Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

U Novom Sadu odobren drugi ‘grad na vodi’ u Srbiji

“Novi Sad na vodi” trebalo bi da iznikne narednih godina na obali Dunava u glavnom gradu Vojvodine.

Published

on

Staro brodogradilište u Novom Sadu gde je planirana gradnja

“Novi Sad na vodi” trebalo bi da iznikne narednih godina na obali Dunava u glavnom gradu Vojvodine.

Taj plan da se na priobalju Dunava u Novom Sadu gradi poslovni kompleks godinama su pratile kritike aktivista i dela javnosti koja projekat upoređuje sa “Beogradom na vodi”. To je kompleks takođe na obali reke, Save, koji država gradi u Beogradu, sa privatnom firmom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Izgradnja novosadskog stambeno-poslovnog kompleksa na prostoru starog brodogradilišta na obali Dunava sada je i ozvaničena Nacrtom Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030.

Ovaj dokument objavljen je 28. decembra na sajtu Javnog preduzeća „Urbanizam”, koje izrađuje prostorne planove Novog Sada. Javni uvid trajaće do 5. februara, što znači da u tom periodu građani i zainteresovana javnost mogu dati primedbe na plan.

Šta predviđa urbanistički plan?

U nacrtu ovog plana navedeno je da „bivše brodogradilište koje se nalazi na veoma atraktivnoj i vrednoj lokaciji već duži niz godina nije u funkciji, te se nameće potreba preispitivanja namene tog zemljišta”.

Prema planu, na tom mestu biće izgrađeni „kompleksi sa stambenim i poslovnim sadržajima, okruženi javnim prostorima, u okviru kojih će se nalaziti šetališta, ozelenjene površine i biciklističke staze, i koja će biti pristupačna svim građanima”.

“Pristupačnost i privlačnost priobalja svim stanovnicima grada u takvom rešenju postaje novi urbani i socijalni kvalitet uređenja obale, koliko prema gradu toliko i prema vodi”, navodi se u planu.

U nacrtu se takođe navodi i da je realizacija tog projekta uslovljena dogradnjom nasipa, odnosno sistema odbrane od poplava.

Generalni urbanistički plan, inače, predstavlja strateški plan kojim se utvrđuje, između ostalog, namena prostora grada, granice građevinskog područja, gradnja infrastrukture, a planovi gradnje se dalje razrađuju drugim dokumentima, kao što je plan generalne regulacije.

Nacrt generalnog urbanističkog plana nakon javne rasprave razmatra Komisija za planove lokalne samouprave, onda će biti upućen Gradskom veću, a potom predložen Skupštini Grada Novog Sada na usvajanje.

Generalni urbanistički plan na kraju cele procedure ide Skupštini Grada na usvajanje (fotografija sa jedne od sednica Skupštine Grada)
Generalni urbanistički plan na kraju cele procedure ide Skupštini Grada na usvajanje (fotografija sa jedne od sednica Skupštine Grada)

Za koga se gradi ‘Novi Sad na vodi’?

“Ovaj urbanistički plan cementira proces odumiranja grada koji ima elemente humanosti. Ovo se gradi u korist privatnih profitera, a ne građana”, komentariše aktivista i istoričar umetnosti iz Novog Sada Novi Nebojša Milenković za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Aktivista Novi Nebojša Milenković kaže da se nada da spomenuti plan neće biti usvojen.

On smatra da se stambeno-poslovni kompleks gradi kako bi privatni investitori zaradili od prodaje stanova na spomenutoj lokaciji za koju tvrdi da je jedna od najatraktivnijih u Novom Sadu, a da građani neće imati od toga veliku korist.

“Verovatno da će tu biti promenada kojom će ljudi moći da šetaju, ali to ne znači da je to javno dobro. Termin javno očigledno gradskoj vlasti nije jasan”, navodi on.

Zašto se ulaže u odbranu od poplava?

Marijana Mutavčijeva iz pokreta Ekološki front kaže da plan predviđa da se javna sredstva grada ulažu u odbranu od poplava Dunava kako bi se omogućilo investitorima na grade “Novi Sad na vodi”.

“To je velika investicija za grad iako mi sada imamo jedan solidan nasip. Nasip mora da se pomeri u korito reke da bi se investitoru omogućila izgradnja na tom zemljištu”, kaže ona.

Naime, prema rečima Slobodana Jovića iz Društva arhitekata Novog Sada, deo zemljišta na prostoru brodogradilišta je pod vodom, iza postojećeg nasipa. Prema planu, nasip se pomera dublje ka reci kako bi se na tom sada vodnom zemljištu gradilo.

“Zbog čega mi imamo interes da ulažemo u to? Linija sadašnjeg nasipa prolazi po sred Kameničke ade (prirodni deo obale u blizini, prim. aut.) i izgradnjom nove će se narušiti prirodni ambijent”, ističe Jović.

Direktor Javnog preduzeća “Urbanizam” Dušan Miladinović je 27. decembra rekao medijima da će “odbrana od poplava novim planom biti unapređena”, kao i da “hidrološka studija pokazuje da je nova obaloutvrda (nasip) opravdana”.

Zašto se povlači paralela sa ‘Beogradom na vodi’?

Za arhitektu Slobodana Jovića sličnost između ova beogradskog i novosadskog projekta “na vodi” ogleda se, pre svega, u tome što, kako tvrdi, novosadska vlast uporno pokušava da sprovede projekat na priobalju uprkos otporima dela javnosti i struke.

“Ugrožavamo ekološki ambijent (priobalja, prim. aut.), menjamo nasip zbog čega? Radimo to zbog desetak, petnaest stambenih zgrada i jednog hotela i veliko je pitanje opravdanosti tog projekta”, kaže on.

Gradnji stambeno-poslovnog kompleksa i ranije se suprotstavljalo više nevladinih organizacija u Novom Sadu i opozicionih partija.

Više opozicionih političkih partija organizovalo je u oktobru 2020. akciju prikupljanja potpisa “Novi Sad na vodi? Vidi, gari, ne može!” tvrdeći da će “Novi Sad na vodi” uticati na životnu sredinu.

'Beograd na vodi' gradi se na obali Save u Beogradu (fotografija gradnje iz marta 2021.)
‘Beograd na vodi’ gradi se na obali Save u Beogradu (fotografija gradnje iz marta 2021.)

Sa druge strane, na pitanje RSE kako vidi sličnost između kolokvijalno nazvanog projekta “Novi Sad na vodi” i “Beograda na vodi”, Direktor JP “Urbanizam” Dušan Miladinović kaže da je jedina sličnost “pozicija prostora prema reci”. On navodi da je namena prostora takođe slična, ali da se razlike ogledaju “u spratnosti objekata, indeksu izgrađenosti i indeksu zauzetosti”.

Iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koja vodi grad, na ranije negodovanje aktivista i stranaka poručili su 2020. da je reč o projektu koji će Novi Sad svrstati među gradove sa najmodernije uređenim priobaljem.

Sa druge strane, projekat uređenje priobalja u Beogradu nosi naziv “Beograd na vodi”, a ovaj projekat se realizuje od 2015. godine. “Beograd na vodi” je zajedničko preduzeće kompanije “Belgrade Waterfront Capital Investment” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (68 odsto) i Republike Srbije (32 odsto).

Ovaj projekat u Beogradu je privukao veliku pažnju nakon što su maskirane osobe bagerima srušile više objekata koji su se nalazili u zoni izgradnje tog projekta u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.

Policija se te noći nije odazvala pozivu građana da interveniše, a do danas je procesuirana samo jedna osoba – šef smene u policiji Goran Stamenković, koji je bio dežuran u noći rušenja.

Vrednost „Beograda na vodi“ je tri milijarde dolara.

autor: Sonja Gočanin

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/novi-sad-na-vodi/31631731.html

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending