Vreme probnih balona – ko i zašto vraća ideju razmene teritorija između Beograda i Prištine u fokus
Pregovori Beograda i Prištine su u zastoju, sa kratkim prekidima, nešto duže od tri godine, a u tom vakuumu regionalna javnost postala je prostor za poigravanje različitim idejama i probnim balonima, koji se često tiču pitanja prekrajanja granica
Pregovori Beograda i Prištine su u zastoju, sa kratkim prekidima, nešto duže od tri godine, a u tom vakuumu regionalna javnost postala je prostor za poigravanje različitim idejama i probnim balonima, koji se često tiču pitanja prekrajanja granica. Non-pejperi za različitih adresa, modeli koji bi trebalo da zamene dogovor o ZSO, a na kraju i stari predlog – razmena teritorija između Beograda i Prištine, koja je pre nekoliko godina bila u fokusu kao potencijalno rešenje za Kosovo, mada odbačeno istom brzinom kojom je i našlo svoj put do javne sfere.
Eufemistički nazvano razgraničenje, ideja o razmeni teritorija dve stranke neformalno je pominjana upravo tokom zastoja u pregovorima dve strane, dok je dijalog kojim posreduje EU vodila Federika Mogerini, a predsednik privremenih prištinskih institucija bio Hašim Tači. Zato i ne čudi da je pitanje razmene teritorija ponovo u javnost izneo upravo član Tačijeve stranke, Demokratske partije Kosova, Ram Buja. Ova partija inače, poslednjih godinu dana je u opoziciji i otvoreno ne podržava politiku aktulenog premijera Aljbina Kurtija.
Buja je, naime, poigravajući se ovom starom i odbačenom idejom naveo da bi “Preševo, Bujanovac i Medveđa trebalo da se priključe takozvanom Kosovu, a sever Kosova Srbiji”.
“Ako tri opštine na severu imaju izvršna ovlašćenja, nikada neće ostaviti Kosovo na miru. Mogućnost njihove fizičke veze sa Srbijom je velika nevolja. Tako, Čaglavica, Gračanica i drugi (srpske enklave na jugu Kosova) ne predstavljaju opasnost”, rekao je Buja u emisiji “Kontekst” na ATV.
Ova ideja dolazi u trenutku kada su Beograd i Priština potpuno udaljeni u stavovima, a dijalog u zastoju, ali i u trenutku kada se “ideje” i probni baloni, poput modela Istočne Belgije kao opcije da se zaobiđe dogovor o ZSO, u prištinskoj javnosti i tamošnjim medijima pripisuju baš evropskim i američkim izvestiocima u procesu dijaloga, Miroslavu Lajčaku i Gabrijelu Eskobaru.
Istovremeno, zvanično se insistira na primeni postojećih dogovora, prvenstveno onog koji se tiče Zajednice srpskih opština.
“DPK koristi priliku za stare ideje”
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da upravo dijalog ne napreduje, te da se zbog te pasivnosti i nerešavanja pitanja traže novi planovi. Istovremeno ukazuje i na skupljanje poena na domaćoj političkoj sceni.
“Prisutna je ta navala programa, ideja, planova, a to govori da se političari, bilo domaći bilo iz Brisela igraju i fingiraju brigu o procesu dijaloga i rešavanja problema. Ako je dijalog umro, nije zadatak Lajčaka da se smišljaju nova rešenja nego da priznaju da je dijalog umro i da ne mogu da ga ožive”, kazao je Janjić.
On je istakao da Demokratska partija Kosova koristi trenutak da se vrati na temu razmene teritorija, kao i da se sva trenutna dešavanja koriste za lokalno pozicioniranje političara na KiM.
“Tačijeva partija misli da je prilika da ponovi tu ideju i da sada priznaju da je Tači sa Ramom i Vučićem učestvovao u tim razgovorima i da je to bilo podržano od evropskih igrača, posebno Francuske, što je ranije objavio Le Mond”, objasio je Janjić za Euronews Srbija.
On dodaje da su se tako obnovile ideje iz 2016. i 2018. kojima su “i Berlin i Vašington i većina političara, kao i narod rekli ne”. Janjić, međutim, ukazuje i da se ne može očekivati pomak u dijalogu dok ne prođu izbori koji se u Srbiji održavaju u aprilu.
Sa druge strane, Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog rekao je za Euronews Srbija da je ključno da Priština pristane na formiranje ZSO, kako je i predviđeno ranijim dogovorima, a da druga pitanja nisu, niti će biti tema u ovakvom trenutku.
“Razmena teritorija sa Kurtijem u Prištini, budite sigurni, neće biti tema”, rekao je Milenković.
EU traži novo rešenje?
Čitavoj kofuziji, saglasni su u oceni sagovornici Euronews Srbija koji su i ranije govorili na ovu temu, doprinosi i to što se stiče utisak da međunarodni zvaničnici sa jedne strane pozivaju na poštovanje postojećih sporazuma, a sa druge traže nova rešenja.
“Postoji to insistiranje zapadnih zemalja da se sporazum o ZSO mora sprovesti, a sa druge strane vidi se traženje novog rešenja, koje Srbija verovatno ne bi prihvatila s obrizom na sve što je do sada uradila, dok albanska strana nije”, kazao je profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković.
Takođe, da se ne vidi dovoljna posvećenost za sprovođenje aktuelnih sporazuma ističe i potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.
“Izgleda je lakše pronaći još jedan model koji bi trebalo prekopirati na Kosovo i Metohiju, nego obezbediti primenu Briselskog sporazuma i formirati ZSO”, kazala je Grubješić za Euronews Srbija.
Da li će, međutim, biti nekog približavanja dva strane i ponovonog uspostavlja dijaloga, videće se i nakon posete Eskobara i Lajčaka Beogradu i Prištini koja je juče završena. Očekivanja stručnjaka i poznavaoca prilika, međutim, nisu optimistična, ne samo zbog krajnje udaljenih stavova dve strane i nespremnosti albanske stranke da pregovara o ZSO na čemu Beograd insistira, već i zbog poigravanja novim rešenjima koja sugerišu da se “vera” u ostvarivanju postojećih na izvestan nači bledi.
Uostalom, mnoge stvari su se promenile proteklih godina uključujući i ključne igrače i učesnike u dijalogu.
Dijalog Beograda i Prištine, koji se uz posredstvo EU vodi od 2011. godine sada je u najvećem zastoju posle početka nove faze pregovora u martu 2021. Tome je prethodio takođe prekid koji je trajao od novembra 2018. do juna 2020. zbog krize izazvane uvođenjem taksi od 100 odsto na proizvode iz Srbije, te političke situacije na Kosovu.
Naime, tokom 2020. godine smenjivala se vlast, nakon što je posle pobede na izborima u februaru, već u martu pala prva vlada Aljbina Kurtija. Na mesto premijera došao je Avdulah Hoti, koji je takođe bio saradnik Hašima Tačija.
Predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti ipak je ponovo u martu 2021. postao premijer. To je dovelo i do izvesne promene u politici Pritine i odnosu prema Beogradu i dijalogu, što je otežalo sve dalje radnje.
Evropskoj uniji se, nakon što je dijalog zapeo, kao posredniku u dijalogu pridružila i Amerika, čiji je stav o nezavisnosti Kosova poznat od ranije.
Zanimljivo je da se pitanje razmene teritorija, upravo i pominjalo u periodu prethodne američka administracija, koju je vodio Donald Tramp.
“Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije”, rekao je 2018. godine godine Džon Bolton, savetnik Trampa za nacionalnu bezbednost.
I upravo na kraju svog mandata u septembru 2020. godine, Donald Tramp pozvao je predstavnike Beograda i Prištine u Vašington, kada je potpisan Vašingtonski sporazum. Paraf na sporazum stavili su Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti.
U, međuvremenu, u novembru 2020. Hašim Tači je uhapšen i odveden pred Specijalni sud u Hagu, a došlo je do promena na prištinskoj političkoj sceni.
Efekti Vašingtonskog sporazuma, kao neke vrste zaostavštine Trampa danas nisu vidljivi, a nova administracija, predvođena demokratom Džoom Bajednom, napravila je zaokret od te politike i praktično se vratila na svoj stari stav po pitanju kosovske nezavisnosti.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.