godišnjice Ustava Vojvodine: Rušenje autonomije Vojvodine bilo je uvod u jugoslovenske ratove

Glavna urednica vojvođanskog portala Autonomija Branka Dragović Savić izjavila je večeras da je rušenje autonomije Vojvodine 1988. godine, koje je izvršeno uličnim pučem, bilo uvod u jugoslovenske ratove

Published

on

By

Branka Dragović Savić je podsetila da je na današnji dan 1974. godine usvojen prvi i za sada jedini Ustav Autonomne pokrajine Vojvodine i dodala da je period od 1974. do 1988. godine označio period široke autonomije Vojvodine i njenog prosperiteta.

“Ulični puč u Novom Sadu 1988. godine bio je uvod u krvavi jugoslovenski rat. Ratovi, ekonomska devastacija, urušavanje ljudskih i građanskih prava, rigidna centralizacija, obesmišljavanje parlamentarizma. Posledice toga živimo i danas”, kazala je Branka Dragović Savić.

Ona je kazala da medijska scena “u stopu prati” političke elite ako i ne prednjači u fašizaciji društva”.

“Pričati istinu danas je zaista revolucionarni čin”, poručila je Branka Dragović Savić.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/branka-dragovic-povodom-godisnjice-ustava-vojvodine-rusenje-autonomije-vojvodine-bilo-je-uvod-u-jugoslovenske-ratove/

Continue Reading

Trending