Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Uporedne cene vode, grejanja i komunalnih usluga u Kragujevcu, Majdanpeku, Užicu, Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu i Novom Pazaru

Uporedjujući cene vode, grejanja i komunalnih usluga u Kragujevcu, Majdanpeku, Užicu, Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Novom Pazaru, dolazi se do zaključka da je grejanje po kvadratnom metru najskuplje u Užicu i Novom Sadu, a voda najeftinija u Zrenjaninu i Majdanpeku. Sa Zrenjaninom je jedini problem što pijaće vode nema.

Published

on

Uporedjujući cene vode, grejanja i komunalnih usluga u Kragujevcu, Majdanpeku, Užicu, Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Novom Pazaru, dolazi se do zaključka da je grejanje po kvadratnom metru najskuplje u Užicu i Novom Sadu, a voda najeftinija u Zrenjaninu i Majdanpeku. Sa Zrenjaninom je jedini problem što pijaće vode nema.

Gradske vlasti u Majdanpeku su krajem decembra donele odluku korisnici grejanja, od janura, po plaćaju 95 dinara, umesto dosadašnjih 100 dinara po m2.

Iako je cena grejanja u Užicu od 1. januara odlukom Gradskog veća trebalo da bude povećana za 9 odsto, ta odluka je prolongirana do 1. juna ove godine. Tako će Užičani još šest meseci nastaviti da grejanje plaćaju 99,6 dinara po kvadratnom metru.

Nešto slično se desilo i u Novom Pazaru. Gradski parlament je na poslednjem prošlogodišnjem zasedanju poništio je odluku o poskupljenju cena grejanja za 10 odsto.

Kragujevac: Kanalizacija se posebno fakturiše

Prema cenovniku koji važi od 1. januara 2021. godine, građani Kragujevca plaćaju vodu po ceni od 54,87 dinara po kubnom metru. U strukturi ovog iznosa osnovna cena vode je 49,48 na koju treba dodati PDV od 10% ili 4.95 dinara.

Uporedne cene vode, grejanja i komunalnih usluga u Kragujevcu, Majdanpeku, Užicu, Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu i Novom Pazaru 1

Kanalizacija se posebno fakturiše i cena je 16.59 dinara uvećana za PDV od 10% što u krajnjem rezultatu pokazuju da plaćaju 18.25 dinara za ovu uslugu. Identičan iznos se plaća i na ime prečišćavanjua otpadnih voda.

Ovo znači da svako domaćinstvo plaća cenu od 91.37 dinara po potrošenom kubnom metru vode.

Cena kubika vode u Kragujevcu ipak je nešto viša, jer na krajnji iznos od 91, 37 dinara po kubiku vode, treba dodati i naknadu za korišćenje vodnog dobra u iznosu od 0,23 dinara po kubnom metru, kao i naknadu za ispuštenu vodu koja iznosi 0,21 dinar po kubiku vode.

U sklopu usluga koje pruža Javno stambeno preduzeće građani Kragujevca kroz objedinjenu naplatu plaćaju grejanje, iznošenje smeća, održavanje stambenih zgrada u koje spada održavanje liftova, fasada, krovova, kao i čišćenje zgrada.

Takođe kroz objedinjenu naplatu plaća se i zakupnina za korišćenje stambenog i poslovnog prostora, dimničarske usluge, naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, kao i naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i druge usluge.

Za odvoz smeća građani plaćaju 7,00 dinara po kvadratnom metru stmbenog prostora, a u cenu je uračunat PDV. Za stanovnike seoskog područja cena ove usluge sa uračunatim PDV-om iznosi 4,30 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora.

Za uslugu daljinskog grejanja u strukturi cene postoji fiksni i varijabilni deo za one koji plaćaju paušano. Fiksni deo bez uračunatog PDV-a iznosi 26,55 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora, dok je varijabilni 57,59 dinara takođe bez PDV-a za istu mernu jedinicu. Ovo znači da Kragujevčani plaćaju 84,14 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora.

Društvene delatnosti iz iste kategorije paušalaca i za istu uslugu grejanja plaćaju 126,220 dinara po kvadratnom metru prostora koji se greje, gde fiksni deo iznosi 39,82 dinara, a varijabilni 86,,38 dinara. Ostali korisnici u koje spada i privreda plaćaju 252,41 dinara, gde fiksni deo iznosi 79,65 dinara, a varijabilni 172,76 dinara.

Grejanje u Kragujevcu se može plaćati po osnovu izmerene potrošnje gde je fiksni deo obračunat po kvadratnom metru, a varijabilni po megavatima utrošene toplotne energije.

Tako građani plaćaju 26, 55 dinara na ime fiksnog dela i 4.936,10 dinara po megavatu. Društvene delatnosti plaćaju isti fiksni deo kao paušalci i dodatnih 7.404,15 dinara na ime varijabilnog dela po megavatu isporučene toplotne energije.

Za daljinsko grejanje Kragujevačani za, primera radi, stan od 60m2 plaćaju u proseku oko 6.000 dinara mesečno ali svih 12 meseci u godini, što znači da samo za to tokom godine izdvajaju oko 72.000 dinara.

Ove cene se ne odnose na korisnike grejanja na gas. Kada je ta vrsta grejanja u pitanju neke procene govore da su Kragujevčani za stambeni prostor od 100-ak kvadrata prošle godine izdvajali između 80 i 100.000 dinara tokom grejne sezone.

Majdanpek: Od januara daljinsko grejanje pet odsto jeftinije

Poslednje nedelje decembra na sednici Opštisnkog veća JKP Majdanpek iz Majdanpeka odobren je zahtev za novu, nižu cenu daljinskog grejanja.

Janurski računi biće pet procenata manji, s obziromda je za taj procenat umanjena cena grejanja.

– Cena po kvadratu je sada 95 dinara, umesto dosadašnjih 100 – rekao nam je direktor JP „Majdanpek“ Majdanpek, Đorđe Roškić.

Od ove grejne sezone Majdanpečani se umesto na mazut, greju na drvnu sečku, koju kao energent koristi nova toplana urađena sredstvima Kancelarije za javna ulaganja.

Daljinsko grejanje u Majdanpeku, prema rečima nadležnih, je energetski efikasnije, ekološki prihvatljivije i ekonomski povoljnije, što je omogućilo i za pet odsto nižu cenu od početka ove godine.

Na sistem daljinskog grejanja priključeno je oko 80 odsto stambenog i poslovnog prostora u Majdanpeku, a korisnici grejanja sa korišećnjem drvne sečke kao energenta sada imaju dvadesetčetvoročasovno grejanje.

Komunalne usluge koje pruža JP „Vodovod“ Majdanpek – proizvodnja i distribucija vode, iznođenje smeća i odvođenja otpadnih voda nisu menjane od septembra 2020. godine.

Prema važećem cenovniku građani za iznošenje smeća po kvadratu plaćaju 5,09 dinara, a ostali korisnici 16,34 dinara po kvadratu.

Majdnapečani proizvodnu i distribuciju vode po kubiku plaćaju 59,9 dinara, a odvođenje otpadnih voda 22,33 dinara.

Užičani redovne platiše komunalnih usluga

Za stan u centru Užica, površine 60 kvadratnih metara, mesečni račun za usluge obuhvaćene sistemom objedinjene naplate, uključujući i grejanje, iznosi oko 10.000 dinara.

Iako je cena grejanja u Užicu od 1. januara odlukom Gradskog veća trebalo da bude povećana za 9 odsto, ta odluka je prolongirana do 1. juna ove godine.

Tako će Užičani još šest meseci nastaviti da grejanje plaćaju 99,6 dinara po kvadratnom metru. Mazut u Užicu koristi jedna kotlarnica, koja ima veliku pokrivenost, pa ovaj energent čini trećinu ukupne potrošnje energenata. Dve trećine potrošnje odnosi se na gas.

Prema rečima direktora JP Gradska toplana, Branka Filipovića, Užičani grejanje plaćaju redovno, pa je procenat naplate preko 90 odsto.

-Nemamo problem sa naplatom. Domaćinstva plaćaju uglavnom redovno, a kod privrede je naplata skoro 100 posto, rekao je Filipović za Danas.

Slična situacija je i kada je reč o vodi, čija je cena za domaćinstva, sa uračunatim PDV-om, 65 dinara po kubnom metru utrošene vode. Ova cena se, prema rečima direktora užičkog Vodovoda, Duška Ljujića, nije menjala od oktobra 2020. godine.

– Problematično je oko četiri do pet odsto potrošača, koji uopšte ne plaćaju vodu. Zadovoljni smo nivoom naplate, koji je preko 90 odsto, u šta ulazi i naplata ranijih dugovanja, objašnjava Ljujić.

Isto objašnjenje važi i za ostale komunalne usluge koje se naplaćuju preko Sistema objedinjene naplate, Javnog preduzeća Stan.

-Naplata komunalnih usluga je na nivou od oko 95 odsto. To ne znači da taj procenat građana redovno plaća mesečni račun, već da, ako je ukupan dug sto miliona dinara, mi mesečno naplatimo 95 miliona. U tu sumu ulazi i naplata računa za koje potrošači duguju više meseci, objašnjavaju iz ovog preduzeća.

U okviru računa Sistema objedinjene naplate građani Užica plaćaju, između ostalog i odvoz i deponovanje smeća, po ceni od 8,25 dinara po kvadratnom metru stambene jedinice.

Za stan u centru Užica, površine 60 kvadratnih metara, mesečni račun za usluge obuhvaćene sistemom objedinjene naplate, iznosi oko 10.000 dinara, ukoliko je u njega uračunata cena grejanja, kao najveća stavka.

Bez nje, ovaj račun iznosio bi oko 3.500 dinara.

Niš: Grejanje najveća stavka

Javno-komunalno preduzeće “Gradska toplana” ove grejne sezone naplaćuje fiksni deo daljinskog grejanja u Nišu po 24,28 dinara za kvadratni metar u stambenom prostoru.

Cena isporuke toplotne energije za varijabilni deo je 4,89 dinara po kvadratu.

JKP “Naisus” isporučuje vodu Nišlijama po ceni od 69,90 dinara po kubnom metru.

JKP “Medijana” naplaćuje građanima 6,61 dinar po kvadratnom metru stana za odvoženje smeća.

Uporedne cene vode, grejanja i komunalnih usluga u Kragujevcu, Majdanpeku, Užicu, Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu i Novom Pazaru 2

Nišlija Lazar Petrović kaže da je za stan od 72 kvadratna metra u decembru platio 7.898 dinara za objedinjenu naplatu komunalnih, stambenih I drugih usluga I naknada.

“U računu je, naravno ,najveća stavka daljinsko grejanje. Toplana je za novembar obračunala za fiksni deo isporuke toplotne energije 1.866, a za varijabini deo 5.673 dinara. U računu stoji da sam 216 dinara platio održavanje unutrašnih grejnih instalacija. Tu je sad umanjenje za neku akontaciju iz avgusta od 2.712 dinara. Kako I šta Toplana obračunava je viša matematika”, kaže ovaj Nišlija.

Petrović dodaje da je za njegovu tročlanu porodicu u tom mesecu stigao račun od 751 dinar za skupljanje komunalnog otpada, za vodu 873 I za kanalizaciju 194 dinara.

Zrenjanin: Gradjani i privreda duguju za grejanje

U Zrenjaninu cena vode po m3 za građane 29,36 dinara, za privredu 69,29 dinara, a za ustanove i organizacije 62,24 dinara
Zrenjanici plaćaju i otpadnu vodu i to gradjani 30,03 dinara po m3, privreda 67,59 dinara, organizacije i ustanove 57,08 dinara po kubnom metru.

Procent naplate računa je 91 odsto u kategoriji domaćinstva. a 100 odsto u kategoriji privreda.

Cena daljinskog grejanja po utošku je 5,16 dinara za utrošenu eneriju po kilovat satu, a fiksni deo računa iznosi 29,76 dinara po kvadratnom metru grejne površine

Domaćinstva duguju Gradskoj toplani Zrenjanin 36,4 miliona dinara, a privrede 23 miliona dinara.
U Zrenjaninu iznošenje smeća za individualne kuće iznosi7,81 po kvadratnom metru, za kućne savete 9,26 dinara. U naseljenim mestima ova usluga košta 8, 39 dinar. Ustanove plaćaju 6,81 dinara, privreda 9,27 dinara, a paušalci plaćaju za iznošenje smeća od 617,61 do 1973,41 dinara

Dugovanje građana prema preduzeću JKP “Čistoća i zelenilo”, za uslugu iznošenja i deponovanja komunalnog otpada, na dan 30.12.2021. godine, iznosi 59.303.233,92 dinara, dok dugovanje privrede prema preduzeću iznosi 30.084.465,71 dinara.
Zrenjanin ima 23.000 domaćinstava priključenih na gas, kao i celu privredu, ali od kada je krajem 2020. godine gasna mreža ustupljena JP Srbijagas, u tom gradu više nema ni dispečera, ni naplatnog mesta za potrošače gasa, niti mesta gde se mogu dobiti informacije.

Novi Pazar: Poništena odluku o poskupljenju cena grejanja

Gradski parlament, u Novom Pazaru, na poslednjem prošlogodišnjem zasedanju poništio je odluku o poskupljenju cena grejanja.

Krajem oktobra, odbornici Skupštine grada, uvažili su zahtev JKP „Gradska toplana“ i cene grejanja povećali za 10 odsto. Za toliko su povećane cene za korisnike kod kojih se utrošak obračunava na osnovu površine objekta i za isti procenat uvećan je varijabilni deo kod potrošača koji grejanje plaćaju prema potrošnji.

Prema tom cenovniku, koji je važio dva nepuna meseca,cene grejanja su bile 124,3 dinara po kvadratu za stambene površine, koje se plaćaju cele godine, a 370,7 dinara po metru kvadratnom za poslovni prostor, koji se plaća šest meseci.

Za korisnike koji grejanje plaćaju po utrošku, varijabilni deo za stambene objekte bio je 5,88 dinara, a 8,29 dinara po kilovat satu za poslovni prostor. Međutim, gradska skupština je poništila svoju prethodnu odluku uz obrazloženje da je lokalna samouprava „Gradskoj toplani“ obezbedila „nedostajuće energente, pa nema potrebe za povećanjem cena grejanja“.

Sada Novopazarci plaćaju grejanje 112 dinara po kvadratnom metru za stambeni prostor i 334 dinara po kvadratu za poslovni prostor.

Sa starim cenovnicima, u ovu godinu, ušla su i preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ i „Gradska čistoća“.

Iznošenje smeća građani plaćaju 6 dinara po kvadratu. Od 24 – 37 dinara, u zavisnosti od delatnosti i veličine objekta, plaćaju pravna lica i 60 dinara po kvadratnom metru plaćaju kockarnice.

Za vodu i kanalizaciju građani plaćaju 60 dinara po kubiku, 135 dinara pravna lica i 194 dinara kamenjare, klanice i autoperionice,

Prema izveštajima o poslovanju, ova tri komunalna preduzeća prošlu godinu završila su sa dugom većim od 850 miliona dinara. Na vrhu lestvice je „Gradska čistoća“ sa dukom većim od 400 miliona, 252 miliona su dugovanja JKP „Vodovod i kanalizacija“ i 203 miliona dinara dug je „Gradske toplane“.

Skoro toliko, do kraja maja prošle godine, dugovali su građani za pružene usluge. Novopazarci su dugovali za vodu, grejanje i iznošenje smeća 834 miliona dinara – 390 milion za vodu, za iznošenje smeća 325 miliona i 119 miliona dinara za grejanje.

Novi Sad: Potraživanja Novosadske toplane do 30. decembra iznose skoro tri milijarde

Ukupna dugovanja Novosađana prema Javnom komunalnom preduzeću Vodovod i kanalizacija za utrošenu hladnu vodu iznose čak 708 miliona dinara. Od tog iznosa 287 miliona duguju pravna lica u poslednje tri godine. Fizička lica duguju 421 milion dinara.

– Preko objedinjene naplate JP „Informatika“, dug je 406 miliona, a preko direktne naplate Vodovoda i kanalizacije dug je 15 miliona dinara.

Dugovanja za fizička lica odnose se na prethodnu godinu – naveli su u pisanom odgovoru za Danas iz Vodovoda i kanalizacije.

Novosađane hladna potrošna voda, u okviru racionalne potrošnje za individualne i kolektivne potrošače košta 88.96 dinara po kubnom metru, dok blok tarifa za obe vrste potrošača iznosi nešto manje od 163 dinara po kubnom metru. Istu količinu vode poslovni potrošači plaćaju 209 i po dinara.

Iz Novosadske toplane rekli su nam da i pored povećanja cene prirodnog gasa, nije bilo povećanja cene grejanja.

– I pored činjenice da je cena gasa u novembru 2021. godine u odnosu na januar iste godine bila viša za 47.54 odsto, Toplana je i narednu plansku godinu ušla bez povećanja cena – istakli su iz Toplane, napomenuvši da će zbog toga planirani pozitivni poslovni rezultat biti manji.

Iz Toplane su dodali da korisnici njihovih usluga ne treba da očekuju poskupljenje cena pruženih usluga, i naglasili da će zahtev za korekciju cena toplotne energije biti podnet samo u slučaju da porast cene energenata ugrozi poslovanje tog preduzeća.

Naknada za grejanje, za zgrade kod kojih se grejanje obračunava po kvadratnom metru iznosi 90,23 dinara, uz podrazumevanih 30 dana grejanja. Cena grejanja po danu je nešto više od 3 dinara po kvadratnom metru, dok je za korisnike koji imaju kalorimetre, cena za utrošenu energiju 5.23 dinara po kWh, odnosno 243.91 dinar po kw za instalisanu snagu.
Za toplu vodu, građani Novog Sada plaćaju 5.23 dinara po kWh, dok kubni metar utrošene tople vode košta 224,3 dinara.
Ukupna potraživanja Novosadske toplane do 30. decembra prošle godine iznose skoro tri milijarde, odnosno 2.879.325.941 dinara, od čega su većina potraživanja od stambenih korisnika, ukupno 2.189.022.831 dinara. Poslovni korisnici usluga duguju nešto više od 690 miliona dinara.
Gradska čistoća za sakupljanje, transport i deponovanje otpada u Novom Sadu naplaćuje 162.69 dinara po članu domaćinstva, dok žitelji Sremskih Karlovaca 161 dinar, takođe po članu domaćinstva, uz 77 dinara po prostornoj jedinici na teritoriji te opštine.

Dimničarina se naplaćuje dinar po kvadratnom metru. Deratizacija i dezinsekcija košta 0.42 dinara po kvadratnom metru za individualne korisnike, odnosno dinar i po za poslovne korisnike. Ta stavka se ne obračunava korisnicima sa Čeneja, Kisača i Stepanovića.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/uporedne-cene-vode-grejanja-i-komunalnih-usluga-u-kragujevcu-majdanpeku-uzicu-nisu-zrenjaninu-novom-sadu-i-novom-pazaru/

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izgoreo objekat uzbunjivačice iz EPS-a Nataše Prišić, sumnja se da je zapaljen

Pomoćni objekat, koji je koristila uzbunjivačica iz Elektroprivrede Srbije Nataša Prišić, izgoreo je jutros u Sremskoj Kamenici

Published

on

By

Kako N1 nezvanično saznaje, požar je ugašen brzo i uviđaj je završen, a izgoreo je veći deo pomoćnog objekta u kom se nalazila kamp prikolica.

Iz uprave za vanredne situacije će utvrditi uzrok požara.

021 prenosi da se, u međuvremenu, na internetu pojavio snimak koji je napravila Nataša Prišić, dok su vatrogasci još gasili vatru, u kojem ona proziva vlast za paljenje kuće.

„Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide… Sramote jedne kriminalne… Je l’ ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću“, upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena sa na koje sumnja.

N1

Kako 021 piše, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost. Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

Ona je javno govorila kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu, a prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

Prišić je prošle godine uhapšena zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala imejl na adrese više od 70 ambasada u kojem je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

Nataša Prišić je više puta javno govorila o pritiscima koje doživljava, ali i o pretnjama i praćenju.

izvor: https://n1info.rs/vesti/izgoreo-objekat-uzbunjivacice-iz-eps-a-natase-prisic-sumnja-se-da-je-zapaljen/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suđenje zbog Linglonga zakazano: Proces protiv Pokrajinskog sekretarijata i Grada Zrenjanina

Ročište u slučaju tužbe Građanskog preokreta protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zakazano je za 24. april u Upravnom sudu u Beogradu

Published

on

By

Kako navode iz Građanskog preokreta, tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu kineske fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina.

Ova tužba podneta je 2020. godine.

“Tužbom se ističe potreba da Linglong uradi jedinstvenu, integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne više parcijalnih iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. U tužbi su navedene i povrede zakonom propisanog postupka među kojima je najznačajnija izostanak javne rasprave”, navodi se u saopštenju.

Istog dana će pred istim sudom biti održano i ročište po tužbi Građanskog preokreta protiv Grada Zrenjanina, zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju Linglonga.

“Ovakvo postupanje Linglonga predstavlja poznatu kinesku ‘salami slicing tactic’, odnosno taktiku ‘rezanja salame’ koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat veštački iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja, koji je štetan i zakonom nedozvoljen”, dodaju u saopštenju.

Građanski preokret smatra da Upravni sud, postupajući po zakonu, mora uvažiti obe tužbe, odnosno da ne sme da ozakoni ovakvu taktiku, usmerenu na zaobilaženje propisa.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/372469/Sudjenje-zbog-Linglonga-zakazano-Proces-protiv-Pokrajinskog-sekretarijata-i-Grada-Zrenjanina.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Fridom haus: Demokratija u Srbiji u najvećem padu od svih zemalja u tranziciji

Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa “Nacije u tranziciji 2023” koji pokriva 29 evropskih i azijskih država. Fridom haus navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini. “Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru”, piše u izveštaju “Nacije u tranziciji 2023” Fridom hausa.

Published

on

By

“To je najveći pad ove godine u celom regionu koji pokrivamo, koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije. S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad”, navela je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan. Ona dodaje da ima mnogo razloga koji stoje iza ovakve ocene.

“Još imamo zamrznutu reformu pravosuđa u poslednjih nekoliko godina. To znači da sudske odluke ostaju uglavnom politizovane i više su stvar javne rasprave nego pravog sudskog procesa. To je višegodišnji trend koji je doprineo ovom istorijskom padu. Ali takođe smo videli da su mnogi faktori kulminirali na vanrednim izborima u decembru. Dakle, ne samo da je integritet izbora pogođen optužbama za prevaru koje su smatrane verodostojnim, migracijom birača itd, i drugim nepravilnostima. Imali smo, naravno, i pogoršanje medijskog ambijenta ove godine. Sada vidimo medijski sistem kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavke, da bi se otvorio put do tih izbora, bila je to veoma teška godina za srpsku demokratiju. I kao što sam rekla, izbori u decembru su zaista bili kulminacija ili zaista savršena oznaka za ono što je tamo bila teška godina za demokratiju”, kaže Karpi.

izvor: https://insajder.net/prenosimo/fridom-haus-srbija-zabelezila-najveci-pad-u-demokratiji-medu-drzavama-u-tranziciji

Continue Reading

Trending