Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Tužna centralizacija: Najviše novca za nevladine organizacije iz Beograda i – naravno – za crkvu

VOICE: Civilni sektor u 2020. prihodovao gotovo 285 miliona evra

Published

on

Udruženja građana, fondacije i zadužbine u Srbiji ostvarili su u 2020. godini ukupan prihod od 284,5 miliona evra, To je pokazala analiza 36.656 organizacija civilnog društva, koju je uradio VOICE. U Beograd se, kao što je primećeno i u prethodnim analizama, slilo više novca nego u ceo ostatak Srbije. Nastavlja se i praksa bogatog „darivanja“ iz državnog budžeta crkvama i verskim zajednicama.

Na osnovu pregleda i analize podataka, više od polovine ukupnog novca uloženog u udruženja, fondacije i nevladine organizacije, tačnije 150,8 miliona evra, otišlo je organizacijama registrovanim na teritoriji Beograda. Na drugom mestu nalazi se Novi Sad, čije su organizacije prihodovale nešto više od 22 miliona evra, što predstavlja skoro 7,8 odsto ukupnog novca.

razliku od analize koju je VOICE uradio prema podacima iz 2019. godine, kada je Niš bio na četvrtom, a Subotica na trećem mestu, situacija je sada drugačija. Treće mesto, prema podacima iz 2020. godine, zauzima Niš čije su organizacije prihodovale 8,2 miliona evra, što predstavlja 2,9 odsto ukupno raspodeljenog novca, dok je organizacijama u Subotici otišlo 4,7 miliona evra, odnosno 1,7 odsto.

Iza Subotice nalazi se Kragujevac, čije su organizacije prihodovale 2,8 miliona evra, odnosno 1 odsto ukupnog budžeta. Zrenjaninske organizacije se u analizi za 2020. godinu nalaze na šestom mestu sa 1,8 miliona evra. Organizacije u ostatku Srbije, odnosno u još 145 opština i 23 grada, prihodovale su nešto više od  94 miliona evra, što je 33 odsto od ukupne količine novca.

“Tužna centralizacija”

Prema analizi VOICE-a, od 50 organizacija u Srbiji koje su prihodovale najviše novca u 2020. godini čak 44 nalazi se u Beogradu. Beograd je tako tradicionalno ostao grad čije organizacije ubedljivo najviše “profitiraju”.

“Tužna realnost je da postoji dugogodišnja praksa angažovanja organizacija civilnog društva iz Beograda, i to za sve projekte i aktivnosti koji se planiraju van Begorada, bez realne provere njihovih kapaciteta da efikasno implementiraju te projekte”, smatra direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Danijel Dašić.

Danijel Dašić: Beogradske organizacije ubedljivo najviše „profitiraju“ (foto: Media i reform centar Niš)

Kao primer cetralizacije, Dašić izdvaja slučaj koji je Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) imala 2015. godine.

“Te godine je Ambasada Norveške raspisala konkurs za razvoj civilnog društva van Beograda. Uslov za finansiranje bio je, između ostalog, i kapacitet organizacije i obezbeđenje nacionalne pokrivenosti. Na kraju, kompletna sredstva su bila podeljena organizacijama civilnog društva iz Beograda. NKD je ambasadi uputio i zvaničan prigovor na način odlučivanja, kao i obaveštenje svim donatorima koji su tada bili operativni u Srbiji”, priča Dašić.

U Građanskim inicijativama za VOICE kažu da su među “najprofitnijim” organizacijama one koje se finasiraju iz međunarodnih izvora, ali da su po njihovoj anketi/podacima takve organizacije u manjini. Jedan procenat tih organizacija sa najvećim budžetima skoncentrisan je upravo u Beogradu i oni mahom deluju na nivou cele Srbije. S druge strane, kako kažu, kada je u pitanju finansiranje civilnog sektora iz državnog budžeta, tu je centralizacija veoma evidentna.

“Koalicija ‘Otvoreno o konkursima – OKO’, čiji su Građanske inicijative deo, redovno vrši analize i ukazuje na problem centralizacije sredstava. Te analize pokazuju da se budžetska davanja uglavnom koncentrišu na velike urbane centre – najpre na Beograd, ali i Novi Sad – i to ne samo kada je u pitanju ukupan iznos sredstava koji se daje, već i broj individualnih projekata, odnosno organizacija čije se aktivnosti finansiraju”, kaže Tara Petrović iz Građanskih inicijativa. Ona naglašava da ovo jasno ukazuje da državna politika u ovom pogledu dovodi do nejednakih prilika i centralizacije aktivnosti,  što ima dodatni negativni uticaj na položaj građana izvan velikih gradova, pre svega onih van glavnog grada.

Beograd ubedljivo prednjači i po broju registrovanih organizacija

Kada je o teritorijalnoj raspoređenosti organizacija reč, na teritoriji cele Srbije je registrovano 36.656 udruženja, neprofitnih organizacija i fondacija, pokazala je analiza VOICE-a.

Matrica raspoređenosti organizacija po gradovima u Srbiji mahom je ista kao i raspodela finansijskih sredstava: od ukupnog broja organizacija, čak 10 244 registrovano je na teritoriji Beograda, odnosno 28 odsto.

Na drugom mestu nalazi se Novi Sad, u kom je registrovano 2.814 organizacija, odnosno 7,7 odsto. Na trećem mestu nalazi se Niš sa 3,2 odsto (1.176), četvrto mesto zauzima Subotica sa 1,7 odsto (632), dok se na petom mestu nalazi Kragujevac sa osam organizacija manje od Subotice.

Konkretnije, najveći broj organizacija civilnog sektora registrovan je upravo u onim gradovima koji imaju i najviše stanovnika. Ipak, Tara Petrović iz Građanskih inicijativa objašnjava da pretežna delovanja različitih organizacija zavise i od regiona u kom su registrovane.

“Naša istraživanja su pokazala da su u Vojvodini, recimo, najbrojnije organizacije koje se bave kulturom, medijima i rekreacijom. U Beogradu one koje su orijentisane ka obrazovanju i istraživačkom radu. Zapadna Srbija, sa druge strane, ima najviše udruženja koja se bave zaštitom životne sredine i pružanjem socijalnih usluga, dok su u istočnoj Srbiji najbronije organizacije građanskog društva koje su aktivne u oblastima ljudskih prava, javnog zastupanja i politike”, kaže Petrović.

Ona dalje dodaje da je u prethodnom periodu primetan veliki porast broja neformalnih organizacija i inicijativa kao odgovor na lokalne probleme. Te organizacije, kako kaže, postižu izuzetne rezultate, posebno na planu ekologije i borbe protiv korupcije.

“Tako da bi se moglo reći da upravo oni ‘zapostavljeni’ delovi zemlje, koji kubure sa manje ulaganja, lošom infrastruktom i gde institucije imaju najmanje sluha za građane, ponajviše pogoduju raznoju novih aktivističkih pokreta, iako tu postoji manji broj formalno registrovanih organizacija“, smatra Tara Petrović.

Najviše novca crkvi

Analiza koju je na ovu temu ekipa VOICE-a uradila prema podacima iz 2019. godine pokazala je da najviše novca odlazi crkvama i verskim zajednicama. Ovaj trend se nastavio i narednih godina.

Prema poslednjem usvojenom budžetu Srbije za 2022. godinu, Upravi za saradnju s crkvama i verskim zajednicama namenjeno je čak 1.076.460.000 dinara. Čak 198 miliona od namenjenog novca za ovu upravu usmereno je u podršku za gradnju i obnovu verskih objekata, 187,6 miliona dinara u zaštitu verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta, dok je 62 miliona dinara usmereno u podršku radu sveštenika, monaha i verskih službenika. Kroz dotacije nevladinim organizacijama određeno je i 63,5 miliona dinara za podršku sveštenstvu na Kosovu. U poređenju sa budžetom Srbije iz 2020. godine, Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama je dobila skoro 283 miliona dinara više.

Tara Petrović: Nejednake prilike za one van Beograda i većih gradova (foto: Građanske inicijative)

“Problem na koji organizacije civilnog društva već godinama ukazuju je to što se sa iste budžetske linije, linije 481 – ‘dotacije nevladinim organizacijama’ – pored projekata udruženja finansiraju i sportske organizacije i savezi, verske zajednice, pa i političke stranke. Kako su sve te grupe u predlogu budžeta koji usvaja Skupština predstavljene zbirno, prilikom određivanja budžeta nije moguće predvideti koliki iznos novca je Vlada Srbije namenila kojo“, objašnjava Tara Petrović iz Građanskih incijativa.

U monitoringu konkursa koji su sprovele Građanske inicijative zabeleženo je da se crkvenim opštinama, manastirima i drugim verskim organizacijama novac dodeljuje i na konkursima koji se baš namenski raspisuju za organizacije civilnog društva.

Stoga je, smatraju oni, neophodno “razdvajanje” svih ovih subjekata u zasebne budžetske linije, kako bi raspoređivanje sredstava bilo jasnije.

“Jasno izdvajanje novca koji je namenjen verskim i sportskim organizacijama od onog koji je predviđen za finansiranje ‘ostalih’ NVO bi mnogo doprinelo transparentnijem trošenju novca“, zaključuje Tara Petrović.

Analiza VOICE-a je pokazala da se, pored crkve i njoj bliskih organizacija, i u 2022. nastavlja trend ulaganja velike količine novca u sportska udruženja. U 2022. godini je za programe granskih sportskih saveza namenjeno 1.73 milijarde dinara.

* * *

Podaci o registrovanim organizacijama civilnog društva korišteni u ovom tekstu deo su javne baze Nezavisnog društva novinara Vojvodine – „NGO Analyzer“. Ova aplikacija je nastala uz podršku Američkog saveta za međunarodno obrazovanje. Izvor svih podataka je Agencija za privredne registre. Kompletnu bazu možete besplatno preuzeti na: http://ngo-analyzer.ndnv.org/#/pretraga, klikom na „Open Data“ u gornjem desnom uglu.

Aleksandar Bugarin i Petar Alimpijević (VOICE, naslovna foto: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/tuzna-centralizacija-najvise-novca-za-nevladine-organizacije-iz-beograda-i-naravno-za-crkvu.html

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

on

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

on

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.

Published

on

By

Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.

„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.

„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-u-gimnaziji-u-kovacici-pao-prozor-na-ucenicu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Gospodine Vučeviću, zloupotreba učenika ili dvostruki standardi?

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postavlja jasno pitanje predsedniku Vlade Srbije, Milošu Vučeviću

Published

on

By

Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?

Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?

Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara
03.12.2024. Bečej

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.

Published

on

By

„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.

Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.

Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.

„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.

Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.

Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.

„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.

(Autonomija, screenshot: Nova S)

izvor: https://autonomija.info/ana-lalic-novi-sad-je-grad-slobodnih-ljudi-i-bice-to-ponovo/

Continue Reading

Trending