Zbog rata u Ukrajini, cene hrane na svetskom tržištu veće su za 30 odsto, saopštile su Ujedinjene nacije. Pre rata Ukrajina je izvozila 12 odsto ukupne svetske pšenice i čak 30 odsto suncokreta i mnoge zemlje sveta zavise od uvoza iz te zemlje, kao i iz Rusije, koja blokira  izvoz 25 miliona tona pšenice iz crnomorskih luka. Zbog svega toga, nestašica hrane bi mogla da usledi na globalnom nivou, a najteže će biti upravo najsiromašnijim zemljama.

Broj gladnih ljudi u svetu porastao je za 40 miliona, u odnosu na 2020. godinu, pokazuju nalazi globalnog izveštaja o krizi hrane za 2022. godinu, a rat u Ukrajini mogao bi da doprinese pogoršanju situacije. Najkritičnija situacija je u zemljama poput Avganistana, Demokratske Republike Kongo, Jemena i Etiopije, koje su već pogođene mešavinom uticaja ranijih sukoba, ekstremnih vremenskih uslova i pandemije koronavirusa.

Kako je za Euronews Veče rekla Natalija Bogdanov, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, trenutnu situaciju sa hranom u svetu mogli bismo da tumačimo upravo kao nastavak onoga što je započeto pandemijom.

“Pandemija je donela prvu dimenziju pokidanog lanca, i kada se urušio doslovno preko noći sudarili smo se s prvim bumom. Dodatna kriza u kovid pandemiji je bila činjenica da su bili lokdauni i nedostatak radne snage, ali je postojala jedna stvar koje danas nema – robe na zalihama. U slučaju mnogih zemalja ozbiljno su ispražnjene te rezerve zbog kovida, i došli smo do situacije danas, koja pravi kontinuitet treće godine prehrambene krize” istakla je Bogdanov

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije navodi da se očekivalo kako će ova godina popraviti krizu izazvanu pandemijom koronavirusa.

“Međutim, desio se početak energetske krize i to je poljuljalo u velikoj meri priču oko poremećenog lanaca snabdevanja i troškova, pa su se pojavili problemi sa gasom i đubrivom, i umesto da čekamo smirivanje došli smo do novih problema uzrokovanih situacijom u Ukrajini”, rekao je Bogunović za Euronews Veče.

Problemi sa izvozom preko Crnog mora

“Kada pogledamo posledice rata u Ukrajini, postoji razlog za zabrinutost. Kako će to povećati akutne potrebe za hranom koje postoje u ovim zemljama? Mnoge od ovih zemalja su u velikoj meri zavisne od uvoza osnovnih useva poput pšenice, a neke zemlje zavisne su do čak 90 odsto”, zaključila je Rejn Polsen iz Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).

Zabrinutost je pokazao i sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. Tokom posete Austriji, izjavio je da globalna bezbednost hrane duboko zabrinjava i da je ta tema bila u fokusu njegovih nedavnih sastanaka u Moskvi i Kijevu.

“Smatram da rešenja za problem nema, ako na tržište ne vratimo proizvodnju hrane iz Ukrajine, ali i proizvodnju hrane i đubriva iz Rusije i Belorusije. Učiniću sve što mogu da olakšam dijalog koji može da dovede do rezultata u ovom pogledu”, naveo je Gutereš.

Ukrajina, kao peti svetski izvoznik pšenice, žitarice je izvozila uglavnom preko Crnog mora, što sada, zbog sukoba sa Rusijom, nije moguće. Pokušaji da se žito preveze železnicom, pokazuju se kao sporiji i skuplji.

Bogdanov je istakla da je, prema procenama FAO, setva ove godine u Ukrajini obavljena na 50 odsto planiranih površina, ali da ne može niko da predvidi kakva će biti žetva. 

“Problem je izvoz preko Crnog mora i luka za koje nemamo predstavo pod čijom su kontrolom i da li je infrastruktura sačuvana. Otprilike 400 miliona ljudi u svetu zavisi od osnovnih životnih namirnica čiji promet se odvija preko crnomorskih luka – ozbiljne cifre koje nose ozbiljna upozorenja. Pšenice i žita se proizvode u celoj Ukrajini, to je zemlja sa 40 miliona hektara oranica, u kojoj je 25 odsto svetskog černozema. Zbog toga su poruke o Ukrajini kao evropskoj korpi za hranu važne”, ističe Bogdanov.

Bogunović: Veliki investicioni fondovi profitiraju

Bogunović, međutim, napominje da je najveći izoz žitarica iz Ukrajine u prvih pet meseci nakon žetve, tako da je prema nekim podacima oko 80 odsto već izvezeno iz zemlje. Kako kaže, roba je i tokom rata izlazila iz zemlje železnicom, ali će naredna godina zato svakako predstavljati problem.

Kada je u pitanju ruska proizvodnja pšenice i izvoz iz Rusije, Bogdanov naglašava da ta zemlja koristi Kaspijsko more za izvoz, pa na toj strani neće biti problema, jer su ključne destinacije sever i istok Afrike, gde roba standardno ide.

Bogdanov se osvrnula i ne nedavnu vest da je ruskim brodom ukradeno žito iz Ukrajine prevezeno u jednu luku u Siriji.

“Uvek se u ratu dovodi u pitanje koje su informacije istinite, i koji je kontekst toga. Ako se uzme u obzir da se dogodilo, to i nije veliko iznenađenje. U vojnim operacijama je dovedeno u pitanje snabdevanje električnom energijom, i ako je nema žitarice se ne mogu čuvati u silosima. Ukoliko je to nemoguće, žitarice se moraju negde izvesti. Ne znamo okolnosti, ali nadajmo se da to nije bačeno u more i da je do nekoga stiglo”, istakla je Bogdanov.

Bogunović je rekao da su među onima koji su profitirali od cele krize, zapravo, veliki investicioni fondovi.

“Veliki investicioni fondovi su već sada dobro prošli, i svako dodatno dizanje tenzije će uticati na višu cenu na berzama i njima je veći profit. To su veliki investicioni fondovi, koji čekaju pravi trenutak da tu robu puste na tržište. Mi ovo što izvozimo, izvozimo po ugovorima koji su ranije pravljeni kada su bile niže cene, pa i naši trgovci to moraju da poštuju”, istakao je Bogunović. 

Da li ima razloga za brigu u Srbiji?

Sagovornici emisije Euronews Veče saglasni su u tome da nema razloga za zabrinutost kada je u pitanju to da li će u Srbiji hrane biti.

“Prošle godine smo imali oko 3,6 miliona tona pšenice, a nekih godina ispod dva miliona pa smo i tada izvozili. Mi nismo neke velike pare ranije pravili na pšenici, mnogo veći profit smo pravili izvozom kukuruza. Kalkulacija je vrlo jednostavna – 3,6 miliona proizvodnja, potrošnja nam je oko 1,6 miliona, što ostavlja oko dva miliona za izvoz”, rekao je Bogunović

On je dodao kako je od prošle godine popčeo rast cena, i da je u jednom trenutku država intervenisala u cenama osnovnih životnih namirnica, a da se rat u Ukrajini nadovezao na ono što je započeto ranije.

“Sa jedne strane je dobro za stanovništvo, već u prve dve nedelje smo videli da se smanjila panika i da su se cene stabilizovale. Mislim da je narod shvatio da nema razloga za paniku i za sada je produženo ograničenje cena za dva meseca, ali svako dugo ograničenje počinje da pravi štetu proizvođačima”, rekao je Bogunović.

Istakao je da su u jednom trenutku bile prevelike zalihe brašna, a da je to industrija koja mora da izvozi i ima protok kroz magacin.

“Nedavno je to oslobođeno – pšenica je postepeno puštana u izvoz, ali ima više od mesec dana kako je dopušten izvoz i još nisu sve količine izvezene, ne može to baš preko noći da se organizuje. Kod brašna je slično, i teško je organizovati logistiku preko noći. Mislim da tdo sada nismo ni 100.000 tona brašna izvezli u odnosu na prethodnu žetvu”, rekao je Bogunović.

Bogdanov ističe kako “nema razloga da sumnjamo da svega imamo dovoljno, niti je i jedna pretnja toliko vidljiva ove godine osim ukoliko se ne dogodi katastrofalna suša”.

“Velika sreća je bila i ove kalendarske godine i 2020. što je u Srbiji snabdevanje inputima već bilo odrađeno. Uvoznici su imali tu robu na lagerima, mineralno đubrivo, uvozne komponente… sve je to već bilo u Srbiji. Pitanje ostaje kako će to izgledati dogodine, po kojim će biti cenama. Postoje i druge države, supstituti mineralnih đubriva i tako dalje… ključno će biti pitanje po kojoj će ceni to biti”, kaže Bogdanov.

Kako je rekla, Srbija je jedna od retkih balkanskih zemalja koja je imala đubrivo i inpute u zemlji u vreme početka pandemije, a dobro je da se to desilo i ove godine u vreme kada je počela sezona i kada je trebalo započinjati novi proizvodni ciklus.

“Moramo se ipak vratiti u malo dublju prošlost, od prethodne velike krize 2008. godine koja je počela naglim skokom cene hrane, do kovida, cene hrane su bile relativno niske. One jesu tu i tamo i u našoj zemlji se menjale i oscilirale, ali su bile relativno niske. Investitori se povlače iz sektora, koji ostaje bez svežeg kapitala, novih tehnologija… ovo je sada zaista ekstremna situacija koja traje već tri godine, ali nije neočekivan rast cena. Mi pričamo o proizvodima koji su osnovni inputi za stočnu hranu, ali to su cenovno neelastični proizvodi – hleb, žito i pšenica ne mogu rasti previše jer ljudi imaju ograničenu platežnu moć”, kaže Bogdanov.

I Bogunović ističe da će hrane biti, ali da će biti pitanje koliko će ona da košta, jer se cena gasa diktira cenu mineralnih đubriva.

Bogdanov: Evropa je uvek agilna

Kako je Bogunović objasnio, žetva se bliži i logično je da će cene krenuti da padaju, ali je s obzirom na ograničenja pitanje kako će se ugovarati nov rod.

On je dodao i da tokom nedavne posete Nemačkoj nije video nestašice bilo čega, a da je u razgovoru s tamošnjim stanovnicima zaključio kako cene jesu porasle, ali da su i dalje u skladu s njihovim standardima.

Govoreći o tome kako se Evropa nosi sa situacijom prehrambene krize, Bogdanov je naglasila da je “Evropa uvek agilna da reaguje na ovakve stvari”.

“Njihovi mhanizmi su sada ponovo aktivirani. U okviru zajedničke poljoprivredne politike imaju instrument koji se tiče rizika, i tamo uključuju i tržišne rizike i pokrenuti su još kada je Rusija uvela sankcije prvi put Zapadnoj Evropi. Ovaj put je pokrenut isti sistem, dodato je 500 miliona evra u budžet za poljporivrednike i proizvođanje koji će biti posebno pogođeni uz dodatnu milijardu. Još jedna stvar koja predstavlja potpuni preokret je upozorenje da se preispita ceo koncept grininga i ozelenjavanja privrede”, naglasila je Bogdanov.

Bogunović je dodao još i da smo “mi zemlja koja izvozi hranu i da, ako smo iskreni, ovakva situacija nama odgovara”.

“Međutim, pitanje je koliko će tržište ovde moći da izvozi, jer će visoke cene uticati i na industriju ovde i potrošače”, zaključio je Bogunović.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/48819/zbog-rata-cene-hrane-skocile-30-odsto-milioni-ljudi-zavise-od-ukrajinskog-roda-ima-li-srbija-razlog-za-zabrinutost/vest