Srbija je u poslednjoj deceniji u značajnoj meri uredila pitanje upotrebe pesticida u poljoprivredi, propise je uglavnom prilagodila evropskim ali i dalje nije rešen problem nesavesne primene hemijskih preparata.
Koliko se poljoprivredna gazdinstva, naročito mala domaćinstva, pridržavaju uputstava o primeni, koliko njih pravilno odlaže ambalažu a koliko se plastike zajedno sa ostacima herbicida i fungicida baci u reke i kanale, u kojim količinama u našu zemlju uđu pesticidi čija je upotreba u zemljama EU zabranjena… O tome javnost ne zna, a država na ova pitanja uglavnom nema odgovore.
Sagovornici Agrosmarta i VOICE-a saglasni su da problem korišćenja proizvoda za zaštitu bilja ne leži u loše osmišljenom zakonu niti nekvalitetnom radu inspekcije za proveru pesticida, već u neodgovornom i opasnom ponašanju pojedinaca.
Redovna profesorica sa Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragica Brkić kaže da nema bezbednih hemikalija – već samo bezbednih načina njihove upotrebe. Ona objašnjava da iza pravilnog načina upotrebe, propisanog od strane proizvođača, stoje brojna ispitivanja delovanja pesticida iz čijih se rezultata donose preventivne mere kojih se treba držati prilikom primene. Samim tim, kada se pesticidi koriste u skladu sa preporukama proizvođača, ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Međutim, problemi nastaju usled nesavesne primene. To se dešava kada se proizvođači ne pridržavaju uputstva za primenu, kad koriste veće količine od preporučenih, kad tretiraju više puta u toku sezone od onog što je propisano ili kada ne poštuju karence. Kako profesorica objašnjava, karenca je propisano vreme koje je potrebno da prođe od poslednje primene pesticida do berbe ili žetve. Pored toga, nesavesno odlaganje pesticida takođe predstavlja opasnost.
“Problemi nastaju i kada preostale količine posle primene prosipaju u bare, kanale, potoke, reke i druge vodene površine, peru opremu ili bacaju ambalažu u vode. Većina pesticida je veoma toksična za organizme koji žive u vodi i ovi organizmi su posebno ugroženi usled nesavesne primene pesticida. Veoma su ugrožene i pčele, pa se posebna pažnja posvećuje i njima i iz primene povlače aktivne supstance za koje se dokaže da su toksične za pčele, bumbare i druge korisne artropode”, objašnjava dr Dragica Brkić.
Iz Ministarstva poljoprivrede kažu da za mnoge prioritetne i hazardne supstance u površinskim vodama zagađenje je malo ili ga uopšte nema, kao i da su “usled poljoprivrednih aktivnosti prisutna samo trenutna opterećenja pesticidima i herbicidima”.
Da korišćenje pesticida na neadekvatan način utiče negativno na životinjski svet, pogotovo na pčele, govori situacija iz 2015. godine, kada se desio masovni pomor pčela u Vojvodini. Tada je zbog pogrešne primene pesticida na poljima suncokreta u blizini Zrenjanina i Kikinde gotovo 3.000 košnica uništeno, a šteta je procenjena na više od pola miliona evra.
Ona dodaje da veliki problem predstavlja i ilegalna trgovina pesticidima koji više nemaju dozvolu za promet u zemljama Evropske unije. Samim tim što Srbija prati regulativu EU, zabranjeni su pesticidi kojima se ukida dozvola za promet na nivou Unije. Napominje da smo poslednjih godina svedoci povlačenja mnogih toksičnih pesticida iz prometa, upravo zbog njihove akutne ili hronične toksičnosti.
Izvršna direktorka organizacije SECPA (Serbian Crop Protection Association) Katarina Krinulović, koja se bavi zaštitom bilja, kaže da su procedure i uslovi za registraciju sredstava za zaštitu bilja takvi da zabrinutost u pogledu njihovog korišćenja u poljoprivrednoj proizvodnji treba da svedu na minimum.
„Eventualni negativan uticaj je moguć ukoliko se ova sredstva neadekvatno koriste, na primer ako se koriste u prevelikoj dozi, u neodgovarajuće vreme i neispravnim uređajima za primenu i ukoliko se ne ispoštuju preporučene mere zaštite. Zbog toga su sve informacije u vezi sa upotrebom konkretnog sredstva, karenci i merama zaštite lako dostupne poljoprivrednicima direktno preko etikete i uputstva za upotrebu, a osnovni savet svih stručnjaka je da se detaljno čitaju i poštuju sve instrukcije iz etikete i uputstva“, kazala je ona.
300 hiljada smrtnih slučajeva zbog trovanja pesticidima
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se tri miliona ljudi otrovanih pesticidima zbrine u bolnicama širom sveta, sa oko 300 hiljada smrtnih slučajeva. Trovanja su najčešća u zemljama u razvoju, a veliki broj je i samoubilačkih trovanja.
Što se tiče samog uticaja pesticida na zdravlje, dr Brkić objašnjava da se ljudi mogu otrovati ovim sredstvima preko usta, kože i organa za disanje. Trovanja preko usta su najčešće posledica namernih ili zadesnih trovanja, a neretko nastaju kao posledica neadekvatnog odlaganja sredstava za zaštitu bilja u neodgovarajuću ambalažu. Takva trovanja su vezana za velike doze, a često su smrtonosna.
Sa druge strane, trovanja preko kože i preko organa za disanje vezuju se za izložene radnike koji su mahom uključeni u primenu sredstava za zaštitu bilja, ali i u proizvodnju, pakovanje, skladištenje, transport, promet i slično.
Profesorica Brkić objašnjava da posebnu zabrinutost izaziva hronično trovanje malim količinama ostataka pesticida u namirnicama, pogotovo ako te količine prevazilaze propisane maksimalno dozvoljene količine ostataka (MDK).
“Mada prekoračenje MDK ne znači da su takve namirnice opasne po zdravlje ljudi, prekoračenje upravo pokazuje da se proizvođači nisu pridržavali uputstva za primenu, da su najčešće ili koristili veće količine od propisanih ili nisu poštovali karence. Rešenje je stroga kontrola svih u procesu biljne proizvodnje, mnogo više uzorkovanja i ispitivanja uzoraka sa pijaca i velikih trgovinskih lanaca, kontrola proizvođača koji moraju da vode uredne knjige tretiranja useva, korišćenje sredstava za zaštitu bilja samo na bazi aktivnih supstanci koje su odobrene za promet i uvek u skladu sa preporukama proizvođača”, navodi ona.
Zakonska regulativa prati evropsku, ali se ne primenjuje na pravilan način
U Srbiji je 2009. godine stupio Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, koji sadrži poglavlje koje se odnosi na primenu sredstava za zaštitu bilja. Katarina Krinulović kaže da su odredbe ovog poglavlja delimično usaglašene sa elementima Direktive o održivoj upotrebi pesticida Evropske unije, kojom se propisuju okviri korišćenja sredstava za zaštitu bilja na odgovoran i bezbedan način, ali da problem leži u tome što u našem zakonu nije propisano donošenje Nacionalnog akcionog plana za održivu upotrebu pesticida.
Međutim, ona dodaje da su izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja iz marta 2019. godine ove odredbe Zakona dopunjene u pogledu propisivanja obaveznih obuka i sertifikacije onih koji su profesionalni korisnici ovih sredstava, po uzoru na obuke koje postoje u zemljama EU, što predstavlja ozbiljan napredak.
„Sprovođenje obavezujućih obuka i sertifikacije počev od 2022. godine predstavlja dodatno unapređenje profesionalne edukacije poljoprivrednika u Srbiji u smislu da će se sprovoditi po propisanom programu te da će biti obavezno za sve profesionalne korisnike sredstava za zaštitu bilja. Pored toga, po uzoru na zemlje EU, i našim zakonom je predviđeno da će samo poljoprivrednici koji steknu odgovarajući sertifikat moći da kupuju pesticide koji su namenjeni za profesionalno korišćenje. S tim u vezi, Srbija ima zakonodavni okvir sa sličnim principima i postavkama kao u EU, a ono što se razlikuje jer se u zemljama EU znatno odmaklo sa sprovođenjem propisanih mera i aktivnosti u pogledu održive upotrebe pesticida“, kazala je Katarina Krinulović.
Organski proizvodi – dobri ali skupi
Dragica Brkić objašnjava da organska proizvodnja isključuje upotrebu pesticida, osim onih koji su zakonski odobreni za primenu u tom načinu proizvodnje. Ipak, iako su takvi proizvodi rađeni na nekonvencionalan način, zbog cena nisu široko dostupni.
Predstavnik Ekološkog udruženja seoskog turizma i ruralnog razvoja, poznatijeg kao Organski i domaći proizvodi iz Pivnica, Mirko Vlček sa svojim kolegama je počeo da se bavi organskom proizvodnjom još 2021. godine, kad su završavali fakultete. Kako on kaže, sa nekoliko drugara se upustio u ovaj poduhvat jer ih je interesovalo očuvanje prirode.
U udruženje je uključeno devet gazdinstava koji rade zajedno, a njihova ideja je da imaju što raznovrsniju ponudu, jer što je bogatija tezga, privlačniji ste kupcima. Kako Vlček kaže, sve što od povrća i voća možete da smislite oni traže način da proizvedu. Kad kupac dođe na tezgu i ne vidi proizvod koji mu je potreban, sledeći put će otići na drugu.
“Pre nego što je sve počelo, razmišljali smo čime ćemo se baviti u životu. Ta ideja je preovladala – poljoprivreda i očuvanje životne sredine. Onda smo se susreli sa idejom organske proizvodnje koja nam je tada bila nova ideja, pa smo počeli to malo da istražujemo. Nama se svideo taj izazov i rešili smo da se bavimo ovim poslom, a od tada je prošlo već jedno 10 godina”, priseća se Vlček.
On objašnjava da je organska proizvodnja svakako teža u odnosu na konvencionalnu, najviše zbog zaštite i suzbijanja korova jer se u organskoj ne koriste herbicidi, pa sve mora da se plevi i radi ručno.
“To iziskuje jako puno fizičkog rada. U konvencionalnoj malo isprskaju i nema više ničega, sve je super. Sa druge strane, samo očuvanje zdravlja biljke i zaštita od raznih insekata, grinja je mnogo efikasnija i jednostavnija u konvencionalnoj jer je tu hemija koja tretira i pobije sve što živi na toj parceli. U organskoj imamo preparate koji su na prirodnoj bazi, koji nisu toliko delotvorni, pa tu mora da se vodi računa o preventivnoj zaštiti. Potrebno je čim se nešto pojavi da se rešava odmah sa tim preparatima, jer ako se otme kontroli onda je nemoguće rešiti problem”, objašnjava on.
Vlček kaže da tržište nije veliko, a da organske proizvode kupuju oni koji imaju mogućnost i koji su osvešćeni za to. On smatra da kada ljudi dođu do novca da će tržište za organsku proizvodnju biti znatno razvijenije.
“Sav taj rad koji je uložen u proizvodnju mora da se naplati, a mnogi ne mogu. S obzirom na broj ljudi u zemlji trebalo bi tržište da bude veće, ali s obzirom na platežnu sposobnost ljudi i nije baš tako razvijeno tržište”, napominje Mirko Vlček.
Mada pesticidi mogu da deluju štetno na ljude i životnu sredinu, dr Brkić ističe da su zahtevi koji se postavljaju pred proizvođače sve veći i rigorozniji. Veliki broj različitih ispitivanja mora biti urađen, a rezultati dostavljeni regulatornim telima da bi se uopšte uzela u razmatranje neka aktivna supstanca pesticida.
“O pesticidima se piše uglavnom, u negativnom kontekstu, a retko se ističu ekonomske i zdravstvene koristi koje pesticidi imaju za čovečanstvo. Pesticidi značajno doprinose povećanju produktivnosti biljne proizvodnje, poboljšanju kvaliteta i zdravstvene ispravnosti biljnih proizvoda, ali i suzbijanju prenosilaca različitih bolesti kao što su malarija, kuga, tifus, virusni encefalitis i žuta groznica”, zaključuje dr Dragica Brkić.
Sanja Kosović, Aleksandar Bugarin (Agrosmart i VOICE)
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Izveštavanje o poljoprivredi koji Agrosmart, u saradnji sa Vojvođanskim istraživačko-analitičkim centrom VOICE, sprovodi uz finansijsku podršku Misije OEBS u Srbiji. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora
Kako piše Radio Slobodna Evropa, u pitanju je kineski konzorcijum CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.
CRIC&CCCC je angažovan na rekonstrukciji i modernizaciji deonica Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica na brzoj pruzi Beograd – Subotica.
U okviru tog projekta rekonstrisana je stanična zgrada u Novom Sadu čija se betonska nadstrešnica obrušila 1. novembra ubivši 14 ljudi, dok su tri osobe teško povređene.
CRIC&CCCC i srpske vlasti tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade.
Osim na izgradnji železničke infrastrukture, kompanija CCCC angažovana je i na izgradnji drumske, poput deonica autoputa “Miloš Veliki”.
Pruga Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica
Deonice Beograd Centar – Stara Pazova od 34,5 kilometara i Novi Sad – Subotica na severu zemlje, dužine 108 kilometara, deo su brze pruge Beograd – Budimpešta. Pruga Beograd – Novi Sad, u okviru koje je deonica do Stare Pazove, puštena je u saobraćaj u februaru 2022.
Otvaranje pruge Novi Sad – Subotica najavljeno je za kraj novembra, a rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu bila je deo tog kapitalnog projekta.
Ove deonice finansirane su uglavnom iz kredita kineske Eksim banke i proglašene su od izuzetnog značaja za Srbiju.
Projekat brze pruge Beograd – Budimpešta započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine.
Dogovoren je kao zajednički projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative “Pojas i put”, strateškog cilja Kine za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom.
Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici. Ova zemlja je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.
Koridor 11 – Surčin – Obrenovac
Deonica koridora 11 od Surčina do Obrenovca dužine 17,6 kilometara, čiji je izvođač bio CCCC, otvorena je u decembru 2019. nakon trogodišnjih radova.
To je poslednja deonica auto puta Beograd – Čačak. Prema sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uglavnom je finansirana zajmom od kineske Eksim banka, dok su izdvajanja iz budžeta Srbije bila 15 odsto.
Novi Beograd – Surčin
Ova deonica, duga osam kilometara, predstavlja vezu između Beograda i auto-puta “Miloš Veliki” koji vodi do Čačka u centralnoj Srbiji.
Projekat koji je izvodio CCCC proglašen je od izuzetnog značaja za Srbiju jer, kako je navedeno, predstavlja vezu između Beograda i autoputa “Miloš Veliki”. Osnov za ovaj posao bio je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine.
Autoput ‘Miloš Veliki’, deonica Preljina – Požega
Deonica Preljina–Požega na zapadu Srbije deo je autoputa E-763 “Miloš Veliki”, koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.
Ovu deonicu dužine 31 kilometar radi CCCC.
Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da skoro trećinu trase čine planirani mostovi i tuneli.
Deo ove deonice dužine oko 11,5 kilometara otvoren je u januaru 2022, a drugi deo bi prema najavama vlasti trebalo da bude završen sredinom 2025. godine.
Rokovi koji su zvaničnici davali, pomerani su više puta.
CCCC je do posla, vrednog 450 miliona evra, došao direktnom pogodbom sa državom. Da bi Srbija obezbedila novac za izgradnju puta, novac je pozajmila kod kineske Eksim banke.
Kineski izvođač je 2021. angažovao kao podizvođača kamenolom Slovac za obezbeđivanje tucanika – drobljenog kamena.
Suvlasnici kamenoloma u to vreme bili su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, kojima su mesec dana nakon tog angažmana SAD uvele sankcije.
Tokom izgradnje deonice Preljina – Požega kineski izvođač je u martu 2023. oštetio Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.
Nadležna ministarstva su od kineskog investitora tražila da hitno rekonstruiše i vrati spomenik od istorijskog značaja.
Spomenik je nakon obnavljanja postavljen u oktobru ove godine na novoj lokaciji.
Takođe se u izveštaju međunarodne organizacije Just Finance (Pravedne finansije), koja istražuje kineska ulaganja širom sveta, navodi da je projekat izgradnje autoputa E-763 imao negativan uticaj na životnu sredinu, piše Radio Slobodna Evropa.
U izveštaju iz 2022. navodi se da je uočeno ugrožavanje ekosistema na reci Moravi.
Kompanija CCCC i Ministarstvo građevine nisu tada odgovorili na upit RSE o ovom izveštaju.
Severna obilaznica oko Čačka
Krajem maja potpisan je Memorandum o razumevanju između Javnog preduzeća “Putevi Srbije”, Grada Čačka i CCCC za projekat Severne obilaznice grada Čačka.
U saopštenju “Puteva Srbije” je navedeno da projekat podrazumeva i izgradnju mosta preko Zapadne Morave.
Pruga Pančevo – Subotica
Da će CRIC biti angažovan na rekonstrukciji pruge Pančevo – Subotica objavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Tokom njegove posete kineskom Guangdžou u septembru, na sajtu Ministarstva je objavljeno da je CRIC jedna od dve kineske firme koje su najavile učešće u novim projektima u Srbiji.
Vesić je tada novinarima rekao da su se te dve kineske kompanije, CRIC i Šandong, do sada najbolje pokazale u Srbiji, izrazivši zadovoljstvo zbog interesovanja i za nove projekte u zemlji.
Vesić je tada rekao da CRIC radi na obnovi pruge Sombor – Vrbas duge 53 kilometara, kao i na pruzi Novi Sad – Bogojevo – Subotica dužine 50 kilometara.
CCCC bio na crnoj listi Svetske banke
Kompanija CCCC, u većinskom državnom vlasništvu, jedna je od najvećih svetskih kompanija koja radi u više od 150 zemalja.
Bavi se projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem infrastrukturnim objektima kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, nadvožnjaci, brze pruge, metroi, naftne platforme i luke.
Kompanija je bila na crnoj listi Svetske banke zbog navodnih lažnih licitacija za ugovor o autoputu na Filipinima. CCCC je tada saopštila da optužbe nemaju osnova i da je poštovala sve propise.
Zabrana finansiranje od strane Svetske banke trajala je osam godina, do 2017.
Američki Biro za industriju i bezbednost (BIS) u Ministarstvu trgovine dodao je u avgustu 2020. nekoliko podružnica kompanije CCCC na listu onih sa kojima se ograničava poslovanje “zbog aktivnosti koje su u suprotnosti sa interesima nacionalne bezbednosti ili spoljne politike Sjedinjenih Država”.
Radi se o učešću u izgradnji veštačkih ostrva za kinesku vojsku.
Malezija je 2018. godine obustavila dva železnička projekta zbog sumnje u korupciju.
Firma je optuživana i za maltretiranje železničkih radnika u Keniji i za korupciju u Bangladešu.
Predsednik kompanije CCCC Liu Kitao je u intervjuu za Bloomberg televiziju 2018. godine rekao da promene u vladi u zemljama u kojima kompanija ima projekte često izazivaju optužbe za korupciju.
Liu je rekao da CCCC poštuje lokalne zakone i ekološke propise u svim zemljama u kojima posluje.
Kompanije CCCC i CRIC nisu bile dostupne za hitan komentar na upit RSE.
Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) saopštila je danas da je “sa dubokim razočaranjem” primila izjavu predsednika Skupštine Vojvodine Balinta Juhasa, koji je rekao da mu je svejedno kako se naziva Vojvodina.
“Smatramo da time Balint Juhas pokazuje nepoštovanje ne samo prema dostojanstvu funkcije predsednika Skupštine, već i prema samom pojmu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Naziv Autonomna Pokrajina Vojvodina nije samo stvar terminologije, već politička i istorijska činjenica, zabeležena i u Ustavu Srbije”, naveo je DZVM u saopštenju za javnost.
Dodali su da retorika koja koristi termine poput „Severna Srbija” ili „severna pokrajina Srbije” umesto Vojvodina, jasno odražava “kriptoradikalski stav” koji dovodi u pitanje političku i kulturnu autonomiju Vojvodine, kao i legitimitet njenog postojanja.
“Ukoliko Balint Juhas nije svestan važnosti ovog naziva ili ne želi da prepozna njegov značaj, smatramo da nije dostojan funkcije predsednika Skupštine Vojvodine”, ocenio je DZVM u saopštenju za javnost.
Zašto je Goran Vesić odbio da otkrije podatke o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu?
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva da svi koji su odgovorni za današnje urušavanje ulaznog dela Železničke stanice u Novom Sadu budu privedeni licu pravde i kažnjeni.
Godinama gledamo paradiranje ministra Gorana Vesića, pokrajinske premijerke Maje Gojković, mnogih drugih naprednjaka i njihovo „divljenje“ radovima na Železničkoj stanici.
Mediji godinama pišu hvalospeve o uspešnim radovima na stanici, a naprednjaci su se utrkivali ko će prvi da je otvori posle završenih radova.
Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu počela je još u oktobru 2021. godine, pa je stanica prvi put svečano otvorena 2022. godine, u jeku predizborne kampanje, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.
Pre nekoliko meseci Maja Gojković je opet presekla vrpcu i „podarila“ građanima novu i modernu železničku stanicu.
Kako javljaju građani, jutros su u tom delu stanice postavljane šipke i delovalo je kao da se pripremaju novi radovi.
Interesantno je da je u januaru Ministarstvo saobraćaja odbilo da otkrije podatke o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, jer kineski izvođač ne želi da oni budu dostupni javnosti pre završetka projekta.
Nadležne organe pozivamo da istragu o ovoj katastrofi sprovedu u skladu sa propisima i pod hitno započnu procesuiranje odgovornih.
Maja Mrnuštik
odbornica u Skupštini grada Novog Sadai predsednica Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine –VOJVOĐANI Novi Sad
Hitno rešiti problem ispuštanja tečnosti u Bagljaški kanal
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već je u avgustu, na sednici Skupštine grada Zrenjanina, tražila rešavanje problema ispuštanja otpadnih voda u kanal u ulici Ivana Turgenjeva, koja se nalazi uz samu Industrijsku zonu Bagljaš.
Tada su nam građani ove ulice signalizirali da postoji veliki broj uginulih ptica u zoni kanala.
Delovalo je da je vlast poslušala naše predloge i dva meseca je situacija išla u pozitivnom pravcu.
Nažalost, pre nekoliko dana smo dobili informaciju da iz cevi ističe velika količina crne vode koja je napunila kanal. Voda smrdi i stvara velike probleme građanima.
Tražimo od zrenjaninske vlasti da saopšti o čemu se radi i, ono što je još bitnije, problem reši.
Zahtevamo hitnu rekciju nadležnih!
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina
Vlast da pod hitno vrati na posao profesorku škole u Opovu
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pruža punu podršku prosvetnim radnicima, koji za početak novembra planiraju novi štrajk, jer im Vlada Srbije nije ispunila niti jedan zahtev.
Sramota je da su zarade zaposlenih u obrazovanju i dalje ispod proseka, a da od statusa službenog lica za prosvetna radnike još nema ništa.
U toku septembra i oktobra roditelji su od razrednih starešina svoje dece dobijali Viber i SMS poruke da u cilju „višeg kvaliteta obrazovanja“ uplate određenu svotu novca za kupovinu sapuna i toalet papira.
Jasna slika stanja u našim obrazovnim institucijama.
Sa druge strane, napadi na zaposlene u prosveti se nastavljaju i vlast nije učinila ništa da im se osigura bezbednost.
Naprednjaci su od našeg obrazovnog sistema napravili svoj politički poligon.
Progone profesore koji drugačije misle, a posebno one koji su politički aktivni u opoziciji.
To su veoma revnosno pokazali u slučaju profesorke škole u Opovu Jelene Lukić, kojoj je prekinut radni odnos, samo zato što je odbornica opozicije u lokalnom parlamentu Kovačice.
Kakva poruka se ovim šalje deci, ali i svim građanima Srbije?
Tražimo da vlast pod hitno ukine odluku o otkazu profesorki Lukić i da ona bude vraćena na posao!
Aleksandra Marković Maleš potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Vest da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala unapred planirani sastanak sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, zbog njegovog prethodnog susreta sa ministrom Putinove vlade, još jedan je šamar neodgovorne naprednjačke vlasti ugledu naše države.
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već dugo upozorava na moguće posledice sedenja Aleksandra Vučića na više stolica i krajnje šizofrene spoljne i unutrašnje politike koju vodi njegova vlast.
Srbija je jedina zemlja Evrope koja nija uvela sankcije Ruskoj Federaciji zbog agresije na Ukrajinu.
Društvo u našoj državi, a pre svega medijski prostor, zatrovani su propagandom iz Moskve. Neke televizije sa nacionalnom frekvencijama više liče na biro za agitaciju Putinovog generalštaba.
Ruskim disidentima, koji su spas od progona i smrti našli u Srbiji, preti se proterivanjem. Vučićev ađutant za „ruske radove“ Aleksandar Vulin nagrađivan je medaljama ruske tajne službe. Svakako ne slučajno.
U isto vreme, ruski vlasnik Naftne industrije Srbije i dalje drži monopol na snabdevanje tržišta naftnim derivatima, pa je gorivo na našim benzinskim pumpama najskuplje u regionu, a rudna renta koju plaća je protivna našem zakonu i najniža u regionu.
Otkazivanje posete prve žene Evropske komisije premijeru Srbije je jako loš signal.
Da li Vučićeva vlast priziva nove sankcije, devedesete godine i bedu?
Mi na to ne želimo da pristanemo.
Budućnost Srbije mora biti evropska.
Samo tako će ovo društvo i država biti moderno i ekonomski prosperitetno.
Bojan Kostreš predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI