Presuda kojom je uvažena žalba ministra na odluku Univerziteta objavljena je 23. juna. U presudi Upravnog suda stoji da rešenje kojim je osporen doktorat Siniše Malog „nije doneseno u skladu sa aktima Univerziteta“.

Pitanje spornog doktorata ministra i visokog funkcionera Srpske napredne stranke (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića tako ulazi u osmu godinu rešavanja.

Nakon prvih tvrdnji stručne javnosti 2014. godine da je Mali plagirao doktorat, Univerzitetu je trebalo pet godina da 2019. donese odluku da je aktuelni ministar finansija plagirao doktorsku disertaciju koju je branio na Fakultetu organizacionih nauka (FON).

Na tu odluku Univerziteta Mali se žalio, a sada je „pravda zadovoljena“, kako je napisao u prvoj reakciji na presudu Upravnog suda.

„Dokazao sam da nisam ništa ukrao“, napisao je Siniša Mali na Instagramu 23. juna.

‘Ne može ministar da tvrdi da nije plagijator’

Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić rekla je za Radio Slobodna Evropa da ministrove tvrdnje – ne stoje.

„Ne može ministar to da tvrdi, zato što se Upravni sud uopšte nije bavio pitanjem plagijata, nego se bavio pitanjem procedure. Upravni sud je utvrdio da postoji povreda procedure“, objasnila je Rakić Vodinelić.

U prvim reakcijama dela akademske zajednice i opozicionih stranka Srbije, odluka suda da ospori rešenje Univerziteta o plagijatu označena je kao „politička“. Profesorka Rakić Vodinelić kaže da je „gotovo nemoguće reći da li je bilo političkog uticaja“.

„Ali sam sebi postavila pitanje – da se radi o nekom drugom doktorandu, da li bi bila ovakva odluka suda? Ja verujem da ne bi. Da li su sudije same odlučile da ’izađu u susret’ jednom visokom funkcioneru ili odista smatraju da postoji procesna greška koja je uticala na odluku Univerziteta? Da je ovo drugo, oni bi to obrazložili, ali nisu obrazložili (u presudi)“, smatra Rakić Vodinelić.

Šta piše u presudi?

Na osam strana sud obrazlaže komplikovanu proceduru – ko je čiju odluku, na organima fakulteta i Univerziteta, mogao da ospori u petogodišnjem procesu odlučivanja da li je doktorat Malog plagijat ili ne.

Siniša Mali je u svojoj tužbi, koja je deo obrazloženja presude, između ostalog naveo da Odbor za etiku Univerziteta u Beogradu, prema pravilniku nije mogao da preinači odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka na kome je Mali doktorirao. Naveo je da je Odbor prema tom istom Pravilniku mogao da preinači samo odluku dekana FON-a.

„I onda je Upravni sud stao na stanovište da ne može da se pobija odluka Nastavno-naučnog veća kojom je utvrđeno neakademsko ponašanje, nego može da se pobija samo odluka dekana. A nije sebi postavio pitanje šta ako nema odluke dekana, zato što dekan ćuti i ne vrši ono što mu je dužnost“, ističe Vesna Rakić Vodinelić.

Profesorka prava u tom kontekstu dovodi u pitanje odluku suda:

„Postavlja se pitanje da li je zaista tako – da ne može da se izjavi žalba protiv odluke nastavno-naučnog veća, već samo protiv odluke dekana o izrečenoj meri. To pitanje je uređeno pravilnicima Univerziteta. Praksa univerzitetskog Odbora za profesionalnu etiku je različita. U nekim slučajevima su dozvoljavali žalbe, a u nekim slučajevima nisu“, navodi Vesna Rakić Vodinelić.

Uz pitanje „da li je zaista došlo do povrede procedure“, Rakić Vodinelić ukazuje i na još jednu pravnu dilemu:

„Povrede postupka se kao razlog za poništaj uzimaju u obzir samo onda ako su uticale na pravilnost odluke o glavnoj stvari. Glavna stvar ovde je da li je doktorat plagijat ili ne. Ja ne vidim uzročnu vezu. Ne vidim da takva povreda procedure, čak i ako postoji, može da utiče na pravilnost odluke Univerziteta da je ministrov doktorat očigledan i nedvosmislen plagijat“, navela je ona.

Koliko je sudu trebalo da odluči?

Ministar Mali je 17. decembra 2019. godine podneo žalbu Upravnom sudu na odluku Univerziteta da mu je doktorska disertacija plagirana. Da donese presudu, sudu je trebalo nešto više od godinu i po dana. Kada je reč o trajanju predmeta u ovoj ustanovi, sudska praksa je, prema oceni profesorke Rakić Vodinelić, „veoma različita“ jer sud ima široku nadležnost.

„U zavisnosti od toga o čemu se radi. Kada su u pitanju izborni sporovi, oni su zaista ažurni. Ali to mora tako, rokovi su kratki. A što se tiče ovih ostalih predmeta, ima stvari koje čekaju po četiri, pet, šest godina“, ukazuje Rakić Vodinelić.

Dodaje da za sudije „ovaj slučaj nije bio težak“, ukoliko su hteli da iz procesnih razloga ponište rešenje Univerziteta.

„To je najlakši način odlučivanja. Ukineš, pa vratiš (na početak), skineš brigu sa sebe i ostaviš organe Univerziteta da se kuvaju. Da je neki drugi doktorand, mislim da bi sudski postupak trajao bar dve do tri godine“, smatra profesorka.

Kako je reagovao Univerzitet?

Odlazeća rektorka Ivanka Popović nije želela da za RSE prokomentariše odluku Upravnog suda. Uputila nas je na saopštenje objavljeno 23. juna na sajtu Univerziteta u Beogradu.

U saopštenju se navodi da je o presudi kojom se poništava doktorat Siniše Malog obavešten prošireni rektorski kolegijum, koji okuplja dekane fakulteta, direktore instituta i predsednike veća grupacija Univerziteta.

„Sve naredne korake, kao i do sada, Univerzitet će preduzimati u skladu sa zakonom i poštujući propise Srbije i pravne akte koje su usvojili njegovi organi“, saopštio je BU.

Inače, Ivanka Popović će na čelu Univerziteta ostati dok je na toj funkciji zvanično ne nasledi novoizabrani rektor Vladan Đokić jer joj je istekao mandat. Đokić je 26. maja izabran za rektora glasovima 23 od ukupno 41 delegata, a protivkandidatkinja bila mu je Ivanka Popović.

Deo opozicionih stranaka tada je saopštio da Ivanka Popović, u čijem je mandatu doktorat Malog proglašen za plagijat, „nije podobna za aktuelnu vlast“.

Odlučivanje suda o doktoratima – ‘srpski izum’

„Salata“ od pravnih reči i izraza – tako presudu Upravnog suda komentariše Dušan Teodorović, redovni profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i član Srpske i Evropske akademije nauka i umetnosti.

„Ovo je problem moralnosti, profesionalnog morala, a ne birokratizovani problem gde se sada igramo pravnih igara. Jasno je da je ovaj sud pod uticajem izvršne vlasti. Ne postoji nijedna druga zemlja u kojoj sud odlučuje o doktorskim disertacijama. To je srpski izum, to je izum ove vlasti i to je sramota za Srbiju. Evropa ovo gleda“, rekao je Teodorović.

Akademik Teodorović kaže i da je presuda „sramota za Univerzitet u Beogradu“ i da ga „baca u blato“.

Teodorović je bio jedan od inicijatora i potpisnika žalbe na doktorat Siniše Malog. Tu žalbu je 2018. godine potpisalo više od 330 univerzitetskih profesora, sa zahtevom da Univerzitet poništi doktorat.

„Mi smo uhvatili prestupnika i on (Siniša Mali) je morao da bude kažnjen. Samo smo rekli – ne, ti nećeš biti doktor. Ništa više“, naglasio je on.

Teodorović je ocenio i da „Univerzitet u Beogradu nema snagu i energiju da se suprotstavi režimu (predsednika Srbije) Alekdsandra Vučića“, kao i da ne očekuje oštru reakciju cele akademske zajednice u Srbiji.

„Devedesetih godina prošlog veka Univerzitet u Beogradu se borio najviše i najčasnije što je mogao protiv diktatorskog režima Slobodana Miloševića. Tada su dekani svih fakulteta zatražili Miloševićevu smenu. Ja sada ne mogu da zamislim ni približno sličnu akciju“, naveo je on.

Kako je reagovala akademska zajednica?

Teodorović je inače i član neformalne Skupštine slobodne Srbije, građanske inicijative koja se protivi vlasti Srpske napredne stranke. Profesori i studenti Univerziteta, okupljeni u Skupštini, saopštili su da „neće stajati sa strane i nemo posmatrati kako vlast uništava univerzitet“.

„Došlo je vreme da odlučno stanemo u odbranu naših sloboda. Apelujemo na sve članove akademske zajednice da nam se pridruže u odbrani autonomije univerziteta, a svako ćutanje bi značilo saučešće u zločinu“, dodaje se u saopštenju.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), inicijativa koja okuplja profesore i studente Univerziteta, pozvala je Univerzitet u Beogradu da „sledeći pravno shvatanje Upravnog suda, u ponovnom postupku utvrdi neakademsko ponašanje ministra Malog“, navela je MASA u saopštenju.

„MASA ističe da bi svaki pokušaj da se status plagiranog doktorata Siniše Malog rešava mimo nadležnih tela Univerziteta u Beogradu predstavljao najbrutalnije kršenje autonomije univerziteta koja je zagarantovana Ustavom Republike Srbije“, navedeno je u saopštenju.

Odluku Upravnog suda osudile su i opozicione stranke i pokreti. Među njima i pokret „1 od 5 miliona“. Studenti iz tog pokreta su 2019. godine na 12 dana blokirali rektorat sa zahtevom da organi univerziteta ponište doktorat Siniše Malog.

“Pokret ‘1 od 5 miliona’ pohvaljuje Univerzitet u Beogradu koji je pre skoro dve godine imao snage da se odupre pritiscima režima i da jednom ministru oduzme doktorsku titulu. Za razliku od Univerziteta, Upravni sud tu hrabrost i obavezu da radi po zakonu očigledno nema. Podvlačimo da ova sramna odluka suda Siniši Malom neće vratiti čast, niti će od njega napraviti žrtvu. On će zauvek ostati upamćen kao ‘lažni doktor’, kao neko ko je ukrao tuđi rad i podmetnuo kao svoj – dakle, kao lopov”, saopštio je pokret 1 od 5 miliona.

Kako je Univerzitet poništio doktorat?

Fakultet organizacionih nauka (FON), gde je doktorski rad odbranjen, najpre je doneo odluku da ministrova teza nije plagirana jer je, kako su naveli, bez navođenja izvora preneo samo sedam odsto teksta. Univerzitet taj izveštaj nije prihvatio, već ga je poslao FON-u na ponovno izjašnjavanje.

Potom je Nastavno-naučno veće FON-a usvojilo izveštaj Etičke komisije tog fakulteta o doktoratu ministra finansija Siniše Malog, kojim se utvrđuje postojanje neakademskog ponašanja, ali je umesto predloga da se Malom izrekne mera javne opomene predložilo strožu meru izricanja javne osude za sporni doktorat.

Nakon petogodišnjeg procesa kojeg su obeležile žalbe, peticije, brojne birokratske procedure, ali i studentska blokada rektorata, Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu je 21. novembra 2019. godine utvrdio neakademsko ponašanje pri izradi doktorske disertacije “jer je u delu disertacije doslovno preuzimao tekstove odnosno cele pasuse iz tekstova drugih autora, bez navođenja imena tih autora”.

Na osnovu te ocene je Senat Univerziteta u Beogradu, u decembru iste godine, jednoglasno poništio doktorat Siniše Malog pod nazivom “Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvarni rezultati u Srbiji”, koji je 2013. branjen na Fakultetu organizacionih nauka (FON).

Siniša Mali je nakon poništenja doktorata izbrisao titulu iz zvaničnih biografija sa sajta Vlade i Ministarstva finansija, ali nikada javno nije priznao da je plagirao doktorsku disertaciju.

Izvor: Radio Slobodna Evropa