Kancelarija okružnog tužioca Menhetna kontaktirala je Trampove advokate da bi postigla dogovor o njegovoj predaji, objavio je portparol tužioca.

To je prvi put u istoriji SAD da će se sadašnji ili bivši predsednik suočiti sa krivičnim prijavama, a očekuje se da će se Tramp u utorak pojaviti na sudu, reklo je za CNN više izvora.

Sama optužnica odnosi se na Trampovu umešanost u plaćanje 130.000 dolara porno glumici Stormi Danijels, kako ona ne bi govorila u javnosti o navodnoj aferi sa njim, za koju tvrdi da se desila 2006. godine.

Posle manje od dva sata nakon što je podignuta optužnica protiv njega, Tramp je pozvao pristalice da pomognu u njegovoj pravnoj odbrani, prenosi Rojters.

“Molim vas da date doprinos – zaista bilo kog iznosa – za odbranu našeg pokreta od beskrajnog lova na veštice i za pobedu za Belu kuću 2024. godine”, navedeno je u mejlu koji je poslala Trampova grupa za prikupljanje sredstava.

Saopšteno je da i je pre podizanja optužnice za Trampovu kampanju prikupljeno oko dva miliona dolara donacija na lokalnom nivou u sedmici posle 18. marta, kada je Tramp rekao da će biti suočen sa hapšenjem.

Bivši američki predsednik je ranije govorio da nije učinio ništa pogrešno, i okvalifikovao je istragu, koju vodi tužilac Alvin Breg, kao “politički motivisanu”, a sada je ponovo reagovao u sličnom maniru.

Tramp je optužnicu protiv njega nazvao “političkim progonom i mešanjem u izbore na najvišem nivou u istoriji”, i poručio da je “potpuno nevin”. Nagovestio je da neće odustati od trke za predsednika SAD 2024. godine, prenosi Rojters. 

Tramp negira optužbe, Danijels se zahvalila onima koji je podržavaju

Tramp je optužio okružnog tužioca Alvina Braga da pokušava da ugrozi njegove šanse da pobedi demokratskog predsednika Džozefa Bajdena u izboru za predsednika SAD.

“Od vremena kada sam sišao zlatnim pokretnim stepenicama u kuli Tramp, pa čak i pre nego što sam položio zakletvu kao vaš predsednik SAD, radikalne leve demokrate – neprijatelji vrednih muškaraca i žena ove zemlje – bili su angažovani u lovu na veštice kako bi uništili pokret ‘Učinite Ameriku ponovo velikom’ (Make America Great Again)”, rekao je Tramp. 

On je optužio demokrate da su lagale, varale i krale u, kako je naveo, svojoj opsednutosti da pokušaju da dođu do njega, ali da su sad učinili “nezamislivo”.

“Optužili su potpuno nedužnu osobu u činu očiglednog mešanja u izbore”, rekao je on, i dodao da se to “nikada nije dogodilo u istoriji naše nacije”.

Danijels, čije je pravo ime Stefani Kliford, putem Zuma je govorila pred porotom pre dve nedelje, a na Tviteru se ne suzdržava od kritika upućenih Trampu zbog cele situacije, pa ga naziva i pogrdnim imenima.

Nedavno, nakon što ju je jedan od Trampovih pristalica vređao na ovoj društvenoj mreži, Danijels je, između ostalog, napisala i da će “igrati od sreće” kada Tramp bude uhapšen.

Nakon podizanja optužnice, Danijels se zahvalila onima koji je podržavaju.

“Dolazi mi toliko poruka da ne mogu da stignem odgovorim… takođe, ne želim ni da prospem šampanjac”, napisala je ona na Tviteru.

Reakcije Republikanaca i Demokrata

Reakcije na optužnicu podignutu protiv Trampa, očekivano, dolaze sa obe strane američkog političkog spektra.

Republikanski senator Lindzi Grejem rekao je da Republikanci neće popustiti i da će se ceo slučaj završiti tako što će Tramp pobediti na sudu i na izborima. 

“Pokušavaju da unište Donalda Trampa jer ga se plaše na izborima”, istakao je Grejem.

Predsedavajući Predstavničkog doma, Republikanac Kevin Mekarti, rekao je da je “Alvin Breg nepopravljivo oštetio zemlju u pokušaju da se umeša u predsedničke izbore”.

“Dok je rutinski oslobađao nasilne kriminalce koji terorišu javnost, naš sveti sistem pravde koristi kao oružje protiv predsednika Donalda Trampa”, rekao je Mekarti.

Tri predsedavajuća različitih komisija Predstavničkog doma iz redova republikanaca tražili su od Brega da im dostavi dokumenta i svedočanstva o istrazi protiv Trampa.

Demokrate su, sa druge strane, pozdravile optužnicu, rekavši kako ona “pokazuje da niko nije iznad zakona”.  Kongresmen Adam Šif je rekao da su “optužnica i hapšenje bivšeg predsednika jedinstveni u celoj američkoj istoriji”.

“Ali isto tako je i protivzakonito ponašanje za koje je Tramp optužen”, dodao je Šif.

Bivša predsednica Predstavničkog doma iz redova demokrata Nensi Pelosi napisala je takođe na Tviteru da niko nije iznad zakona i da svako ima pravo na suđenje da dokaže nevinost.

“Nadajmo se da će bivši predsednik mirno poštovati sistem koji mu daje to pravo”, rekla je Pelosi, navodeći da je velika porota koja je glasala za optužnicu “postupila po činjenicama i zakonu”.

Aktuelni američki predsednik Džozef Bajden nije komentarisao optužnicu protiv Trampa.

Policija je bila ispred ulazne kapije okružnog tužioca na Menhetnu nekoliko sati nakon što je njujorška velika porota podigla optužnicu protiv Trampa. U međuvremenu, na obližnjem mostu nekoliko desetina ljudi pružilo je podršku bivšem predsedniku.

Šta je vodilo do ovoga?

Majkl Koen, bivši Trampov advokat, 2018. godine priznao je pred sudom da je isplatio novac za Danijels i još jednu osobu, Plejboj manekenku Karen Mekdugal. Tom prilikom je osuđen na tri godine zatvora, a tvrdio je da je to učinio po Trampovom nalogu, i da je bio “zadužen da sređuje Trampove prljave poslove”.

Tramp je prvi put govorio o ovim optužbama na Foks televiziji u aprilu 2018. godine, a tada je tvrdio da nije znao ni da je Koen isplatio novac. Dve nedelje kasnije, Danijels je u jednom intervjuu navela da joj je nepoznati muškarac pretio i poručio joj da “zaboravi priču sa Trampom”, a Tramp ju je tada nazvao “prevarantom”, preneo je “Tajm”.

Nedugo nakon toga je Tramp pomenuo Danijels, rekavši da ga Koen zastupa “u nekim slučajevima, poput ovog ludog dogovora sa Stormi Danijels”. Tada je bivši američki predsednik naveo da “ne smatra kako je Koen uradio bilo šta loše, jer to nije bio novac iz kampanje”.

U maju 2018. godine je Tramp na Tviteru objavio da postoji ugovor o poverljivosti između Koen i Danijels,  ali da ga je ona prekršila i da će zbog toga biti tužena.

Već u avgustu je Koen bio pred sudom i priznao isplate, a savezni tužioci tada nisu optužili i Trampa, već je prepušteno da okružni tužilac u Njujorku vodi slučaj prema zakonima te zemlje, preneo je Glas Amerike. Ovaj list navodi i da, uz Koena, važnu ulogu ima i Dejvid Peker, predsednik kompanije koja je u to vreme izdavala tabloid “Nešnel inkvajerer”, i Trampov dugogodišnji prijatelj.

Peker je ponudio “da pomogne u rešavanju negativnih priča o (Trampovim) odnosima sa ženama”, tako što će identifikovati priče čije se objavljivanje može sprečiti novcem, i u  avgustu 2016. godine, Pekerova kompanija je pristala da plati Mekdugal 150.000 dolara za prava na njenu priču o navodnoj aferi sa Trampom 2006. i 2007. godine, kako sa tim ne bi izašla u javnost.

Dva meseca posle toga, navodi se, advokat Stormi Danijels je obavestio Pekerovu kompaniju da je njegova klijentkinja spremna da u javnosti govori o aferi sa Trampom. Pošto sam nije uspeo da se dogovori sa Danijelsovom, Peker je pozvao Trampovog fiksera Majkla Koena, koji je ispregovarao da se “ćutanje Stormi Danijels” spreči sa 130.000 dolara, naveli su tužioci u avgustu 2018. godine, preneo je Glas Amerike.

Zbog čega se vodila istraga?

Samo plaćanje nije sporno, već se istraga vodi zbog toga što se smatra da je novac dat kako bi se uticalo na tok predsedničke kampanje, kao i zbog toga što novac nije prikazan kao trošak u samoj kampanji, čime se krše savezni zakoni.

Tramp je novac kasnije nadoknadio Koenu kroz isplate od po 35.000 dolara, a mada ga je evidentirao kao “pravni trošak”, tužioci su utvrdili da mesečne fakture ne odgovaraju bilo kakvim pravnim uslugama.

Bivši okružni tužilac Menhetna nije podigao optužnicu protiv Trampa, ali je to učinio Alvin Breg, a stručnjaci smatraju da će istraga biti usredsređena na falsifikovanje poslovnih dokumenata.

Prema zakonu države Njujork, falsifikovanje poslovnih dokumenata je prekršaj, a kako bi se prevelo u krivično delo, tužilaštvo mora da dokaže da je prekršaj počinjen kako bi se sakrilo drugo krivično delo.

Postoje dve kazne sa kojima bi Tramp mogao da se suoči, u zavisnosti od presude: prvu, da mu se presudi za prekršaj, mnogi smatraju mnogo verovatnijom, i u tom slučaju bi morao da plati samo određenu svotu novca.

Drugi scenario odnosi se na to da mu bude suđeno za kriminal, i onda mu preti zatvorska kazna u trajanju do četiri godine, mada se ovo ipak smatra malo verovatnim.

Kakva god da bude kazna protiv Trampa, ukoliko bude osuđen, to ga neće sprečiti da nastavi sa svojom kampanjom za predsedničke izbore sledeće godine.

Ne postoji ništa u američkom zakonu što bi spečilo nekoga da se kandiduje na predsedničkim izborima ukoliko je pre toga presuđeno da je kriv za neki zločin – čak ni ako je proveo vreme u zatvoru, naveo je BBC.

Zbog toga, sve i da bude presuđeno protiv njega, Tramp će moći da nastavi sa kampanjom za kandidovanje na predsedničkim izborima sledeće godine – to je i sam najavio, uz nadu da će ponovo biti kandidat ispred Republikanske stranke.

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/82852/optuznica-protiv-trampa-u-30-tacaka-istorijski-presedan-bivsi-predsednik-tvrdi-da-je-u-pitanju-politicki-progon/vest

Ovu ideju podržao je i narodni poslanik liste „Vojvođani“ Aleksandar Olenik.

LSV je stava da bez tužilačke policije nema samostalnosti tužioca i da su ostale izmene zakona samo kozmetičke. Primer Rumunije jasno ukazuje na to da samo kvalitetna podrška posebnih policijskih jedinica tužiocima može dovesti do konkretnih rezultata u suzbijanju kriminala. Uvođenje tužilačke policije mora se naći u trećoj verziji predloga Zakona o policiji.

Pozivamo sve poslaničke grupe i narodne poslanike u Skupštini Srbije da podrže ovaj predlog.

Aleksandar Marton
Portparol
Lige socijaldemokrata Vojvodine

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije je rekao za Euronews Srbija navodi da bi i pogoršanje odnosa sa EU, zbog neuvođenja sankcija, Srbiju moglo skupo da košta.

Stanić kaže da do sada nije bilo povlačenja ulagača iz Srbije, niti ima najava povlačenja postojećih investicija. On je istakao da je teško oceniti koliko je Srbiju do sada koštalo neuvođenje sankcija Rusiji, ali je napomenuo da postoji mogućnost da je taj politički stav uticao, potencijalno na pad direktnih stranih investicija iz Evropske unije.

“Mi prema podacima za 2022. odnosno za prvih devet meseci, vidimo značajan pad investicija iz EU, od gotovo 33 procenta, dok su značajno porasle investicije iz Kine, gotov 67 procenata, pa smo zbog toga imali ukupan rast investicija”, naveo je Stanić.

On je rekao da je, međutim, teško odvojiti koliko je na pad udela stranih direktnih investicija iz EU uticalo neuvođenje sankcija Rusiji, a koliko aktuelna kriza u Evropi i usporavanje privredne aktivnosti.

“Činjenica je da je EU značajno usporila u 2022. godini i to usporavanje se nastavlja i u ovoj godini. Ne želim da navodim ni zemlje, ni strane investitore, ali ima onih koji ističu zabrinutost u pogledu razvijanja političke situacije u Srbiji, koja je povezana i sa ovom geopolitičkom krizom. Ima naslova i u domaćim i stranim medijima, u kojima je vrlo malo informacija i uslovno rečeno mogu biti emotivno obojeni i onda ti investitori imaju pogrešnu sliku o stanju u Srbiji. Oni ne ulaze duboko u analizu koliko ti naslovi imaju veze sa realnošću  i ne ulaze duboko u podatke koje naše institucije objavljuju i to može da predstavlja problem u budućnosti, da ljudi koji su investirali, ili su planirali proširenje investicija, da sada uspore donošenje odluka, jer žele da vdie kakav će biti razvoj cele političke situacije”, ukazao je Stanić.

On je rekao da bi eventualno uviđenje sankcija Rusiji, u pogledu zavisnosti snabdevanja energentima, pre svega prirodnim gasom, najviše osetili oni sektori koji su veliki potrošači energije, kao što su metalska i hemijska industrija, koje su upravo i nosioci našeg izvoza.

Stanić ističe da pored toga što Srbija gotovo dve trećine trgovinske razmene ima sa tržištem EU, treba imati u vidu i samu geografsku poziciju.

“S obzirom da je naše tržište i ceo Zapadni Balkan okružen članicama EU, i samo to pogoršanje određenih ekonomskih odnosa koji bi kao posledicu moglo imati indirektne sankcije bi svakako uticalo na privredu, ne samo onih koji izvoze na tržište EU nego i onih koji dopremaju robu sa drugih tržišta, ali koja mora preći preko granica članica EU”, izjavio je Stanić.

On je naveo da kompanije koje izvoze više od 50 odsto svojih proizvoda na tržište EU zapošljavaju oko 370.000 ljudi u Srbiji i da je anketa PKS pokazala da bi eventualne sankcije EU izazvale posledice i na njihove prihode i na njihovu mogućnost investicija, a svakako u krajnjoj meri i na samu zaposlenost u tim kompanijama.

On je podsetio da je Srbija imala značajan rast spoljno-trgovinske razmene sa EU u protekloj godini. S obzirom da je ovaj stav o neuvođenju sankcija aktuelan duže od godinu dana. Od ukupnog izvoza Srbije, 64 odsto robe je otišlo na tržište Evropske unije. Kada govorimo o uslugama, i dodamo SAD i Veliku Britaniju, gotovo 70 odsto usluga se izvozilo na ta tržišta.

Problemi u transportu ua Rusiju, Srbija već sada mora da traži nova tržišta za voće

Poljoprivredni analitičar Goran Đaković smatra da generalno domaća poljoprivreda ne trpi veliku štetu što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali kaže da izvoznici već duže vreme imaju problem sa transportom proizvoda u Rusku Federaciju. Na udaru su najviše hladnjačari koji izvoze jabuke, jagode i višnje, a Đaković kaže da značajan udeo u izvozu u Rusiju ima i hrana za kućne ljubimce.

“Ti proizvodi su sada značajno skuplji. Jedna mlekara isporučuje četiri puta manje sireva u Rusku Federaciju, a s druge strane oni naplaćuju svoju robu avansno, 20 dana pre isporuke. Nekada su, na primer, isporučivali četiri kamiona mesečno, a sada je to jedan do dva. To je već smanjena količina robe, iako jeste pouzdanije plaćanje unapred. Ljudi se dovijaju i postoje ogromni problemi i sve je to na mišiće, da li ćemo ići preko Litvanije, Belorusije ili Ukrajine. Zaista postoje veliki problemi i mislim da su svi već davno počeli da traže nova tržišta, naročito za jabuke, koje su maltene naš glavni izvozni proizvod u Rusku Federaciju, jer je godišnja vrednost njihovog izvoza oko 100 miliona evra.

Neki hladnjačari, pogotovo iz čačanskog kraja, se žale žale da je izvoz jabuka u Rusiju gotovo potpuno stao, a Đaković kaže da su glavni razlog transportni troškovi, koji su značajno poskupeli. 

“Pokidani su ti logistički lanci, a sa druge strane je i samo gorivo poskupelo. Veliki je rizik transporta, produžava se transportni period. I jagode ne trpe četiri do šest dana puta, a sve preko toga poskupljuje čuvanje i naravno otežava transport. Prošle godine smo već drastično smanjili izvoz ovog voća. Mi smo izvozili godinama sadni materijal Rusiji, a oni su sada napravili impozantne plantaže od 2014. i kada su krenule sankcije su intenzivirali ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i pravili su sebi neki vid samodovoljnosti”, rekao je Đaković.

On je ukazao i da Rusija “jako lepo sarađuje sa Turskom, koja je isto tako značajan faktor u poljoprivrednoj proizvodnji u svetu” i da se na njihovom tržištu snabdeva voćem i dodao da Srbija mora da traži svoje tržište i na drugim mestima, kao što su Indija, Egipat ili Indonezija.

Đaković je rekao da Srbija ima dovoljne količine i kvalitet poljoprivrednih proizvoda za druga tržišta i da je potrebno da sarađujemo i sa EU da bismo dobili dozvole za izvoz pilećeg mesa i jaja, jer “taj sektor kaska u mestu”.

“Sankcije bi najviše osetili izvoznici jabuka, ali bi država mogla da interveniše tako što bi im pružila pomoć za izvoz, ali i što bi radila na popularizaciji konzumacije jabuka na domaćem tržištu”, rekao je Đaković.

Dragojlović: Dobro što je otvorena jedna takva mogućnost u ovako složenom trenutku

Podsetimo, ministar privrede Rade Basta zatražio je da se Vlada Srbije hitno izjasni o uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

“Naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija. Ekonomija je ključna za Srbiju i zato kao ministar privrede ukazujem da i pored teške spoljnopolitičke situacije moramo da sačuvamo privredni rast i da se borimo da naši građani bolje žive. Srbija ima svoju ozbiljnu, odgovornu i samostalnu politiku i nastaviće da štiti svoje građane”, naveo je Basta.

I ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija ostavila otvorenu mogućnost da odluka o uvođenju sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu bude promenjena, ako srpska privreda i građani počnu da trpe nepopravljivu štetu. 

Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji je izjavila da, ukoliko do te mere odbijanje Srbije da se uvedu sankcije Rusiji ugrožava srpske nacionalne interese, ali i perspektivu članstva u EU, onda je najprirodnije da se ta odluka promeni.

“Dobro je što je otvorena jedna takva mogućnost u ovako složenom trenutku u međunarodnim odnosima koji ima dosta nepoznanica. Naravno da ostavlja prostora za dovoljno fleksibilnosti, prilagođavanja Srbije tako da ne ugrozi previše svoje nacionalne interese i da može u svakom trenutku da odreaguje na one izazove, rizike i pretnje spolja, bilo ekonomske, političke ili vojne tako što će prilagoditi svoju spoljnu politiku i svoje spoljnopolitičke akcije”, rekla je Dragojlović.

Ona je istakla da Srbija ima strategiju nacionalne bezbednosti u kojoj je jedan od ciljeva ili nacionalnih interesa zacrtano članstvo Srbije u EU, što smatra dovoljnim za spoljnopolitički orijentir i postupanje države kada je reč i o ratu u Ukrajini i o sankcijama Rusiji. Smatra da, s obzirom na činjenicu da je Srbija kandidat za punopravno članstvo u EU, ne bi trebalo da ima previše dilema oko toga kako da se postavi i sa kim zapravo može najbolje da štiti i unapređuje svoje nacionalne interese.

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/privreda/82618/investitori-iz-eu-postaju-obazriviji-kada-ce-cena-neuvodenja-sankcija-postati-preskupa-za-srbiju/vest

U pravosnažnoj presudi se ističe da je prvostepeni sud pravilno zaključio da nije dokazano da su okrivljeni izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu, već da je utvrđeno da su okrivljeni, kao službena lica, preduzimali radnje za koje su bili ovlašćeni, kao i da su u postupku izdavanja i donošenja upravnih akata postupali u skladu sa pravilima službe.

Podsetimo, Dulić, njegov zamenik Nebojša Janjić i v.d. direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak teretili su se da su zloupotrebili položaj i mimo propisa privrednom društvu “Nuba invest” izdali dozvole za postavljanje optičkih kablova duž magistralnih i regionalnih puteva. Na taj način su, tvrdilo se u optužnici, ovom privrednom društvu pribavili korist od oko 25 hiljada evra. Istraga je pokrenuta nedugo nakon smene vlasti 2012. godine.

Komentarišući pravosnažnu oslobađajuću presudu Dulić ističe da je “nakon 10 i po godina, ogromnog broja kleveta i lažnih optužbi, dobio svoje zrno pravde“.

– Sud je nakon predugog i mučnog procesa utvrdio da sam u postupku izdavanja dozvola postupao po zakonu. Jasno je da se sve vreme radilo o političkom obračunu i klevetanju zarad kriminalizacije vlasti Demokratske stranke koja je, na žalost, uspešno sprovedena. Protiv mene nikada nije vođen ni jedan postupak osim ovoga i moram da zamolim svakog aktera javne scene da će svako sledeće stavljanje mog imena u kontekst bilo kakvog kriminala i korupcije biti sudski procesuirano, navodi Dulić.

Bivši predsednik Narodne skupštine i ministar životne sredine u vladi Mirka Cvetkovića 2017. godine prvostepeno je osuđen na 3,5 godine zatvora. Međutim, naredne godine Apelacioni sud je ovu presudu kao nejasnu i nerazumljivu ukinuo, vrativši predmet na ponovno suđenje.

U ponovoljenom postupku Dulić i ostali okrivljeni su oslobođeni krivice, a nedavno je Apelacioni sud to potvrdio, stavivši tačku na ovaj proces.

(Danas, foto: N1)

izvor: https://autonomija.info/oliver-dulic-sud-je-nakon-predugog-i-mucnog-procesa-utvrdio-da-sam-postupao-po-zakonu/

Krajem svake jaseni sabira se šteta izazvana pojavom gradonosnih oblaka i ona je ogromna. Na godišnjem nivou štete se mere u milijardama dinara.

Država koja svoju proizvodnju u velikoj meri bazira na poljoprivredi nema luksuz da zapostavi sistem protivgradne odbrane. A on je u velikoj meri devastiran i prevaziđen.

Struka je još ranije istakla da Republički hidrometeorološki zavod u planiranju sredstava potrebnih za funkcionisanje protivgradne zaštite, distribuciji protivgradnih raketa i održavanju lansirnih stanica ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača. Sistem je centralizovan i veoma neefikasan.

Sam zakonski okvir koji reguliše ovu oblast nije kvalitetan, te je potrebno raditi na izmenama Zakona o odbrani od grada i preciznije regulisati finansiranje sistema i saradnju subjekata odbrane od grada.

Nedopustivo je da su lansirne stanice često obične straćare a strelci mizerno plaćeni.

Vlada Srbije, preko resornog Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, mora pod hitno početi aktivnosti na poboljšanju stanja u sistemu protivgradne odbrane. Svaki dan kašnjenja odnosi milione dinara u nepovrat.

O ovome bi trebala da se izjasni i Narodna skupština Republike Srbije koja izbegava raspravu o mnogim bitnim temama, pa i ovoj.

Mirća Lelea

Član Predsedništva

Lige socijaldemokrata Vojvodine

izvor: https://lsv.rs/m/vest.php?v=17768

Dve trećine novca za pošumljavanje, koji je na konkursima nudio Fond za šume Vojvodine je nedodeljeno i neutrošeno, a naša opština i pokrajina i dalje su nepošumljene.

Ova dugogodišnja neodgovorna politika opštinske vlasti je potpuno neshvatljiva. Ako se već nudi novac da se poboljša pošumljenost naše opštine, ko je odlučio da se on ne koristi i zašto?

Lokalne samouprave dužne su da naprave operativni plan pošumljavanja. Opštine prave ovakve planove ali Opština Novi Bečej nije među njima.

Stručnjaci za nizijsko šumarstvo, između ostalog, kažu da nedostatak šuma nanosi značajnu štetu poljoprivredi, godišnje i do nekoliko miliona dinara. Ovim tempom, kažu, trebaće nam 1.500 godina da dostignemo potrebni minimum od 14,4% pošumljenosti.

Vojvodina je sa svojih sedam odsto pošumljenosti najmanje pošumljena regija u Evropi, a na čak 80% svoje teritorije, na severu i zapadu pokrajine, pod šumom je prostor ispod jedan posto.

Prema prostornom planu AP Vojvodine, pošumljenost bi trebalo da bude iznad 14,4%.

Zakon o šumama propisuje naknade za korišćenje i namenu šume. Prema njemu 70% sredstava obezbeđuje pokrajina, a 30% budžet opština i gradova.

U periodu od 2016. godine najveći deo novca koji se koristio iz fonda, utrošen je na izgradnju šumskih puteva, dok u istom periodu drastično pada iznos utrošen za podizanje novih šuma.

Odbornici Lige socijaldemokrata Vojvodine zahtevaju da se lokalna samouprava ozbiljno posveti problemu pošumljavanja, vetrozaštitnim pojasom, planskim uličnim zasadima, parkovima i mini parkovima i da počne da koristi sredstva pokrajine koja su za to namenjena. Svako suprotno ponašanje smatraćemo neodgovornim i rasipničkim.

Odbornička grupa

Lige socijaldemokrata Vojvodine

u Skupštini opštine Novi Bečej

izvor: https://lsv.rs/m/vest.php?v=17767