Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Tri ključna ekonomska izazova očekuju nas tokom 2022. – od čega će zavisiti oporavak svetske i srpske privrede

Oporavak svetske privrede ove godine najviše će zavisiti od daljeg toka pandemije, inflacije i energetske krize, gotovo su jednoglasni ekonomski stručnjaci

Published

on

Copyright profimedia, Tanjug/AP/Panagiotis Balaskas, Yorgos Karahalis, Pixabay

Oporavak svetske privrede ove godine najviše će zavisiti od daljeg toka pandemije, inflacije i energetske krize, gotovo su jednoglasni ekonomski stručnjaci. Očekuje se godišnji rast svetske privrede na nivou od oko 4,6 odsto, ali analitičari ističu da bi konce mogli da pomrse novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili produbljivanjem krize u energetskom sektoru.

Ta tri faktora predstavljaju najveće izazove i za srpsku ekonomiju u ovoj godini. U Narodnoj banci Srbije ocenjuju da je najveći deo trenutnog rasta inflacije, kako u svetu tako i kod nas, privremenog karaktera. To povećanje se dovodi u vezu sa globalnim faktorima na koje monetarna politika ne može u značajnijoj meri da utiče – poremećajima u lancima snabdevanja u godini izlaska iz pandemije, rastom cena praktično svih poljoprivrednih proizvoda u svetu i rastom cena energenata. Ekonomisti napominju da je i stanje sa energijom sve složenije, da nas je početak zime “otreznio” i da smo shvatili da nas neće mimoići globalni trendovi nestašice i poskupljenja energenata.

1. Kretanje inflacije

Prema projekcijama NBS, ukupna inflacija se trenutno nalazi oko svog vrhunca. Smatraju da će međugodišnja i u prvim mesecima naredne godine ostati na sličnim nivoima, a nakon toga, od drugog tromesečja 2022. godine očekuju njeno postepeno smanjivanje do kraja godine.

“Prema našoj projekciji iz novembra, inflacija će se najverovatnije sredinom godine vratiti u granice ciljanog raspona od 3±1,5 odsto, da bi krajem godine trebalo da se nađe vrlo blizu centralne vrednosti tog raspona, na tri odsto. U slučaju dobre poljoprivredne sezone, postoji mogućnost da se inflacija krajem godine nađe u donjoj polovini ciljanog raspona”, kažu u NBS. 

I predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović napominje da je dosadašnja inflacija, koja je u novembru na godišnjem nivou iznosila 7,5 odsto, u Srbiju uglavnom došla spolja i napominje da na to ukazuju i podaci da je ona visoka i u EU gde trenutno iznosi 5,2 odsto. Međutim, on ističe da od domaćih politika zavisi to da li će se spolja uvezena inflacija dalje razbuktavati u Srbiji ili će ostati pod kontrolom i postepeno se kočiti do kraja godine.

“Zamrzavanje cena osnovnih artikala na 60 dana koje je nedavno usvojila Vlada nije ni dobra ni efikasna mera za trajno obuzdavanje rasta cena tako da može imati samo ograničen i privremen efekat. Glavna poluga za trajno kočenje inflacije tokom ove godine je racionalnija budžetska potrošnja. U 2022. planiran je budžetski minus, i posledično zaduživanje države, od oko 1,7 milijardi evra”, napisao je Petrović u autorskom tekstu za “Blic biznis”.

 

Stav Fiskalnog saveta je da bi država u 2022. trebalo da bude štedljivija od toga. Oni smatraju da je, umesto deficita od 1,7 milijardi evra ekonomski mnogo bolje i izvodljivo da se deficit svede na oko milijardu evra. To bi, tvrde, uz smirivanje inflacije ujedno smanjilo i novo zaduživanje države. Petrović napominje da bi posebno bilo opasno da se, kao na reakciju na rast inflacije, tokom 2022 dodatno, iznad plana, povećaju plate u javnom sektoru.

I profesor dr Dušan Vujović, nekadašnji srpski ministar finansija i vodeći ekonomista Svetske banke je otvarajući FEFA Web razgovore izjavio da je evidentno da svet izlazi iz krize, da je oporavak u toku i da se može očekivati vraćanje na dugoroični pozitivan trend u svetu, ali da će oporavak svetske privrede od oko 4,6 odsto ove godine biti moguć samo ukoliko se ne dese novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili restrikcijama u energetskim sirovinama.

“Postoje opasnosti da se u narednom periodu pokrenu svi izvori inflacije – kako sa strane tražnje, tako i sa strane ponude, odnosno troškova. Nakon kontrakcije u 2020. godini, javio se pritisak potrošačke tražnje koja je podignuta i merama državne pomoći, što nas dovodi u situaciju kada fiskalna ekspanzija počinje da biva problem. Osim toga, susrećemo se sa elementima poremećaja u snadbevanju što dovodi do nestašica i rasta cena u različitim oblastima. Svemu tome se pridružila troškovna strana ponude sirovina i energenata na svetskom tržištu”, objasnio je Vujović i dodao da je najvažnije da se inflacija prepozna i zaustavi u svakom segmentu, jer bi to stopiralo oporavak ili bi dovelo do popuštanja mera protiv virusa.

2. Dalji tok epidemije

I Svetska banka je oglasila alarm upozoravajući na krizu zbog troškova života koju produbljuje pooštravanje pravila u borbi protiv epidemije. Ekonomski ekspert Svetske banke Karmen Rajnhart, je za britanski “Telegraf” izjavila da su rastuća inflacija i pooštravanje kovid mera ograničenja rizici koji mogu da izazovu dvostruku recesiju u svetu 2022, jer zemlje ostaju bez “ekonomske municije” nakon dve godine borbe protiv pandemije. 

Rajnhartova je izjavila britanskom listu da je omikron soj virusa “prepreka” za dalji globalni oporavak, upozorivši da “što duže ovo potraje, sve više će opadati zalihe ekonomske municije”, ograničavajući “vatrenu moć” za pružanje državne pomoći preduzećima i građanstvu.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je u okviru pomoći od izbijanja pandemije virusa korona, Srbija ukupno izdvojila 8,7 milijardi evra državne pomoći građanima i privredi. On je napomenuo da je ove godine država pripremila i jednokratna davanja koja će biti uplaćena u januaru i februaru, i to medicinskim radnicima po 10.000 i penzionerima po 20.000 dinara, a da je predviđena i nova pomoć države od 100 evra za mlade od 16 do 29 godina.

 

Profesor Nebojša Savić, inače predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije smatra da će dalji tok pandemije presudno uticati na to šta će se odvijati na ekonomskom, ali i drugim planovima.

“Naš rast je uglavnom bio baziran na izvozu, ali i domaćoj potrošnji u kojoj je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama – to će i dalje davati podsticaj rastu. Naša inflacija je najvećim delom uvozna i u ovom trenutku dominanatan uticaj dolazi sa strane ponude, mada jednim delom imamo uticaj i sa strane tražnje. Na tražnju se može uticati merama, ali sa lancima snabdevanja, Srbija malo šta može da uradi”, ukazuje profesor Savić.

3. Energetska kriza

Profesor Goran Radosavljević ističe da se do sada energija uvek uzimala kao data, ali da se i ona transformiše i postaje rizičnija za procene. On je oukazao da poremećaji u energetici nisu novi, ali da se oni sele sa naftnog tržišta, na tržište električne energije.

“U Evropi je trenutno prosečna cena struje četiri puta veća od proseka prethodnih deset godina. Takođe, gas je gotovo 16 puta skuplji od prošlogodišnjeg proseka. Postoje procene koje govore da bi ceo svet dostigao prosečni nivo razvoja Evrope, potrebno je tri puta više energije, a da bi dostigao nivo razvoja Zapadne Evrope potrebno je pet puta više energije. Niko ne zna odakle bi ta energija tačno došla”, objašnjava Radosavljević.

On ističe da se uporedo sa rastom cena dešava i tranzicija u Evropi sa ciljem da se do 2035. godine udeo uglja u proizvodnji struje smanji za 80 odsto. Uz to očekuje se konstantan rast potrošnje.

“U ovoj tranziciji gas se pojavio kao rešenje, a on je specifičan u odnosu na naftu. Diversifikacija izvora energije je jako bitna, a u krizi se uvek pokaže da značajan deo energije, posebno električne, treba imati kod sebe. Energetska bezbednost se vraća kao bitna tema. Veliko pitanje jeste u kom pravcu Srbija treba da se razvija”, napominje Radosavljević.

 

Predsednik Fiskalnog saveta ističe da Srbija ima ogroman problem zbog lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća, koja “potkopavaju privredni rast zemlje umesto da ga svojim investicijama i profitom podstiču, a u isto vreme za njih se iz budžeta izdvajaju ogromna sredstva”. Budžetske subvencije svake godine se daju za Resavicu i Železnicu, a povremeno za Srbijagas, Er Srbiju, EPS i druge.

“Fiskalni savet godinama piše o problemima u poslovanju EPS-a koje je ubedljivo najveće i možda i najvažnije preduzeće u Srbiji. U poslednjem izveštaju iz decembra 2019. jasno smo skrenuli pažnju da EPS ne investira dovoljno u nove kopove niti u različite procese separacije i prerade uglja kako bi on u što je moguće čistijoj formi bio korišćen u termoelektranama. Zbog toga je kvalitet uglja iz Kolubare znatno opao u prethodnih deset godina”, napisao je Pavle Petrović za “Blic”.

On je napomenuo i da distributivni sistem ne samo što se nije razvijao već su ulaganja u njega bila 40 odsto manja od onoga što je bilo potrebno samo za održavanje već postojećih kapaciteta. Petrović je istakao da su “najviši državni zvaničnici, narodni poslanici i sam EPS na to odgovarali da te analize ne valjaju, a da je EPS stabilno i profitabilno preduzeće”.

“Izabrali su da na teži način, preko tekuće krize, utvrde stvarno stanje u EPS”, poručio je Petrović.

autor: Zlatica Radović

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/31710/tri-kljucna-ekonomska-izazova-ocekuju-nas-tokom-2022-od-cega-ce-zavisiti-oporavak-svetske-i-srpske-privrede/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Poslovi kineskih firmi koje su radile na Železničkoj stanici: Pominju se i Veselinović i Radoičić

Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu nije jedini posao u Srbiji kineskih firmi koje su na njoj radile

Published

on

By

Kako piše Radio Slobodna Evropa, u pitanju je kineski konzorcijum CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.

CRIC&CCCC je angažovan na rekonstrukciji i modernizaciji deonica Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica na brzoj pruzi Beograd – Subotica.

U okviru tog projekta rekonstrisana je stanična zgrada u Novom Sadu čija se betonska nadstrešnica obrušila 1. novembra ubivši 14 ljudi, dok su tri osobe teško povređene.

CRIC&CCCC i srpske vlasti tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade.

Osim na izgradnji železničke infrastrukture, kompanija CCCC angažovana je i na izgradnji drumske, poput deonica autoputa “Miloš Veliki”.

Pruga Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica

Deonice Beograd Centar – Stara Pazova od 34,5 kilometara i Novi Sad – Subotica na severu zemlje, dužine 108 kilometara, deo su brze pruge Beograd – Budimpešta. Pruga Beograd – Novi Sad, u okviru koje je deonica do Stare Pazove, puštena je u saobraćaj u februaru 2022.

Otvaranje pruge Novi Sad – Subotica najavljeno je za kraj novembra, a rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu bila je deo tog kapitalnog projekta.

Ove deonice finansirane su uglavnom iz kredita kineske Eksim banke i proglašene su od izuzetnog značaja za Srbiju.

Projekat brze pruge Beograd – Budimpešta započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine.

Dogovoren je kao zajednički projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative “Pojas i put”, strateškog cilja Kine za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom.

Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici. Ova zemlja je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.

Koridor 11 – Surčin – Obrenovac

Deonica koridora 11 od Surčina do Obrenovca dužine 17,6 kilometara, čiji je izvođač bio CCCC, otvorena je u decembru 2019. nakon trogodišnjih radova.

To je poslednja deonica auto puta Beograd – Čačak. Prema sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uglavnom je finansirana zajmom od kineske Eksim banka, dok su izdvajanja iz budžeta Srbije bila 15 odsto.

Novi Beograd – Surčin

Ova deonica, duga osam kilometara, predstavlja vezu između Beograda i auto-puta “Miloš Veliki” koji vodi do Čačka u centralnoj Srbiji.

Projekat koji je izvodio CCCC proglašen je od izuzetnog značaja za Srbiju jer, kako je navedeno, predstavlja vezu između Beograda i autoputa “Miloš Veliki”. Osnov za ovaj posao bio je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine.

Autoput ‘Miloš Veliki’, deonica Preljina – Požega

Deonica Preljina–Požega na zapadu Srbije deo je autoputa E-763 “Miloš Veliki”, koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.

Ovu deonicu dužine 31 kilometar radi CCCC.

Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da skoro trećinu trase čine planirani mostovi i tuneli.

Deo ove deonice dužine oko 11,5 kilometara otvoren je u januaru 2022, a drugi deo bi prema najavama vlasti trebalo da bude završen sredinom 2025. godine.

Rokovi koji su zvaničnici davali, pomerani su više puta.

CCCC je do posla, vrednog 450 miliona evra, došao direktnom pogodbom sa državom. Da bi Srbija obezbedila novac za izgradnju puta, novac je pozajmila kod kineske Eksim banke.

Kineski izvođač je 2021. angažovao kao podizvođača kamenolom Slovac za obezbeđivanje tucanika – drobljenog kamena.

Suvlasnici kamenoloma u to vreme bili su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, kojima su mesec dana nakon tog angažmana SAD uvele sankcije.

Tokom izgradnje deonice Preljina – Požega kineski izvođač je u martu 2023. oštetio Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.

Nadležna ministarstva su od kineskog investitora tražila da hitno rekonstruiše i vrati spomenik od istorijskog značaja.

Spomenik je nakon obnavljanja postavljen u oktobru ove godine na novoj lokaciji.

Takođe se u izveštaju međunarodne organizacije Just Finance (Pravedne finansije), koja istražuje kineska ulaganja širom sveta, navodi da je projekat izgradnje autoputa E-763 imao negativan uticaj na životnu sredinu, piše Radio Slobodna Evropa.

U izveštaju iz 2022. navodi se da je uočeno ugrožavanje ekosistema na reci Moravi.

Kompanija CCCC i Ministarstvo građevine nisu tada odgovorili na upit RSE o ovom izveštaju.

Severna obilaznica oko Čačka

Krajem maja potpisan je Memorandum o razumevanju između Javnog preduzeća “Putevi Srbije”, Grada Čačka i CCCC za projekat Severne obilaznice grada Čačka.

U saopštenju “Puteva Srbije” je navedeno da projekat podrazumeva i izgradnju mosta preko Zapadne Morave.

Pruga Pančevo – Subotica

Da će CRIC biti angažovan na rekonstrukciji pruge Pančevo – Subotica objavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Tokom njegove posete kineskom Guangdžou u septembru, na sajtu Ministarstva je objavljeno da je CRIC jedna od dve kineske firme koje su najavile učešće u novim projektima u Srbiji.

Vesić je tada novinarima rekao da su se te dve kineske kompanije, CRIC i Šandong, do sada najbolje pokazale u Srbiji, izrazivši zadovoljstvo zbog interesovanja i za nove projekte u zemlji.

Vesić je tada rekao da CRIC radi na obnovi pruge Sombor – Vrbas duge 53 kilometara, kao i na pruzi Novi Sad – Bogojevo – Subotica dužine 50 kilometara.

CCCC bio na crnoj listi Svetske banke

Kompanija CCCC, u većinskom državnom vlasništvu, jedna je od najvećih svetskih kompanija koja radi u više od 150 zemalja.

Bavi se projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem infrastrukturnim objektima kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, nadvožnjaci, brze pruge, metroi, naftne platforme i luke.

Kompanija je bila na crnoj listi Svetske banke zbog navodnih lažnih licitacija za ugovor o autoputu na Filipinima. CCCC je tada saopštila da optužbe nemaju osnova i da je poštovala sve propise.

Zabrana finansiranje od strane Svetske banke trajala je osam godina, do 2017.

Američki Biro za industriju i bezbednost (BIS) u Ministarstvu trgovine dodao je u avgustu 2020. nekoliko podružnica kompanije CCCC na listu onih sa kojima se ograničava poslovanje “zbog aktivnosti koje su u suprotnosti sa interesima nacionalne bezbednosti ili spoljne politike Sjedinjenih Država”.

Radi se o učešću u izgradnji veštačkih ostrva za kinesku vojsku.

Malezija je 2018. godine obustavila dva železnička projekta zbog sumnje u korupciju.

Firma je optuživana i za maltretiranje železničkih radnika u Keniji i za korupciju u Bangladešu.

Predsednik kompanije CCCC Liu Kitao je u intervjuu za Bloomberg televiziju 2018. godine rekao da promene u vladi u zemljama u kojima kompanija ima projekte često izazivaju optužbe za korupciju.

Liu je rekao da CCCC poštuje lokalne zakone i ekološke propise u svim zemljama u kojima posluje.

Kompanije CCCC i CRIC nisu bile dostupne za hitan komentar na upit RSE.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/392319/Poslovi-kineskih-firmi-koje-su-radile-na-Zeleznickoj-stanici-Pominju-se-i-Veselinovic-i-Radoicic.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

DZVM: Ako je Balintu Juhasu svejedno da li će Vojvodinu zvati Vojvodinom, neka podnese ostavku

“Naziv Autonomna Pokrajina Vojvodina nije samo stvar terminologije, već politička i istorijska činjenica, zabeležena i u Ustavu Srbije”

Published

on

By

Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) saopštila je danas da je “sa dubokim razočaranjem” primila izjavu predsednika Skupštine Vojvodine Balinta Juhasa, koji je rekao da mu je svejedno kako se naziva Vojvodina.

“Smatramo da time Balint Juhas pokazuje nepoštovanje ne samo prema dostojanstvu funkcije predsednika Skupštine, već i prema samom pojmu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Naziv Autonomna Pokrajina Vojvodina nije samo stvar terminologije, već politička i istorijska činjenica, zabeležena i u Ustavu Srbije”, naveo je DZVM u saopštenju za javnost.

Dodali su da retorika koja koristi termine poput „Severna Srbija” ili „severna pokrajina Srbije” umesto Vojvodina, jasno odražava “kriptoradikalski stav” koji dovodi u pitanje političku i kulturnu autonomiju Vojvodine, kao i legitimitet njenog postojanja.

“Ukoliko Balint Juhas nije svestan važnosti ovog naziva ili ne želi da prepozna njegov značaj, smatramo da nije dostojan funkcije predsednika Skupštine Vojvodine”, ocenio je DZVM u saopštenju za javnost.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/dzvm-ako-je-balintu-juhasu-svejedno-da-li-ce-vojvodinu-zvati-vojvodinom-neka-podnese-ostavku/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je Goran Vesić odbio da otkrije podatke o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu?

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva da svi koji su odgovorni za današnje urušavanje ulaznog dela Železničke stanice u Novom Sadu budu privedeni licu pravde i kažnjeni.

Published

on

By

Godinama gledamo paradiranje ministra Gorana Vesića, pokrajinske premijerke Maje Gojković, mnogih drugih naprednjaka i njihovo „divljenje“ radovima na Železničkoj stanici.

Mediji godinama pišu hvalospeve o uspešnim radovima na stanici, a naprednjaci su se utrkivali ko će prvi da je otvori posle završenih radova.

Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu počela je još u oktobru 2021. godine, pa je stanica prvi put svečano otvorena 2022. godine, u jeku predizborne kampanje, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske
Viktorom Orbanom.

Pre nekoliko meseci Maja Gojković je opet presekla vrpcu i „podarila“ građanima novu i modernu železničku stanicu.

Kako javljaju građani, jutros su u tom delu stanice postavljane šipke i delovalo je kao da se pripremaju novi radovi.

Interesantno je da je u januaru Ministarstvo saobraćaja odbilo da otkrije podatke o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, jer kineski izvođač ne želi da oni budu dostupni javnosti pre završetka projekta.

Nadležne organe pozivamo da istragu o ovoj katastrofi sprovedu u skladu sa propisima i pod hitno započnu procesuiranje odgovornih.

Maja Mrnuštik

odbornica u Skupštini grada Novog Sadai predsednica Gradskog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine –VOJVOĐANI Novi Sad

izvor: https://vojvodjani.rs/zasto-je-goran-vesic-odbio-da-otkrije-podatke-o-rekonstrukciji-zeleznicke-stanice-u-novom-sadu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hitno rešiti problem ispuštanja tečnosti u Bagljaški kanal

Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već je u avgustu, na sednici Skupštine grada Zrenjanina, tražila rešavanje problema ispuštanja otpadnih voda u kanal u ulici Ivana Turgenjeva, koja se nalazi uz samu Industrijsku zonu Bagljaš.

Published

on

By

Tada su nam građani ove ulice signalizirali da postoji veliki broj uginulih ptica u zoni kanala.

Delovalo je da je vlast poslušala naše predloge i dva meseca je situacija išla u pozitivnom pravcu.

Nažalost, pre nekoliko dana smo dobili informaciju da iz cevi ističe velika količina crne vode koja je napunila kanal. Voda smrdi i stvara velike probleme građanima.

Tražimo od zrenjaninske vlasti da saopšti o čemu se radi i, ono što je još bitnije, problem reši.

Zahtevamo hitnu rekciju nadležnih!

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vlast da pod hitno vrati na posao profesorku škole u Opovu

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pruža punu podršku prosvetnim radnicima, koji za početak novembra planiraju novi štrajk, jer im Vlada Srbije nije ispunila niti jedan zahtev.

Published

on

By

Sramota je da su zarade zaposlenih u obrazovanju i dalje ispod proseka, a da od statusa službenog lica za prosvetna radnike još nema ništa.

U toku septembra i oktobra roditelji su od razrednih starešina svoje dece dobijali Viber i SMS poruke da u cilju „višeg kvaliteta obrazovanja“ uplate određenu svotu novca za kupovinu sapuna i toalet papira.

Jasna slika stanja u našim obrazovnim institucijama.

Sa druge strane, napadi na zaposlene u prosveti se nastavljaju i vlast nije učinila ništa da im se osigura bezbednost.

Naprednjaci su od našeg obrazovnog sistema napravili svoj politički poligon.

Progone profesore koji drugačije misle, a posebno one koji su politički aktivni u opoziciji.

To su veoma revnosno pokazali u slučaju profesorke škole u Opovu Jelene Lukić, kojoj je prekinut radni odnos, samo zato što je odbornica opozicije u lokalnom parlamentu Kovačice.

Kakva poruka se ovim šalje deci, ali i svim građanima Srbije?

Tražimo da vlast pod hitno ukine odluku o otkazu profesorki Lukić i da ona bude vraćena na posao!

Aleksandra Marković Maleš
potpredsednica
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/vlast-da-pod-hitno-vrati-na-posao-profesorku-skole-u-opovu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Budućnost Srbije mora biti evropska

Vest da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala unapred planirani sastanak sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, zbog njegovog prethodnog susreta sa ministrom Putinove vlade, još jedan je šamar neodgovorne naprednjačke vlasti ugledu naše države.

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već dugo upozorava na moguće posledice sedenja Aleksandra Vučića na više stolica i krajnje šizofrene spoljne i unutrašnje politike koju vodi njegova vlast.

Srbija je jedina zemlja Evrope koja nija uvela sankcije Ruskoj Federaciji zbog agresije na Ukrajinu.

Društvo u našoj državi, a pre svega medijski prostor, zatrovani su propagandom iz Moskve. Neke televizije sa nacionalnom frekvencijama više liče na biro za agitaciju Putinovog generalštaba.

Ruskim disidentima, koji su spas od progona i smrti našli u Srbiji, preti se proterivanjem. Vučićev ađutant za „ruske radove“ Aleksandar Vulin nagrađivan je medaljama ruske tajne službe. Svakako ne slučajno.

U isto vreme, ruski vlasnik Naftne industrije Srbije i dalje drži monopol na snabdevanje tržišta naftnim derivatima, pa je gorivo na našim benzinskim pumpama najskuplje u regionu, a rudna renta koju plaća je protivna našem zakonu i najniža u regionu.

Otkazivanje posete prve žene Evropske komisije premijeru Srbije je jako loš signal.

Da li Vučićeva vlast priziva nove sankcije, devedesete godine i bedu?

Mi na to ne želimo da pristanemo.

Budućnost Srbije mora biti evropska.

Samo tako će ovo društvo i država biti moderno i ekonomski prosperitetno.

Bojan Kostreš
predsednik
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-buducnost-srbije-mora-biti-evropska/

Continue Reading

Trending