„Vraćanje KiM u pravni okvir Srbije fantazmagorija“: Da li je Vučić mogao bolje da ispregovara u Ohridu u postojećim okolnostima?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zadovoljan je Aneksom za implementaciju Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije koji je u Ohridu ispregovarao s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtije uz prisustvo predstavnika Evropske unije
On ipak kaže da neće implementirati deo Sporazuma koji se odnosi na neometanje članstva Kosova u međunarodnim institucijama, tačnije UN, kao i da je zadovoljan time što će ZSO biti formirana na osnovu već postignutih dogovora. Pitali smo naše sagovornike da li je Vučić u zadatim okolnostim i okviru mogao bolje da ispregovara i koji deo Aneksa smatraju najvažnijim.
Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka, za Danas kaže da je reč o dokumentima čiji je sadržaj već u značajnoj meri bio pripremljen, a stranama u dijalogu je ostavljena mogućnost da se bave pojedinostima.
– Svakako je bilo za očekivati da će evropski predlog biti integrisan u pregovarački okvir i poglavlje 35. Najznačajnija tačka aneksa je ona koja se odnosi na član 7. usaglašenog sporazuma koja eksplicitno ne pominje ZSO ali se odnosi na određeni oblik samoupravljanja za srpsku zajednicu. Priština se ovim obavezala da će morati da uzme u obzir prethodno postignute dogovore u okviru dijaloga, sa naznakom „koje je odredio posrednik EU“ – objašnjava on.
Kako dodaje, ukoliko Priština započne proces dijaloga oko izgleda buduće zajednice, izvesno je da će međunarodni akteri insisitirati na povratku Srba u institucije Kosova.
Upitan o tome što je Vučić opet ponovio stav da neće implementirati deo sporazuma koji se odnosi na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, odnosno UN, odgovara da misli da to pitanje tek dolazi na red u nekom budućem ankesu, ali pretpostavlja da će se zahtev za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama razmatrati od organizacije do organizacije i da će to ostaviti prostora za dodatno političko manevrisanje.
– Ipak izvesno je da će pojedine zemlje EU insistirati do kraja procesa na punoj međunarodnoj predstavlejnosti Kosova – ukazuje Surlić.
Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta, za Danas kaže da nema previše manevarskog prostora kada nemate kontrolu na terenu na Kosovu, što je de facto situacija od 1999.
– Sa postepenom uklanjanjem recidiva institucija SRJ od tada do danas, kontrola je još manja. Na drugoj strani, blok koji vam nudi predlog je blok država sa kojim obavljate preko dve trećine svoje ekonomske razmene i preko čije teritorije obavljate ekonomsku razmenu i sa ostalim državama. Bez odobrenja EU Srbija ne može da uvozi rusku naftu, beloruske delove za avione ili da izvozi čelik iz Železare u kineskom vlasništvu. To je i blok država čije trupe garantuju i bezbednost Srba na Kosovu. U datim okolnostima možete da se konfrontirate i odmah izgubite i ekonomske i političke interese ili da učestvujete u pregovorima i poboljšate ekonomske interese i sačuvate deo političkih – navodi Milić.
Prema njegovim rečima, najbitnija stavka je svakako pitanje samouprave Srba na Kosovu i to što je EU sa aneksom iz Ohrida više institucionalno investirana u realizaciju pomenutih pitanja.
– Kalkulacija je svakako vrlo jasna. Bez učestvovanja u pregovorima Srbija može jedino da očekuje da bude evropska Venecuela i ujedno izgubi sve na Kosovu, a kroz pregovore može da dobije nešto za Srbe na Kosovu i ekonomske povoljnosti od Zapada – kaže on.
Na pitanje da li je dobro što je Vučić insistirao na ZSO po ranijim sporazumima ili je mogao još nešto da ispregovara oko nje, kaže da pozivanje na ranije sporazume ujedno i šalje poruku ka EU da Priština nije ispunila preuzete obaveze iz njih, a sebe postavljate kao konstruktivnog aktera.
– Kada tražite novi okvir, implicitno pristajete da se ne sprovede već dogovoreno i abolirate različite vlade Kosova za to što nisu sprovele ZSO, iako su se obavezale na to – jasan je Milić.
Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, ukazuje za Danas na to da ukoliko želimo evaluirati tekst Implementacionog aneksa sporazuma, trebamo se prvo osvrnuti na pregovaračku poziciju Beograda.
– U nepredvidivim geopolitičkim okolnostima, opterećenih ratom i globalnom isključivošću, Srbija nažalost nije još uvek harmonizovala svoju politiku sa EU, niti je izabrala posvećenost konceptu kolektivne bezbednosti. Ipak, uočavaju se sve bliži odnosi sa SAD koji imaju potencijal nerecipročnog strateškog savezništva. U takvim okolnostima, kada sve članice EU podržavaju proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Srbija je definitivno postigla maksimum u pregovaračkom procesu – smatra Lunić.
Kako dodaje, utopijske ideje dela opozicije često znaju da nas ljuljuškaju u kolevci iluzija i tako sprečavaju suočavanje sa realnošću, ali javnost treba biti svesna posledica.
– Vraćanje KiM u državno pravni okvir Srbije predstavlja samo jednu fantazmagoriju koju je nemoguće ostvariti bez rata koji bi bez ikakve sumnje izgubili. Alternativa procesu normalizacije predstavlja projekt osvojenog teritorija na kojem verovatno niko ne bi ni živeo, a posebno ne oni koji to zdušno zagovaraju. Takav projekat je predstavljen u ideji zamrznutog konflikta koji je samo priprema društva za neizbežni rat sa spiralom incidenata i trkom u naoružavanju. Zato se na ovakvim istorijskim raskršćima moramo zapitati da li smo spremni budućnost dece žrvovati za utopijske ideje etičkih nihilista i lukrativnih srebroljubaca – objašnjava on.
Naš sagovornik se nada da nesavesnost mnogih pseudo-patriota i kvazi-analitičara koji minimizuju posledice odbijanja Sporazuma o putu normalizacije odnosa neće dovesti do destabilizacije zemlje i da neće uspeti u svojoj nameri da nadoknade svoj politički deficit uvlačenjem SPC u političku arenu.
– Ipak, i potencijalno zaustavljanje pristupnih pregovora sa EU i povlačenje investicija bi imale manje posledice za Srbiju od suočavanja sa „drugim merama kojima bi se pokazalo kako oni koji nisu u saglasju sa EU moraju da prođu“. Srbija je strateški zavisna od svog okruženja, a igre sa strpljenjem Zapada nam nisu potrebne. Naučili smo nažalost da kad jednom polete avioni iz Avijana, kasno je za menjanje spoljne politike – navodi on.
Vrednosno, bez ikakve sumnje, najbitniji deo Aneksa, prema njegovom sudu je insistiranje na promptnom uspostavljanju ZSO koja bi trebala postati nepovratna konekcija srpsko-albanskih odnosa u regionu.
– Ukoliko Sporazum uspe da normalizuje odnose, unapredi bezbednost svih na KiM i time pruži perspektivu mladima, onda smo svi pobedili – zaključuje Lunić.
Srbija mora da radi sve suprotno od Vulinovih ideja i uspeće kao država
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI sigurna je da ako Srbija želi da napreduje mora da radi sve suprotno od onoga što misli i proklamuje Aleksandar Vulin, poznatiji kao ministar mržnje
Vulinova izjava da bi jako voleo da Aleksandar Vučić ode na Samit BRIKS-a u Moskvu, nova je podlost koju je namenio Srbiji i njenim građanima.
Vulin je od devedesetih godina, pa na ovamo, uvek promovisao političke ideje koje su loše po Srbiju.
Bio je portparol JUL-a, odnosno Mirjane Marković, sramotio je svaku instituciju koju je vodio. I Vojsku, i policiju, i BIA. Umesto da radi u interesu Srbije, pokazivao je, a i dalje pokazuje, sluganstvo prema Ruskoj Federaciji. Sramotno je slao ruskoj tajnoj službi informacije o aktivnostima opozicionara iz Rusije u Beogradu, pa su oni po povratku u njihovu zemlju bili uhapšeni.
Svaka njegova izjava o Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili Crnoj Gori upali novi požar u odnosima u regionu.
Srbija mora raditi sve suprotno onome što Aleksandar Vulin želi i na ovim prostorima će biti moguće napraviti modernu i demokratsku državu.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Koliko će nas koštati suša i šta ćemo jesti? Poljoprivrednici kažu – stanje je katastrofalno
Dugo toplo i sušno leto koštalo je poljoprivredu. Prinosi su drastično manji. Poljoprivrednici u gubicima, traže pomoć Vlade i najavljuju protest za 15-ak dana. Šta ćemo jesti i koliko ćemo to platiti, pitala je Lea Apro.
Kišomer u Kisaču je potpuno suv više od dva meseca, a umesto zdrave repe – rupa, jer je istrulila zbog enormne suše.
„Na ovakvim ekstremnim sušama, kad nema kiše po sedamdeset, osamdeset dana sa temperaturama preko 40, noćnih preko 30 tu više ne pomaže ni zalivanje, ni ništa“, kaže Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Poljoprivrednici u očaju, već treću godinu očekuju pomoć, ispunjenje zahteva i sistemska rešenja od Vlade, ali ona kao i kiša – izostaju.
„Ne možemo se uhvatiti bukvalno ni za jednu kulturu koja je ove godine koliko-toliko mogla da izvuče prosek. U suštini stanje je katastrofalno. Ukoliko država, ministarstvo tačnije ne donese neke mere za pomoć poljoprivrednicima, mislim da će većina nas staviti katanac na svoja gazdinstva“, objašnjava Dejan Ivanišević iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Nema ni berze, koja bi garantovala otkupnu cenu roda poljoprivrednicima, pa im cenu kroje otkupljivači.
„Mi živimo od cene. Mi ne možemo da živimo od subvencija. Subvencije su primarne i moraju biti u poljoprivredi, ali mi ćemo postati socijalna grana privrede, ne poljoprivreda“, navodi Aleksandar Letić, poljoprivrednik iz Kisača.
Da li će se gubici poljoprivrednika odraziti i na džep građana, odnosno na cene hrane, zavisiće od ponude i potražnje, ali i tu glavnu reč ima država.
„U ovoj situaciji od ponašanja države zavisi da li će biti, ili neće biti rasta cene hrane u suštini. Ako se odluči na uvoz, da podstakne uvoz, ne mora da bude povećanja cene“, navodi Živan Lazić, ekonomski novinar.
Država je na potezu. Ako ne pomogne poljoprivrednicima, kako nam kažu, neće više biti ko da nas hrani. A onda će tržište ili vlast određivati šta jedemo i koliko za to plaćamo.
LSV – VOJVOĐANI traži smenu pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina uputila je danas zrenjaninskom gradonačelniku Simi Salapuri zahtev za smenu njegove pomoćnice Vere Milošev, koja je na javnom mestu napala dečaka sa razvojnim problemima.
Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Grad Zrenjanin Gradonačelnik
ZAHTEV
Na osnovu 52. člana Statuta grada Zrenjanina zahtevamo razrešenje pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina Vere Milošev.
OBRAZLOŽENJE:
Javnost Zrenjanina upoznata je sa incidentom u kojem je učestvovala i pomoćnica gradonačelnika Zrenjanina Vera Milošev, prilikom kojeg se neprimereno ponašala na javnom mestu i napala dečaka sa razvojnim problemima.
Nedopustivo je da jednu od najodgovornijih funkcija u Zrenjaninu obavlja osoba koja sebi dopušta ovakvo ponašanje.
Očekujemo Vašu brzu reakciju i smenu pomoćnice Milošev.
U Zrenjaninu 4.9.2024.godine
Odbornička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina
Sekretarijat za informisanje Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Dosadašnji v.d. direktor Vladimir Petrović, koji je ovom zdravstvenom ustanovom rukovodio 13 godina, smenjen je bez obrazloženja.
Informacija o promeni u rukovodstvu Instituta za javno zdravlje Vojvodine već danima unazad kruži u novosadskoj javnosti, a nezvanična saznanja prvi je objavio Danas.
U međuvremenu, i portal 021.rs dobio je nezvaničnu potvrdu da je došlo do promene i da je doktorka stomatologije, dosadašnja direktorka Filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Južnobački okrug, postavljena na rukovodeću poziciju.
Portal 021.rs uputio je i pitanja Institutu za javno zdravlje Vojvodine u vezi sa promenom na čelu ustanove, ali zasad nema odgovora.
Smenu Petrovića i imenovanje Milene Tabaković do sada niko nije zvanično potvrdio, niti je odluka javno dostupna. Bilo bi za očekivati da se ovakva promena objavi u Službenom listu AP Vojvodine, ali je poslednji broj objavljen nekoliko dana pre sednice Vlade Vojvodine koja se održala 28. avgusta.
Takođe, na samom sajtu Instituta i dalje stoji da je v.d. direktor dr Vladimir Petrović. Smena Petrovića dolazi nakon slučaja “nematode u novosadskoj vodi” u kojem su nadležni prvo negirali tvrdnje o valjkastim crvima u vodovodu, da bi Institut potom potvrdio njihovo prisustvo.
Ipak, smena bi mogla da bude i samo deo promena na rukovodećim pozicijama u pokrajini, nakon odlaska Igora Mirovića sa funkcije pokrajinskog premijera. Podsetimo, do promena je došlo i u Kliničkom centru Vojvodine, gde je za v.d. direktorku imenovana Vesna Turkulov umesto Edite Stokić.
Povodom smene u Institutu oglasio se Gradski odbor Stranke slobode i pravde, navodeći da Miloš Vučević i Maja Gojković “nisu oprostili profesionalnost” Petroviću. U saopštenju se odluka o imenovanju Milene Tabaković za v.d. direktorku Instituta naziva “skandaloznom”.
Ćerka Jorgovanke Tabaković u žižu javnosti je došla 2013. godine kada je objavljeno da joj je RFZO obezbedio službeni automobil i vozača za odlazak na predavanja u Beograd. Zvanično objašnjenje tada je bilo da je sve u skladu sa odlukom o slanju zaposlenih na usavršavanje.
Zasad nezvanično smenjeni Petrović je na čelu Instituta bio od 2011. godine. On je i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
Upravo na ovom fakultetu je diplomirao 1997. godine, a tu je završio i specijalizaciju, master studije i doktorat. Bio je na čelu Instituta u trenutku kada se Vojvodina suočavala sa zdravstvenom krizom izazvanom korona virusom.
Prema informacijama Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović je u februaru ove godine prijavio da kao v.d. direktora Instituta godišnje zarađuje više od 3,1 miliona dinara.
Statistika koja se ne menja: Vojvodina najviše izvozi, a Beograd uvozi
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,9 odsto). Sledi beogradski region (23,4 odsto), region Južne i Istočne Srbije (21,3 odsto), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,2 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Izvoz domaće robe u periodu od januara do jula ove godine imao je vrednost 17.097,7 miliona evra, uz rast od 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 22.323,4 miliona, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 5,2 milijarde evra, što je povećanje od 14,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 odsto.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto); sledi Vojvodina (32,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (13,6 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,4 odsto), a oko 1,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene.
Na ovom mostu koji deli južnu Mitrovicu, naseljenu Albancima, od severne, naseljene većinom Srbima, osim automobila, viđen je i kordon pripadnika KFOR-a. Zatim je ovaj kordon povučen.
Radio Slobodna Europa (RSE) pitao je KFOR zašto je pojačao svoju prisutnost na mostu, ali iz ove misije nisu dali odgovor. Pripadnik italijanskih snaga KFOR-a na mostu na Ibru rekao je dopisniku RSE s terena da se tokom današnjeg dana “ne očekuje ništa posebno” i da su oni tu “zbog rutinskih operacija”.
Pojačana prisutnost na ovom mostu dolazi dan nakon što su kosovske vlasti zatvorile pet paralelnih srpskih institucija na sjeveru Kosova.
Akciju je kritizirala međunarodna zajednica, koja je pozvala Vladu Kosova da ne poduzima jednostrane i nekoordinirane akcije.
Kosovska vlast također se nedavno suočila s kritikama međunarodne zajednice jer je izrazila namjeru otvoriti most preko Ibra za promet vozila.
Sjedinjene Američke Države, Europska unija i KFOR izjasnili su se protiv otvaranja mosta.
KFOR i EU zatražili su da se ovo pitanje riješi u dijalogu u Bruxellesu.
NATO-va mirovna misija na Kosovu također je nekoliko puta upozorila da neće oklijevati djelovati kako bi odgovorila na razvoj sigurnosne situacije.
KFOR je stalno prisutan na mostu preko rijeke Ibar.