SLOBODNA VOJVODINA
VOICE: Masovne seče šuma kod Subotice – sve ide po planu ili se vraća pustinja?
Iako je Vojvodina, pa tako i Subotica jedan od regiona u Evropi koji je najmanje pošumljen, sa ispod sedam odsto površine pod šumama, motorne testere već deset meseci rade na redovnoj seči šume na Tresetu, kod jezera Tresetište pored Palića i granice sa Mađarskom, u blizini urbane zone, u predelu izuzetnih odlika koji pripada trećem stepenu zaštite. Dok iz Vojvodinašume kažu za VOICE da je u pitanju seča obnove šume, stručnjaci i zaštitari su protiv ovako masovne seče jer je šumi potrebno više decenija da se obnovi, te su zatražili izmene godišnjih planova za seču i uključivanje nezavisnih stručnjaka u izradu planova.
Seča u šumi Treset koja će trajati do kraja ove godine izazvala je uznemirenost dela građana koji su početkom septembra osnovali i Fejsbuk grupu „Zaštita šume Subotice/TRESET“ u kojoj su ukazali na problem sve češćih seča u subotičkim šumama.
Prema informacijama iz Javnog preduzeća Vojvodinašume, do sada je uklonjeno 17,5 hektara šume, a u planu je još seča 12,18 hektara, dakle ukupno 29,68 hektara šume planirane važećom Osnovom gazdovanja šumama.
Iz ovog preduzeća kažu da šuma im svoj životni vek i da se seča radi zbog obnavljanja šume, a da će celokupna površina koja je predmet seče biti obnovljena prirodnim, vegetatitvnim putem. Dodaju da ća efekti obnove biti vidljivi do jeseni 2022. godine, odnosno po isteku vegetacionog perioda.
Stručnjaci i zaštitari su protiv ovako obimne seče i kažu da je sporna i ispravnost desetogodišnjih planova za seču koje usvaja Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. A građani su zatražili od Vojvodinašume da ih uključe u predstojeću jesenju sadnju i obnovu šume.
Sve manje pošumljavanja
Stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 odsto, dok bi prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo da bude 41,4 odsto. Trend opadanja godišnjeg pošumljavanja prisutan je od 1995. godine, tako da je danas on ispod 2.000 hektara, dok je osamdesetih godina prošlog veka pošumljavano oko 10.000 hektara godišnje, izjavio je medijima početkom ove godine, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor Duško Pejović.
Marinković:Nijedna površina nakon seče ne ostaje neobnovljena
„Seče koje se sprovode ne predstavljaju nikakav ekocid i krčenje šuma“, kaže za VOICE izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj Marko Marinković i dodaje da su u pitanju redovne seče, odnosno seče obnove i proredne seče, planirane važećom Osnovom gazdovanja šumama za period od 2020. do 2029. godine, kao i izvođačkimprojektima gazdovanja šumama za 2021. godinu.
„U konkretnom slučaju, na lokalitetu Treset planirana je vegetativna obnova bagrema prirodnim putem. Vrste drveća koje imaju veliku sposobnost vegetativne obnove obnavljaju se prirodnim putem, dok se vrste koje nemaju svojstvo prirodnog obnavljanja obnavljaju veštačkim putem što podrazumeva setvu semena ili sadnju sadnica. Suština je da nijedna površina nakon seče ne ostaje neobnovljena, nego je cilj da se podigne nova, mlada šuma. To se uvek ostvaruje, čak i kada obnova iz prvog puta ne uspe ili ne uspe u potpunosti jer se u tim slučajevima vrši popunjavanje sadnicama ili čak i ponovno pošumljavanje ukoliko je potrebno“, navodi Marinković.
Od Marije Terezije do danas
Carica Marija Terezija koja je proglasila Suboticu Slobodnim kraljevskim gradom 1. septembra 1779. godine još pre više od dva veka je znala da je eolska erozija velika pretnja gradu, pa je dala nalog da se cela oblast pošumi. Drugo veliko pošumljavanje počelo je 1840. godine i trajalo je gotovo 60 godina. Subotičke šume su sve do 1896. godine bile isključivo vlasništvo grada, a „Planom gazdovanja šumama slobodnog kraljevskog grada Subotice“, iz 1901. godine, šuma prelazi u ruke raznih „gazdinstava“ i „upravljača“, nakon kojih šuma polako ali sigurno počinje da nestaje, naveo je jedan od lokalnih portala u Subotici koji se bavi istorijom toga grada.
U pitanju je seča šume starosti 45 godina gde će biti uklonjeno oko hiljadu kubnih metara bagrema, gotovo dve hiljade kubnih metara bele topole, 500 kubika koprivića, 50 kubika otla i 120 kubnih metara crnog bora.
Prema rečima Marinkovića, svi radovi su usklađeni sa strogim FSC standarima, a Vojvodinašume poseduje FSC sertifikat koji je dokaz da se šumama gazduje na ekološkim principima, pri čemu se to svake godine kontroliše od strane nezavisnog sertifikacionog tela.
S obzirom na pojavu pojedinih dezinformacija na društvenim mrežama o tome da je seča u šumi na Tresetu završena, Marko Marinković iz Vojvodinašume kaže za VOICE da je u proteklih nekoliko dana bila Šumska i druge inspekcije na terenu i da je seča u ovom trenutku utihnula, ali da će ona biti ponovo nastavljena po propisanim, važećim planovima za seču.
Hulo: Izuzetno smo ugroženi, ovaj kraj je pola pustinja
S druge strane, magistar bioloških nauka Ištvan Hulo iz Subotice, koji je kao volonter dugi niz godina učestvovao u pripremi dokumentacije za proglašavanje Subotičkih šuma za prirodno dobro i gotovo 40 godina istraživao to područje, kaže za VOICE da je protiv seče šume.
„U ovakvom području je istaknut značaj drveća, značaj šuma za zaštitu klime i klimatskih promena, zaštitu vazduha jer se nivo ugljen dioksida smanjuje i u celom svetu je preporučeno da se, tamo gde može, sade milioni stabala drveća jer će nas to u velikoj meri spašavati od svih tih promena“, objašnjava Hulo.
Hulo smatra da je potrebno obaviti reviziju planova za seču jer smo sada ugroženi i zbog mnogih drugih stvari.
„Kad se iseče jedno stablo koje je staro 100 godina, mi treba da dočekamo isto tako još 100 godina da izraste novo, pa do tada ovde neće biti ništa – samo pustinja bez tih stabala. Prema tome, ja sam protiv takvih seča jer ogrevno drvo možda nije u toj meri ekonomski značajno u odnosu na zaštitu naše klime“, smatra Hulo.
Gde završava isečeno drveće?
Marko Marinković podseća da se drvo koje se poseče plasira na tržištu, čime se stavlja na raspolaganje društvu i industriji ekološki prihvatljiv materijal, a istovremeno se stvara ekonomska vrednost.
„Vojvodinašume prodaje drvne sortimente (trupce, celulozno drvo itd.), a kupci dalje obavljaju preradu drvnih sortimenata i izrađuju drvnu građu (drvni građevinski materijal) koji na kraju završi na domaćem ili inostranom tržištu“, navodi Marinković.
On ističe da drvo iz subotičkih šuma nije ekonomski isplativo i da su Vojvodinašume u ovom slučaju na nuli ili u vrlo blagom plusu.
U Kelebijskoj šumi su u proteklim mesecima takođe rađene redovne seče, a na jesen će biti sprovedeno pošumljavanje sadnicama crnog bora, kažu u preduzeću Vojvodinašume.
Davidov: Javna preduzeća šume posmatraju kao resurs
Predsednica Udruženja Pokreta gorana Sombor Ljilja Davidov kaže za VOICE da su ovakve seče uvek problematične nama koji to gledamo sa strane, ali je problem i u Osnovama gazdovanja koja su javna preduzeća donela jer u jednom momentu kada se iseče sve i tako masovno – to nije dobro zbog ekosistema i zbog prirode uopšte.
„Malo mi je čudno da je tu koprivić, da se on računa kao prinos. Malo je problematično što češljaju sve, bukvalno skidaju šumski pokrivač. Opravdanje im je da drveće u jednom momentu nije više proizvođač kiseonika, nego da proizvodi ugljen dioksid. Kako su oni gazdovali šumama ako su one u tako lošem stanju i ako se seku u tom obimu?“, pita Ljilja Davidov.
Prema njenom mišljenju, osnove gazdovanja, kako ih šumari donose, su vrlo sporne, veoma loše urađene i bez saglasnosti sa nezavisnim biolozima.
„Šumari i biolozi drugačije posmatraju šumski ekosistem. Šumari, a pogotovo javna preduzeća šume posmatraju kao resurs – što za tehničko drvo, što za ogrev – a najmanje su upućeni u tu biološku funkciju šume i najmanje se na to obraća pažnja kada se rade te osnove. To je ono što je sporno i što mora da se stopira i da se menja“, smatra Ljilja Davidov.
Đereg: Uključiti javnost u donošenje odluka
Inženjerka šumarstva za zaštitu od erozije i direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg kaže za VOICE da je u skladu sa „Agendom za održivi razvoj 2030“ UN-a, predviđeno između ostalog i podizanje 171.831 hektara šuma u Vojvodini, a da je ono što mi vidimo – obrnuto.
„Mi vidimo samo da se seče šuma. Javnost u Subotici se s pravom buni oko seče šuma na lokaciji Treset, a stručnjaci nas uveravaju da je sve u skladu sa novim planovima koji su doneti i da nema prekomerne seče niti će biti neke velike ekološke štete, već samo koristi od predviđenih seča: proredne seče, oplodne seče, čiste seče kao mere sanacije šteta od požara“, navodi ona.
Nataša Đereg podseća da javnost nije učestvovala u donošenju planova o seči jer to niko nije omogućio, iako prema Arhuskoj konvenciji imaju pravo na to.
Šta je sanitarna seča?
Sanitarna seča je seča kojom se uklanjaju oštećena, obolela i suva stabla u cilju sprečavanja širenja štetnih uticaja, a obim u kojem se sprovodi zavisi od stepena oštećenosti i ugroženosti, odnosno broja stabala koji mora biti uklonjen. Ako su štete tolikog obima da to zahteva uklanjanje čitavog šumskog pojasa, to se sprovodi na osnovu sanacionog plana, u kom slučaju se sprovodi i pošumljavanje. Ove seče se sprovode tokom cele godine u zavisnosti od potreba.
Blagojević: Pre seče potreban razgovor sa građanima
Nikola Blagojević iz Pokreta gorana Vojvodine kaže za VOICE da je njihov apel da se razgovara i sa građanima, a da prosto i struka mora da se uvaži u određenoj meri, da se iznesu sve činjenice i podaci i da se sve zainteresovane strane upoznaju sa procesom koji podrazumeva seču šume.
„Naravno, građani su isprepadani, nemaju baš poverenja ni u koga u ovom trenutku i ni u čije dobre namere. Pre nego što Vojvodinašume ulaze u bilo kakvu seču, pogotovo koja je blizu urbane zone, ili gde ima ljudi koji su korisnici te šume, iako nisu dužni po zakonu, ali zbog dobrih odnosa, jako je važno da obaveste građane da će biti seča, da se to radi prema planu“, ocenjuje Blagojević.
Podseća da Vojvodinašume funkcionišu na ekonomskom principu – „oni nisu zaštitarska organizacija, nego preduzeće koje gazduje šumama u smislu stvaranja profita i punjenju republičkog budžeta“.
Životinje su u šumama kojima se gazduje u konstantnoj migraciji, povlačenju i vraćanju, navodi Blagojević i dodaje da je problem ako postoje neke strogo zaštićene vrste u takvim područjima.
Uprkos tome, Marinković iz Vojvodinašuma kaže za VOICE da je ovo preduzeće spremno da odgovori na sva pitanja građana, i da objasne sve nedoumice ili dileme na terenu ili u bilo kom obliku komunikacije.
Takođe, podseća da je plan seče obnove na Tresetu blagovremeno objavljen na sajtu nadležnog ministarstva, sajtu Vojvodinašuma te da je na vreme obaveštena i mesna zajednica.
Natalija Jakovljević (VOICE)
SLOBODNA VOJVODINA
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
SLOBODNA VOJVODINA
Dva guslara u jednoj čardi?
Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!
SLOBODNA VOJVODINA
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
SLOBODNA VOJVODINA
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.
Saopštenje za javnost Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Dva guslara u jednoj čardi?
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom