Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Voćar iz Kisača prodao jabuke po 42 dinara, u marketima koštaju 129, a on pita: “Kome ide razlika?”

Jedan od glavnih zahteva poljoprivrednika koji su protestovali pre nekoliko meseci jeste i uređenje tržišta

Published

on

Kako ono funkcioniše, na svom primeru za Danas objašnjava Goran Filipović, poljoprivrednik iz Kisača koji uzgaja jabuke. On je jabuku prodao za 42 dinara po kilogramu, a već prekostura je ona u marketima dostigla cenu od čak 129 dinara.

Filipović koji je zajedno sa sinom, na hektar i po zemlje ima jabuke, taksativno navodi sva svoja ulaganja, pre nego što je ubrao prvi plod.

Da bi se podigao voćnjak na ovolikom prostoru, za sadnice, ogradu, žicu, sistem za navodnjavanje i sistem za odbranu od grada, u startu treba izdvojiti 50.000 evra. Na tu cifru se dodaje još 15.000 evra da bi bageri poravnali i ukopali šta je potrebno, da bi se voćnjak podigao i platili radnici.

Na ukupan kredit od 65.000 evra dobio je povrat od države od 50 odsto, tako da je u voćnjak uložio oko 35.000 evra.

Prve tri godine roda nije bilo, samo je vraćao kredit, a prošle je “ušao u rod”. Od hektara je dobio tri vagona, odnosno ukupno oko pet.

“Računajte da tokom sezone, od cvata do berbe, imamo 26 do 30 prskanja, kao i prihranu (fosfor, kalij, azot..) koju dajemo svaki drugi dan preko sistema navodnjavanja, tu su još i potrošen benzin za agregate i voda. Na kraju dođe branje i plaćanje radnika. Obrali smo sve za dan uz pomoć 120 nadničara”, kaže Filipović.

Kako ističe, sve je sa voćnjakom pazio da uradi kako treba da se radi i dobio je jabuke koje su 90 odsto bile u prvoj klasi. Sa cenom od 42 dinara po kilogramu, kaže da je ostvario zaradu, ali ne veliku.

Međutim, ono što ga je nateralo da se zamisli je fotografija njegovih jabuka dva dana nakon što ih je prodao u jednom hipermarketu iz okoline.

“Nakon što sam prodao jabuke, prekosutra mi sestra šalje fotografiju iz marketa u Šidu. Jabuke sa oznakom naše zadruge koja je proizvođač, imale su cenu od čak 129 dinara. Nije mi jasno kako oni dođu do te cene i kako računaju svoja ulaganja, kad sam ja nešto zaradio nakon svega ovoga što sam vam naveo da sam uložio. To je najranija sorta jabuka, ona se kupi početkom avgusta, nije bila u hladnjači, nije putovala do Rusije, pa i da jeste, ne bi bila tolika cena. Zanima me kome ide tolika razlika i zašto naši građani ne bi jeli domaću jabuku po ceni od recimo 60 dinara”, nastavlja ovaj poljoprivrednik.

Kisač je od Novog Sada udaljen osam kilometara i zaista deluje nemoguće da kroz tu razdaljinu i nakon jednog ili dva dana, cena od 42 dinara postane u gradskim marketima 129 dinara.

Kako kaže Filipović, pratio je dalje cene svojih jabuka, dobar deo njih je prodan po prvoj ceni, a ono što je ostalo završilo je na “akciji” za 99 dinara za kilogram.

“Oni sa tim cenama ne mogu da propadnu. Neka prodaju samo trećinu, već su zaradili novce. Ono što im ostane ide u rakiju, sokove i pekmeze. Ovaj primer sam izneo i kada smo bili na pregovorima u Vladi kad su bili protesti, na šta sam dobio odgovor da oni nisu znali da to tako funkcioniše. Mi imamo berzu samo na papiru, u stvarnosti je nemamo, nego se na neuređenom tržištu bogate isključivo pojedinci. Jabuku sam dao samo kao primer, tako je sa svim. Kukuruz smo morali prodavati po 14 dinara i kad smo ih nasipali u silose za dva meseca je bio 20 dinara, to je ogroman novac”, dodao je naš sagovornik.

Jedino što mu ostaje je kako objašnjava nada da će slobodno tržište za domaća gazdinstva uskoro zaživeti, kao i svugde na svetu.

Profesor Ilin: Voćarstvo i povrtarstvo veoma potcenjeno

Prof dr. Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je jasno ko se u ovoj priči bogati, prodavci i nakupci, napominjući da lanci marketa zapravo ucenjuju proizvođače.

Kako ističe, voćari koju su prodavali jabuku po 42 dinara u nju su ulagali 37-38 dinara, a ako je stajala u hladanjači i više, pa je pitanje koliko su neki i zaradili.

Profesionalni proizvođači povrća, voća i hortikulturnih biljaka su kako smatra, ove i prošle godine veoma potcenjeni.

“Nema pravilne i dobro vođene agrarne politike. Naši profesionalni proizvođači, zadruge i agro firme su u teškoj situaciji. Nemaju ni blizu subvencije koje imaju njihove kolege u Evropskoj uniji, ali ne mogu da budu konkurentni ni sa zemljama u okruženju, poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske koje za subvencije i olakšice izdvajaju više od nas. Sav potrošni repromaterijal je kod nas neuporedivo skuplji nego u zemljama Zapadne Evrope, uz minimalne ili nikakve subvencije”, ocenjuje profesor.

Naši proizvođači i prerađivači plaćaju najskuplje gorivo, industrijsku struju, skupo đubrivo i ostale materijale. Situacija u povrtarstvu i voćarstvu je, smatra, tako izuzetno teška.

Da bi se zasadio hektar povrća na otvorenom polju, kako kaže, to zahteva ulaganja od 5.000 do 10.000 evra. A ako hoćete deset hektara to je 100.000 evra.

“Ljudi onda računaju da je bolje da za te pare kupe neki stančić u Beogradu i izdaju ga Rusima i Ukrajincima, nego da ulažu u proizvodnju i pitaju se da li će ikada izvući novce. Velik problem predstavljaju lanci marketa, jer direktno ucenjuju proizvođače sa cenom po kilogramu i sa odloženim plaćanjem. Oni prvo okrenu njihovu robu, pa ih tek onda isplate”, nastavio je profesor.

Ko prerađuje, ima dodatne troškove, ali kako smatra profesor, primarni proizvođač je u najtežoj poziciji.

“Ne štrajkuju slučajno Evropljani i to samo zato što im je malo poskupeo repromaterijal vezan za energiju, ali ne daju da zarade manje. Kod nas država živi 70 godina na račun proizvođača, od plaćanja ratova do kupovine socijalnog mira danas. Normalni rabat ne bi trebao biti veći od pet odsto, sa kojim bi prodavci pokrili sve troškove i zaradili, a ne da zarade tri puta više, a da nisu ni orali ni kopali”, zaključio je Ilin.

Uređenje robne berze bio je jedan od uslova poljoprivrednika za prekid protesta. Oni zahtevaju da se preciznom dinamikom i tačnim datumima uredi tržište najkasnije do marta 2024. godine u skladu sa zakonima Republike Srbije i Strategijom za razvoj poljoprivrede kojoj inače rok ističe ove godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/366533/Vocar-iz-Kisaca-prodao-jabuke-po-42-dinara-u-marketima-kostaju-129-a-on-pita-Kome-ide-razlika.html

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Tri godine od smrti Đorđa Balaševića: Seća li se Novi Sad?

Na današnji dan, 19. februara, pre tri godine, preminuo je novosadski i jugoslovenski kantautor Đorđe Balašević

Published

on

By

Balašević je preminuo u Kliničkom centru Vojvodine, u 67. godini. 

Iznenadna smrt voljenog kantautora potresla je brojne ljude u svim zemljama koje su nekada činila Jugoslaviju. Oni su se danima opraštali od muzičara koji je bio saputnik nekoliko generacija, dok je u Novom Sadu proglašen dan žalosti.

Život je proveo u novosadskoj ulici Jovana Cvijića, a na koncertima je neretko pričao o porodičnoj istoriji i događajima sa Salajke. 

Muzičku karijeru započeo je u grupi Žetva i pesmom “U razdeljak te ljubim” koja je odmah postala hit. Usledile su pesme koje su nadmašile prvi hit. “Računajte na nas” postala je generacijska pesma, a tu je i “Prva ljubav”.

Sa grupom Rani mrza snima tri albuma i na svakom od njih su našle su se pesme koje su postale evergrinovi – “Priča o Vasi Ladačkom”, “Panonski mornar”, “Odlazi cirkus”, “Život je more”, “Neki novi klinci”…

Od osamdesetih pa do kraja svoje karijere Balašević je nastupao samostalno. Imao je prateći bend u kojem su se članovi smenjivali, ali je jedan član bio konstanta – u pitanju je Aleksandar Dujin. Samo ime pratećeg benda se menjalo, a nazivi su uvek bili šaljivi, poput Nenadjebivih ili Ujedinjenih mangupa Vojvodine.

Balašević je kantautor koji je otpevao najviše nečiji omiljenih pesama. “Svirajte mi ‘Jesen stiže dunjo moja'”, “Nikad kao Bane”, “Neko to od gore vidi sve”, “Noć kad sam preplivao Dunav”, “Olivera”, “Slovenska”, “Ne lomite mi bagrenje”, “Ne volim januar”, “Jednom…”, samo su neke od tih pesama, a otpevane su tokom osamdesetih.

Balaševićevi koncerti u Sava centru tokom devedesetih bilo je namenjeno “izbeglicama iz besmisla”, podsetnik da normalna strana postoji. To nisu zaboravili ni ljudi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji… svi oni su ga toplo dočekali nakon ratnih zbivanja. 

Devedesetih je objavio albume “Marim ja”, “Jedan od onih života”, “Naposletku”, a tačku na priču o nesrećnoj deceniji stavio je albumom koji je nazvao upravo po njoj, poručivši: “Ma, jebite se devedesete”.

U novom veku Balašević nije često objavljivao, ali ostaju pesme poput “Jaroslava” (“Princezo, javi se”), “Ljerka” (“Korzo”), “Eleonora” (“Na Bogojavljensku noć”), “Anđela” (“Moja je draga veštica”), “Ja Vas, kanda, znam?”, “Tvoj neko”, “Galicia”, “Lađarska serenata”, “Čivutski vrt”, “Maliganska”, “Dno dna”, “Duet”, “Unikatna”…

Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?

“U nama još ima stare slave, drži se stari grade. Ima u tebi još uvek mirisa one stare varoši kojoj su svi zavideli, u kojoj su se svi osećali pomalo neprijatno koliko je bila bolja od drugih gradova. Dobro jutro Novi Sade, imamo mi još uvek fore da se vratimo na puteve stare slave”, govorio je Balašević na Radiju 021 uoči petooktobarskih promena.

Novi Sad je jedna od brojnih tema Balaševićevih pesama, ali verovatno ne postoji pojedinac koji je više doprineo tome da ljudi van Srbije zamišljaju ovaj grad kao nešto specijalno samo zbog nečijih stihova. 

U nekim pesmama Balaševića naziru se tragovi Novog Sada, a neke su posvećene direktno gradu u kom se rodio. Tu je famoznih “tih 206 koraka” Dositejevom ulicom, prosipanje koraka ko što pijan prosipa dinare “od Mičurinove do Detelinare” ili pak podsećane na bend Neoplanti. 

Dve od tri najznačajnije i najdirektnije pesme o Novom Sadu nisu objavljene na nekom albumu, dok ćete jednu od uz nešto više truda pronaći na internetu. U pitanju su “Dok gori nebo nad Novim Sadom”, “Novi Sad” i poslednje otpevana “Čuvaj mi, Bože, Novi Sad”. 

“Dok gori nebo nad Novim Sadom” našla se na albumu “Devedesete” i kod mnogih Novosađana izazvaće gorak ukus sećanja na martovske, aprilske, majske i junske dane s kraja prošlog veka. Bilo je to grozno vreme i zaista “rat je kao pijan svat prošao poljem, šenlučio celu noć”. Novi Sad je ostao bez mostova, pa i Balašević konstatuje za jednog od njih da on i nije baš bio most da bi se u njega gledalo, već da bi se sa njega gledalo (i pod njim prvi put ljubilo).

Pesma “Novi Sad” otpevana je pre nekih dvadesetak godina na melodiju numere “Noć kad sam preplivao Dunav”. Krstare pesmom toponimi poput sokaka Zlatne grede, dok se nad kanalom ljulja klisanski bus, Salajka drema, tu su “dečaci Detelinarci” i tu je Telep.

Već tada je Balaševiću bilo jasno da su na ulicama grada bitange i da tek kad se one sklone Novi Sad se “podseti da je grad”. Nije to više isti onaj sjaj koji je imao nekad, ali, ipak, “zablista ponekad, kad šest raznih crkava uglas zazvone”. Multikulturalnost Novog Sada ostaje glavna Balaševićeva ideja vodilja o gradu u kojem je rođen. Grad je to u kojem razlike ne samo da se priznaju, nego se i uvažavaju i poštuju. 

U svojoj poslednjoj pesmi o Novom Sadu, kantautor poručuje da je grad “zaposednut i poražen”, pa peva: “Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?” I onda se ponovo vraća na multikulturalnost, na potrebu za razumevanjem jedni drugih, na tu večitu (malograđansku) podelu na dođoše, koji su “uništili” sve, i laloše kojima je i Dunav u Novom Sadu dođoš i kojima su za svu bedu krivi, normalno, oni koji su odnekud došli.

Ovu pesmu Balašević je izvodio na svoja poslednja dva koncerta u Novom Sadu. Na poslednjem je dodao i novu strofu: “Čuvaj mi, Bože, ovaj grad/ Nas mirene i svađane/ Čuvaj mi, Bože, moje Novosađane”.

Poslednji koncert završio je porukom: “Ne dajte se barabama, ne dajte se kad do sad niste”.

Delovao protiv svoje popularnosti

Balašević je preminuo 19. februara 2021. godine. Objavljivanje ove vesti izazvalo je lavinu oproštaja od velikog kantautora najpre na društvenim mrežama, a potom i na trgovima gradova širom Jugoslavije. 

Ljudi su izašli na ulice, i od novosadskog kantautora opraštali su se uz paljenje sveća i njegovu muziku – od Ljubljane do Skoplja. I to je trajalo danima.

“Jedini on, među svim pop zvijezdama, djelovao je i nastupao protiv svoje popularnosti. Zamjerao se većini u korist manjine, vlasti u korist opozicije, Srbima u korist Bošnjaka, Hrvata, Slovenaca… I u tome nije bilo baš nikakvog komercijalnog plana. Radio je ono u što je vjerovao, pjevao je za publiku s kojom je očito htio imati nešto zajedničko, i pritom je nedvosmisleno i trajno odbijao onu drugu, potencijalno brojniju, a svakako moćniju publiku s kojom nije htio imati ništa”, zapisao je Miljenko Jergović o Balaševiću.

Balašević je sahranjen u Novom Sadu, 21. februara, uz prisustvo porodice i tamburaša.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/367689/Tri-godine-od-smrti-Djordja-Balasevica-Seca-li-se-Novi-Sad.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Gruhonjić o reakcijama režima na smrt Alekseja Navaljnog: Srbija nastavlja da glavinja lavirintima ovozemaljskog pakla

Programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i profesor na Novosadskom univerzitetu Dinko Gruhonjić izjavio je, povodom reakcija režima u Srbiji na smrt ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, da “Srbija nastavlja da glavinja lavirintima ovozemaljskog pakla”

Published

on

By

“Aleksandar Vučić jednostavno nije u stanju da razlikuje dobro i zlo, celi svoj život to nije bio u stanju, jer zašto bi u suprotnom kao mladić postao član Srpske radikalne stranke, te zločinačke organizacije, a potom i njen generalni sekretar”, rekao je Gruhonjić za beogradski Danas.

Podsetio je da Vučić priča “o nekakvoj istrazi koja će, kao, otkriti uzrok smrti Navaljnog” i upitao: “Ko će sprovesti tu istragu? Inspektori iz Putinovih gulaga?”

“Kao i njegovi idoli iz Drugog svetskog rata – četnici – tako je i Aleksandar Vučić nepogrešivo na pogrešnoj strani istorije, odnosno na strani putinovskog neonacizma. S obzirom da je predsednik Srbije izašao iz devedesetih godina 20. veka, dakle iz nacionalsocijalističkog režima Slobodana Miloševića, čiji je bio ministar ratne propagande, njegov izbor je logičan i ‘dosledan’“, kazao je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što su i Vučić, kao i mnogi drugi političari i pripadnici intelektualne i ostalih „elita“ gorih od rulje u Srbiji, natopili zemlju “nekakvom tobožnjom rusofilijom, koja nije ništa drugo nego obožavanje smrti, obožavanje krilatice ‘jedan narod, jedna država, jedan vođa’“.

Premijerka Srbije Ana Brnabić nazvala je juče pojedine medije “lešinarima na smrti” zato što su uočili da je predsednik Srbije tokom prekjučerašnjeg obraćanja supruge preminulog Alekseja Navaljnog na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu izbegao da aplauzom pozdravi Juliju Navaljnu.

“Ali, Rusija je suština i sad ovo posle smrti (Alekseja) Navaljnog, to je užasno teška situacija i naravno tragedija i loša vest za ceo svet, za svakog normalnog čoveka je užasno kada čujete da je neko preminuo. Da li je preminuo iz ovog ili iz onog razloga, to će istraga bilo čija da ustanovi, ali svakako loša vest koja doprinosi još težoj atmosferi“, rekao je Vučić.

Navaljni je preminuo u zatvoru za najteže prestupnike, u blizini Arktičkog kruga, gde ga je režim Vladimira Putina zatočio kao političkog zatvorenika.

(Autonomija, foto: N1)

izvor: https://autonomija.info/gruhonjic-o-reakcijama-rezima-na-smrt-alekseja-navaljnog-srbija-nastavlja-da-glavinja-lavirintima-ovozemaljskog-pakla/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Smrt Navaljnog još jedna slika „zločinačkog i staljinističkog karaktera“ vlasti u Kremlju

Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton istakao je danas da je smrt lidera ruske opozicije Alekseja Navaljnog “u Putonovom gulagu” samo još jedna slika “zločinačkog i staljinističkog karaktera” vlasti u Kremlju

Published

on

By

Marton je u saopštenju ocenio da će za buduće generacije ostati „sramota upisana u istoriji“ da vlast u Srbiji nijednim svojim potezom nije osudila nečovečna mučenja kojima je bio izložen Navaljni što je dovelo do njegove smrti.

„Koja je tačno poruka koju nam time šalje Aleksandar Vučić? Da je najveća evropska kukavica koja u strahu od Putina ne sme da osudi zversko ubistvo neistomišljenika ili da podržava taj zločin i zamišlja Srbiju u gulag poretku koji je optuženi ratni zločinac Putin napravio u Rusiji“, napisao je Marton.

Naveo je da su „Vučićev režim i njegov šef tajne policije (Alkesandar) Vulin“, u Putinovu Rusiju isporučivali ruske opozicione političare koji su spas od represivnog režima potražili u Srbiji, čime su postali „direktni saučesnici u Putinovim ubistvima političkih neistomišljenika“.

„Jedino što Srbija ovih dana mora da uradi je da se nakloni Alekseju Navaljnom i da konačno uvede sankcije staljinističkom i duboko zločinačkom režimu Vladimira Putina“, poručio je Marton.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-smrt-navaljnog-jos-jedna-slika-zlocinackog-i-staljinistickog-karaktera-vlasti-u-kremlju/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Veliki broj hapšenja u Rusiji na skupovima za Navaljnog, nepoznati ljudi tokom noći odneli cveće

Oko 100 ljudi uhapšeno je tokom više skupova u Rusiji u znak sećanja na opozicionara Alekseja Navaljnog koji je juče umro u zatvoru, javila je nevladina organizacija OVD-Info

Published

on

By

Prema podacima objavljenim jutros na portalu organizacije koja prati političku represiju u Rusiji, „više od 101 osoba uhapšena je u deset gradova“ uglavnom u velikim urbanim centrima.

Najveći broj, njih oko 60 je privedeno u Sankt Peterburgu, oko 15 o Nižnjem Novgorodu i desetak u Moskvi.

Opozicionar Aleksej Navaljni, glavni protivnik predsednika Vladimira Putina, umro je u petak u ruskom arktičkom zatvoru gde je izdržavao 19-godišnju zatvorsku kaznu.

Već od petka popodne vlasti Moskve, glavnog grada Rusije, upozorile su građane da nisu odobrene bilo kakve manifestacije, posle objave smrti opozicionara.

Međutim tokom večeri ljudi su čekali u redovima da polože cveće u više ruskih gradova kod spomenika u sećanje na političke disidente, i već je tada javljeno da ima privođenja.

Cveće koje je položeno za Navaljnog sklonile su tokom noći grupe nepoznatih ljudi dok je policija to mirno posmatrala, pokazuju video snimci objavljeni na ruskim društvenim mrežama, prenosi agencija AP.

Danas je policija blokirala pristup memorijalu u Novosibirsku, i privelo nekoliko ljudi, javila je OVD-Info.

Video snimci i slike deljene na društvenim mrežama pokazale su kako se sklanja cveće ispred spomenika žrtvama represije za vreme sovjetske ere, a to se dešavalo širom Rusije.

Aleksej Navaljni (47) izdržavao je zatvorsku kaznu od 19 godina, zbog „ekstremizma“, u kaznenoj koloniji u Arktiku, koja važi za najstroži zatvor u Rusiji gde se šalju samo osuđeni na najteže zločine.

Njegova smrt posle trovanja za koje je optužio Kremlj i nakon tri godine provedenog u zatvoru, oduzima već bledoj opoziciji vodeću figuru, na mesec dana od predsedničkih izbora na kojima će, kako se očekuje, ponovo biti učvršćena vlast Vladimira Putina.

izvor: https://n1info.rs/svet/nvo-oko-100-ljudi-u-rusiji-uhapseno-tokom-okupljanja-u-znak-secanja-na-navaljnog/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Po dvanaesti put Prvoje u svom Tarašu

Prvoje po dvanaesti put zaredom stiže u svoj Taraš, a ove godine je zabeležen njegov najraniji dolazak, 15. februara

Published

on

By

Najraniji dolazak Prvoja je zabeležen prošle godine kada se u Taraš vratio 16. februara, a ove godine je stigao i dan pre, dok je ranijih godina period za vraćanje u Taraš bio krajem frberuara.

izvor: https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/dvanaesti-put-prvoje-u-tarasu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Preskup vatromet u Novom Sadu još jedan primer bahatosti i bezobrazluka gradske vlasti

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI poručuje novosadskoj gradskoj vlasti da je licemerna i da ne vodi računa o interesima građana Novog Sada.

Published

on

By

Sinoć su Novosađani svedočili preglasnom i preskupom vatrometu u čast dana državnosti, a samo pre samo dva meseca je gradonačelnik Milan Đurić saopštio da u Novom Sadu za doček Nove godine neće biti vatrometa te da će novac predviđen za to biti uplaćen u humanitarne svrhe.
I onda, samo 60 dana kasnije, vatromet kakav imaju nabogatije države.

Za vatromet očito ima para, a za školske udžbenike nema? Jesmo li izlečili svu bolesnu decu, pa više nema potrebe novac uplaćivati za to?

Licemerju i bahatosti ove vlasti nema kraja.

Rešenje je njihov poraz i pobeda modernog i građanskog Novog Sada na predstojećim lokalnim izborima.

Maja Mrnuštik

Predsednik gradskog odbora LSV Vojvođani Novi Sad

Continue Reading

Trending