Vučić posle samita Otvorenog Balkana: Nijedna odluka o zabrani izvoza neće se odnositi na Skoplje i Tiranu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je ponosan što je danas domaćin Samita Otvorenog Balkana i naveo da je to inicijativa koja je donela nadu u prostor koji je uvek bio opterećen trvenjima, sukobima, a u najbolja vremena opterećen razmimoilaženjima
“Kao što je Dritan (Abazović) rekao sve smo to probali, samo još nismo pokušali da sarađujemo i uradimo sve da obezbedimo bolji život građanima. Mislim da je došlo dobro vreme za to”, istakao je Vučić na konferenciji za štampu posle Samita “Otvorenog Balkana”.
On je naveo i podatke koji, kako je rekao, pokazuju koliko saradnja doprinosi razvoju regiona.
“U odnosu na prošlu godinu u istom periodu, samo između Severne Makedonije i Srbije povećao se broj kamiona za 1.033, te sada, umesto 7.000 imamo 8.000 kamiona koji saobraćaju između naše dve zemlje. Povećana je trgovinska razmena sa svim zemljama inicijative, delimično zbog viših vrednosti, ali pre svega pojačane trgovine i to za 12,5, odnosno 29 odsto, u zavisnosti sa kojom zemljom je reč iz ugla Srbije”, kazao je Vučić.
Rekao je da su to stvari koje govore da preduzeća i poljoprivrednici znaju da je ova inicijativa od velikog interesa.
On je naglasio da nas čeka teška zima, i ko kod kaže drugačije ne bi rekao istinu, te da je važno što su formiane krizne grupe za saradnju među članicama Otvorenog Balkana. Preneo je da su određeni papiri iz EU procureli, koji pokazuju da će gledati da pomognu zemljama koje budu morale da uvoze energente, i najavio da će Zapadni Balkan u celini tražiti podršku i delimičnu pomoć, odnosno naknadu za kupovinu električne energije i da budemo deo jedinstvenog sistema EU.
“Ako nas puste bilo bi veoma važno svim zemljama Otvorenog Balkana, ali i Crnoj Gori i BiH bi svakako olakšalo i preživljavanje i prezimljavanje”, kazao je on.
Vučić je naglasio da je razgovarano o svim važnim energetskim projektima, kao i šta činiti. S tim u vezi je ukazao da bi situacija bila bolja da imamo dobru gasnu konekciju sa Severnom Makedonijom, koja nema gasa, a Srbija nema kapacitete.
“Mi to možemo narednih godina da rešavamo da bi neku kasniju godinu dočekali spremniji. Albanija ima ugalj, mi nedostajući ugalj. Gledaćemo kako da učinimo narednih godina sve što je u interesu svih nas”, podvukao je on.
Vučić je naglasio da je veoma važno da se, ako bilo koja odluka bude doneta o zabrani izvoza poljoprivrednih proizvoda, to nikada neće odnositi na bilo koju zemlju Otvorenog Balkana.
“Šta god i bilo šta da uradimo zbog nestašica u svetu sve će naše biti dostupno Severnoj Makedoniji i Albaniji i obrnuto”, objasnio je on.
Vučić je rekao da je počastvovan zbog svega što su zajednički organizvali ovih dana na Beogradskom sajmu, dodajući, s tim u vezi, da je ponos biti pripadnik Otvorenog Balkana.
“Moji politički protivnici kada ne znaju šta da kažu, kažu bio je pripit. Ne znaju s koliko ponosa sam obilazio štandove i pokušao da pokažem poštovanje prema svima. Ići ću i sutra na Sajam vina”, kazao je on.
Vučić je rekao da je sajmom vina Otvorenog Balkana pokušano da se uradi nešto što se meri sa najvećim sajmovima kao što su VinItali i sajam u Dizeldorfu, i da pokažemo smo svet i da ne samo da možemo da idemo u korak, već i da budemo bolji od ostalih.
“Zadovoljan sam što smo pokazali da možemo da budemo ne samo jednaki, već i uspešniji od drugih u Evropi i svetu. Ponosan sam na naše prijateljstvo i saradnju”, zaključio je on.
Rama: Trebalo bi da zatražimo dodatnu pomoć od EU
Premijer Albanije Edi Rama izjavio da bi zemlje OB trebalo da zatraže od EU dodatnu finansijsku podršku za budžete tri države zbog enegetske krize i predstojeće zime i najavio da će biti formirana zajednička Agencija za strana ulganja Otvorenog Balkana Srbije, Albanije i Severne Makedonije.
Kako je rekao zemlje EU imaju sopstvene budžete i zajednički, dok zemlje OB imaju samo svoje nacionalne budžete i da smatra da bi trebalo da se lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije obrate pisanim putem Briselu i drugim zemljama članicama i zatraže dodatnu finansijsku podršku za budžete.
Projekcije koje smo razmenili nas trojica o troškovima tokom zime su zabrinjavajući, dodao je Rama.
“Možete da imate novac, ali ne možete da kupite enegenete, zato nam je potrebna saradnja. Pozivam ponovo EU da ne ponovi sa nama sramotno ponašanje koje se desilo tokom pandemije, mi se veoma dobro sećamo kako su zemlje ZB bile prinuđene da se okrenu Kini, Rusiji, Turskoj da počnu spasilačke operacije sa lekarima, vakcine jer je EU gledala samo sebe. Na svu sreću svi lideri EU priznali da je potrebna nova politička zajednica u Evropi i strateška EU da se to ne ponovi i sada EU govori o dodatnim sredstvima podrške kako bi ova sitaucija se rešila”, rekao je Rama.
Rama je rekao da će biti osnovana krovna zajednička Agencija za strana ulaganja Otvorenog Balkana, ali da će nastaviti da postoje i pojedinačne agencije sve tri zemlje.
Istakao je da je juče, kada je otvoren sajam vina OB, bio najveći dan te regionalne inicijative.
“To je mogao da bude i tipično loš dan za Balkan u celini i umesto da otvorimo vrata ljudima koji vredno rade i proizvode hranu i druge stvari i ljudima iz celog sveta, mogli smo da otvorimo vrata još nekim lošim vestima – o sukobima i ratnim nemirima. Na svu sreću bilo je ovo prvo”, rekao je Rama.
OB je, kako je rekao, naš izbor da gledamo napred i zbližavamo ljude i omogućimo im da se bolje razumeju i da imaju više mogućnosti.
“Da se stavimo u kožu drugih, što bi rekao ambasador Kristofer Hil”, rekao je Rama i dodao da postoji toliko stvari oko kojih mozemo da sarađujemo i napomenuo da će ova zima biti najverovatnije jedna od najtežih sa kojima smo se sreli na Balkanu i da će naše zemlje zbog OB biti pošteđene.
“Kada govorimo i na KiM, postoje restrikcije koje traju satima i to je činjenica, kao i što su Velka Britanija, Francuska, Nemačka i druge zemlje predstavile planove za restrikcije struje. To su planovi koji obuhvataju restrikcije posle 22 sata uveče na ulicama, izlozima, restorana, što znači zatvarnje svih aktivnosti. To znači zatvaranje života uveče, kao što je bilo tokom pandemije, samo sada da bi se uštedela struja”, rekao je on.
Rama je rekao da su razgovarali danas koliko će to koštati, a da se ne stavi na pleća naših građana.
Dodaje da su u Albaniji predvideli da ne menjaju cene struje za građane i male potrošače, ali da će se tek videti da li je to realno, kao i da će Albanija za zimski period imati vanredni trošak od oko pola milijarde evra zbog enegetske situacije.
Kovačevski: Pravi koraku pravom trenutku
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izjavio je da su potencijali za povezanost regiona, jedna od tema koja je posebno zanimala učesnike današnjeg samita u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”, navodeći da je zaključeno da su međusobna saradnja i mogućnosti za razvoj nešto na čemu treba dalje raditi.
“Ovo je bitan dan za region jer smo svi zajedno poslali poruku da su države i vlade solidarne i da preuzmemo aktivnosti da se zajedno pozabavimo problemom krize sa kojom se suočava kako Evropa, tako i naše zemlje”, rekao je Kovačevski na konferenciji za medije u okviru samita i dodao da će predstojeća zima biti duga i možda najteža od Drugog svetskog rata, i za nas, a i širom sveta.
Poručio je da je, sudeći po današnjim razgovorima, bolje da to preživimo zajedno nego podeljeni, te dodao da su upravo suština “Otvorenog Balkana” povezanost, solidarnost i dobrosusedski odnosi u cilju poboljšanja standarda života građana.
“To imamo na umu u ovim kriznim vremenima, ali to nije ništa novo, jer smo se kao dobri susedi već pomagali tokom kovid krize i kada su se događale prirodne nesreće”, rekao je Kovačevski.
Naveo je da je prirodno okrenuti se onima koji su nam najbliži, raditi na dobrobit svih građana, blisko sarađivati sa ciljem obezbeđivanja bezbednosti hrane i prvi pomagati jedni drugima, ako dođe do nestašice na lokalnom tržištu.
Kovačevski je, između ostalog, istakao značaj sporazuma potpisanih na današnjem samitu.
“Ukoliko bismo na tržištu nastupili pojedinačno, bili bismo slabiji, ako nastupimo zajedno imamo veću šansu da privučemo investicije u regionu i veće mogućnosti da zadržimo postojeće investicije i investitore u regionu, ukoliko oni odluče da prošire svoje aktivnosti”, dodao je Kovačevski.
Tegeltija: Privrednici iz BiH su u OB, koliko god političari želeli to da blokiraju
Predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija izrazio je nadu da će iako BiH nije potpisala danas sporazum o snabdevanju hranom i energenatima između zemaja članica inicijative OB, Srbija nastaviti i omogućiti redovno snabdevanje osnovnim životnim namirnicama zemlju iz koje dolazi.
Tegetlija je na zajedničkoj konferenciji za medije održanoj u okviru Samita Otvorenog Balkana kazao da je srećan što je prisustvovao potpisivanju sporazuma koji će rešiti problem snabdevanja osnovnim životnim namirnicama zemalja koje sučlanice Otvorenog Balkana, ali da je i tužan jer ministar iz BiH nije potpisao isti sporazum.
Tegletlija je kazao da je srećan što je video kako izgleda kada zemlje zajednički reše problem snabdevanja osnovnim životnim namirnicama dodajući da te zemlje neće interesovati da li su neke luke otvorene ili ne.
“Imaju siguran lanac snabdevanja”, kazao je Tegletlija i istakao da je taj sporazum jednako potreban i BiH koliko i Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji.
Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i ministru Branislavu Nedimović što su odgovorili na molbe BiH da im obezbede snabdevanje osnovnim životnim namirnicama, Tegletlija kaže da se nada da će i pored toga što BiH nije potpisala danas sporazum Srbija nastaviti i omogućiti redovno snabdevanje osnovnim životnim namirnicama zemlju iz koje dolazi.
“Privrednici BiH su u Otvorenom Balkanu koliko god političari to želeli da blokiraju, oni su i na Sajmu vina imali šta da pokažu i biće i dalje na tim sajmovima”, ukazao je Tegletlija.
Abazović: Crna Gora će delegirati predstavnika u Kriznu grupu
Crna Gora će, iako nije članica “Otvorenog Balkana”, delegirati svog predstavnika u Kriznu grupu za bezbednost hrane i energenata te inicijative, jer je to važno pred nastupajuću jesen i zimu, izjavio je crnogorski premijer Dritan Abazović.
On je na zajedničkoj pres konferenciji, kao gost Samita, rekao da su juče svi bili srećni i zadovoljni, na sajmu “Vinska vizija”, koje je organizovan na najvišem nivou, gde su se osetile pozitivne vibracije i želja da se na slične događaje što cešće dolazi, a danas je usledio razgovoro o ozbiljnijim temama, o velikim problemima svih zemalja, koje se odnose na vrlo nepredvidivu jesen i zimu a verovatno i proleće 2023.
Naveo je da je to dokaz da inicijativa “Otvoreni Balkan” fukcnioniše, uz čestitke na potpisanim sprazumima.
“Na sastanku Krizne grupe za bezbednost hrane i energenata smo tražili da Crna Gora delegira člana, i uzimam obevezu da to u Vladi Crne Gore uradimo, da predložimo člana, i to je prihvaćeno iako nismo punopravni članovi ”Otvorenog Balkana”, rekao je Abazović.
To, naveo je, govori o duhu koji vlada u okviru ove inicijative, između ljudi koji je čine.
“Da idemo putem saradnje, da nalazimo rešenja za naše građane, da se držimo zajedno. To je bila poruka i samita u Ohridu, i ovog danas u Beogradu. Sve ostalo može da bude sitna kalkulacija, politikanstvo, stvaranje razdora među građanima. Ali, ovakve inicijative šalju drugačiju poruku”, rekao je Abazović.
Uz zahvalnost svima, dodao je da se nada da će se svi na nekom sličnom skupu, poput današnjeg, uskoro sresti u Crnoj Gori.
Potpisano nekoliko sporazuma i memoranduma
Danas su ministri zemalja Otvorenog Balkana u Beogradu potpisali nekoliko sporazuma. Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede Severne Makedonije Ljupčo Nikolovski i ministarka poljoprivrede Albanije Frida Krifka potpisali su Sporazum o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu. Sporazum je, kako je navedeno, potpisan u Palati Srbija kako bi se sprečio nedostatak osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržištima učesnika inicijative Otvoreni Balkan.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović i ministarka infrastrukture i energetike Albanije Belinda Baluku potpisale su Memorandum o razumevanju između dva ministarstava, koji predviđa međusobnu podršku kod ulaganja u nove kapacitete i posebno kada je reč o izgradnji LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Albaniji.
Ministarka kulture Srbije Maja Gojković, ministarka kulture Albanije Elva Margariti i ministarka kulture Severne Makedonije Bisera Kostadinovska Stojčevska potpisale su Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti filma i audiovizuelnih delatnosti na Zapadnom Balkanu.
Novaković: Novi Sad i cela Srbija neće se smiriti dok Vučević ne da ostavku
Poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Borislav Novaković kazao je da se Novi Sad i Srbija neće smiriti dok premijer Miloš Vučević ne bude podneo ostavku.
On je za dnevni list Nova rekao da je 5. novembra održan najveći javni skup u novijoj političkoj istoriji Novog Sada i dodao da su ljudi ogorčeni i besni zbog tragedije na novosadskoj železničkoj stanici kada je stradalo 14 osoba, a troje teško povređeno.
„Razumem i saosećam sa besom građana, koji se ispoljio ispred Gradske kuće, jer smo tih dana u mestima Kać, Kovilj, Stepanovićevo i Bukovac imali sahrane nastradalih. Gradsku kuću ćemo okrečiti, ali nažalost, živote četrnaest naših sugrađana ne možemo vratiti“, naveo je Novaković.
On je kritikovao Vučevića što neposredno nakon nesreće nije bio u zemlji, već je otišao u Šangaj.
„Umesto da podeli tugu i emocije sa svojim sugrađanima, ohrabri ljude i poseti porodice nastradalih, Miloš Vučević je pobegao u Šangaj i poneo se potpuno neljudski u tim teškim danima za Novi Sad, ali od odgovornosti neće pobeći“, rekao je Novaković.
Po njegovim rečima, Gradsku kuću u Novom Sadu uništavali su huligani koje je poslala Srpska napredna stranka (SNS), a policija ih u tome nije sprečavala.
Pokret za preokret traži formiranje komisije za procenu štete na Gradskoj kući
Pokret za preokret (PzP) zatražio je danas da se formira komisija u koju bi polovinu članova predložila opozicija kako bi procenila štetu nastalu tokom protesta u Novom Sadu na Gradskoj kući.
PzP je u saopštenju naveo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „izmišlja visinu štete“ i da je jasno da oštećenja na objektu ne mogu da iznose milion evra.
„Knjigovodstvena vrednost celokupnog objekta Gradske kuće je 1,2 miliona evra, nešto više nego što će po Aleksandru Vučiću koštati popravke na njoj. Konsultujući se sa građevinskim inženjerima na bazi onoga što je prikazano u medijima popravka oštećenja bi mogla koštati maksimalno do 15.000 evra“, naveo je pokret u svom saopštenju.
Kazali su da je tragikomično to što su štetu napravili huligani Srpske napredne stranke i dodali da Vučić umesto da se bavi ostavkama ključnih ljudi za nesreću na Železničkoj stanici u Novom Sadu izmišlja visinu štete na Gradskoj kući.
Bačulov: U cisterni nisu bile fekalije, već zrenjaninska voda
Miši Bačulovu je zbog izazivanja “opšte opasnosti” određen kućni pritvor u trajanju od 30 dana, jer je na dan protesta ispustio vodu iz cisterne za koju je prvobitno rekao da je fekalna voda. Bačulov za N1 objašnjava kako je protest trebalo prvobitno da izgleda i govori da je u cisterni koju je vodio bila zrenjaninska voda.
„Ova odluka je dokaz da su ljudi koji ne čine čak nikakva krivična dela protiv vlasti procesuirani, dok su oni koji su na vlasti a čine krivična dela mnogo teža poput ove ba železničkoj nisu čak ni privedeni na saslušanje niti im je određen bilo kakav pritvor. Kada sam ustanovio da informacije cure na mnogo strana, odlučio sam da akciju preuzmem sam i da nikom ništa ne govorim, sem pojedinim aktivistima iz moje grupe. Akcija ne podrazumeva paljenje, lomljenje i nasilje, već je akcija niz događaja koji će kompromitovati vlast“, rekao je Bačulov za N1.
On dodaje da je u cisterni je bila zrenjanska voda, odnosno voda koju su, kako kaže, od „avgusta ljudi pili iz Novosadskog vodovoda“.
„Oni mene terete za izazivanje opšte opasnosti jer sam izlio 200, 300 litara vode ispred Skupštine. Za šta onda mi njih treba da teretimo? Oni tom istom vodom poje naš narod već godinama“, kaže Bačulov.
Nakon protesta, Batut je izdao izveštaj u kom se upozorava da građanima prete ozbiljne zaraze zbog „ispuštanja fekalija na gradske ulice“.
„Ja sam znao da će Batut da izda taj izveštaj, da me satanizuju što pre. Sad baš čekam tu njihovu analizu, čekam da je uporede sa zrenjaninskom vodom. Oni automatski krenuli u medijsku hajku, pre nego što bilo šta testiraju, provere, ispitaju, to je njihovo oružje protiv nas, naroda, koji smo za istinu“, rekao je.
On dodaje da uništavanje Gradske kuće koje se dogodilo na protestu u Novom Sadu – nikome ne može doneti dobro.
„Jako sam bio tužan i poražen što nisam uspeo da sprečim uništenje Gradske kuće. To nikome ne može doneti dobro niti poremetiti vlast, jer to čak ide njima u prilog – njihove firme rade rekonstrukciju toga i kroz to profitiraju, a nas prave monstrumima“, naveo je Miša Bačulov.
Bačulov je objasnio kako je protest u Novom Sadu trebalo da izgleda.
„Akcija je trebalo da izgleda ovako: dovodimo traktor i dižemo hajku da su tu fekalije. Traktor je trebalo da bude simbol, da nam se pridruži što više ljudi u koloni. Dali smo simboličnu poruku – čime nas hrane i poje. Sledeće je bilo da okupiramo zgradu i da nas puste da damo svoje zahteve za smenu i prihvatanje odgovornosti. Puno je elemenata protiv nas bilo – momci koji su ubačeni, koliko ja znam dobijali su po 500 evra, naoružanje i instrukcije. Njima su se verovatno priključili ljuti građani, željni haosa i krvi. Ja sam pokušao to da sprečim“, rekao je.
On naglašava i da mu je komandir policije prišao dok je bio na bini i rekao da će ga primiti da predaju zahteve.
„Kako sam ja prišao, neko mi je razbio flašu o potiljak, bačen je topovski udar i automatski se to prekinulo. Posle tog uručenja zahteva je bio plan da izvučemo merdevine, popnemo se na balkon Gradske kuće i razvučemo našu zastavu, kao simbol zauzimanja zgrade. Ta informacija je iscurela, policija je pronašla merdevine i sklonila ih u stanu, te nismo uspeli“, objasnio je Bačulov za N1.
On dodaje da je pokušao da zaustavi razbijanje. „Nismo bili organizovani kako treba, to me boli, mogli smo da sprečimo da se narod umešao. Da smo oterali huligane, imali bismo veću pobedu od ove“, rekao je.
Povodom najavljenog protesta u sredu u Beogradu, Bačulov kaže da je potreban generalan štrajk.
„Ako protest ne vodi nekom generalnom štrajku, nekom ultimatumu, zaustavljanju rada institucija, onda je to protest koji će se zaboraviti jako brzo. Moj plan je bio da preko mikrofona kada predamo zahteve pozovem celu Srbiju da stupi u generalni štrajk“, naveo je Bačulov.
Vojvođanskim Mađarima su potrebna prava rešenja, umesto reinterpretacije postojećih zakona
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) sa posebnom pažnjom prati vesti o mogućem ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, što bi moglo imati značajne posledice po vojvođansku mađarsku zajednicu.
Prema izjavi dr Pastor Balinta, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), on je o ovom pitanju vodio razgovore sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerom Milošem Vučevićem i ministrom odbrane Bratislavom Gašićem.
Dr Pastor je u svojoj izjavi govorio o “olakšicama” koje navodno služe interesima mađarske zajednice.
DZVM smatra da “olakšice” o koijma je Dr Pastor govorio, zapravo ne nude nikakve nove mogućnosti za vojvođansku mađarsku zajednicu jer je opcija da dvojni državljani mogu da izaberu u kojoj zemlji žele da služe vojni rok već zakonski omogućena.
Pošto služenje vojnog roka u Mađarskoj nije obavezno, za vojvođanske Mađare sa dvojnim državljanstvom koji se odluče za regulisanje vojne obaveze u Mađarskoj to bi zapravo značilo da ne moraju da služe vojni rok u Srbiji.
Pitanje je, međutim, šta će biti sa onim mladim Mađarima u Vojvodini koji još nemaju dvojno državljanstvo? Kakve će „povlastice“ biti obezbeđene za njih?
Za DZVM je jasno da dr Pastor Balint i SVM žele da predstave postojeće zakonske mogućnosti kao neku novinu za koju su se oni izborili, kako bi se predstavljali kao “spasioci” zajednice, ali je stvarnost takva da nikakvi suštinski rezultati nisu postignuti po ovom pitanju. Ovo je, međutim, daleko od legitimnih očekivanja i interesa vojvođanskih Mađara.
DZVM postavlja pitanje: ako se obavezni vojni rok zaista uvede i SVM ne uspe da pronađe rešenje koje je zadovoljavajuće za celu vojvođansku mađarsku zajednicu, da li će preuzeti odgovornost i napustiti vladajuću koaliciju? Da li je SVM spreman da preduzme stvarne korake za zaštitu interesa zajednice, ili će se i dalje skrivati iza prividnih rešenja?
Ovim putem DZVM poziva SVM da se ne zadovoljava reinterpretacijom postojećih zakonskih propisa, već da preduzme odlučne i suštinske korake za stvarnu zaštitu interesa vojvođanske mađarske zajednice.
Veselinović traži od Eparhije bačke da se izvini učesnicima protesta u Novom Sadu
Predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović pozvao je Eparhiju bačku Srpske pravoslavne crkve da se izvini učesnicima protesta u Novom Sadu i da ubuduće ne staje na stranu odgovornih za tragedije i zloupotrebu vlasti u korist pojedinaca
Eparhija bačka osudila je „politički motivisane i nasilne proteste“, podsetio je Veselinović, ukazujući da je time ocenila da su svi učesnici protesta prisustvovali iz političkih motiva i da su nasilnici.
Eparhija bačka je na taj način stala uz režim Srpske napredne stranke, jer nijednom rečju nije pomenula odgovornost onih koji su prouzrokovali tragediju u kojoj je poginulo 14 nevinih osoba i više osoba povređeno, dodao je Veselinović.
On je ukazao da Eparhija bačka nije osudila huligane koji su dovedeni da miran protest kompromituju i nije označila da su to uradili oni koji imaju vlast.
Među 22.000 ljudi koji su tražili odgovornost bilo je sigurno mnogo vernika i nije korektno što ih Eparhija bačka etiketira stranačkom motivisanošću, a ne empatijom prema žrtvama i zahtevom za odgovornošću za one koji su doveli do tragedije, zaključio je Veselinović.
Kako piše Radio Slobodna Evropa, u pitanju je kineski konzorcijum CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.
CRIC&CCCC je angažovan na rekonstrukciji i modernizaciji deonica Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica na brzoj pruzi Beograd – Subotica.
U okviru tog projekta rekonstrisana je stanična zgrada u Novom Sadu čija se betonska nadstrešnica obrušila 1. novembra ubivši 14 ljudi, dok su tri osobe teško povređene.
CRIC&CCCC i srpske vlasti tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade.
Osim na izgradnji železničke infrastrukture, kompanija CCCC angažovana je i na izgradnji drumske, poput deonica autoputa “Miloš Veliki”.
Pruga Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica
Deonice Beograd Centar – Stara Pazova od 34,5 kilometara i Novi Sad – Subotica na severu zemlje, dužine 108 kilometara, deo su brze pruge Beograd – Budimpešta. Pruga Beograd – Novi Sad, u okviru koje je deonica do Stare Pazove, puštena je u saobraćaj u februaru 2022.
Otvaranje pruge Novi Sad – Subotica najavljeno je za kraj novembra, a rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu bila je deo tog kapitalnog projekta.
Ove deonice finansirane su uglavnom iz kredita kineske Eksim banke i proglašene su od izuzetnog značaja za Srbiju.
Projekat brze pruge Beograd – Budimpešta započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine.
Dogovoren je kao zajednički projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative “Pojas i put”, strateškog cilja Kine za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom.
Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici. Ova zemlja je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.
Koridor 11 – Surčin – Obrenovac
Deonica koridora 11 od Surčina do Obrenovca dužine 17,6 kilometara, čiji je izvođač bio CCCC, otvorena je u decembru 2019. nakon trogodišnjih radova.
To je poslednja deonica auto puta Beograd – Čačak. Prema sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uglavnom je finansirana zajmom od kineske Eksim banka, dok su izdvajanja iz budžeta Srbije bila 15 odsto.
Novi Beograd – Surčin
Ova deonica, duga osam kilometara, predstavlja vezu između Beograda i auto-puta “Miloš Veliki” koji vodi do Čačka u centralnoj Srbiji.
Projekat koji je izvodio CCCC proglašen je od izuzetnog značaja za Srbiju jer, kako je navedeno, predstavlja vezu između Beograda i autoputa “Miloš Veliki”. Osnov za ovaj posao bio je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine.
Autoput ‘Miloš Veliki’, deonica Preljina – Požega
Deonica Preljina–Požega na zapadu Srbije deo je autoputa E-763 “Miloš Veliki”, koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.
Ovu deonicu dužine 31 kilometar radi CCCC.
Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da skoro trećinu trase čine planirani mostovi i tuneli.
Deo ove deonice dužine oko 11,5 kilometara otvoren je u januaru 2022, a drugi deo bi prema najavama vlasti trebalo da bude završen sredinom 2025. godine.
Rokovi koji su zvaničnici davali, pomerani su više puta.
CCCC je do posla, vrednog 450 miliona evra, došao direktnom pogodbom sa državom. Da bi Srbija obezbedila novac za izgradnju puta, novac je pozajmila kod kineske Eksim banke.
Kineski izvođač je 2021. angažovao kao podizvođača kamenolom Slovac za obezbeđivanje tucanika – drobljenog kamena.
Suvlasnici kamenoloma u to vreme bili su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, kojima su mesec dana nakon tog angažmana SAD uvele sankcije.
Tokom izgradnje deonice Preljina – Požega kineski izvođač je u martu 2023. oštetio Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.
Nadležna ministarstva su od kineskog investitora tražila da hitno rekonstruiše i vrati spomenik od istorijskog značaja.
Spomenik je nakon obnavljanja postavljen u oktobru ove godine na novoj lokaciji.
Takođe se u izveštaju međunarodne organizacije Just Finance (Pravedne finansije), koja istražuje kineska ulaganja širom sveta, navodi da je projekat izgradnje autoputa E-763 imao negativan uticaj na životnu sredinu, piše Radio Slobodna Evropa.
U izveštaju iz 2022. navodi se da je uočeno ugrožavanje ekosistema na reci Moravi.
Kompanija CCCC i Ministarstvo građevine nisu tada odgovorili na upit RSE o ovom izveštaju.
Severna obilaznica oko Čačka
Krajem maja potpisan je Memorandum o razumevanju između Javnog preduzeća “Putevi Srbije”, Grada Čačka i CCCC za projekat Severne obilaznice grada Čačka.
U saopštenju “Puteva Srbije” je navedeno da projekat podrazumeva i izgradnju mosta preko Zapadne Morave.
Pruga Pančevo – Subotica
Da će CRIC biti angažovan na rekonstrukciji pruge Pančevo – Subotica objavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Tokom njegove posete kineskom Guangdžou u septembru, na sajtu Ministarstva je objavljeno da je CRIC jedna od dve kineske firme koje su najavile učešće u novim projektima u Srbiji.
Vesić je tada novinarima rekao da su se te dve kineske kompanije, CRIC i Šandong, do sada najbolje pokazale u Srbiji, izrazivši zadovoljstvo zbog interesovanja i za nove projekte u zemlji.
Vesić je tada rekao da CRIC radi na obnovi pruge Sombor – Vrbas duge 53 kilometara, kao i na pruzi Novi Sad – Bogojevo – Subotica dužine 50 kilometara.
CCCC bio na crnoj listi Svetske banke
Kompanija CCCC, u većinskom državnom vlasništvu, jedna je od najvećih svetskih kompanija koja radi u više od 150 zemalja.
Bavi se projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem infrastrukturnim objektima kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, nadvožnjaci, brze pruge, metroi, naftne platforme i luke.
Kompanija je bila na crnoj listi Svetske banke zbog navodnih lažnih licitacija za ugovor o autoputu na Filipinima. CCCC je tada saopštila da optužbe nemaju osnova i da je poštovala sve propise.
Zabrana finansiranje od strane Svetske banke trajala je osam godina, do 2017.
Američki Biro za industriju i bezbednost (BIS) u Ministarstvu trgovine dodao je u avgustu 2020. nekoliko podružnica kompanije CCCC na listu onih sa kojima se ograničava poslovanje “zbog aktivnosti koje su u suprotnosti sa interesima nacionalne bezbednosti ili spoljne politike Sjedinjenih Država”.
Radi se o učešću u izgradnji veštačkih ostrva za kinesku vojsku.
Malezija je 2018. godine obustavila dva železnička projekta zbog sumnje u korupciju.
Firma je optuživana i za maltretiranje železničkih radnika u Keniji i za korupciju u Bangladešu.
Predsednik kompanije CCCC Liu Kitao je u intervjuu za Bloomberg televiziju 2018. godine rekao da promene u vladi u zemljama u kojima kompanija ima projekte često izazivaju optužbe za korupciju.
Liu je rekao da CCCC poštuje lokalne zakone i ekološke propise u svim zemljama u kojima posluje.
Kompanije CCCC i CRIC nisu bile dostupne za hitan komentar na upit RSE.