Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Veljanovski: I po cenu otkaza novinar je dužan da štiti javni interes

Published

on

Novinari ne smeju ni jednog trenutka da zaborave da rade za opšti interes. Dakle ne za sebe, svoj medij, vlasnika medija ili za vlast, stranku ili neku drugu interesnu grupu.

Kada se tako ponašaju i kada su spremni da tragaju za istinom po poznatim pravilima novinarstva, da se uvek čuju obe strane, a i ona treća, neutralna, kompetentna, stručna, da se objektivnost ne sme podrediti nacionalnim, političkim ili interesima profita, biće na pravom putu verodostojnosti i dostojanstva. 

Ovo u intervjuu za Sindikat novinara Srbije (SINOS) kaže Rade Veljanovski, dugogodišnji novinar-urednik, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i politički aktivista. 

Razgovor je vođen u okviru projekta “Novinarstvo za koje se školujem” a koje je sufinansiralo Ministarstvo kuilture i informisanja. Cilj projekta je da ukaže kako studenti i profesori žurnalistike ocenjuju novinarstvo u Srbiji i kako u budućnosti vide ovu profesiju. 

Istraživanje koje je SINOS sproveo na fakultetima novinarstva u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pokazalo je da naše buduće kolege smatraju da mediji u Srbiji nisu slobodni, da novinari rade pod pritiskom, za male plate i sa labavim ugovorima, da su izloženi cenzuri i autocenzuri, ideološki i materijalno podeljeni, bez dovoljne zaštite novinarskih udruženja i sindikata.

*Novinari u Srbiji rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha, pa ipak je malo sindikata u medijima. Zašto?  

– Mi smo zemlja usporene i čak zaustavljene tranzicije. Imamo problema u ostvarivanju ljudskih prava, u pravosuđu, privredi, zdravstvu, obrazovanju… Demokratija se sporo prima na našim prostorima, modernost se suzbija tradicionalizmom i mitomanijom. U takvim okolnostima se sindikalna prava smatraju nedovoljno važnim i marginalizuju iz dva osnovna razloga. Za jedne, sindikalno organizovanje je relikt socjalističke prošlosti, a za druge, prepreka za razvoj dobrih odnosa sa investitorima i preduzetnicima koji treba da stvore profit. Razvijena društva su taj problem razrešila, mada odnos rada i kapitala ostaje kao stalna napetost. Pošto je naše preduzetništvo, pa i ono medijsko, tek u povoju i pošto vlast ne stimuliše zaštitu radnih prava u svim oblastima rada, ni novinari nisu u boljoj situaciji.  

*Istraživanje koje je SINOS sproveo pokazalo je da studenti novinarstva kod nas nisu dovoljno edukovani o značaju sindikalnog organizovanja. Ima li prostora za saradnju fakulteta i sindkalnih organizacija?  

– Studenti o tome stiču osnovna znanja, ali status studenta nije isto što i status zaposlenog. Koliko ja znam, bar studenti Fakulteta političkih nauka uče o važnosti strukovnog i sindikalnog organizovanja i to i kroz novinarske i kroz politikološke predmete. Na samim sindikalnim organizacijama je da prošire svoje delovanje i kroz adekvatnu edukaciju pojačaju sindikalnu svest svih zaposlenih pa i novinara. Suština je u tome da se omogući jasna artikulacija staleških interesa, a zatim i njihovo ostvarivanje, pre svega po principu solidarnosti. To znači da sindikati treba da sarađuju sa medijima i medijskim udruženjima. 

*Kako objašnjavate da mediji koji podržavaju evropske standarde ne dozvoljavaju osnivanje sindikata u svojim redakcijma?  

– Očigledno je da se radi o tome da je materijalni interes poslodavca jači od interesa ostvarivanja sindikalnih prava novinara. U okolnostima u kakvim su naši mediji i naše novinarstvo, jednom broju novinara odgovara da bar mogu da rade po profesionalnim, evropskim standadima i to im je izvesna profesionalna satisfakcija. No, takvo stanje ne može da ostane zauvek. I vlasnici medija moraju da se privole na evropske standarde, a novinari treba da budu glasniji i dosledniji u svojim zahtevima.  

*Mogu li novinari koji rade u uslovima siromaštva i straha da štite javni interes? 

– Znam da će to nekome zvučati nerealno i utopijski, ali novinari uvek mogu i moraju da štite javni interes. Uostalom to se već događalo i našim i mnogim stranim novinarima. U drugoj polovini osamdesetih i tokom devedesetih mnogi novinari su doživljavali razne oblike represije, ali nisu odustajali i nisu se predali čak ni onda kada su radili za vrlo male plate ili bez plata i kada su znali da će izgubiti posao. Žalosno je što se u Srbiji ovakve okolnosti ponavljaju i danas, ali je još gore što je danas mnogo više novinara i takozvanih novinara, spremno da gazi principe profesije da bi obezbedili stalni posao. Oni zaboravljaju da time poništavaju sebe kao novinare. 

*Šta smo očekivali a šta dobili od projektnog finansiranja medija? 

 – Zakonskim odredbama o projektnom sufinansiranju medija dobili smo šansu da jedan broj medija, uglavnom manjih i siromašnih, opstane, a da se ne stidi sopstvene produkcije, jer je javnim novcem trebalo podržati kvalitetne sadržaje od javnog interesa koji sami po sebi nisu profitablini. Nažalost, te su se odredbe pretvorile u svoju suprotnost jer se pod uticajem vlasti, od lokalnog do republičkog nivoa, ova sredstva daju uglavnom medijima koji su podrška vladajućim strukturama i ne sadrže nikakvo kritčko mišljenje. Nije nemoguće određenim izmenama zakona popravljati stanje, ali kao i u mnogim drugim slučajevima i ovde je problem pre svega u nedostatku volje i nespremnosti onih koji donose odluke da doprinesu ostvartivanju javnog interesa.  

*Privatizacija je uništila medije na lokalu. Da li biste danas podržali ideju o osnivanju lokalnih i regionalnih javnih servisa, imajući u vidu iskustvo evropskih i zemalja u regionu?  

– Pri promeni društvenog, ustavno-pravnog i ekonomskog sistema, privatizacija je bila neminovna i u duhu evropskih standarda. Naš prvi reformski zakon, posle demokratskih promena, Zakon o privatizaciji, predvideo je privatizaciju državne/društvene svojine i nije napravio nikakav izuzetak u odnosu na medije. Tome su prilagođeni i medijski zakoni. Tadašnja vlast je neprincipijelno i nekorektno odugovlačila sa privatizacijom iz sopstevnih interesa, gubeći iz vida da je za medije i za javnost najgore ako se pri svakoj promeni vlasti menja uticaj na medije. 

Dakle, nije problem privatizacija već način na koji je ona sprovedena.

*Dakle, i mediji su prinuđeni da posluju po strigim zakonima tržišta. 

– U uslovima tržišne privrede ni jednom privrednom subjektu, pa ni mediju, ne može biti garantovan opstanak, za to se treba boriti. Zakonska mogućnost za transformaciju medija u medije civilnog sektora, koju su pozdravili svi evropski faktori, iskoristilo je svega nekoliko medija. Osim toga, mnogi novinari nisu bili zainteresovani da postanu delimični vlasnici medija u kojim rade, što je ubedljivo najbolji, oblik vlasništva. Što se tiče lokalnih i regionalnih javnih servisa, kao i dosada, uvek bih podržao njihovo osnivanje, ali u okviru republičkog i pokrajinskog javnog servisa RTS i RTV, jer to je dominantan oblik finkcionisanja ovakvih javnih servisa u Evropi. Treba se ugledati na Veliku Britaniju, Francusku, Austriju, Češku, a ne na zemlje regiona koje su pošle putem koji uopšte nije dosledan. Lokalni javni servisi u Crnoj Gori, na primer, su lokalna medijska javna preduzeća kao u vreme socijalizma, kojima je samo promenjeno ime. I Hrvatska je krenula tim putem, ali se to uveliko menja.  

*Da li su novinari u Srbiji bezbedni?  

– Nažalost ne u dovoljnoj meri, što je rezultat neizgrađene svesti o njihovoj ulozi i statusu koji iz toga proizilazi. Novinari su često ugroženi od pojedinaca i grupa koje su u direktnoj sprezi sa onima koji treba da garantuju bezbednost svima pa i novinarima, a to su predstavnici vlasti, odnosno institucija. U našem društvu nije sazrelo shvatanje da je kritičko mišljenje legitimno i da nema pojedinca ili institucije koji su u tom smislu nedodirivi. 

*Kako biste ocenili slobodu medija u Srbiji? 

 – Sloboda medija u Srbiji je na najnižim granama, računajući višedecenijski period. To je u potpunoj suprotnosti sa našim medijskim zakonima, koji nisu idealni, ali sadrže odredbe i opredeljenja demokratskog sveta. Još gore, to je u suprotnosti sa potrebama društva koje želi da se razvija i koje načelno izražava naklonost ka evropskim standardima i iskustvu. Početkom tranzicije, mi smo krenuli napred, ali su se naše unutrašnje dileme, nespremnosti, nedoslednosti, partikularni interesi, ubrzo isprečili i zaustavili demokratski razvoj medijskog sistema i medijskih, a u stvari, građanskih sloboda. 

Udruženja 

 *Da li novinarska i medijska udruženja u Srbiji profesionalno obavljaju svoj posao? 

 – Za sadašnje stanje medija, novinarstva i javne sfere, najmanje bih osuđivao medijska udruženja. Ona su se možda više nego mnogi drugi akteri prilagodila potrebama vremena i ulozi koja im pripada. Ali, njima je potrebna podrška političke i intelektualne elite, a to je prilično nejasno i nekozistetnto polje od koga nekada ima podrške i razumevanja, a često ima više štete. Medijska udruženja ipak, ne smeju da zaborave da novinarskih sloboda uvek ima onoliko koliko se za njih sami novinari izbore. Udruženja treba više da insistiraju da njihovi članovi dosledno ostvaruju novinarski kodeks u svakoj redakciji u kojoj rade. Razočaravajuće je da nekoliko hiljada članova novinarskih udruženja ne može snažnije da istakne zahtev za poštovanje standarda i principa profesije.

Džeremi Dir: Za nezavisno novinarstvo i dostojanstven rad neophodan kolektivni glas novinara

Zamenik generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara (IFJ) Džeremi Dir boravio je, na poziv Sindikata novinara Srbije, od 9. do 12. novembra u Srbiji. Tokom kampanje “Kako do dostojantsvenog rada u medijima i odgovornog novinarstva u Srbiji” koju je organizovao SINOS, britanski novinar sastao se sa studentima novinarstva Filozofskog fakulteta u Nišu i posredstvom zum aplikacije razgovarao sa visokoškolcima Fakulteta komunikologije i medija Univerziteta Singidunum u Beogradu. On je objasnio da nam vremena kroz koja prolazimo govore mnogo o stanju u novinarstvu:

Pandora papiri, Panamski dokumenti, projekat Pegasus pokazuju moć nezavisnog novinarstva u javnom interesu. Oni demonstriraju moć kolektiva – saradnju i solidarnost novinara koji rade zajedno u javnom interesu. Pokazuju da novinarstvo od javnog interesa ima moć da pozove vlade na odgovornost, razotkrije prevaru, primora vlasti da deluju protiv korupcije.Ponovo potvrđuju misiju novinarstva.

Pandemija Covid-19 je pokazala vitalnu ulogu koju imaju novinari. Ali to je, takođe, razotkrilo nesigurno stanje u kojem opstaju novinari i novinarstvo. Upravo u vreme kada novinarstvo može da igra tako ključnu ulogu u promovisanju demokratskih i ljudskih prava, sloboda medija i radnička prava su sve više na udaru.

Usred krize, novinari i nezavisni mediji suočeni su sa rastućom pretnjom – od zakonske opstrukcije do fizičkih napada, od ekonomske krize do političkog pritiska i uznemiravanja na internetu – od sve nesigurnijeg posla, novinara koji pate od niskih plata, kasnih isplata plata, dugog i neregulisanog radnog vremena i zloupotreba njihovih radnih prava.

A nekažnjivost kojom se ovi napadi izvode i dalje dostiže rekordne nivoe. Ironija je da se sve ovo dešava upravo u vreme kada je pružanje nezavisnih, kvalitetnih informacija zaista pitanje života i smrti građana.

Kako kaže slogan IFJ – nema slobode medija tamo gde novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha. Jedini način da se zauzmemo za nezavisno novinarstvo i dostojanstven rad bio je da se udružimo i ojačamo kolektivni glas novinara.

IFJ je posvećen radu sa sindikatima novinara u borbi protiv siromaštva i nesigurnog stanja u kojem postoje novinari u Srbiji, siromaštva koje otvara novinarstvo za korupciju i dezinformacije, straha i političkog pritiska koji rađa autocenzuru, zastrašivanje i uskraćuje građane i njihovo pravo da znaju.

danas

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending