Slike tela civila na ulicama Buče dovele su do međunarodne osude Rusije i novih optužbi da njene snage čine ratne zločine.

Međunarodni krivični sud već je započeo istragu da li su počinjeni ratni zločini, a Ukrajina je takođe osnovala tim za sakupljanje dokaza.

Šta je ratni zločin?

Možda ne izgleda tako, ali „čak i rat ima pravila”, kako kaže Međunarodni komitet Crvenog krsta.

Ona su sadržana u sporazumima pod zajedničkim imenom Ženevske konvencije i u nizu drugih međunarodnih zakona i dogovora.

Civili ne smeju namerno da se napadaju – kao ni infrastruktura neophodna za njihovo preživljavanje.

Neka oružja su zabranjena zbog neselektivne ili stravične patnje koje izazivaju – kao što su protivpešadijske mine i hemijska ili biološka oružja.

Bolesnima i ranjenima mora da se ukaže pomoć – uključujući povređene vojnike, koji kao ratni zarobljenici imaju svoja prava.

Teška krivična dela kao što su ubistvo, silovanje ili masovni progon grupe poznati su kao „zločini protiv čovečnosti”.

Šta je genocid?

Genocid se u međunarodnom pravu definiše kao namerno ubijanje ljudi iz posebne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe, sa namerom da se ta grupa uništi – bilo u celosti ili samo delimično.

Kao takav, genocid je specifičan ratni zločin koji je veći od protivzakonitog ubijanja civila.

Zakon traži da se predstave dokazi o postojanju namere da se grupa uništi.

Pokolj iz 1994. godine u Ruandi izvršen nad oko 800.000 ljudi kasnije je doveo do podizanja optužnice za genocid.

Koje optužbe su iznete za ratne zločine počinjene u Ukrajini?

Istražitelji i novinari pronašli su nešto što izgledaju kao dokazi namernog ubijanja civila u Buči, gradu na obodu Kijeva, i u drugim obližnjim oblastima.

Britanski premijer Boris Džonson izjavio je da ti napadi predstavljaju „nove dokaze” za ratne zločine.

Prošle nedelje je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da je Rusija „uništavala stambene zgrade, škole, bolnice, ključnu infrastrukturu, civilna vozila, tržne centre i kola hitne pomoći” – što su sve dela za koja je SAD rekla da se svode na ratne zločine.

U martu je ruski napad na pozorište u Marijupolju izgledao kao prva potvrđena lokacija masovnog ubistva.

Reč „deca” bila je ispisana ogromnim slovima ispred same zgrade.

Ukrajina je pre toga ratnim zločinom nazvala ruski vazdušni napad na bolnicu u Marijupolju.

Takođe, sve je više dokaza da su kasetne bombe – municija koja se razdvaja u mnogo malih bombi – korišćena na civilnim oblastima Harkova.

Velika Britanija tvrdi da je Rusija koristila termobaričke eksplozive, koji stvaraju masovni vakuum isisavajući kiseonik.

Ti eksplozivi nisu zabranjeni, ali njihova namerna upotreba u blizini civila sasvim bi sigurno prekršila pravila ratovanja.

Mnogi stručnjaci tvrde da sama invazija predstavlja zločin prema konceptu „agresivnog ratovanja”.

Kako osumnjičeni ratni zločinci mogu biti krivično gonjeni?

Posle Drugog svetskog rata postojao je čitav niz jednokratnih sudova – poput tribunala koji je istraživao ratne zločine počinjene tokom raspada Jugoslavije.

Osnovano je i telo za krivično gonjenje odgovornih za genocid u Ruandi počinjen 1994. godine.

Danas se Međunarodni krivični sud (ICC) i Međunarodni sud pravde (ICJ) staraju o tome da se poštuju pravila ratovanja.

Međunarodni sud pravde (ICJ) presuđuje po pitanju sporova među državama, ali ne može krivično da goni pojedince. Ukrajina je već podnela tužbu protiv Rusije.

Ako bi ICJ doneo presudu protiv Rusije, za sprovođenje te odluke bio bi nadležan Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UNSC).

Ali Rusija – jedna od pet stalnih članica saveta – mogla bi da stavi veto na svaku odluku da se ona kazni.

Međunarodni krivični sud (ICC) istražuje i krivično goni pojedinačne ratne zločince kojima se ne sudi u pojedinačnim državama.

On je stalni savremeni naslednik Nirnberga, koji je krivično gonio ključne nacističke vođe 1945. godine.

Nirnberg je ustoličio princip da zemlje mogu da osnuju specijalni sud koji će sprovoditi međunarodno pravo.

Može li Međunarodni krivični sud da goni krivična dela počinjena u Ukrajini?

Glavni tužilac ICC-a britanski pravnik Karim Kan kaže da postoji valjana osnova za sumnju da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini.

Istražitelji će se pozabaviti sadašnjim i prošlim navodima – unazad sve do 2013. godine, pre nego što je Rusija anektirala Krim od Ukrajine.

Ako budu pronađeni dokazi, tužilac će od sudija tražiti da izdaju naloge za hapšenje kako bi se pojedinci doveli na suđenje u Hag.

Ali postoje praktična ograničenja njegove nadležnosti.

Sud, naime, nema vlastitu policijsku službu, pa mora da se oslanja na pojedinačne države kako bi hapsile osumnjičene.

Rusija nije članica ovog suda – povukla se iz njega 2016. godine. Predsednik Putin neće izručiti osumnjičene.

Ako osumnjičeni otputuje u neku drugu zemlju, mogao bi da bude uhapšen – ali to je jedno veliko „ako”.

Mogu li predsednik Putin, generali ili drugi lideri da budu gonjeni?

Lakše je dokazati ratni zločin vojniku koji ga je počinio, nego lideru koji je naredio njegovo izvršenje.

Hju Vilijamson iz Hjuman rajts voča – grupe stručnjaka za sakupljanje dokaza o ratnim zločinima počinjenim tokom sukoba – kaže da postoje dokazi da su ruske snage izvršavale pogubljenja po kratkom postupku i druga teška krivična dela.

On kaže da je utvrđivanje „komandnog lanca” veoma važno za bilo koje buduće suđenje – podrazumevajući i da li je lider odobrio činjenje zločina – ili je zažmurio pred njim.

„Postoji jedna zanimljiva epizoda u našem izveštaju iz Ukrajine, kada je komandant izdao naređenje vojnicima da izdvoje dvoje civila i ubiju ih”, kazao je on za CBS Njuz.

„Dvojica vojnika su se tome usprotivila i ta komanda nije izvršena. Postoje, dakle, očigledni dokazi o nekim incidentima u ruskoj vojsci, ali u njima ima i elemenata komande i kontrole.”

ICC takođe može da podigne optužnicu za krivično delo „pokretanja agresivnog rata”.

To je zločin započinjanja neopravdane invazije ili sukoba, koji se ne mogu opravdati vojnom akcijom iz samoodbrane.

On je potekao još iz Nirnberga, nakon što je sudija kog je poslala Moskva ubedio Saveznike da nacistički lideri treba da odgovaraju za „zločine protiv mira”.

Međutim, profesor Filip Sends, stručnjak za međunarodno pravo sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže da ICC ne može da goni ruske lidere za to zato što zemlja nije potpisnica suda.

U teoriji, Savet bezbednosti UN-a može da zatraži od ICC-a da istraži ovo krivično delo. Ali, još jednom, Rusija na to može da stavi veto.

Postoji li, dakle, neki drugi način da se gone pojedinci?

Efikasnost Međunarodnog suda pravde – i način na koji se međunarodno pravo sprovodi u praksi – zavisi ne samo od sporazuma, već i od politike i diplomatije.

Profesor Sends i mnogi drugi stručnjaci tvrde da se, kao i u slučaju Nirnberga, rešenje ponovo krije u diplomatiji i međunarodnim dogovorima.

On poziva svetske lidere da osnuju jednokratni tribunal za krivično gonjenje zločina agresije na Ukrajinu

Dominik Kaskijani

Dopisnik za pravo, BBC Njuz

izvor: https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-60991082