Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

VOICE: Nema penala za višegodišnje kašnjenje izgradnje pruge Beograd-Budimpešta

“Infrastruktura železnica Srbije“ i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture negirali su za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) da je došlo do pomeranja rokova, te višegodišnjeg kašnjenja u izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta, a shodno tome, poručuju, nema ni penala koje bi odgovorni za to morali da isplate.

Published

on

“Infrastruktura železnica Srbije“ i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture negirali su za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) da je došlo do pomeranja rokova, te višegodišnjeg kašnjenja u izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta, a shodno tome, poručuju, nema ni penala koje bi odgovorni za to morali da isplate.

Naime, nakon što je 2015. godine Aleksandar Vučić najavio modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta, istakavši da će građani Srbije tu brzu prugu moći da koriste već od 2018. godine, resorna ministarka Zorana Mihajlović pomerila je taj rok na 2021, da bi zatim Vučić završetak radova opet prolongirao prvo za 2022., a potom (za sada) konačno do 2024. godine. VOICE je pokušao da sazna ko je odgovoran za toliko kašnjenje, te koliko novca je zbog penala naplaćeno od strane izvođača ili države, u zavisnosti od toga ko je označen kao krivac. Iako su različite rokove u više navrata, najčešće tokom predizbornih kampanja, najavljivali i Vučić i Ana Brnabić i ministri, iz dve navedene institucije decidirano tvrde da nikakvog kašnjenja niti pomeranja rokova nije bilo, a samim tim ni potrebe da iko plaća bilo kakve penale.

Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk za VOICE kaže da je očito da niko ne zna kad će pruga zapravo biti gotova, čak ni oni koji su direktno zaduženi za to, te da je u pitanju tipična priča koja važi za sve projekte koje država finansira, bilo iz kredita ili iz budžeta. Ćulibrk smatra i da je nemoguće da niko nije odgovoran za tolika kašnjenja i da, dok ne bude video ugovor, neće verovati da nema penala za ovoliko produženje roka izgradnje.

– Mogu samo da zaključim da oni nas već vozaju uveliko, i bez pruge i bez voza, i da će nas vozati još nekoliko godina. Sad je pitanje samo zašto se onda bilo šta pominje, zašto se obećava? Slušali smo i izjave ministra Momirovića da će se praktično spojiti Novi Sad i Beograd, a vidimo sada da pruge nema i ko zna kada će je biti – navodi Ćulibrk, uz opasku da je neverovatno da toliko dugo traju radovi na deonici koja prolazi kroz ravnicu.

MIlan Ćulibrk: Oni nas već vozaju uveliko, i bez pruge i bez voza
(Foto: Medija centar Beograd)

– U redu, ima par tunela, ali to se valjda znalo i pre nego što je započeta gradnja i nije trebalo obećavati nikakve rokove, pogotovo ne ubeđivati građane da će koliko već sutra moći da stignu, kako oni to kažu, iz centra Beograda u centar Novog Sada. Pri tome, 80 posto Beograđana ne zna gde je nova železnička stanica Prokop – kaže Ćulibrk i pita koliko bi onda mogla da traje rekonstrukcija pruge Beograd-Bar.

NISU ROKOVI SVETA KRAVA

Od prve najave modernizacije pruge Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Zorana Mihajlović, a sada i njen naslednik Tomislav Momirović nebrojeno puta su prolongirali rok završetka izgradnje. Kao što smo već pomenuli, počelo je to kada je tadašnji premijer Vučić 23. decembra 2015. najavio kraj modernizacije pruge za 2018. godinu. Taj rok je prošao, a Vučić je u oktobru 2019. godine najavio da će brza pruga do Subotice biti gotova do kraja 2022. godine. Pola godine kasnije, u maju 2020. godine Vučić najavljuje novi rok za završetak pruge – “do 2024. godine”. Dakle, umesto prvobitnih 2,5 godine, pruga će se graditi čak osam godina.

Iako je Vučić jasno postavio novi rok za šest godina kasniji od prvobitnog, za “Infrastrukture železnice Srbije“ je sve u redu.

„Kraj izgradnje brze pruge Beograd – Subotica ni na koji način nije prolongiran do kraja 2024. godine, kako Vi to tvrdite. Izgradnja deonice Novi Sad -Subotica započinje u septembru ove godine, uz ugovorni rok od 33 meseca za završetak posla. Izgradnjom ove deonice, biće završena i čitava brza pruga Beograd-Subotica. U ovom trenutku nema razloga za bilo kakva ‘predviđanja’ mogućih penala, jer za to u ovom trenutku nema nikakvog osnova“, stoji u odgovoru koji potpisuje pi-ar Nenad Stanisavljević.

Pored krajnjeg roka, prolongirani su i rokovi za pojedine deonice, pa je tako Vučić najavio da će pruga Beograd – Stara Pazova biti gotova do kraja 2020. godine, nakon čega će do kraja marta ona biti „slobodna za vožnju“. U martu 2021. godine Vučić, kako je pisala Politika, obilazak radova na budućoj pruzi započeo je baš na deonici do Stare Pazove, gde je od kineskih kompanija dobio obećanje da će pruga biti završena do kraja septembra, a da će moći da se pusti u saobraćaj do kraja godine. Ne u martu kako je prethodno najavljeno.

U odgovorima „Infrastrukture Železnice Srbije“, koje smo dobili tek nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, u više navrata se ponavlja kako nema nikakvog probijanja rokova, zbog čega nisu ni utvrđivani razlozi za kašnjenje niti je bilo plaćanja penala.

„‘Infrastruktura železnice Srbije’ nije do sada platila nikakvu ugovornu kaznu za izgradnju pruge za velike brzine na deonici Beograd Centar-Stara Pazova, jer je rok za završetak radova 30. septembar 2021. godine. Dakle, radovi na ovoj deonici još uvek se odvijaju u skladu sa ugovornim rokovima, pa nema nikakvog osnova za plaćanje bilo kakvih ‘penala’“, stoji u odgovoru uz opasku da bi čitava brza pruga Beograd-Novi Sad trebalo da bude u građevinskom smislu završena do kraja 2021. godine, a redovan saobraćaj da krene u februaru ili martu naredne godine.

Iz Ministarstva građevinarstva su bili štedljiviji na rečima, te su na sva pitanja odgovorili gotovo identično:

„Na osnovu Komercijalnih Ugovora sa svim pratećim Aneksima na predmetna dva projekta nije bilo probijanja rokova na izgradnji, tako da nije bilo ni penala (odštetnih zahteva)“, tvrde u Ministarstvu.

Vučić je najavio da će deonica Beograd – Novi Sad biti gotova do avgusta, dok iz “Infrastruktura Železnice Srbije“ tvrde da će to biti do kraja godine. Politika je u martu ove godine pisala i da su Kinezi, na pitanje predsednika kada će početi da grade i poslednju deonicu brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, najavili da će radove započeti 1. septembra, međutim, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ima druge informacije:

„Za deonicu Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija) ugovor za izvođenje radova još nije ni otpočeo jer traje faza projektovanja tehničke dokumentacije (PGD u PGZ) i priprema za ishodovanje građevinske dozvole za tu deonicu“, stoji u odgovoru pomoćnice ministra Anite Dimoski.

PROBLEMI TEK KAD MAJSTORI ODU

Poslednji direktor “Železničko transportne organizacije Novi Sad” Gerhar Burbah za VOICE kaže da je za njega kao inženjera taj prvobitni rok za izgradnju pruge od 2,5 godine bio nerealan. Dodaje i da je očigledno da se tek sada završava sa imovinskim odnosima i da verovatno još ima nekih sudskih sporova.

– Planum mora biti širi za dva koloseka, znači da moraju negde nekom na trasi oduzeti zemlju, u dužini od 100 kilometara. Tu može biti 500 vlasnika, a samim tim i ucena, sudskih postupaka. Kad su počeli prugu Beograd-Novi Sad? Pretpostavljam da imovinske odnose nisu rešili, a zato ni projektna dokumentacija nije bila još kompletirana, nego je sada kompletiraju. Prema tome, o rokovima se više ne sme ni pitati. Ako ne krenu da grade u jesen od Novog Sada prema Subotici, 2024. godine neće biti gotovo – smatra Burbah.

Gerhar Burbah: Ni projektna dokumentacija nije bila kompletirana, nego je sada kompletiraju
(Foto: VOICE)

Četrdeset godina (bez) brzih pruga

Priča oko „brzih pruga“, odnosno pruga za velike brzine, počinje još krajem osamdesetih godina, podseća za VOICE poslednji direktor „Železničke transportne organizacije Novi Sad“ Gerhard Burbah. Još tada su, kaže, on i drugi inženjeri putovali po svetu i prikupljali informacije o funkcionisanju železničkih sistema za velike brzine.

Početkom osamdesetih godina, „ŽTO Novi Sad“ i „ŽTO Zagreb“ su se dogovorili da se pruga između Beograda i Zagreba rekonstruiše za brzinu od 160 kilometara na sat, za šta je levi kolosek i bio napravljen. Međutim, izostala je podrška sa državnog nivoa za kupovinu elektromotornih vozova koji bi se kretali tim brzinama, a postojeće lokomotive su se kretale do 120 km/h. Kasnije su 1. januara 1990. godine železničke transportne organizacije u Srbiji – ŽTO Beograd, ŽTO Priština i ŽTO Novi Sad, objedinjenje u jednstvene „Železnice Srbije“. Zatim je 3. aprila 1991. formiran „Stručni savet pruga velikih brzina u Srbiji“ čiji Burbah postaje predsednik. Savet je brojao 23 člana, među kojima devet redovnih profesora fakulteta i veliki broj doktora nauka iz različitih oblasti: mašinaca, građevinaca, pravnika, geologa… Takođe, formirane su brojne komisije, čiji delokrug je obuhvatao sve aspekte vezane za izgradnju i upravljanje takvim prugama.

– Urađene su različite analize, studije, za različite aspekte koji su neophodni za pruge za brzine veće od 160 kilometara. Tu je pitanje donjeg stroja, šljunka, pitanje tucanika, pragova, pitanje veznih sredstava, elektrotehničkih postrojenja. Zatim, način održavanja pruge, način upravljanja prugom, način upravljanja saobraćajem. Potrebna su ogromna sredstva za sve to i neophodno je da su ljudi obučeni i školovani da bi mogli taj posao da preuzmu – navodi Burbah.

On je, kao predsednik Saveta, imao razgovore sa čelnicima železničkih transportnih organizacija oko Srbije – iz Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Makedonije i njihov jednoglasan stav bio je da pruge u tim zemljama neće ići većim brzinama od 160 km na sat. Zato je zauzet stav da je Srbija premala zemlja da bi za sebe pravila prugu za brzine od 250 km na sat, te je prihvaćeno da samo u iznimnim slučajevima treba ići na 200 km/h, ukoliko se postignu sporazumi sa nekom od susednih država, što je kasnije i bio slučaj sa Mađarskom, s kojom je dogovoren limit na 200 km/h.

Burbah podseća da je problem nastao kada je sklopljen ugovor između Javnog železničkog preduzeća Beograd i Saobraćajnog instituta CIP kao izvođača, koji je zahtevao da se pruge projektuju za brzine od 250 kilometara na sat.

– 200 i 250 nije linerano, nego je poskupljenje jedna parabola. To znači da je možda i tri puta skuplja pruga za 250 nego za 200 kilometara na sat. To je bio
sukob između Saveta i CIP-a, a posledica toga je da nijedna pruga nije izgrađena. Poslednje što sam video je bio projekat železničke stanice Žednik, oni su tada napravili generalni projekat i glavne projekte sve od Beograda do Subotice, koje sve sada možeš baciti. I naravno, sve se moralo raditi iz početka – istakao je Burbah.

Sagovornik VOICE-a iz železničke branše, koji nije želeo da bude imenovan, napominje da se prilikom ugovaranja nekog posla određuje precizan rok, koji podrazumeva i eventualne penale za nepoštovanje ugovornih obaveza.

– Kad vi investirate, država ne vadi novac iz džepa nego povlači određene kredite, da li je to kineska banka i tako dalje, i tu mora da piše za rokove, a na te rokove onda mora postojati nešto što liči na kamatu. Očigledno je da je taj ugovor poslovna, državna tajna i onda se ti rokovi produžuju verovatno nekim aneksima, jer se tamo pominju i aneksi u odgovoru. Sve je to vrlo neizvesno – kaže on.

Potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije Goran Rodić za VOICE upozorava da je najveći problem u celom poslu to što se odlučuje na državnom nivou i što odluke donosi jedan čovek.

– Mi imamo projekat, projekat ima takozvani premer i predračun. Sve se uradi u početku kad se isprojektuje koliko će to da košta. Iskustvo nam pokazuje da u količinama odstupanje može da bude plus-minus tri posto, a u ceni i do deset posto i tu se kreću ti parametri. Kod nas imaš ovako: na 100 dinara po predračunu konačna situacija iznosi 1.000 dinara, dakle deset puta veća cena – ističe Rodić.

Kaže i da je problematično kada su izvođači radova strane firme.

Goran Rodić: Najveći problem u celom poslu je što odluke donosi jedan čovek
(Foto: N1)

– Gde god domaće firme i domaći projektanti rade za državu takvi nedostaci koji produžavaju rokove i slično rešavaju se u hodu i to ljudi i ne primećuju. Gde god su uključeni stranci, koje samo interesuje profit, oni se hvataju za svaku sitnicu, odmah traže preugovaranje da bi izvukli pare. Bez obzira što oni prividno daju povoljne kredite, a njihove firme su nosioci poslova, ti krediti su najskuplji na svetu. To nije jedan ili dva posto, to su preko 10 posto kamate maltene na mesečnom nivou. Odnose i novac i reference, a naše firme koje su nosioci posla uslovljavaju da rade po minimalnim cenama – napominje Rodić, uz opasku da će najveći problemi uslediti tek kad svi majstori odu.

VIŠE PITANJA NEGO ODGOVORA

Inače, Vučić je u maju 2020. godine, kako je prenela N1, komentarišući to što pruga nije završena do kraja 2018. godine, rekao da u infrastrukturnim projektima ima „bezbroj problema“. I dok sagovornici VOICE-a ocenjuju da je najviše problema moglo biti na deonici oko Čortanovaca, zbog tunela, vijadukta i drugih komplikovanih elemenata, „Infrastruktura železnice Srbije“ odbila je da pojasni koji su to problemi.

„Kada je reč o ‘bezbroj problema’, bez tumačenja izjava predsednika Republike, želimo da još jednom naglasimo da je izgradnja pruge za velike brzine jedan od najvećih i najznačajnijih investicionih i infrastrukturnih projekata u regionu, ne samo kada je o železnici reč. Izgradnja pruge za velike brzine do 200 km/sat kroz Srbiju, može se u železničkom smislu porediti samo sa najznačajnijim događajima u 137 godina dugoj istoriji srpskih železnica, poput gradnje prve pruge ili sveobuhvatne elektrifikacije naših pruga“, navedeno je u odgovoru iz „Infrastruktura železnice Srbije“, uz opasku da se „svi izazovi i teškoće u radu uspešno prevazilaze, uz maksimalnu saradnju svih učesnika u projektu“.

Da li je ovaj pravac uopšte isplativ?

Na kraju, umesto preciznih pojašnjenja, zbog nedostatka pravih informacija od strane nadležnih, naši sagovornici otvorili su veliki broj pitanja u vezi sa ovim poslom, a koja će se postaviti nakon završetka pruge: prvo i osnovno jeste da li je ovaj pravac uopšte isplativ, budući da na njemu ima malo putnika, a drugo kako ide osposobljavanje kadrova jer postojeći ne mogu ni da rade na ovoj pruzi. Sve će, kažu, ličiti na saobraćaj poluprazni vozova, na preskupo održavanje, na nerešen problem masovnih tereta – ugalj, kamen, cisterne, vangabaritni tereti. Uz to, sve ostale pruge ostaće na sadašnjem nivou, odnosno na nivou s početka XX veka, pa se postavlja pitanje i kakva će biti „saradnja u transportu“ moderne i pruga starih najmanje 100 godina. 

Dalibor Stupar (VOICE)

Izvor: https://www.autonomija.info/voice-nema-penala-za-visegodisnje-kasnjenje-izgradnje-pruge-beograd-budimpesta.html

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending