Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

VOICE: Rijaliti nasilje nad ženama u Srbiji normalizovano

“Kreirana atmosfera nekažnjivosti za nasilnike i odsustva podrške za žrtve”

Published

on

Scene fizičkog i psihičkog nasilja nad ženama, njihovo omalovažavanje i vređanje, svakodnevnica su rijaliti programa koji se emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Nedavno usvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti temeljno i sistematično normira prava žena u Srbiji, dok, sa druge strane, rijaliti program šalje sasvim drugačiju sliku o njihovom položaju u našoj zemlji.

Iako se oko Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je Skupština Republike Srbije usvojila 20. maja ove godine, podigla velika diskusija i otpor stanovništva, o psihičkom i fizičkom nasilju nad ženama u rijaliti programima, koje dnevno prati višemilionska publika – ne govori se mnogo.

Ipak, situacija od pre nekoliko nedelja, kada je Kristijan Golubović, učesnik rijaliti programa “Zadruga”, koji se emituje na televiziji Pink, fizički napao učesnicu Kristinu Spalević, naišla je na negodovanje javnosti.

“Kristijan Golubović nasrnuo je na učesnicu Kristinu Spalević, obrglivši je sa leđa i povećavajući pritisak na njen vrat dok nije pala na zemlju, najverovarnije gubeći svest. Ovo je drugi snimak u kojem je ista osoba prikazana kako vrši fizičko nasilje nad učesnicom emisije, nakon što je objavljen snimak gde je čupa za kosu i hvata za vrat”, objavljeno je na Instagram profilu “Ženske solidarnosti”, stranice koja se bavi ženskim pravima a ovo saopštenje se vrlo brzo proširilo ovom društvenom mrežom.

Obezbeđenje u pomenutom rijaliti programu, međutim, gotovo da nije reagovalo kada je došlo do “davljenja”. Na snimku se jasno čuje i vidi kako učesnica ne može da diše, a Golubović je nakon toga izjavio da ju je “samo uspavao”.

Snimak “davljenja” je na Jutjubu do sada pogledalo preko 700.000 ljudi.

Povom ovog incidenta, oglasila se grupa Novinarke protiv nasilja, Ženske organizacije civilnog društva, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je osudila takvo ponašanje i pozvala Regulatorno telo za elektronske medija (REM) da reguje.

Međutim, nije reagovalo tužilaštvo ni REM, dok je produkcija “Zadruge” diskvalifikovala Golubovića tek pre nekoliko dana nakon što je fizički nasrnuo na drugu učesnicu. Snimak drugog “nasrtaja“ na društvenoj mreži Jutjub za samo jedan dan pogledalo je preko milion ljudi.

“Nažalost snimak nasilja u rijaliti programu koji smo nedavno imali priliku da vidimo ne iznenađuje previše. To je vrlo tužno i više nego zabrinjavajuće. Davno su pređene sve granične linije poštovanja zakona, etičkih i moralnih normi, dobrog ukusa i ljudskog dostojanstva”, kaže za VOICE dr Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Na pitanje zbog čega je izostalo pokretanje postupka protiv televizije Pink, s obzirom da je, zbog gore pomenutog incedenta, prekršeno nekoliko članova Zakona o elektronskim medijima, VOICE nije dobio odgovor od REM-a.

Isto pitanje postavili smo i predsedniku Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savi Manojloviću.

“REM odlučuje o pokretanju po sopstvenoj inicijativi (ex officio) ili na osnovu prijave. Govorimo o osuđenom kriminalcu Kristijanu Goloboviću koji na javnim frekvencijama vrši direktna krivična dela, a REM i tužilaštvo ćute?! Naravno da je trebalo reagovati”, kaže Manojlović za VOICE.

RIJALITI KAO ODRAZ NORMALIZACIJE NASILJA

“Rekla bih da je sadržaj rijaliti programa dobrim delom odraz ili ogledalo stanja u društvu. Patrijarhat još uvek najvećim delom boji naše svakodnevno funkcionisanje, naše navike, izbore, pa i sadržaje na TV-u”, kaže za VOICE psihološkinja Jelena Vukičević.

Ekipa VOICE-a je analizirala snimke iz rijaliti programa “Zadruga” koji se emituje na televiziji Pink, objavljene u poslednjih nekoliko meseci, i zabeležila na desetine scena psihičkog i fizičkog nasilja nad ženama.

Najčešće se nasilje kontinuirano dešava između “parova”, nakon čega oni redovno nastavljaju svoj odnos. Neretko se psihičko nasilje, koje uglavnom podrazumeva vređanje žene kao seksualnog objekta, pretvori u fizičko. 

U Autonomnom ženskom centru (AŽC) kažu da je nasilje nad ženama u rijalitiju “pre pravilo nego izuzetak” kao i da ono traje već godinama unazad.

“U poslednjih nekoliko godina svedočimo prikazivanju žena kao seksualnih objekata, vređanju, omalovažavanju, ismevanju, ponižavanju, zabeležene su i prijave pokušaja silovanja, prijave silovanja, i ubistvo žene od strane supruga nakon emitovanja rijaliti emisije DNK u 2015. godini. Činjenica da se i šest godina posle beleži veliki broj slučajeva psihičkog i fizičkog zlostavljanja žena, upućuje na činjenicu da smo na neki način normalizovali nasilje, a time smo takođe stvorili atmosferu nekažnjivosti za nasilnike i odsustva podrške za žrtve”, kaže za VOICE Vedrana Lacmanović iz AŽC-a.

Međutim, neretko se ispod snimaka nasilja nad ženama koje na Jutjub postavlja “Zadruga”, mogu pronaći komentari koji opravdavaju potez nasilnika, jer je žena “preterala”. Tako pratioci ovog rijaliti programa za žrtvu pišu kako je nasilje “zaslužila” i da “tako treba”.

Milinkov kaže da je za ovakav stav javnosti kriv sistem i opšta retradicionalizacija.

“Svi ti komentari koji pravdaju nasilje prema ženama posledica su jednog sistemskog procesa normalizacije nasilja u društvu, praćenog i opštom retradicionalizacijom, započetom još devedesetih godina, u okviru koje se žena shvata kao vlasništvo muža, partnera, oca, brata, sina, koji sa njenim životom mogu da raspolažu kako žele, pa da ga i oduzmu ukoliko smatraju da je to nužno”, navodi Milinkov.

Da je nasilje nad ženama u Srbiji “normalizovano” pokazalo je i istraživanje OEBS-a iz 2019. godine. Anketa koju je sprovela ova organizacija, pokazala je da “nasilje nad ženama u Srbiji predstavlja razlog za veliku zabrinutost”. Rezultati su pokazali da pet od šest ispitanih žena smatra da je nasilje nad ženama uobičajeno, a više od trećine smatra da je nasilje vrlo učestalo. Više od četvrtine njih lično poznaje neku osobu iz porodice i od prijatelja koja je bila izložena nasilju nad ženama, a sličan procenat zna i neku ženu iz svog susedstva koja je bila žrtva nasilja. Takođe, gotovo pola ispitanica je navelo da su, od svoje 15 godine pa nadalje, doživele neku vrstu seksualnog uznemiravanja.

Vukičević kaže i da je “rijaliti program samo još jedno mesto gde žene proživljavaju, sada kao gledateljke, ono što proživljavaju u svom realnom životu ili znaju da druge žene proživljavaju”.

“Neke od njih dižu glas protiv toga, stajući u zaštitu ženi koja trpi nasilje u rijalitiju, a neke optužuju tu ženu ili joj patroniziraju verujući da je svojim ponašanjem dovela do nasilničkog ponašanja”, objašnjava Vukičević.

Ipak, zaključuju naši sagovornici i sagovornice: nasilničkoj atmosferi u rijaliti programima doprinosi izostanak reakcija nadležnih institucija, pre svega REM-a.

ZAŠTO REM NE REAGUJE?

“Rijaliti su u praksi iznad zakona, samo zato što institucije koje su dužne da sprovode zakon, ne rade svoj posao. REM se ponaša kao zaštitnik Pinka i Hepija”, navodi Manojlović i dodaje:

“U praksi REM reaguje retko, neprimereno i to samo na pritisak javnosti. Par puta su reagovali kada smo uspeli da alarmiramo javnost. U suštini, REM ne postupa ni po kakvim pravnim kriterijumima. Par članova ovog regulatornog tela koji su se zalagali za poštovanje zakona, sada su u manjini”.

“Kreirana atmosfera nekažnjivosti za nasilnike i odsustva podrške za žrtve”

27. jun 2021

Scene fizičkog i psihičkog nasilja nad ženama, njihovo omalovažavanje i vređanje, svakodnevnica su rijaliti programa koji se emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Nedavno usvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti temeljno i sistematično normira prava žena u Srbiji, dok, sa druge strane, rijaliti program šalje sasvim drugačiju sliku o njihovom položaju u našoj zemlji.

Iako se oko Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je Skupština Republike Srbije usvojila 20. maja ove godine, podigla velika diskusija i otpor stanovništva, o psihičkom i fizičkom nasilju nad ženama u rijaliti programima, koje dnevno prati višemilionska publika – ne govori se mnogo.

Ipak, situacija od pre nekoliko nedelja, kada je Kristijan Golubović, učesnik rijaliti programa “Zadruga”, koji se emituje na televiziji Pink, fizički napao učesnicu Kristinu Spalević, naišla je na negodovanje javnosti.

“Kristijan Golubović nasrnuo je na učesnicu Kristinu Spalević, obrglivši je sa leđa i povećavajući pritisak na njen vrat dok nije pala na zemlju, najverovarnije gubeći svest. Ovo je drugi snimak u kojem je ista osoba prikazana kako vrši fizičko nasilje nad učesnicom emisije, nakon što je objavljen snimak gde je čupa za kosu i hvata za vrat”, objavljeno je na Instagram profilu “Ženske solidarnosti”, stranice koja se bavi ženskim pravima a ovo saopštenje se vrlo brzo proširilo ovom društvenom mrežom.

Obezbeđenje u pomenutom rijaliti programu, međutim, gotovo da nije reagovalo kada je došlo do “davljenja”. Na snimku se jasno čuje i vidi kako učesnica ne može da diše, a Golubović je nakon toga izjavio da ju je “samo uspavao”.

Snimak “davljenja” je na Jutjubu do sada pogledalo preko 700.000 ljudi.

Povom ovog incidenta, oglasila se grupa Novinarke protiv nasilja, Ženske organizacije civilnog društva, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je osudila takvo ponašanje i pozvala Regulatorno telo za elektronske medija (REM) da reguje.

Međutim, nije reagovalo tužilaštvo ni REM, dok je produkcija “Zadruge” diskvalifikovala Golubovića tek pre nekoliko dana nakon što je fizički nasrnuo na drugu učesnicu. Snimak drugog “nasrtaja“ na društvenoj mreži Jutjub za samo jedan dan pogledalo je preko milion ljudi.

“Nažalost snimak nasilja u rijaliti programu koji smo nedavno imali priliku da vidimo ne iznenađuje previše. To je vrlo tužno i više nego zabrinjavajuće. Davno su pređene sve granične linije poštovanja zakona, etičkih i moralnih normi, dobrog ukusa i ljudskog dostojanstva”, kaže za VOICE dr Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Smiljana Milinkov: Kriv sistem i opšta retradicionalizacija.
(Foto: NDNV)

Na pitanje zbog čega je izostalo pokretanje postupka protiv televizije Pink, s obzirom da je, zbog gore pomenutog incedenta, prekršeno nekoliko članova Zakona o elektronskim medijima, VOICE nije dobio odgovor od REM-a.

Isto pitanje postavili smo i predsedniku Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savi Manojloviću.

“REM odlučuje o pokretanju po sopstvenoj inicijativi (ex officio) ili na osnovu prijave. Govorimo o osuđenom kriminalcu Kristijanu Goloboviću koji na javnim frekvencijama vrši direktna krivična dela, a REM i tužilaštvo ćute?! Naravno da je trebalo reagovati”, kaže Manojlović za VOICE.

RIJALITI KAO ODRAZ NORMALIZACIJE NASILJA

“Rekla bih da je sadržaj rijaliti programa dobrim delom odraz ili ogledalo stanja u društvu. Patrijarhat još uvek najvećim delom boji naše svakodnevno funkcionisanje, naše navike, izbore, pa i sadržaje na TV-u”, kaže za VOICE psihološkinja Jelena Vukičević.

Ekipa VOICE-a je analizirala snimke iz rijaliti programa “Zadruga” koji se emituje na televiziji Pink, objavljene u poslednjih nekoliko meseci, i zabeležila na desetine scena psihičkog i fizičkog nasilja nad ženama.

Najčešće se nasilje kontinuirano dešava između “parova”, nakon čega oni redovno nastavljaju svoj odnos. Neretko se psihičko nasilje, koje uglavnom podrazumeva vređanje žene kao seksualnog objekta, pretvori u fizičko. 

U Autonomnom ženskom centru (AŽC) kažu da je nasilje nad ženama u rijalitiju “pre pravilo nego izuzetak” kao i da ono traje već godinama unazad.

“U poslednjih nekoliko godina svedočimo prikazivanju žena kao seksualnih objekata, vređanju, omalovažavanju, ismevanju, ponižavanju, zabeležene su i prijave pokušaja silovanja, prijave silovanja, i ubistvo žene od strane supruga nakon emitovanja rijaliti emisije DNK u 2015. godini. Činjenica da se i šest godina posle beleži veliki broj slučajeva psihičkog i fizičkog zlostavljanja žena, upućuje na činjenicu da smo na neki način normalizovali nasilje, a time smo takođe stvorili atmosferu nekažnjivosti za nasilnike i odsustva podrške za žrtve”, kaže za VOICE Vedrana Lacmanović iz AŽC-a.

Vedrana Lacmanović: Otpor prema uvođenju rodno senzibilisanog jezika je pokazatelj gde se kao društvo nalazimo
(Foto: Medija centar Beograd)

Međutim, neretko se ispod snimaka nasilja nad ženama koje na Jutjub postavlja “Zadruga”, mogu pronaći komentari koji opravdavaju potez nasilnika, jer je žena “preterala”. Tako pratioci ovog rijaliti programa za žrtvu pišu kako je nasilje “zaslužila” i da “tako treba”.

Milinkov kaže da je za ovakav stav javnosti kriv sistem i opšta retradicionalizacija.

“Svi ti komentari koji pravdaju nasilje prema ženama posledica su jednog sistemskog procesa normalizacije nasilja u društvu, praćenog i opštom retradicionalizacijom, započetom još devedesetih godina, u okviru koje se žena shvata kao vlasništvo muža, partnera, oca, brata, sina, koji sa njenim životom mogu da raspolažu kako žele, pa da ga i oduzmu ukoliko smatraju da je to nužno”, navodi Milinkov.

Da je nasilje nad ženama u Srbiji “normalizovano” pokazalo je i istraživanje OEBS-a iz 2019. godine. Anketa koju je sprovela ova organizacija, pokazala je da “nasilje nad ženama u Srbiji predstavlja razlog za veliku zabrinutost”. Rezultati su pokazali da pet od šest ispitanih žena smatra da je nasilje nad ženama uobičajeno, a više od trećine smatra da je nasilje vrlo učestalo. Više od četvrtine njih lično poznaje neku osobu iz porodice i od prijatelja koja je bila izložena nasilju nad ženama, a sličan procenat zna i neku ženu iz svog susedstva koja je bila žrtva nasilja. Takođe, gotovo pola ispitanica je navelo da su, od svoje 15 godine pa nadalje, doživele neku vrstu seksualnog uznemiravanja.

Vukičević kaže i da je “rijaliti program samo još jedno mesto gde žene proživljavaju, sada kao gledateljke, ono što proživljavaju u svom realnom životu ili znaju da druge žene proživljavaju”.

“Neke od njih dižu glas protiv toga, stajući u zaštitu ženi koja trpi nasilje u rijalitiju, a neke optužuju tu ženu ili joj patroniziraju verujući da je svojim ponašanjem dovela do nasilničkog ponašanja”, objašnjava Vukičević.

Ipak, zaključuju naši sagovornici i sagovornice: nasilničkoj atmosferi u rijaliti programima doprinosi izostanak reakcija nadležnih institucija, pre svega REM-a.

ZAŠTO REM NE REAGUJE?

“Rijaliti su u praksi iznad zakona, samo zato što institucije koje su dužne da sprovode zakon, ne rade svoj posao. REM se ponaša kao zaštitnik Pinka i Hepija”, navodi Manojlović i dodaje:

“U praksi REM reaguje retko, neprimereno i to samo na pritisak javnosti. Par puta su reagovali kada smo uspeli da alarmiramo javnost. U suštini, REM ne postupa ni po kakvim pravnim kriterijumima. Par članova ovog regulatornog tela koji su se zalagali za poštovanje zakona, sada su u manjini”.

Zakon o elektronskim medijima, uređuje, između ostalog, i rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Nekoliko članova pomenutog zakona propisuje i zabranu nasilja, diskriminacije i širenje mržnje u elektronskim medijima.

Član 50 ovog zakona, između ostalog, glasi: “Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a naročito se stara da se ne prikazuje ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja, osim ako za to postoji programsko i umetničko opravdanje”.

Na pitanje da li za scene nasilja u rijaliti programu postoji “programsko i umetničko opravdanje”, s obzirom da REM ne reguje na ovakve slučajeve, Milinkov odgovara da “nasilje nema nikakvo opravdanje”.

“Činjenica je da Savet REM-a vrlo retko reaguje. Ukoliko se analiziraju odluke koje donosi regulatorno telo, bar one javno dostupne, vidimo da ih je svega nekoliko godišnje u vezi sa širenjem mržnje, diskriminacije i nasilja i da su u tom slučaju izricane uglavnom samo opomene ili mere upozorenja. Privremena zabrana emitovanja programa zbog povreda zakonskih obaveza koje se odnose na programski sadržaj se gotovo ne primenjuje, a oduzimanje dozvole zbog navedenog razloga kao da ne postoji kao moguća sankcija”, navodi Milinkov.

Manojlović dodaje da REM televizije simbolično kažnjava samo javnom opomenom kada, kako kaže, “baš preteraju”, odnosno kada se javnost zapravo uznemiri.

“Taj stepen tolerancije na nasilje koji se proizvodi na ovim televizijama, takođe raste, Mi u rijalitiju u Srbiji još samo ubistvo nismo videli. I sama javnost sve ređe reaguje. Kod težih povreda i ponavljanja (ne)dela, mora se pribeći novčanim kaznama, odnosno privremenom, pa u krajnjoj meri i trajnom oduzimanju dozvole za emitovanje”, zaključuje Manojlović.

MLADI I RIJALITI

Istraživanje Autonomnog ženskog centra o stavovima mladih rađeno 2017. godine pokazalo je da svaki četvrti anketirani mladić smatra da “jedan šamar nije nasilje”.

Vukičević kaže da mladi muškarci, ako gledaju rijaliti programe, mogu samo na još jednom mestu dobiti potvrdu da to jeste “slika žene” i da je prikazan način ophođenja prema njoj legitiman i logičan spram “njene prirode”.

“Nekoliko studija je otkrilo da televizija može uticati na formiranje pozitivnih stavova kod dece i mladih u vezi sa rodnim stereotipima, kao i u vezi sa opravdavanjem i/ili normalizacijom nasilja nad ženom, pa čak i romantizacijom takvog odnosa prema ženi (kao odraza ljubavi i strasti i nemoći biti bez nje itd.). Ovaj uticaj se povećava spram broja sati izloženosti ovakvom programu i uopšte količini konzumiranja svih TV programa”, kaže Vukićević i naglašava: “Intenzivno gledanje može značajno doprineti sticanju rodno stereotipne percepcije ponašanja kod dece i mladih”.

Istraživanje UNICEF-a iz 2019. godine pokazalo je da 86 odsto dece u Srbiji starosti od 9 do 17 godina, svakodnevno koristi internet u proseku 3,5 sati. Odnosno, mali broj mladih kontinuirano prati televiziju, na kojoj se, između ostalog, emituju i rijaliti programi.

Međutim, sve ono što se dešava u rijaliti programu, svakodnevno se “prebacuje” i na internet. Pa tako svi “veći” incidenti nalaze put do mladih. Na društvenoj mreži Instagram često snimci iz rijaliti programa postaju “mimovi” a nasilje “neki novi smešan štos”.

Vukičević kaže da praksa pokazuje (i ohrabruje) da deca i mladi uglavnom nisu direktni konzumenti ovakvih sadržaja, već posredni – preko ukućana, kao i da više vremena provode na internetu gde imaju mogućnost da sebi prilagode sadržaje spram svojih interesovanja.

“Iskustvo rada sa decom i mladima govori o tome da im rijaliti program i rijaliti ‘zvezde’ nisu u sferi interesovanja, sem ekscesno, kada nalete na neki sadržaj u vezi sa tim, ali i preko toga uglavnom prelaze kao preko trača i ‘žute štampe’, pogrdno se izjašnjavajući o akterima. Implicitne poruke, koje sasvim moguće, ostaju u detetu i mladoj osobi, i način na koji suptilno mogu kroz vreme da oblikuju diskriminatorne stavove – mogu biti tema nekih longitudinalnih psiho-socijalnih istraživanja, ali su za sada su samo stvar lične procene rizika za svakog od nas”, ukazuje ona.

Stoga, zaključuje, velika je odgovornost na roditeljima i starateljima.

MEDIJI I NASILJE NAD ŽENAMA

Ukoliko, recimo, na Guglu ukucate “napad na ženu u Zadruzi”, ovaj preraživač će vam izbaciti preko 1.100.000 rezultata. Ako u pretragu unesete “Zakon od rodnoj ravnopravnosti” taj broj iznosi 700.000.

“Skandal u Zadruzi! Kristijan davio i čupao ljubavinicu: Burna svađa rijaliti para – Kristina htela da pobegne iz Zadruge!”

“Kristijan nakon što je davio Kristinu: Smirio sam je za 8 sekundi, a umem da pustim i krv iz oka”.

Ovo su samo neki od naslova u tekstovima tabloida koji su izveštavali o “davljenju” u rijaliti programu “Zadruga”.

“Ako mi na gotovo svakom portalu, tabloidu, čitamo naslove i tekstove bez ijednog kritičkog osvrta, bez informacija o fenomenu rodno zasnovanog nasilja, informisanja o tome gde osobe koje trpe nasilje mogu da potraže pomoć, onda je očekivano da će ljudi koji se ‘nakače’ na takve naslove biti ohrabreni i da pišu neetičke komentare ispod snimaka nasilja na društvenim mrežama”, kaže za VOICE Tamara Srijemac, novinarka i autorka emisije “Žena u kutiji”.

Međutim, nije problematično izveštavanje medija samo o nasilju koje se desi u rijaliti programu, već i ono “iza kamere”, kaže Milinkov. Dodaje da postoje mediji koji profesionalno izveštavaju o problemu nasilja nad ženama, ali da su daleko glasniji oni koji krše novinarski kodeks i neetički izveštavaju.

Najčešće kršenje kodeksa jeste otkrivanje identiteta žrtve, senzacionalizam, prikazivanje i opisivanje scena nasilja, ‘opravdavanje’ nasilja jer se gotovo uvek kao razlozi za počinjeno nasilje pominju ljubomora, prevara, alkohol… Problematičan način izveštavanja nikako ne doprinosi smanjenju nasilja prema ženama, već, naprotiv, podstiče strah, nesigurnost i svest da je gotovo nemoguće izaći iz kruga nasilja, jer ukoliko i uspe da se skloni od nasilnika, postoji velika opasnost da će žena doživeti medijsko nasilje”, navodi Milinkov.

ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI – USVOJEN “PRO FORME”

“Posle 2009. godine konačno smo dobili novi, moderan, krovni zakon u ovoj oblasti koji će omogućiti ženama i muškarcima jednake uslove da žive, rade i razvijaju se, jer jedino takvo društvo može da ide napred”, reči su predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović.

Zakonu o rodnoj ravnopravnosti javnost je najčešće diskutovala, a mediji izveštavali, kroz prizmu segmenta koji se tiče upotrebe rodno osetljivog jezika, iako njegov prvi član glasi: “Zakonom se uređuju i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici”.

“Zabrinjavajuće je da je medijska reprezentacija Zakona o rodnoj ravnopravnosti u najvećoj meri svedena samo na pitanje rodno osetljivog jezika”, kaže Milinkov.

Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra naglašava i da je donošenje ovog zakona izazvalo ogromnu diskusiju i otpor stanovništva, kao i da tek treba da se pokaže da li će on zaista popraviti položaj žena i na koji način.

“Zasigurno je da je diskusija i otpor koji vidimo u pogledu uvođenja rodno senzibilisanog jezika, jasan signal, odnosno pokazatelj, gde se u ovom trenutku kao društvo nalazimo u pogledu ravnopravnosti muškaraca i žena. Pred nama je još mnogo toga da uradimo”, smatra ona.

Novinarka Tamara Srijemac ističe da je usvajanja Zakona veoma važno, ali da su mnoge aktivistkinje za prava žena i feministkinje “razočarane” konačnom verzijom zakona, jer su izostale ključne stavke.

“Ukazivano je na to da Zakon predviđa da se sigurne ženske kuće finansiraju iz lokalnih,a ne iz državnog budžeta, dok se usluge za počionica nasilja finansiraju iz državne kase. Dakle, Zakon je time privilegovao usluge za počinioce nasilja u odnosu na usluge koje se odnose na žrtve, što je u suprotnosti sa Istambulskom konvencijom”, kaže Srijemac i zaključuje:

“Kada iz te perspektive posmatram Zakon rodnoj ravnopravnosti i činjenice da su važne stvari na pogrešan način regulisane, da pojedine odredbe umesto da obezbede ravnopravnije društvo, idu na štetu ženama žrtvama nasilja, stičem utisak da je Zakon usvojen pro forme”.

Petar Alimpijević (VOICE)

Naslovna fotografija: Pixabay

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending