Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

VOICE: Vojvodina žedna zbog arsena i nebrige

Rešenje – regionalni vodovod i još ponešto

Published

on

U Vojvodini je tek nešto manje od trećine vode iz vodovoda ispravno za piće. Problem je geografija ali i ljudski faktor. Rešenje je poštovanje Strategije vodosnabdevanja i zaštite voda u Vojvodini.

“Ima metalan ukus, miris je otprilike barske vode sa primesama metana i drugih organskih materija. Braon je boje, tako da kad se napuni kada izgleda kao da je blato napunjeno u kadi.”

Ovako Mišo Živanov iz neformalnog udruženja građana “Zrenjaninska akcija (ZRAK)”, opisuje ono što izlazi sa slavine u njegovom gradu. Ovakav opis daleko od usamljenog slučaja u ravnici.

U anketi koju smo sproveli na našem sajtu, tek 21% građana Vojvodine reklo je da ima pristup čistoj pijaćoj vodi sa česme. Uprkos neispravnosti vode za piće, 80% navelo je da račun za vodu plaća po punoj ceni. Pored ovog troška, građani su prinuđeni da se okrenu alternativama, da kupuju vodu ili koriste filtere. Cena koju građani dodatno plaćaju za pijaću vodu kreće se od 400 do oko 12.000 dinara mesečno. Jedan od građana naveo je kako koristi filtere za vodu koji se moraju menjati godišnje, što košta 5000 dinara, dok je sam aparat za prečišćavanje koštao 1000 evra.

“Dešava nam se da pred kraj meseca, što se kaže, kad je visok datum, vi razmišljate da li ćete imati dovoljno novca za te neke osnovne stvari, a u Zrenjaninu je to voda,” rekla je Tanja Ćirić koja je takođe odgovorila na upitnik.

Ona prepričava svoje iskustvo koje deli sa ostalim stanovnicima Vojvodine, koja i u drugim gradovima nigde ne ide bez flašice vode.

“Mi smo nedavno bili u Nišu i trebalo nam je jedno dva, tri dana da se naviknemo na činjenicu da prosto možete to odvrnete slavinu i da pijete vode i da je ta voda ispravna i da izgleda kako izgleda,” prepričava Ćirić.

Poražavajuća statistika

U dokumentu koji nosi naziv Zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine za 2019. godinu Instituta za javno zdravlje Vojvodine, navodi se da je prečišćena hlorisana voda za piće tokom 2019. godine bila dostupna u svega 16 od ukupno 45 opština, što je 38% na teritoriji Vojvodine. Ispravne vode ima samo u Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Despotovu, Vrbasu, Bečeju, Beočinu, Srbobranu, Odžacima, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Subotici i Bačkoj Topoli i priključenim naseljima.

Prema ovom dokumentu u svim okruzima osim u Južnom Banatu najveći problem predstavlja arsen. Pored ovog metaloid,a Sremu problem predstavlja i mangan, Južnoj Bačkoj amonijak, Severu Bačke gvožđe. Srednjobanatski i Severnobanatski okrug najviše muči kalijum-permanganat. Samo u Južnom Banatu sa druge strane, problem prave gvožđe i mangan.

Prema Izveštaju o zdravstvenoj isrpavnosti vode za piće Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” za 2020. godinu, najmanji pristup pijaćoj vodi imaju građani Severnog Banata u kojem čak 80% ispitivanih uzoraka nije odgovaralo Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Odmah iza je Srednji Banat u kojoj kvalitetne vode nema u 60% cevovoda. U Sremu je situacija nešto manje loša sa 40% nispavnih uzoraka. Zatim slede Zapadna Bačka (20%), Severna Bačka (13%) i Južni Banat (11%). U Južnoj Bačkoj procenat neadekvatne vode čini 6,4%.

Prema izveštaju “Batuta”, najčešći uzrok mikorbiološke neispravnosti za Bačku, Južni Banat i Srem bile su aerobne mezofilne bakterije. Streptokoke fekalnog porekla bile su problem u Severnoj Bačkoj i Severnom Banatu. Bakterija Pseudomonas aeroginosa nalazila se u vodama Bačke, Severnog i Južnog Banata. Ukupne koliformne bakterije najviše su se nalazile u vodovodima Južne Bačke i Srednjeg Banata.

Najveći procenat javnih vodovoda i vodnih objekata sa fizičko- hemijskom neispravnošću uzoraka vode bio je u Srednjebanatskoj oblasti (80,7%).

Kada su neorganske materije u pitanju, amonijaka je najviše bilo u Severnoj i Južnoj Bačkoj i Srednjem Banatu. Gvožđa se takođe nalazi u vodama Severne i Zapadne Bačke i Srema.  Mangana ima u česmama Severnoh i Južnog Banata i Srema.

Pre tri godine donet je novi Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće u kojem je, u odnosu na onaj iz 1998. godine, u vodi dozvoljeno više amonijaka, bora, hlorida i natrijuma. Cilj ove odluke bilo je usklađivanje domaćih regulativa sa propisima Evropske unije, ali i pojeftinjenje smanjenje cena izgradnje postrojenja za preradu vode za piće i cenu korišćenja iste. To znači da bi za sva postrojenja u Vojvodini po starom Pravilniku trebalo odvojiti 1,2 miljardi, a po novom 700 miliona dinara, naveo je redovni profesor sa Katedre za hemijsku tehnologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Božo Dalmacija za N1.

Razlog – geografija ali i ljudski faktor

Geološki sloj od kog se snabdeva Vojvodina je prirodno zagađen. Zbog prirode geografije voda iz bunara stara je milionima godina, objašnjava dr Dalmacija za VOICE.

“Nastala je davno. Sam sastav zemljišta je bio takav, kad se završilo ledeno doba, praktično glečeri sa Karpata su krenuli, povukli sa sobom glinu koja nije dozvolila da se voda obnavlja pa je voda ostala zagađena kao što je i pre bila“, objašnjava dr Dalmacija i podseća da čovek nije odgovoran za zagađenje, nego za način vodosnabdevanja.

On objašnjava da je veliki broj vodovoda u Vojvodini izgrađen sedamdesetih godina prošlog veka, koji se i dalje koriste. Kvalitet tog vremena i dotrajalost drugi je ključan faktor poražavajuće statistike.

“Većina tih vodovodnih mreža su dotrajale. Zbog toga se pojavljuje u vodi određeni broj mikroorganizmima. Kad nestane vode, onda spoljna voda koja je inače zagađena sa septičkim jamama, pošto u Vojvodini nema dovoljno kanalizacione mreže, dospeva u  vodovod”, navodi profesor Prirodno-matematičkog fakulteta dodajući da je vodovodni sistem zreo za zamenu.

Sledeći ljudski faktor je nedovoljno stručnih kadrova, kao i nedovoljno dobro isplaniranih projekata.

“Imate mašinske inžinjere, ali nemate tehnologe i hemičare, toksikologe koji mogu da kažu nešto više u celoj priči. Ljudi ne zapošljavaju tehnologe koji bi znali da reše problem,” objašnjava Dalmacija. 

Rešenje – regionalni vodovod i još ponešto

U anketi smo pitali građane šta smatraju da bi mogla biti rešenja za ovaj višegodišnji problem. Oni su naveli izgradnju fabrika vode, potpunu zamenu vodovodnih cevi, prestanak industrijskih zagađenja vodotokova i zemljišta. Boljitak bi donela i stručna kontrola prilikom izgradnje kanalizacionih sistema, novi javni bunari i deprivatizacija vode. Građanima bi olakšala i transparentnost, redovna kontrola kvaliteta vode kao i informisanje stanovnika kada kvalitet nije zadovoljavajuć. Rešenje je, navode građani i smena vlasti i prepuštanje slučaja stručnim ljudima, smanjenje korupcije i nekompetentnosti.

Anketirani su naveli i izgradnju regionalnih vodovoda, što je i predlog Strategije vodosnabdevanja i zaštite voda u Vojvodini koju je Skupština Vojvodina usvojila 2010. godine. Strategiju je kreirao Departman za hemiju sa Prirodno-matematičkog fakulteta, a donela bi deo rešenja za period od 20 godina. Nosilac projekta, Božo Dalmacija sa još 13 stručnjaka, navodi da tadašnja vlast nije imala sluha.

“Pojedinačno je nešto rađeno i to tamo gde je neko bio bliži vlasti pa je mogao i da dođe do sredsatva na određeni način. Nije se puno pomerilo za ovih 20 godina. Možemo da kažemo da je za desetak procenata bolje stanje,” navodi Dalmacija i zaključuje da Strategija nije uspela.

Sanja Đorđević (VOICE)

izvor: https://www.autonomija.info/voice-vojvodina-zedna-zbog-arsena-i-nebrige.html

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

on

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

on

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.

Published

on

By

Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.

„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.

„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-u-gimnaziji-u-kovacici-pao-prozor-na-ucenicu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Gospodine Vučeviću, zloupotreba učenika ili dvostruki standardi?

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postavlja jasno pitanje predsedniku Vlade Srbije, Milošu Vučeviću

Published

on

By

Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?

Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?

Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara
03.12.2024. Bečej

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.

Published

on

By

„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.

Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.

Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.

„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.

Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.

Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.

„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.

(Autonomija, screenshot: Nova S)

izvor: https://autonomija.info/ana-lalic-novi-sad-je-grad-slobodnih-ljudi-i-bice-to-ponovo/

Continue Reading

Trending