SLOBODNA VOJVODINA
Zbog rata cene hrane skočile 30 odsto, milioni ljudi zavise od ukrajinskog roda – ima li Srbija razlog za zabrinutost
Zbog rata u Ukrajini, cene hrane na svetskom tržištu veće su za 30 odsto, saopštile su Ujedinjene nacije
Zbog rata u Ukrajini, cene hrane na svetskom tržištu veće su za 30 odsto, saopštile su Ujedinjene nacije. Pre rata Ukrajina je izvozila 12 odsto ukupne svetske pšenice i čak 30 odsto suncokreta i mnoge zemlje sveta zavise od uvoza iz te zemlje, kao i iz Rusije, koja blokira izvoz 25 miliona tona pšenice iz crnomorskih luka. Zbog svega toga, nestašica hrane bi mogla da usledi na globalnom nivou, a najteže će biti upravo najsiromašnijim zemljama.
Broj gladnih ljudi u svetu porastao je za 40 miliona, u odnosu na 2020. godinu, pokazuju nalazi globalnog izveštaja o krizi hrane za 2022. godinu, a rat u Ukrajini mogao bi da doprinese pogoršanju situacije. Najkritičnija situacija je u zemljama poput Avganistana, Demokratske Republike Kongo, Jemena i Etiopije, koje su već pogođene mešavinom uticaja ranijih sukoba, ekstremnih vremenskih uslova i pandemije koronavirusa.
Kako je za Euronews Veče rekla Natalija Bogdanov, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, trenutnu situaciju sa hranom u svetu mogli bismo da tumačimo upravo kao nastavak onoga što je započeto pandemijom.
“Pandemija je donela prvu dimenziju pokidanog lanca, i kada se urušio doslovno preko noći sudarili smo se s prvim bumom. Dodatna kriza u kovid pandemiji je bila činjenica da su bili lokdauni i nedostatak radne snage, ali je postojala jedna stvar koje danas nema – robe na zalihama. U slučaju mnogih zemalja ozbiljno su ispražnjene te rezerve zbog kovida, i došli smo do situacije danas, koja pravi kontinuitet treće godine prehrambene krize” istakla je Bogdanov
Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije navodi da se očekivalo kako će ova godina popraviti krizu izazvanu pandemijom koronavirusa.
“Međutim, desio se početak energetske krize i to je poljuljalo u velikoj meri priču oko poremećenog lanaca snabdevanja i troškova, pa su se pojavili problemi sa gasom i đubrivom, i umesto da čekamo smirivanje došli smo do novih problema uzrokovanih situacijom u Ukrajini”, rekao je Bogunović za Euronews Veče.
Problemi sa izvozom preko Crnog mora
“Kada pogledamo posledice rata u Ukrajini, postoji razlog za zabrinutost. Kako će to povećati akutne potrebe za hranom koje postoje u ovim zemljama? Mnoge od ovih zemalja su u velikoj meri zavisne od uvoza osnovnih useva poput pšenice, a neke zemlje zavisne su do čak 90 odsto”, zaključila je Rejn Polsen iz Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).
Zabrinutost je pokazao i sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. Tokom posete Austriji, izjavio je da globalna bezbednost hrane duboko zabrinjava i da je ta tema bila u fokusu njegovih nedavnih sastanaka u Moskvi i Kijevu.
“Smatram da rešenja za problem nema, ako na tržište ne vratimo proizvodnju hrane iz Ukrajine, ali i proizvodnju hrane i đubriva iz Rusije i Belorusije. Učiniću sve što mogu da olakšam dijalog koji može da dovede do rezultata u ovom pogledu”, naveo je Gutereš.
Ukrajina, kao peti svetski izvoznik pšenice, žitarice je izvozila uglavnom preko Crnog mora, što sada, zbog sukoba sa Rusijom, nije moguće. Pokušaji da se žito preveze železnicom, pokazuju se kao sporiji i skuplji.
Bogdanov je istakla da je, prema procenama FAO, setva ove godine u Ukrajini obavljena na 50 odsto planiranih površina, ali da ne može niko da predvidi kakva će biti žetva.
“Problem je izvoz preko Crnog mora i luka za koje nemamo predstavo pod čijom su kontrolom i da li je infrastruktura sačuvana. Otprilike 400 miliona ljudi u svetu zavisi od osnovnih životnih namirnica čiji promet se odvija preko crnomorskih luka – ozbiljne cifre koje nose ozbiljna upozorenja. Pšenice i žita se proizvode u celoj Ukrajini, to je zemlja sa 40 miliona hektara oranica, u kojoj je 25 odsto svetskog černozema. Zbog toga su poruke o Ukrajini kao evropskoj korpi za hranu važne”, ističe Bogdanov.
Bogunović: Veliki investicioni fondovi profitiraju
Bogunović, međutim, napominje da je najveći izoz žitarica iz Ukrajine u prvih pet meseci nakon žetve, tako da je prema nekim podacima oko 80 odsto već izvezeno iz zemlje. Kako kaže, roba je i tokom rata izlazila iz zemlje železnicom, ali će naredna godina zato svakako predstavljati problem.
Kada je u pitanju ruska proizvodnja pšenice i izvoz iz Rusije, Bogdanov naglašava da ta zemlja koristi Kaspijsko more za izvoz, pa na toj strani neće biti problema, jer su ključne destinacije sever i istok Afrike, gde roba standardno ide.
Bogdanov se osvrnula i ne nedavnu vest da je ruskim brodom ukradeno žito iz Ukrajine prevezeno u jednu luku u Siriji.
“Uvek se u ratu dovodi u pitanje koje su informacije istinite, i koji je kontekst toga. Ako se uzme u obzir da se dogodilo, to i nije veliko iznenađenje. U vojnim operacijama je dovedeno u pitanje snabdevanje električnom energijom, i ako je nema žitarice se ne mogu čuvati u silosima. Ukoliko je to nemoguće, žitarice se moraju negde izvesti. Ne znamo okolnosti, ali nadajmo se da to nije bačeno u more i da je do nekoga stiglo”, istakla je Bogdanov.
Bogunović je rekao da su među onima koji su profitirali od cele krize, zapravo, veliki investicioni fondovi.
“Veliki investicioni fondovi su već sada dobro prošli, i svako dodatno dizanje tenzije će uticati na višu cenu na berzama i njima je veći profit. To su veliki investicioni fondovi, koji čekaju pravi trenutak da tu robu puste na tržište. Mi ovo što izvozimo, izvozimo po ugovorima koji su ranije pravljeni kada su bile niže cene, pa i naši trgovci to moraju da poštuju”, istakao je Bogunović.
Da li ima razloga za brigu u Srbiji?
Sagovornici emisije Euronews Veče saglasni su u tome da nema razloga za zabrinutost kada je u pitanju to da li će u Srbiji hrane biti.
“Prošle godine smo imali oko 3,6 miliona tona pšenice, a nekih godina ispod dva miliona pa smo i tada izvozili. Mi nismo neke velike pare ranije pravili na pšenici, mnogo veći profit smo pravili izvozom kukuruza. Kalkulacija je vrlo jednostavna – 3,6 miliona proizvodnja, potrošnja nam je oko 1,6 miliona, što ostavlja oko dva miliona za izvoz”, rekao je Bogunović
On je dodao kako je od prošle godine popčeo rast cena, i da je u jednom trenutku država intervenisala u cenama osnovnih životnih namirnica, a da se rat u Ukrajini nadovezao na ono što je započeto ranije.
“Sa jedne strane je dobro za stanovništvo, već u prve dve nedelje smo videli da se smanjila panika i da su se cene stabilizovale. Mislim da je narod shvatio da nema razloga za paniku i za sada je produženo ograničenje cena za dva meseca, ali svako dugo ograničenje počinje da pravi štetu proizvođačima”, rekao je Bogunović.
Istakao je da su u jednom trenutku bile prevelike zalihe brašna, a da je to industrija koja mora da izvozi i ima protok kroz magacin.
“Nedavno je to oslobođeno – pšenica je postepeno puštana u izvoz, ali ima više od mesec dana kako je dopušten izvoz i još nisu sve količine izvezene, ne može to baš preko noći da se organizuje. Kod brašna je slično, i teško je organizovati logistiku preko noći. Mislim da tdo sada nismo ni 100.000 tona brašna izvezli u odnosu na prethodnu žetvu”, rekao je Bogunović.
Bogdanov ističe kako “nema razloga da sumnjamo da svega imamo dovoljno, niti je i jedna pretnja toliko vidljiva ove godine osim ukoliko se ne dogodi katastrofalna suša”.
“Velika sreća je bila i ove kalendarske godine i 2020. što je u Srbiji snabdevanje inputima već bilo odrađeno. Uvoznici su imali tu robu na lagerima, mineralno đubrivo, uvozne komponente… sve je to već bilo u Srbiji. Pitanje ostaje kako će to izgledati dogodine, po kojim će biti cenama. Postoje i druge države, supstituti mineralnih đubriva i tako dalje… ključno će biti pitanje po kojoj će ceni to biti”, kaže Bogdanov.
Kako je rekla, Srbija je jedna od retkih balkanskih zemalja koja je imala đubrivo i inpute u zemlji u vreme početka pandemije, a dobro je da se to desilo i ove godine u vreme kada je počela sezona i kada je trebalo započinjati novi proizvodni ciklus.
“Moramo se ipak vratiti u malo dublju prošlost, od prethodne velike krize 2008. godine koja je počela naglim skokom cene hrane, do kovida, cene hrane su bile relativno niske. One jesu tu i tamo i u našoj zemlji se menjale i oscilirale, ali su bile relativno niske. Investitori se povlače iz sektora, koji ostaje bez svežeg kapitala, novih tehnologija… ovo je sada zaista ekstremna situacija koja traje već tri godine, ali nije neočekivan rast cena. Mi pričamo o proizvodima koji su osnovni inputi za stočnu hranu, ali to su cenovno neelastični proizvodi – hleb, žito i pšenica ne mogu rasti previše jer ljudi imaju ograničenu platežnu moć”, kaže Bogdanov.
I Bogunović ističe da će hrane biti, ali da će biti pitanje koliko će ona da košta, jer se cena gasa diktira cenu mineralnih đubriva.
Bogdanov: Evropa je uvek agilna
Kako je Bogunović objasnio, žetva se bliži i logično je da će cene krenuti da padaju, ali je s obzirom na ograničenja pitanje kako će se ugovarati nov rod.
On je dodao i da tokom nedavne posete Nemačkoj nije video nestašice bilo čega, a da je u razgovoru s tamošnjim stanovnicima zaključio kako cene jesu porasle, ali da su i dalje u skladu s njihovim standardima.
Govoreći o tome kako se Evropa nosi sa situacijom prehrambene krize, Bogdanov je naglasila da je “Evropa uvek agilna da reaguje na ovakve stvari”.
“Njihovi mhanizmi su sada ponovo aktivirani. U okviru zajedničke poljoprivredne politike imaju instrument koji se tiče rizika, i tamo uključuju i tržišne rizike i pokrenuti su još kada je Rusija uvela sankcije prvi put Zapadnoj Evropi. Ovaj put je pokrenut isti sistem, dodato je 500 miliona evra u budžet za poljporivrednike i proizvođanje koji će biti posebno pogođeni uz dodatnu milijardu. Još jedna stvar koja predstavlja potpuni preokret je upozorenje da se preispita ceo koncept grininga i ozelenjavanja privrede”, naglasila je Bogdanov.
Bogunović je dodao još i da smo “mi zemlja koja izvozi hranu i da, ako smo iskreni, ovakva situacija nama odgovara”.
“Međutim, pitanje je koliko će tržište ovde moći da izvozi, jer će visoke cene uticati i na industriju ovde i potrošače”, zaključio je Bogunović.
Euronews Srbija
izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/48819/zbog-rata-cene-hrane-skocile-30-odsto-milioni-ljudi-zavise-od-ukrajinskog-roda-ima-li-srbija-razlog-za-zabrinutost/vest
SLOBODNA VOJVODINA
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
SLOBODNA VOJVODINA
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
SLOBODNA VOJVODINA
Gospodine Vučeviću, zloupotreba učenika ili dvostruki standardi?
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postavlja jasno pitanje predsedniku Vlade Srbije, Milošu Vučeviću
SLOBODNA VOJVODINA
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom