Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Uprkos ‘zabrani’ predstava vojvođanskih Mađara nastavlja izvođenje

Predstava uprkos zabranama političara – tako se mogu opisati okolnosti u kojima se na mađarskom jeziku u Srbiji igra pozorišni komad “Kazimir i Karolina”, napisan tridesetih godina dvadesetog veka, u osvit nacizma u Evropi.

Published

on

Predstava uprkos zabranama političara – tako se mogu opisati okolnosti u kojima se na mađarskom jeziku u Srbiji igra pozorišni komad “Kazimir i Karolina”, napisan tridesetih godina dvadesetog veka, u osvit nacizma u Evropi.

Uz obrazloženje da adaptacija reditelja Roberta Lenarda ima “prost i neprimeren rečnik”, Mađarski nacionalni savet u Srbiji, na čijem su čelu izabrani predstavnici Mađara, zatražio je od rukovodstva Salašarskog pozorišta (Tanyaszínház) da se prekine turneja komada “Kazimir i Karolina”.

Vodeći političar Mađara u Srbiji Ištvan Pastor je takav zahtev podržao.

Pastorova stranka Savez vojvođanskih Mađara (SVM) sestrinska je partija Orbanovom Fidesu u Mađarskoj. SVM u Srbiji učestvuje u vlasti sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS), na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Salašarsko pozorište, koje je produciralo za predstavnike Mađara u Srbiji “spornu” predstavu, pozorišna je trupa koja više od 40 godina “dovodi” pozorište u sela širom Vojvodine gde žive Mađari. Finansijer putujućeg Salašarskog pozorišta je Savet mađarske nacionalne manjine u Srbiji. Savet finansiraju institucije Srbije, ali novac dobija i iz donacija Orbanove vlade.

Iako je na zahtev Saveta turneja po Vojvodini otkazana, Salašarsko pozorište nastavilo je da igra predstavu “Kazimir i Karolina” u selu Kavilu nadomak Bačke Topole, na granici Srbije i Mađarske, gde je trupa i nastala.

Prema rečima rukovodstva pozorišta, zahtev mađarskih političkih predstavnika u Srbiji je “oblik uvođenja cenzure u pozorište”, ali će, uprkos tome, svake večeri do 12. avgusta u 21 sat publika moći da gleda predstavu u Kavilu.

‘Nejasni razlozi’ prekida predstave
Predstava “Kazimir i Karolina” na mađarskom jeziku, reditelja Roberta Lenarda, imala je svoju zvaničnu premijeru u subotu, 24. jula u Kavilu, na početku turneje Salašarskog pozorišta.

Plan da predstava nastavi da “putuje” po Vojvodini, prekinuo je zahtev Mađarskog nacionalnog saveta.

“Ova predstava dovodi u pitanje svetlu prošlost i nasleđe ovog pozorišta”, navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Saveta Jene Hajnal.

Uz ocenu da je turneja Salašarskog pozorišta “neprihvatljiva”, Mađarski nacionalni savet je zatražio da se predstava otkaže, u nadi da sa organizatorima “zajedno mogu preispitati rad i repertoar pozorišta”.

U saopštenju su kao problem pomenute psovke u predstavi.

Jene Hajnal, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da “ne bi želeo ništa da doda” mimo saopštenja.

Autorima, kako kažu, nisu poznati tačni razlozi zbog kojih je Mađarski nacionalni savet odlučio da zatraži prekid predstave.

Reditelj predstave Robert Lenard je za RSE ocenio da je “bahato i nedopustivo” u 21. veku da se bilo koja predstava zabrani.

“U ovom slučaju, razlozi su, takoreći, jezički i tiču se i pitanja scenskog izraza. Predsednik Salašarskog pozorišta Daniel Gomboš i ja lično smo pokušali da saznamo više o razlozima zabrane i da eventualno poboljšamo situaciju, korigujemo predstavu. Ali, Nacionalni savet za to nije bio otvoren, već je stopirao turneju”, naveo je reditelj Robert Lenard u pisanoj poruci.

Prema njegovoj oceni, potezom Mađarskog nacionalnog saveta omalovažen je rad i trud svih koji su učestovali u kreiranju predstave.

“Ali, što je najgore, omalovažili su sposobnost gledaoca da odluči šta želi, a šta ne želi da vidi na sceni”, zaključio je Lenard.

Upitan da li odluka Mađarskog nacionalnog saveta u Srbiji može biti povezana sa kulturnom politikom koju u Mađarskoj sprovodi stranka Fides premijera Viktora Orbana, reditelj Robert Lenard je rekao da se “ne razume u interne političke veze između partije Fides i Nacionalnog saveta (Mađara u Srbiji)”, i da “ne može da pretpostavi” veze između kulturnih politika ove dve organizacije.

“Činjenica je da je kršenje ljudskih prava u Mađarskoj trenutno na neviđenom nivou, te postoji ogroman pritisak i na umetnike, ali da se zabrani predstava – nisam čuo da se to desilo ni u Mađarskoj tokom Orbanovog režima, ili barem ne ovako javno”, rekao je Lenard.

Zoltan Devai, potpredsednik Upravnog odbora Salašarskog pozorišta, rekao je za RSE da ne misli da su psovke u predstavi pravi problem. On je rekao i da je tema drame nepromenjena, a da je tekst “malo izmenjen i modernizovan”.

“Ovo je oblik uvođenja cenzure u pozorište, ali zaista ne znamo zbog čega. Kritikujemo pojave u društvu, ali nikoga nismo po imenu pomenuli. Ranijih godina bilo je komada u kojima je bilo mnogo više vulgarnog jezika, kritike prema politici, društvu i veri, ali su sve turneje išle do kraja”, rekao je Devai, dodajući da je uprava pozorišta “otvorena za svaku diskusiju”.

O čemu je predstava?
Reditelj predstave Robert Lenard podseća da je komad Edena fon Horvata (Ödön von Horváth), pisca mađarskog porekla koji je dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka pisao na nemačkom jeziku, klasično delo koje je na listama lektira u Nemačkoj i Austriji.

Radnja je smeštena na festival Oktoberfest 1930. godine i prati ljubavni par čija se veza raspada usred društvenih okolnosti – Kazimira i Karolinu.

“(Komad) promoviše neke blago levičarske političke stavove, okolnosti u kojima se radnja dešava su ekonomska kriza i nezaposlenost, pa i uspon nacističkog režima, ali sama priča je ljubavna i ispituje veze između privatnog života i ekonomske situacije na blag, baladističan način”, navodi Robert Lenard.

On se odmah nakon odluke Saveta oglasio i na Fejsbuku, gde je podsetio da je komad “Kazimir i Karolina” već jednom bio zabranjen, kada pozorište na nemačkom jeziku u januaru 1933. godine nije smelo da odigra tu predstavu. Kako je podsetio, tekst komada “Kazimir i Karolina” bio je i među zapaljenim knjigama 10. maja 1933. godine na trgovima u Berlinu.

Tada je sprovedena kampanja ceremonijalnog spaljivanja knjiga koje nisu bile u skladu sa nacističkom ideologijom Adolfa Hitlera. Ti događaji predstavljali su uvod u Drugi svetski rat.

Pastorovo ‘otvoreno pismo podrške’
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor nije odgovorio na pozive Radija Slobodna Evropa.

Na Fejsbuku je postavio otvoreno pismo, u kojem je pružio podršku čelniku Nacionalnog saveta Mađara Jeneu Hajnalu koji je zatražio prekid igranja predstave “Kazimir i Karolina”.

Pastor je ocenio da publika “već šestu godinu trpi predstave Salašarskog pozorišta”, kao i da pozorište “niko ne kontroliše” u igranju predstave koju je nazvao “ogavnom”. Pastor je u svom otvorenom pismu pomenuo i navodno uriniranje u predstavi.

“Od ovoga je jako teško kreirati političko pitanje, ali vidim da se trude da tako bude. Poznat mi je ovakav tempo. Ovo nije umetnost, to kažu i gledaoci, to mislimo i mi. Ovo nije estetsko, nego civilizacijsko pitanje. Salašarsko pozorište prelazi granice, koje su neprihvatljive za mađarsku zajednicu”, naveo je Pastor u otvorenom pismu.

Lider SVM-a je dodao da su “gledaoci Salašarskog pozorišta godinama izloženi zloupotrebi”, kao i da, prema njegovoj oceni, mađarsku zajednicu “dugo opterećuju dešavanja” u tom pozorištu.

Pastor je, nakon najave Salašarskog pozorišta da će predstavu igrati svako veče, u otvorenom pismu rekao da ga “raduje” što će se svake večeri predstave igrati u selu Kavilu kod Bačke Topole.

“Jer smo zbog toga i izgradili taj (pozorišni) dom, da ima života u njemu, ali molim organizatore da svuda naznače da je predstava namenjena određenom uzrastu”, naveo je Pastor.

Za kraj je naglasio da se “ne mogu više odlagati pitanja koja se tiču budućnosti pozorišta, kada se radi o kulturnom životu i budućim ciljevima”, kao i da je o tome razgovarao sa više predstavnika pozorišta. Njihova imena u otvorenom pismu nije naveo.

Šta smeta političarima?
Filozof Mark Lošonc rekao je za Radio Slobodna Evropa da mu je “čudna” zvanična argumentacija političara koji za zabranu krive “vulgarni rečnik i navodno uriniranje tokom predstave”.

“Nije jasno, ako ‘problem’ postoji već godinama, zašto nacionalni savet nije ranije reagovao. Ako pogledamo folklorne drame i narodnu kulturu, u njoj često ima psovanja i vulgarnog rečnika, nije to skandal”, naveo je.

Lošonc je podsetio da se turneja Salašarskog pozorišta odvija “izvan zidova” zvaničnih pozorišta i da se podrazumeva da takve predstave imaju više slobode i spontanosti.

“Što se tiče političkog vrednovanja ove predstave, meni se čini da nije Jene Hajnal zapravo glavni akter ove situacije, već su više odgovorni oni koji su na vrhu Saveza vojvođanskih Mađara”, rekao je on.

“Problem” za političare, Lošonc vidi u društvenoj kritici koja je prisutna u predstavi.

“Utoliko što je poruka predstave otprilike sledeća – ako navodna većina etički ili politički marginalizuje manjinu i vrši represiju nad njom, onda je zapravo sama većina moralno loša. To ponašanje navodne većine, pune mržnje, jeste licemerno jer su ‘normalni’ ljudi, zapravo često veoma loši na najrazličitije načine”, objasnio je.

Prema njegovoj oceni, vodeća politička opcija Mađara u Vojvodini je “toliko srodna” sa Orbanovim Fidesom, da predstavnici vojvođanskih Mađara “sami znaju šta treba da se uradi kada su u pitanju ‘osetljive’ stvari” i da im ne treba “direktiva” iz Budimpešte.

“Ovo je relevantno ovih nedelja, zato što se u Mađarskoj, zahvaljujući Orbanovoj vladi, odvija velika kampanja protiv LGBTQ zajednice. U svetu se ovo percipira kao širenje mržnje, homofobija, prema ovoj zajednici. Fides u susret novim izborima naredne godine traži nove predmete mržnje, sada je to LGBTQ zajednica. Mislim da je ta dimenzija jako važna za razumevanje ovih dešavanja kod vojvođanskih Mađara”, naveo je Lošonc.

Sporni zakon, koji zabranjuje materijale koji bi se mogli smatrati promocijom homoseksualnosti, stupio je na snagu u Mađarskoj 7. jula.

Zakon zabranjuje “prikazivanje ili promociju” homoseksualnosti ili promene pola u televizijskim emisijama, filmovima i programima seksualnog obrazovanja deci u školama.

Prema oceni filozofa Marka Lošonca, predstava “Kazimir i Karolina” predstavlja “opasnost za mejnstrim ideologiju koja danas vlada kako u Mađarskoj, tako i na sličan način u Srbiji, pa i kod vojvođanskih Mađara”.

Umetnici protiv zahteva Mađarskog nacionalnog saveta
Reakcija Mađarskog nacionalnog saveta naišla je na oštru kritiku velikog dela subotičke umetničke scene.

Profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i jedan od osnivača Salašarskog pozorišta Đerđ Hernjak rekao je za RSE da je tokom proteklih 43 godina pogledao svaku predstavu i da danas njegovi studenti rade u tom pozorištu.

Kako navodi, ne vidi ništa sporno u predstavi “Kazimir i Karolina” i ne razume zašto je politika zatražila da se otkaže turneja ovog pozorišta, kad političari “nisu ni gledali predstavu”:

“Neka se politika ne meša u pozorište… Tekst je odličan, režija je puna ideja, psovanja malo ima. Kažu (Hajnal i Pastor), da ne smeš u pozorištu psovati. Ja sam seoski momak, mi svi psujemo, da li ćeš onda ti meni zabraniti da ja ne psujem ili ćeš mi reći šta ja moram da radim u pozorištu. Nije problem u psovanju, problem im je politička predstava. I do sad smo imali u Salašarskom pozorištu, ne takve, nego još smelije predstave”, rekao je Hernjak.

Glumac Dečijeg pozorišta u Subotici Zalan Greguš, jedan od glumaca koji su svoju karijeru započeli u Salašarskom pozorištu, rekao je da ta manifestacija “dragulj vojvođanskih Mađara” i da mu “nije jasno zašto postoje ovakvi politički pritisci na umetnike”.

SVM sestrinska stranka Orbanovog Fidesa
SVM, sestrinska stranka Fidesa (Fidesz) mađarskog premijera Viktora Orbana, nakon izbora u Srbiji u junu 2020. godine postala je treća po jačini stranka u Vojvodini – autonomnoj pokrajini na severu Srbije koja se graniči sa Mađarskom.

SVM je deo republičke, pokrajinske i lokalnih vlasti u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

SVM je u proteklim godinama uložila značajne napore da se pozicionira kao vodeća mađarska stranka, uz podršku zvanične Budimpešte. Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana je pokrenula nekoliko privrednih programa u Vojvodini, pa čak i u centralnom delu Srbije, upravo u saradnji sa SVM, odnosno kroz fondaciju koju ta stranka vodi.

O bliskosti dve stranke govori i činjenica da je SVM pred izbore za evropski parlament 2019. godine, u Srbiji vodila kampanju glasanja za Orbanov Fides. Pravo glasa na tim izborima su imali svi koji žive u Srbiji, a imaju mađarsko državljanstvo i registrovali su se za glasanje. Gotovo svi Mađari u Srbiji imaju dvojno državljanstvo.

SVM i Fides spaja i mađarski političar iz Vojvodine, Andor Deli, koji je evroparlamentarac iz redova Fidesa, ali je takođe i član SVM.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić održava bliske odnose sa mađarskim premijerom, za koga kaže da je “iskreni prijatelj Srbije”.

Nacionalni savet Mađara pod kontrolom SVM
Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, mađarska zajednica je najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji. Njeni pripadnici čine oko 3,5 odsto ukupnog stanovništva.

Nacionalne manjine u Srbiji biraju svoje predstavnike u nacionalnim savetima. Ingerencije nacionalnih saveta, koji zastupaju prava manjina u Srbiji, su pravo na samoupravu u kulturi, obrazovanju, informisanju i službenoj upotrebi jezika i pisma.

Nacionalni savet Mađara je osnivač nekoliko medija u Srbiji na mađarskom jeziku, a pored medija, osnivač je i Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, kao i nekoliko biblioteka, kulturno-obrazovnih centara, lokalnih pozorišta, istorijskih arhiva i muzeja.

U njihovoj nadležnosti je, tako, i postavljanje čelnika ovih institucija.

Nakon izbora za savete nacionalnih manjina u novembru 2018. godine, apsolutnu većinu u Nacionalnom savetu Mađara čini lista “Mađarska sloga”, sa Savezom vojvođanskih Mađara kao najvećom partijom na toj listi.

“Mađarska sloga” je na izborima osvojila 30 od ukupno 35 mandata u savetu, a od toga je SVM-u pripalo 16 mandata. Izlaznost na tim izborima je, međutim, bila niska – 36 odsto upisanih birača mađarske zajednice je biralo svoje predstavnike.

Jene Hajnal je nakon izbora 2018. godine preuzeo svoj drugi mandat na čelu Nacionalnog saveta Mađara. U jednom od svojih obraćanja, prenetih na stranici saveta, Hajnal je izjavio da su „najveća vrednost mađarske vojvođanske zajednice dete, porodica, zajednica, vera i nacija“.

Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE je u januaru 2021. godine objavio da Savez vojvođanskih Mađara “potpuno kontroliše” medije čiji je osnivač Mađarski nacionalni savet, tako što je na upravljačka mesta u medijima postavio svoje kadrove – visoke partijske funkcionere i članove SVM.

Uz zaključak da mađarski premijer Viktor Orban “kupuje” uticaj u Srbiji preko vojvođanskih medija na mađarskom, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je u februaru 2021. godine podatak da je više od 12 miliona evra iz budžeta Mađarske od 2011. do kraja 2019. uplaćeno na račun medija u Srbiji na mađarskom jeziku.

‘Orbanizacija’ kulture u Mađarskoj
Mađarski parlament usvojio je krajem 2019. godine zakon kojim se povećava vladina kontrola nad pozorištima. Usvojen po hitnom postupku, zakon o uvođenju Nacionalnog saveta za kulturu za „centralizovano strateško upravljanje kulturnim sektorima“ imao je veliku podršku u parlamentu koji je pod kontrolom Orbanove koalicije.

Prvobitni nacrt zakona je ipak delimično izmenjen, što je bila reakcija na masovne proteste mađarske kulturne scene i opozicionih političara. Prvobitni nacrt je podrazumevao ukidanje Nacionalnog fonda za kulturu i umanjenje državnih subvencija za nezavisne kulturne institucije.

Iako ne utiče na finansiranje ustanova kulture onoliko koliko je planirano prvobitnim nacrtom, Zakon je ostavio mogućnost vladi da se meša u upravljanje institucijama i imenovanje direktora, zbog čega je mađarska kulturna scena u strahu od daljih ograničenja.

Nakon pobede na izborima 2018. godine, kako piše Rojters, Orban je izjavljivao da mu je pobeda na tim izborima dala mandat da redefiniše različite aspekte nacionalnog života, a njegove pristalice pozivale su na okončanje onoga što oni vide kao „dominaciju levo-liberalnih ideja“ u mađarskoj kulturi.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending