Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Videnović: Putinova destrukcija je srpskim nacionalistima poput ispunjenja snova

Za nas na Balkanu je od vitalnog značaja da Putinov kraj bude u Ukrajini. Ako tu izađe kao pobednik, negde u redu smo mi

Published

on

Oficir Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA), konsultant Parlamentarne skupštine OSCE-a i Vlade Srbije na pitanjima nuklearne energije, državni sekretar u Ministarstvu nauke Srbije…, samo je dio backgrounda koji Ivana Videnovića, profesora na Fakultetu za fiziku Univerziteta u Beogradu, čine aktuelnim sagovornikom.

Dok Ukrajinom divlja rat koji je inicirao ruski predsjednik Vladimir Putin, Videnović se u seriji postova na društvenim mrežama odlučno suprotstavio proruskim narativima koji su od početka invazije zahvatili i njegovu rodnu zemlju Srbiju, jednu od rijetkih na čijim su ulicama viđena okupljanja podrške ruskoj invaziji.

Videnović je, pak, interesantan i ako govorimo o nuklearnim prijetnjama koje je izazvala invazija Rusije na Ukrajinu, a upravo je nuklearna energije jedna od njegovih specijalnosti.

Prvog dana agresije, ruske trupe zauzele su nuklearnu elektranu Černobil, poprište najveće nuklearne katastrofe u historiji. Nekoliko dana poslije, pod svoju kontrolu stavili su i nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi, prilikom čega je u centrali buknuo požar.

Radijacija u Zaporožju nije prijavljena, no jeste u Černobilu, blizu granice sa Bjelorusijom, što je u Međunarodnoj agenciji za nuklearnu energiju (IAEA) uključilo alarm, tim prije što su komunikacioni kanali sa Kijevom i IAEA-om u prekidu, pa na Zapadu niko sa sigurnošću ne može reći šta se tačno zbiva u ukrajinskim nuklearnim elektranama. No, bojazan zbog mogućeg nuklearnog incidenta koji bi se nadvio nad Evropom i dalje je tu.

Videnović, koji je u Bazelu stekao doktorat iz fizike, stava je da je napad na nuklearne centrale „neposredno kršenje Konvencije o bezbednosti nuklearnih materijala i nuklearnih postrojenja“.

„Nuklearne elektrane su civilni infrastrukturni objekti, koje su projektovane da izdrže zemljotrese, cunamije, pa čak i pad putničkog aviona. Ali nisu projektovane kao utvrđeni vojni objekti u čijem se krugu mogu odvijati borbena dejstva. Najranjiviji objekti su izvan samih nuklearnih reaktora – sistemi za hlađenje i skladišta istoršenog nuklearnog goriva, koje je i dalje visokoradioaktivno“, tvrdi.

„Ako se može razumeti taktička potreba agresora za zauzimanjem ključnih energetskih objekata, ono se moglo dogoditi na različite načine, opkoljavanjem, presecanjem kanala komunikacije i snabdevanja i primoravanjem osoblja na predaju. Apsolutno je nezamislivo bilo sprovoditi vatrena dejstva u krugu nukelarne elektrane. Ovo dodatno govori o rešenosti Rusije da se potpuno odmetne od međunarodnog pravnog poretka i sistema UN-a uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata“, kaže u razgovoru za Al Jazeeru.

Černobil je pod zaštitnom kupolom, koja sprječava širenje radijacije, a pod kontrolom je Rusije. Ukoliko dođe do bilo kojeg većeg defekta u elektrani, kakve mogu biti posljedice?

– Nade međunarodne zajednice se polažu u to da je agresor država sa velikim iskustvom na polju nuklearne sigurnosti i da sa te strane ima ljudi koji znaju šta rade. Černobil je danas sistem skladišta radioaktivnog otpada. Nekoliko dana je bio bez napajanja električnom energijom i sistemi za hlađenje i ventilaciju su radili na agregate. Sada je visokonaponski vod koji napaja kompleks popravljen. Trenutno je u prekidu onlajn monitoring inspektora IAEA-a, a smena od 211 radnika nije zamenjena od 23. februara. Trenutno oko Černobila nema borbenih dejstava i neposredne opasnosti od oštećenja i oslobađanja radioaktivnosti. Ali situacija je apsolutno neregularna i zavisna od daljeg toka sukoba.

Sukob u Ukrajini povukao je pitanje rizika od nuklearnog rata. Plašite li se Vi nekog takvog scenarija, ako pretpostavimo da je Putin u očima zapada već prešao mnoge ‘crvene linije’, pa možda može i onu posljednju – korištenje nuklearnog oružja?

– Zaista ne znamo u kom pravcu idu Putinove namere i kako će postupati suočen sa jakim otporom Ukrajinaca, nezapamćenim nivoom sankcija i jedinstvom EU-a i NATO-a. Vidimo da je najavio oštar obračun sa “petom kolonom” u Rusiji, a to su, kako je opisao, otprilike svi Rusi kojima se dopada udobnost života u 21. veku i koji nisu spremni to da žrtvuju na oltaru “velike Rusije”. Sa druge strane, NATO je pod sve većim pritiscima javnosti da spreči ogromnu katastrofu i uništenje Ukrajine. I objektivno, postoje mnogo jači razlozi za intervenciju NATO-a u Ukrajini nego što su bili za intervenciju na Kosovu. NATO se ogleda u tom ogledalu – da li će, u strahu od nuklearne pretnje, dopustiti potpuno uništenje Ukrajine i time osnažiti Putina ili će stati pred nasilnika i aktivno pomoći ukrajinske snage, rizikujući i nuklearni sukob.

Taj sukob nije isključen niti ako NATO dopusti Putinu da razori i okupira Ukrajinu. Za sada NATO ne pokazuje neophodan integritet u tome, a nije izvesno ni da bi reagovao i ako bi Putin napao neku od “manje ekskluzivnih” NATO zemalja. On će, sa druge strane, nastavljati svoju agresiju sve dok ne bude zaustavljen. Za nas na Balkanu je od vitalnog značaja da njegov kraj bude u Ukrajini. Ako tu izađe kao pobednik, negde u redu smo mi.

Upravo se o tome priča već neko vrijeme: o mogućnosti da se konflikt preseli i na Zapadni Balkan, gdje je i Bosna i Hercegovina. Može li se to desiti ili će se proruski političari povući iz straha od reakcije Zapada?

– Mislim da je do povlačenja snaga oslonjenih na Rusiju već došlo. Oni su zatečeni brutalnošću ruske agresije na Ukrajinu i još više jedinstvom osude i izolacije kojoj je izložena Rusija. Most za bezbedno izmicanje nakon izazivanja novih nestabilnosti na Balkanu je već presečen i dugogodišnji nacionalistički igrači to osećaju. Do pre samo nekoliko meseci očekivalo se da će se sukob Rusije i Zapada otvoriti na Balkanu, pre svega u Bosni i Hercegovini, koja je dnevno strepela od obnavljanja sukoba. Do toga, međutim, ne dolazi i vatrene separatističke najave, pre svega u Republici Srpskoj, su utihnule. EU i NATO pokazuju novu odlučnost da se ukrajinski rat ne prenese na Balkan, a Rusija iz dana u dan ima sve manje da ponudi. Mislim da su svi shvatili da bi brzo ostali sami i anhilirani u svojim rušilačkim ambicijama.

U posljednje vrijeme vidimo i mnogo poređenja rata u Ukrajini i rata u Bosni i Hercegovini. Mogu li se povezati ta dva konflikta?

– Zapanjujuće je da je nakon 20 godina vlasti Putin na globalnoj razini došao na lokalne ideje Dobrice Ćosića i Slobodana Miloševića od pre 30 godina. Tu je najpre Ćosićeva ideja o ugroženosti i potcenjenosti ruske nacionalne veličine u globalnom multilateralnom poretku, a potom i Miloševićeva ideja o zaštiti “svog naroda” van granica svoje države. Pod parolom “svoje ne ostavljamo”, Rusija sprovodi agresije na međunarodno priznate države i pokušaje osporavanja suverene i legitimne volje građana tih država da biraju svoje vlasti i svoj državni put. Cilj je sličan – prekompozicija postojećih granica. Naravno, suštinska razlika je u tome što su se sukobi na Balkanu odvijali u jeku raspada Jugoslavije, nakon kojih je nastupio mir i međusobno priznanje svih država. Rusija danas ruši mir i uspostavljeni poredak koji je priznavala 30 godina.

Treba li čuditi to što se, dok gotovo cijeli svijet osuđuje Rusiju, u Srbiji i u Republici Srpskoj vlada suprotno mišljenje? Šta nam to govorio o ovdašnjim (ne)prilikama?

– Srbija i većina Srba u regionu se još uvek nisu izlečili od trauma i nacionalnog poniženja koje im je priredio Milošević u devedesetim godinama. Svi ključni vinovnici poraza Miloševićeve Srbije su neprekidno politički aktivni od tog doba i ne dozvoljavaju da se Srbija souči sa tim porazima i emancipuje od njih. Nemačka je, 30 godina nakon puno goreg poraza u Drugom svetskom ratu, već bila ekonomski i demokratski lider Evrope.

Srbija, 30 godina posle ratova u Jugoslaviji, još uvek kopa po istim ranama, ne dozvoljavajući im da zarastu i ozdrave. Čitavo to vreme, srpski nacionalistički krugovi neguju narative naroda-žrtve i zapadne nepravde, čekajući da se Rusija probudi i krene u nasilno razaranje međunarodnog poretka uspostavljenog nakon pada Berlinskog zida. Ovo je taj trenutak. Rusija je krenula u uništenje sveta kakvog poznajemo, potpuno se odmetnuvši od multilateralnog poretka civilizacije. Srpskim nacionalistima su potpuno nebitne žrtve ove kataklizmične destrukcije – jesu li one danas ukrajinske, a sutra gruzijske, moldavske, rumunske ili poljske. Potpuno im je nebitno da li stradaju pravoslavni ili nepravoslavni, Sloveni ili neki drugi. Destrukcija po sebi, kao osveta za nepravde nanete Srbima, ispunjenje je njihovih snova. Zato danas imamo ovu, u svetu nezabeleženu sramotu koja se izliva na ulice Beograda, Banjaluke i Podgorice.

Nemali broj evropskih zvaničnika poziva na isključenje Srbije iz pristupnog procesa za Evropsku uniju ukoliko ne slijedi politiku EU-a prema Rusiji. Koliko ovakva Srbija zaslužuje da se uopšte razmatra njeno članstvo?

– U političkoj praksi Srbije se, kada je reč o pridruživanju Uniji, dugo neguje jedan quid-pro-quo odnos, koji podrazumeva pregovarački proces ravnopravnih partnera, Brisela i Beograda. Od ubistva premijera (Zorana) Đinđića i nužnog ali nevoljnog nastavka evropskih integracija, ključni narativ nosilaca vlasti nije žeja da se bude deo evropske porodice, nego korist koju imamo od toga – šta mi tu dobijamo. Saradnja sa Haškim tribunalom, koja se traljavo razvlačila 16 godina, nije se odvijala iz potrebe Srbije da raščisti sa nečasnom prošlošću i priključi se porodici evropskih demokratija, već isključivo zato što je to bila međunarodna obaveza.

Iz vlasti i opozicije se često u javnost plasira da EU treba prvo da ispuni neki uslov da bismo mi učinili neki korak. Poslednje što smo čuli od lidera najveće opozicione grupacije jeste da će Srbija uskladiti svoju spoljnu politiku prema Rusiji sa EU onda kada bude članica EU. Dakle, prestaću da budem prijatelj neprijatelja EU samo ako od toga budem imao neposrednu i opipljivu korist. To otkriva suštinsku antievropsku, introvertnu i nesolidarnu orijentaciju čitave politčke kaste u Srbiji. Proces evropskih integracija Srbije je odavno zaustavljen na deklarativnoj ravni, suštinskim nedostatkom političke volje Beograda. Ne bi bilo nikakvo iznenađenje da, u svetlu tihe podrške Srbije agresiji Rusije na Ukrajinu i zločinima Vladimira Putina, taj prekid bude i zvanično formalizovan.

Čini se da Vučić i dalje pokušava sjediti na dvije stolice. Koju će odabrati, ako će uopšte odabrati?

– Vreme balansiranja i koketiranja sa obe strane je prošlo. U Evropi je pala nova čelična zavesa. Rusija je izbačena iz Saveta Evrope i, bez obzira na ishod rata u Ukrajini, ostaće dugi niz godina u potpunoj izolaciji. Agresijom na Ukrajinu, Rusija je prestala biti pouzdan partner za bilo kakav vid saradnje. Mislim da je poseta nemačke ministarke spoljnih poslova Annelene Baerbock, uprkos uobičajenim kurtoaznim tonovima u javnosti, imala za cilj da se Vučiću saopšti šta sledi ukoliko ne dođe uskoro do pune saglasnosti sa spoljnom politikom EU prema Rusiji – suspenzija pregovora i SSP sa EU, ukidanje bezviznog režima i povlačenje svih nemačkih investicija u Srbiji. Podsećam, Nemačka je u samo 10 dana revidirala ključne stubove svoje vojne doktrine i energetske politike – i to pod crveno-zelenom vladajućom koalicijom. Iluzorno je od nje očekivati toleranciju za bilo kakvo dalje koketiranje Srbije sa Rusijom. Mislim da je Vučić u najboljem slučaju mogao da pregovara o grace periodu do izbora 3. aprila.

Kakve bi mogle biti posljedice po Srbiju ako Vučić i dalje bude insistirao na ‘neutralnosti’ i da li bi moglo biti i unutrašnje osude takvog poteza?

– Posledice te “neutralnosti”, koja je po svom sadržaju uvek bila proruska i anti-evroatlantska, bile bi nova ekonomska i politička izolacija Srbije, brz ekonomski krah i unutrašnja nestabilnost u zemlji, sve suprotno od Vučićevih predizbornih obećanja o miru i sigurnosti. Na toj osnovi on nema suštinsku opoziciju u Srbiji.

Muamer Tanović (Al Jazeera)

izvir: https://autonomija.info/videnovic-putinova-destrukcija-je-srpskim-nacionalistima-poput-ispunjenja-snova/

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending