Projekat Severni tok 2, po svemu sudeći, biće prvi test jedinstva nedavno formirane nemačke vlade, jer ovo pitanje uzburkava strasti ne samo u Nemačkoj, već i na globalnoj političkoj sceni, pre svega ne relaciji Sjedinjenih Američkih Država i Rusije i to zbog uzavrele situacije sa Ukrajinom. Povod tome je i to što Amerikanci sada vrše pritisak na novu koalicionu vladu u Berlinu da blokira gasovod Severni tok 2 u slučaju invazije Rusije na Ukrajinu o kojoj se danima spekuliše, piše Gardijan.
Tako se nova ministarka spoljnih poslova Analena Berbok na samom početku svog mandata našla u vrlo nezavidnoj situaciji i, praktično, dobila “vruć krompir” u vidu kontroverznog gasovoda kome se od starta, ispred stranke “Zelenih” otovreno protivila. I mada je njeno protivljenje skoro završenom naftovodu javno, nemački koalicioni program i dalje ćuti po tom pitanju i to zbog podrške projektu od strane partnera iz redova socijaldemokrata, koje su dale novog nemačkog kancelara Olafa Šolca. Zato se sve otvorenije i postavlja pitanje ko će, nakon odlaska Angele Merkel, u Nemačkoj vući konce što se tiče spoljne politike – da li će to biti novi kancelar Šolc, ili njegova ministarka spoljnih poslova, piše Gardijan.
Inače, pitanje Severnog toka 2 i njegova budućnost nedavno je u pravi plan izbacio i razgovor predsednika SAD-a Džoa Bajdena i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina. Mada je povod razgovora bila Putinova odluka da na granicu sa Ukrajinom pošalje oko 100.000 vojnika, što su svetski zvaničnici shvatili kao poruku o mogućoj invaziji na Ukrajinu, čitava stvar, na koncu, tiče se i Severnog toka. Naime, pored mogućih ekonomskih sankcija protiv Rusije za koje se zalažu zapadne sile, na sto je stavljeno i pitanje budućnosti Severnog toka 2, i to kroz predlog SAD da se i on uključi u širi paket sankcija za Ruse.
Sada su oči uprte u Nemačku i pitanje hoće li pristati na ovaj predlog Amerikanaca, piše Gardijan, i dodaje da će ovo pitanje verovatno biti prvi predmet pregovora unutar same nove vlade, kao i da će rasplet situacije ogoliti stepen do kojeg je Berbokova primorana da se podvrgne Šolcovoj kontroli po pitanju spoljne politike. Inače, DW je ranije pisao da su novi kancelar i njegova ministarka već stavili do znanja da imaju sukobljene stavove po ovom pitanju – ona mu se protivi, dok je Šolc istog stava kao njegova prethodnica Anglea Merkel, koja im je upravo i ostavila ovo pitanje u nasleđe.
Poznato je od ranije i da je Berbok u svojim predizbornim govorima optuživala Putina za “poker” sa cenama energije upravo preko Severnog toka 2, piše DW i dodaje da su njeni argumenti zapravo bili da gasovod Nemačku čini previše zavisnom od Rusije, a da se Ukrajina oseća ostavljenom na cedilu, jer je Severni tok 2 zaobilazi.
Međutim, Šolc sada uglavnom izbegava ovu temu potpuno svestan javne podrške koju gasovod ima u redovima njegovog SPD-a, ali ono što je nedavno saopštio ovim povodom zaparalo je uši mnogima. Šolc je, naime, rekao da neće prepustiti svojim partnerima iz zelene koalicije da diktiraju stav njegove vlade oko Severnog toka 2, prenosi Gardijan.
“Ceo svet posmatra našu zemlju. Zato ćemo mi kao vlada delovati jedinstveno, a to počinje isključivo od šefa vlade. Imamo veoma jasan stav, želimo da se poštuju svačije granice”, rekao je Šolc nedavno komentarišući kakav će stav zauzeti Nemačka po pitanju ruskog gasovoda.
Međutim, on nije kao njegova koaliciona partnerka, otišao toliko daleko da zapreti odustajanjem od projekta.
Slučaj i u rukama nemačkih regulatora
Inače, Ruska gasna kompanija Gasprom izgradila je gasovod po ceni od 9,5 milijardi evra, uprkos prigovorima Amerike, Poljske i Ukrajine. Iako je bilo izvenosno zeleno svetlo od Nemaca i podršci SDP-a, njeni regulatori su koji su presudni u oživljavanju ovog projekta, iznenada su 13. decembra, suspendovali setrifikaciju zbog neusklađenosti sa energetskim propisima Evropske unije, a to je nemačkim medijima saopštila upravo Berbok prilikom dolaska na sastanak šefova diplomatije EU u Brisel, piše Tanjug.
To se tumači i kao prvi kamen spoticanja, ali i signal da budućnost ovog gasovoda postaje sve neizvesnija. Zbog toga sada sve stoji, jer, jednostavno rečeno, da bi počeo da pumpa gas, operater Severnog toka 2 mora da dobije ”zeleno svetlo” nemačkog regulatora.
Sa druge strane, ovim povodom stigle su reakcije i iz Rusije. Njihova agencija TASS prenela je izjave ruskih zvaničnika iz Kremlja koji su rekli da reč Berbok ipak nije presudna, već da je Nemačka praksa da spoljnopolitički kurs obično postavlja vlada kancelara, a ne Ministarstvo spoljnih poslova, pa zbog toga presudna odluka o ovom pitanju treba da stigne od samog kancelara i cele njegove vlade.
Pritisci na Nemačku
Koliko je Severni tok 2 kompleksno pitanje, pre svega za Nemce, ukazuje i analiza Gardijana, u kojoj se, između ostalog, navodi da će ovaj gas, ukoliko u budućnosti ipak bude “pušten u pogon” transportovati 55 milijardi kubnih metara gasa u Nemačku svake godine, što je oko 15 odsto ukupnog uvoza gasa u EU.
Zbog toga je pritisak na Nemačku veliki, a to potvrđuje i vest da je Amerika u julu odustala od sankcija nemačkim firmama koje su uključene u Sevrni tok 2. Američki zvaničnici su tada saopštili da ova odluka nije definitivna i da one mogu da se vrate ukoliko se pojave dokazi o ruskim pokušajima da iskoriste gasovod ili snabdevanje gasom kao način prisile za političke ili ekonomske ustupake.
“Ako Vladimir Putin želi da vidi kako gas teče tim gasovodom, možda neće želeti da rizikuje sa invazijom na Ukrajinu”, rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven posle razgovora Putina i Bajdena.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.
Goran Ješić najavljuje novu stranku – sedište u Novom Sadu
Posle izlaska iz pritvora, Goran Ješić za „Vreme“ kaže da se aktivno vraća u politiku, ali da vidi potrebu za novom organizacijom koja bi bila ideološki profilisana i jasno proevropska
Goran Ješić, bivši potpredsednik vojvođanske Vlade i poslanik Demokratske stranke, najavljuje osnivanje nove političke partije koja bi imala sedište u Novom Sadu.
Kako kaže u intervjuu za „Vreme“, vlasti su ga „naterale“ da se ponovo aktivno bavi politikom. Ne samo zbog privođenja i držanja u pritvoru nakon protesta zbog pogibije pod nadstrešnicom u Novom Sadu, nego i jer mu onemogućavaju da se bavi svojim biznisom.
„Osim toga, sve ovo što se dogodilo dovelo je do toga da građani od mene to i očekuju. Dobio sam neverovatno mnogo poruka podrške, sa molbom da se vratim političkom angažmanu“, priča Ješić.
Ali, na koji način? „Pa, to svakako nije Demokratska stranka ili neka već postojeća politička organizacija“, odgovara on.
„Ne mogu sa ljudima koji su protiv EU“
Kaže da će zajedno sa ljudima koji hoće da se sa njim politički angažuju došao do zaključka da je potrebna nova partija „koja će biti jasno ideološki profilisana, koja je će biti nacionalna, a čije će sedište biti u Novom Sadu“.
„Prva takva u istoriji višestranačkog sistema u Srbiji. No, još mnogo o tome treba da razgovaramo“, dodaje Ješić.
Kako kaže, nema sumnje da je potreban širok narodni front i sabiranje glasova opozicije kako bi se došlo do fer izbora.
„Ali, s druge strane, ja ne mogu da sedim i blisko sarađujem sa nekim ko ima potpuno drugačije, takoreći suprotne svetonazore od mojih. Ne mogu da sedim sa ljudima koji su protiv EU“, navodi Ješić.
Pobeđivao pod svojim imenom
Kako kaže, oduvek je levičar, zagovornik EU, ima jasne stavove o ratnoj prošlosti o odnosu sa državama u regionu.
„Iste stvari sam pričao od početka devedesetih do danas. I ljudi su to poštovali. Iako sam iznosio neke stavove koji nisu bili opšteprihvaćeni, pobeđivao sam na svakim izborima u Inđiji, pod svojim imenom i prezimenom. Građani su procenili da dobro radim svoj posao“, kaže Ješić.
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, nakon saslušanja 12 osumnjičenih za nesreću na Železničkoj stanici donelo je naredbu o sprovođenju istrage i podnelo je predlog za određivanje pritvora za njih 13
Među njima su ministar u ostavci Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, kao i bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan.
Pritvor je za sve predložen da ne bi ometali postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da ne bi ponovili krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Prema osumnjičenoj J. S. M, pored navedenih osnova, i zbog toga što je nedostupna organima gonjenja, te je u odnosu na nju predloženo i izdavanje poternice.
“Više javno tužilašto u Novom Sadu donelo je Naredbu o sprovođenju istrage zbog postojanja osnova sumnje su osumnjičeni: J.T, G.V, A.D. i N.Š. učinili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, a osumnjičeni S.N, M.J, Lj.M.M, M.S, D.J, M.G, Z.S.M, J.S.M. i D.T. izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika“, navodi se u saopštenju VJT.
Viši sud u Novom Sadu odredio je prethodno pritvor do 30 dana Lj. M. M. Nova ekonomija je u četvrtak objavila da je među uhapšenima Ljiljana Milić Marković, koja je u Glavnoj svesci Projekta za građevinsku dozvolu potpisana kao glavni projektant.
Nakon što je 12 osumnjičenih privedeno i saslušano, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je, kako kažu, prema svih 13 osumnjičenih podnelo predlog za određivanje pritvora zbog postojanja okolnosti da bi boravkom na slobodi mogli da ometaju postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da bi mogli ponoviti krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Tužilaštvo je u četvrtak saopštilo da je uhapšeno 12 osoba u vezi sa tragedijom, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da je uhapšeno 12 osoba, a da je još jedno lice u inostranstvu.
Među uhapšenima su ministar građevinarstva Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski.
U tragediji koja se dogodila 1. novembra, kada se srušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, poginulo je 15 osoba, a dve su još u kritičnom stanju.