Kada su krajem novembra pozvali na potpisivanje peticije protiv poziva na rat u Bosni i Hercegovini, nekadašnji učesnici ratova 92-95 okupljeni oko Udruženja za podršku ratnim veteranima, porodicama i žrtvama rata u Bosni i Hercegovini ’Pravi požar’ iz Dervente, za cilj su imali da javnosti pokažu da postoji grupa ljudi koja drugačije razmišlja i da kao bivši veterani i direktni učesnici ratnih dejstava kažu da rat nije rešenje i da dijalog i mir nemaju alternativu.
Udruženje vodi Spasoje Kulaga, veteran Vojske Republike Srpske, a za Autonomiju ističe da nisu očekivali da će taj poziv imati toliki odjek u javnosti niti da će dobiti veliku podršku u javnosti i da će veliki broj ljudi želeti da na neki način doprinese radu udruženja, pomažući na taj način i da se održi mir u Bosni i Hercegovini, a time i u celom regionu.
„Podsećamo da je tokom četvorogodišnjih sukoba u Bosni i Hercegovini poginulo oko 100.000 ljudi, na stotine hiljada je ranjeno i raseljeno, te da još uvek tragamo za nestalima na svim stranama. Pretnje novim sukobima stvaraju ambijent koji tera ljude iz zemlje, razara ekonomiju, guši izgradnju demokratskog društva i prosperitet“, navedeno je između ostalog u peticiji.
Pored rada sa veteranima i mladima, ’Pravi požar’ ima i programe koji se tiču žena – rade sa ženama veterankama i suprugama ratnih veterana jer su, kako za Autonomiju pojašnjava Spasoje Kulaga, shvatili da su žene te čija je uloga ogromna kada je u pitanju suočavanje sa traumom u porodici.
„Sistem u bilo kojoj zemlji reaguje, ali tek kada se desi nekakav događaj, a u prevenciji i na stabilizaciji pojedinca se veoma malo radi. Iz tog razloga smo započeli tu priču sa ženama. Tu je još program podrške marginalizovanom grupama, osobama sa amputacijama što civilnim, što vojnim, žrtvama mina i svim ovim kategorijama koje na neki način nose posledice rata, ali su negde u kategorijama marginalizovanih grupa stanovništva“, napominje Kulaga. Podršku domaćih institucija nemaju, ali zato međunarodne fondacije i organizacije godinama finansiraju njihov rad.
Kulaga je pojasnio da je bilo neophodno da se javnost podseti na to šta rat zapravo jeste. Na početku, 2011. godine, radili su samo sa veteranima Vojske Republike Srpske, da bi 2015. godine proširili aktivnosti i u svoj rad uključili i predstavnike Armije BiH i Hrvatskog vijeća odbrane.
– Radi se o veoma teškom programu, jer svako treba da priča o najtežim trenucima koje je doživeo u ratu, da to priča pred publikom, pred mladima i da to priča pred svojim neprijateljima. Stručna pomoć došla nam je iz Centra za ratnu traumu iz Novog Sada, doktor Vlada Beara, Branislava Stević i njihov tim su nam na jedan način pomogli da mi proradimo svoje lične traume. Nakon toga, kada su videli dobrobit za sebe, koliko je to njima pomoglo, pokazala se želja kod veterana da to svoje iskustvo prenesemo mladima, da oni danas-sutra iz tog iskustva izvuku sebi neku pouku i, ukoliko budu u prilici ili neprilici da učestvuju u rešavanju nekog konflikta nasilnim putem, vide šta mogu da dožive i koje posledice nasilje može da ostavi na njih. Kroz ovaj program nam je bila želja da govorimo o traumi, o PTSP-ju i snimili smo i jedan dokumentarni film koji se zove „Testament jednom vremenu“, gde učesnici našeg programa govore o svojoj traumi i PTSP-ju, o posledicama koje imaju posle rata, s ciljem da ratni veterani progovore. Jer dok god ne bude veteran pričao o svojih traumama, on će imati problem, imaće problem njegova porodica kao najbliže okruženje i iz tog razloga nam je želja da ljudi pričaju„, kazao je on.
Koje su to aktivnosti koje Pravi požar preduzima, a na koje ste najponosniji?
Prvo nam je bila želja da radimo veteranske grupe za podršku ljudima sa iskustvom rata. Videli smo da je ta kategorija ljudi na jedan način iskorišćena u ratu i odbačena u društvu, da se sama snalazi veoma teško u ovom posleratnom društvu. Iz tog razloga, formirali smo udruženje s ciljem da radimo taj program. I radimo ga i danas. Posebno smo ponosni na program „Konstruktivna upotreba veteranskog iskustva“ , reč je o dijalogu između ratnih veterana i mladih. To je jedna priča u kojoj smo mi uradili do sada 130 radionica, u kojima je učestvovalo oko 3.000 mladih iz svih delova Bosne i Hercegovine. U nekim većim gradovima smo bili i dva puta, a program radimo i u Republici Srpskoj i u Federaciji, s pripadnicima svih etničkih grupa. To je priča: radionica na koju dolaze tri veterana iz tri zaraćene vojske, uz podršku stručnih osoba, a najveći cilj je da mladi ljudi u različitim delovima Bosne i Hercegovine, od direktnih učesnika rata, bivših veterana, mogu da čuju kako je običnom malom čoveku bilo da ode u rat, šta je on tamo video, kako je ostaviti svoju porodicu, kako je vratiti se iz rata, funkcionisati u porodici nakon rata sa svim posledicama, fizičkim i psihičkim koje je rat ostavio na njih. Kroz te radionice smo dobili povratnu informaciju od mladih ljudi da bi želeli da ponovo učestvuju. Znači, mlade interesuju dešavanja devedesetih godina na našem području, ali ih interesuje iz ovog ugla običnog čoveka u kojem oni prepoznaju svoje roditelje, rodbinu, prijatelje, komšije koji danas žive,a imaju to ratno iskustvo.
Šta je, po Vašem mišljenju, najvažnija poruka koju jedan mlad čovek može da čuje od ratnog veterana?
– Mi u našem timu imamo trideset veterana iz tri vojske koje su bile u sukobu 92-95 u Bosni i Hercegovini i stručnu osobu koja dolazi na svaku radionicu, psihologa. I samo pojavljivanje tri čoveka, tri bivša neprijatelja koja sada čine jedan tim i koji pričaju o besmislu rata je već snažna poruka. Radimo sa mladim ljudima od 16 do 30 godina, a oni imaju već formirane narative u lokalnim zajednicama gde žive. Za njih je to već veliki dobitak jer mnogi mladi u ovoj zemlji nemaju priliku da čuju kako je bilo u drugom delu zemlje, kako je prošla druga ili treća etnička grupa u BiH i to je nešto što je najveća poruka koju mi kroz ovaj program šaljemo – razbijanje predrasuda o drugom i drugačijem. Pored toga, nudimo im priliku da na licu mesta čuju ljude za koje su do jučeslušali da su to najveći neprijatelji. A onda, kada čuju na tim radionicama iskustva ljudi i kako je njima bilo u ratu, kako su i oni na neki način oštećeni, kako su povređeni, kako su povređene njihove porodice, njihovi prijatelji, na taj način kroz ove radionice razvija se jedna empatija između učesnika i u tim bivšim veteranima ti mladi ljudi vide običnog čoveka.
Imate li saradnju sa državnim, lokalnim, kantonalnim organima?
– Na samom početku radili smo program u školama u Republici Srpskoj i imali smo podršku nadležnog ministarstva, ali tada smo radili samo sa veteranima Vojske Republike Srpske. Sada, razvijajući ovaj program da bismo širili tu priču na celu BiH, sarađujemo sa nevladinim organizacijama i organizacijama koje okupljaju mlade, zbog jednostavnijeg pristupa. Ulazak u škole u Republici Srpskoj, u Federaciji, sa našim timom je veoma komplikovan i iziskuje, zbog tih nivoa vlasti, mnogo dokumentacije, mnogo odobrenja i mi jednostavno nismo hteli da gubimo vreme na to, nego smo preskočili taj nivo i sarađujemo sa udruženjima mladih u svim delovima Bosne i Hercegovine i ta saradnja je veoma uspešna.
Dalibor Stupar (Autonomija, naslovna fotografija: Pravi požar)
Srbija mora da radi sve suprotno od Vulinovih ideja i uspeće kao država
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI sigurna je da ako Srbija želi da napreduje mora da radi sve suprotno od onoga što misli i proklamuje Aleksandar Vulin, poznatiji kao ministar mržnje
Vulinova izjava da bi jako voleo da Aleksandar Vučić ode na Samit BRIKS-a u Moskvu, nova je podlost koju je namenio Srbiji i njenim građanima.
Vulin je od devedesetih godina, pa na ovamo, uvek promovisao političke ideje koje su loše po Srbiju.
Bio je portparol JUL-a, odnosno Mirjane Marković, sramotio je svaku instituciju koju je vodio. I Vojsku, i policiju, i BIA. Umesto da radi u interesu Srbije, pokazivao je, a i dalje pokazuje, sluganstvo prema Ruskoj Federaciji. Sramotno je slao ruskoj tajnoj službi informacije o aktivnostima opozicionara iz Rusije u Beogradu, pa su oni po povratku u njihovu zemlju bili uhapšeni.
Svaka njegova izjava o Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili Crnoj Gori upali novi požar u odnosima u regionu.
Srbija mora raditi sve suprotno onome što Aleksandar Vulin želi i na ovim prostorima će biti moguće napraviti modernu i demokratsku državu.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Koliko će nas koštati suša i šta ćemo jesti? Poljoprivrednici kažu – stanje je katastrofalno
Dugo toplo i sušno leto koštalo je poljoprivredu. Prinosi su drastično manji. Poljoprivrednici u gubicima, traže pomoć Vlade i najavljuju protest za 15-ak dana. Šta ćemo jesti i koliko ćemo to platiti, pitala je Lea Apro.
Kišomer u Kisaču je potpuno suv više od dva meseca, a umesto zdrave repe – rupa, jer je istrulila zbog enormne suše.
„Na ovakvim ekstremnim sušama, kad nema kiše po sedamdeset, osamdeset dana sa temperaturama preko 40, noćnih preko 30 tu više ne pomaže ni zalivanje, ni ništa“, kaže Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Poljoprivrednici u očaju, već treću godinu očekuju pomoć, ispunjenje zahteva i sistemska rešenja od Vlade, ali ona kao i kiša – izostaju.
„Ne možemo se uhvatiti bukvalno ni za jednu kulturu koja je ove godine koliko-toliko mogla da izvuče prosek. U suštini stanje je katastrofalno. Ukoliko država, ministarstvo tačnije ne donese neke mere za pomoć poljoprivrednicima, mislim da će većina nas staviti katanac na svoja gazdinstva“, objašnjava Dejan Ivanišević iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Nema ni berze, koja bi garantovala otkupnu cenu roda poljoprivrednicima, pa im cenu kroje otkupljivači.
„Mi živimo od cene. Mi ne možemo da živimo od subvencija. Subvencije su primarne i moraju biti u poljoprivredi, ali mi ćemo postati socijalna grana privrede, ne poljoprivreda“, navodi Aleksandar Letić, poljoprivrednik iz Kisača.
Da li će se gubici poljoprivrednika odraziti i na džep građana, odnosno na cene hrane, zavisiće od ponude i potražnje, ali i tu glavnu reč ima država.
„U ovoj situaciji od ponašanja države zavisi da li će biti, ili neće biti rasta cene hrane u suštini. Ako se odluči na uvoz, da podstakne uvoz, ne mora da bude povećanja cene“, navodi Živan Lazić, ekonomski novinar.
Država je na potezu. Ako ne pomogne poljoprivrednicima, kako nam kažu, neće više biti ko da nas hrani. A onda će tržište ili vlast određivati šta jedemo i koliko za to plaćamo.
LSV – VOJVOĐANI traži smenu pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina uputila je danas zrenjaninskom gradonačelniku Simi Salapuri zahtev za smenu njegove pomoćnice Vere Milošev, koja je na javnom mestu napala dečaka sa razvojnim problemima.
Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Grad Zrenjanin Gradonačelnik
ZAHTEV
Na osnovu 52. člana Statuta grada Zrenjanina zahtevamo razrešenje pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina Vere Milošev.
OBRAZLOŽENJE:
Javnost Zrenjanina upoznata je sa incidentom u kojem je učestvovala i pomoćnica gradonačelnika Zrenjanina Vera Milošev, prilikom kojeg se neprimereno ponašala na javnom mestu i napala dečaka sa razvojnim problemima.
Nedopustivo je da jednu od najodgovornijih funkcija u Zrenjaninu obavlja osoba koja sebi dopušta ovakvo ponašanje.
Očekujemo Vašu brzu reakciju i smenu pomoćnice Milošev.
U Zrenjaninu 4.9.2024.godine
Odbornička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina
Sekretarijat za informisanje Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Dosadašnji v.d. direktor Vladimir Petrović, koji je ovom zdravstvenom ustanovom rukovodio 13 godina, smenjen je bez obrazloženja.
Informacija o promeni u rukovodstvu Instituta za javno zdravlje Vojvodine već danima unazad kruži u novosadskoj javnosti, a nezvanična saznanja prvi je objavio Danas.
U međuvremenu, i portal 021.rs dobio je nezvaničnu potvrdu da je došlo do promene i da je doktorka stomatologije, dosadašnja direktorka Filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Južnobački okrug, postavljena na rukovodeću poziciju.
Portal 021.rs uputio je i pitanja Institutu za javno zdravlje Vojvodine u vezi sa promenom na čelu ustanove, ali zasad nema odgovora.
Smenu Petrovića i imenovanje Milene Tabaković do sada niko nije zvanično potvrdio, niti je odluka javno dostupna. Bilo bi za očekivati da se ovakva promena objavi u Službenom listu AP Vojvodine, ali je poslednji broj objavljen nekoliko dana pre sednice Vlade Vojvodine koja se održala 28. avgusta.
Takođe, na samom sajtu Instituta i dalje stoji da je v.d. direktor dr Vladimir Petrović. Smena Petrovića dolazi nakon slučaja “nematode u novosadskoj vodi” u kojem su nadležni prvo negirali tvrdnje o valjkastim crvima u vodovodu, da bi Institut potom potvrdio njihovo prisustvo.
Ipak, smena bi mogla da bude i samo deo promena na rukovodećim pozicijama u pokrajini, nakon odlaska Igora Mirovića sa funkcije pokrajinskog premijera. Podsetimo, do promena je došlo i u Kliničkom centru Vojvodine, gde je za v.d. direktorku imenovana Vesna Turkulov umesto Edite Stokić.
Povodom smene u Institutu oglasio se Gradski odbor Stranke slobode i pravde, navodeći da Miloš Vučević i Maja Gojković “nisu oprostili profesionalnost” Petroviću. U saopštenju se odluka o imenovanju Milene Tabaković za v.d. direktorku Instituta naziva “skandaloznom”.
Ćerka Jorgovanke Tabaković u žižu javnosti je došla 2013. godine kada je objavljeno da joj je RFZO obezbedio službeni automobil i vozača za odlazak na predavanja u Beograd. Zvanično objašnjenje tada je bilo da je sve u skladu sa odlukom o slanju zaposlenih na usavršavanje.
Zasad nezvanično smenjeni Petrović je na čelu Instituta bio od 2011. godine. On je i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
Upravo na ovom fakultetu je diplomirao 1997. godine, a tu je završio i specijalizaciju, master studije i doktorat. Bio je na čelu Instituta u trenutku kada se Vojvodina suočavala sa zdravstvenom krizom izazvanom korona virusom.
Prema informacijama Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović je u februaru ove godine prijavio da kao v.d. direktora Instituta godišnje zarađuje više od 3,1 miliona dinara.
Statistika koja se ne menja: Vojvodina najviše izvozi, a Beograd uvozi
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,9 odsto). Sledi beogradski region (23,4 odsto), region Južne i Istočne Srbije (21,3 odsto), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,2 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Izvoz domaće robe u periodu od januara do jula ove godine imao je vrednost 17.097,7 miliona evra, uz rast od 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 22.323,4 miliona, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 5,2 milijarde evra, što je povećanje od 14,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 odsto.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto); sledi Vojvodina (32,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (13,6 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,4 odsto), a oko 1,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene.
Na ovom mostu koji deli južnu Mitrovicu, naseljenu Albancima, od severne, naseljene većinom Srbima, osim automobila, viđen je i kordon pripadnika KFOR-a. Zatim je ovaj kordon povučen.
Radio Slobodna Europa (RSE) pitao je KFOR zašto je pojačao svoju prisutnost na mostu, ali iz ove misije nisu dali odgovor. Pripadnik italijanskih snaga KFOR-a na mostu na Ibru rekao je dopisniku RSE s terena da se tokom današnjeg dana “ne očekuje ništa posebno” i da su oni tu “zbog rutinskih operacija”.
Pojačana prisutnost na ovom mostu dolazi dan nakon što su kosovske vlasti zatvorile pet paralelnih srpskih institucija na sjeveru Kosova.
Akciju je kritizirala međunarodna zajednica, koja je pozvala Vladu Kosova da ne poduzima jednostrane i nekoordinirane akcije.
Kosovska vlast također se nedavno suočila s kritikama međunarodne zajednice jer je izrazila namjeru otvoriti most preko Ibra za promet vozila.
Sjedinjene Američke Države, Europska unija i KFOR izjasnili su se protiv otvaranja mosta.
KFOR i EU zatražili su da se ovo pitanje riješi u dijalogu u Bruxellesu.
NATO-va mirovna misija na Kosovu također je nekoliko puta upozorila da neće oklijevati djelovati kako bi odgovorila na razvoj sigurnosne situacije.
KFOR je stalno prisutan na mostu preko rijeke Ibar.