Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Subotica pred humanitarnom krizom: Na srpsko-mađarskoj granici boravi oko 3.000 ljudi na otvorenom

U Suboticu dolazi sve više izbeglica i migranata koji svakodnevno pokušavaju da pređu srpsko-mađarsku granicu. Prihvatni centar je pun, dok se prema proceni stručnjaka koji su govorili za VOICE u pograničnom pojasu nalazi oko 3.000 migranata, i ukoliko se ovako nastavi, ovom gradu preti humanitarna kriza

Published

on

Krivicom države, koja očigledno nije reagovala na pravi način i obezbedila uslove za smeštaj migranata, niti sprečava antimigrantsku kampanju i samoorganizovane grupe koje šikaniraju ovu populaciju, meštani iz okolnih naselja strahuju za bezbednost, a najviše prijava policija dobija od stanovnika naselja Palić, Veliki Radanovac i Makova sedmica, dok najviše migranata-povratnika ima na Kelebiji.

Zid pred kapijom Evrope

Prema rečima predstavnika organizacija koje se bave migrantima, država mora da proširi postojeće kapacitete za smeštaj migranata jer subotički centar može da primi 200 ljudi, dok se oko kampa nalazi više stotina ljudi u improvizovanim ilegalnim kampovima koje policija s vremena na vreme rasformira, a nesrećne ljude premesti u druge kampove po Srbiji. Međutim, nakon samo nekoliko dana, migranti se autobusima i taksi vozilima, ponovo vraćaju u Suboticu. Njihov broj se povećava i zbog „pušbekova“ koje svakodnevno sprovode pripadnici mađarske granične policije, zbog čega je Subotica postala „vakuum“ prostor iz kog jednostavno nema izlaza, poput svojevrsnog zida koji se nalazi pred kapijom Evrope.

Posledica neadekvatne politike upravljanja migrantskom krizom u Srbiji i Mađarskoj dovela je do toga da Subotica postane mesto obračuna krijumčarsko-kriminalnih bandi koje se međusobno sukobljavaju u subotičkim šumama zbog novca, što uliva strah među meštane koji žive u ovim pograničnim mestima.

Jedno od tih mesta je naselje Palić u kome se od leta često okupljaju grupe migranata koje dovoze lokalni taksisti i ostavljaju ih na putu koji vodi prema Tresetištu, šumi i jezeru koja se nalazi u blizini mađarske granice.

„Iz šume se čuje pucnjava“

Meštanka Palića M. P. je rekla za VOICE da se migranti u poslednje vreme okupljaju u grupama gotovo svaki dan i da je ispred njihove kuće bilo na desetine ljudi, zbog čega su zvali policiju da reaguje, dok „komšije ne puštaju decu napolje posle 20 časova“.

„To počinje od ujutro i traje do uveče. Ispred naše kuće u toku dana prođe bar stotinu taksi vozila. To su taksisti obično iz Sombora, a u jednom autu bude i do 7-8 ljudi. Tu stanu kod obližnjeg salaša, a onda svaki treći ili četvrti taksista prevozi i merdevine koje migranti koriste za prelazak granice. Taksisti projure sa 120, pa ih ostave na putu prema Tresetištu. Ovde postoje tri ulice koje vode na tu stranu. Oni odlaze, ali se malo njih vraća nazad“, navodi.

Migranti ispred kuće na Paliću (foto: meštani Palića)

Prema njenim rečima, tokom nekoliko dana ovde prođe više hiljada ljudi.

„Ne diraju nikoga i ne ulaze u kuće, ali nikad se ne zna. Ostavljaju smeće za sobom, tu obavljaju i nuždu, a posle mi to moramo da čistimo. Pucnjave se čuju nekada i po ceo dan. Obavestili smo policiju kada je jedna veća grupa ljudi ovde ispred naše kuće legla, jer imamo decu, svi se plašimo, jednostavno se ne osećamo bezbedno. Generalno, često prolaze ovuda policijska kola, ide Hitna pomoć ponekada, dolazi i vojska, ali šta se dešava – ja ne znam. Meni je strašno da pijem kafu na svojoj terasi i čujem pucnjavu iz šume na tri kilometra odavde“, kaže naša sagovornica.

„Policija danonoćno prisutna u centru grada“

“Kako bi se očuvala bezbednost građana Subotice, pojačane su policijske patrole, a policajci su u samom centru grada danonoćno prisutni kako bi reagovali ukoliko uoče bilo kakvo kršenje zakona”, navode za VOICE u subotičkoj policiji.

Šatori oko prihvatnog centra, koji su kasnije uklonjeni

„S obzirom na to da je u šumama u pograničnim područjima bilo situacija u kojima su se migranti međusobno sukobljavali, u julu je formirana Operativno udarna grupa koja ima za cilj da još dodatno povisi nivo bezbednosti“, dodaju.

U aktivnostima koje sprovodi Operativno udarna grupa policija konstantno obilazi ove delove, a u nekoliko slučajeva kod migranata je pronađeno i zaplenjeno oružje, kao i manja količina droge, a oni su procesuirani u skladu sa zakonima Srbije.

Takođe, subotička policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice (KIRS) i lokalnom samoupravom grada Subotice, sprovodi akcije pronalaska migranata i smešta ih u prihvatne centre gde im se obezbeđuje adekvatan smeštaj.

„Od početka godine, u pet ovih akcija, u prihvatne centre je izmešteno 1.177 iregularnih migranata“, navodi policija.

Dodaju da građani uglavnom prijavljuju da su videli migrante, a policija odmah postupa po svakoj prijavi.

„Policija će nastaviti da preduzima sve mere i radnje iz svoje nadležnosti, kako bi naši građani bili sigurni i bezbedni“, poručuju.

U krijumčaranje uključene i domaće kriminalne grupe

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je za VOICE da postoji značajno povećanje ljudi koji dolaze na srpsku granicu sa Mađarskom, a da je samo na Horgošu njihov broj udvostručen u nekoliko dana, te oko 3.000 ljudi boravi duž te granice na otvorenom.

Iako su noći sve hladnije, navodi da i dalje pristižu porodice sa decom, a da su to uglavnom ljudi koji dolaze iz Sirije, Turske, Indije, Tunisa, Maroka, a da ih iz Avganistana ima najviše.

Radoš Đurović: Na granici deluju domaći kriminalci i regionalne kriminalne grupe

Ističe da u kampovima nema dovoljno mesta, da ljudi borave van kampova, u šatorima.

„Kamp u Subotici ne može da primi više od 200 ljudi, a kamp u Somboru takođe ima oko 300 ljudi. Mnogi su šatori oko kampova. Međutim, primećujemo da deluje i policija i da je žandarmerija nedavno sklonila u Somboru oko 600 ljudi koji su se nalazili oko kampa. Vidimo te akcije u kojima se ti ljudi negde pomeraju, a gde – mi to ne znamo“, kaže Đurović.

Podseća da je u julu bilo i pucnjave u šumi na Makovoj sedmici u okolini Subotice gde je jedan migrant poginuo u oružanom sukobu krijumčarskih grupa.

„Postoji intenzivno krijumčarenje ljudi, razni okršaji, policija češće interveniše, ali to ne rešava hroničan problem, koji je pre svega uzrokovan ’pušbekovima’ iz Mađarske. To se dešava svakodnevno u stotinama slučajeva, pa onda ti ljudi nemaju gde da budu smešteni u Srbiji, jer nema mesta, pa idu u ruke krijumčara koji ih smeštaju po napuštenim kućama ili im organizuju neki privatni smeštaj i ponovo im pomažu da pređu granicu“, objašnjava Đurović.

Ocenjuje da je koncept mađarske ograde potpuni sunovrat i da on ne funkcioniše, jer migranti prođu ispod nje, preskaču preko, seku ogradu, i ogromna količina novca se tu okreće, a u te grupe krijumčara uključuju se sve više i građani Srbije koji su u teškoj ekonomskoj situaciji.

„Te krijumčarske grupe nisu isključivo izbegličke i migrantske grupe, to je velika zabluda koja se u javnosti često pronosi, to su grupe sastavljene od domaćih kriminalaca, regionalnih kriminalnih grupa, a regruteri, samo jednim delom, na prvoj liniji su izbeglice ili migranti pojedinci. Oružje može lako da se nabavi i ovde, a verovatno se donosi i iz regiona, jer te krijumčarsko-kriminalne grupe posluju i autohtone su ovde“, upozorava Đurović.

Napominje da je povećan broj ljudi iz Turske koji dolazi preko Bugarske i Grčke.

„Oni se ovde zbog te ograde zaglavljuju i to stvara jednu ozbiljnu humanitarnu situaciju, a toj situaciji pomaže i odsustvo dovoljno mesta u kampovima od strane Komesarijata. To je neadekvatno upravljanje migracijom. Ne može se imati upitnih 200 mesta u Subotici kada imamo na granici 3.000 ljudi“, poručuje Đurović.

“Koncept mađarske ograde je potpuni sunovrat i on ne funkcioniše”

RADOŠ ĐUROVIĆ

Dodaje da treba da se izbegne humanitarna krizu time što ćemo povećati domaće kapacitete koji se ne povećavaju već sedam godina.

„Strah građana jeste opravdan onog trenutka kada dolazi do oružanog nasilja i sukoba koji su prisutni u Subotici. Kada nemate dovoljno mesta u kampu, imate veliki broj ljudi na otvorenom, ljude u potrebi, onda imate krijumčarenje koje jača, strah svakako da postoji, i po meni, on je opravdan u tom smislu“, ističe Đurović.

Upozorava da se problem neće rešiti ako se podigne „narodna patrola“ ili građani pokušaju sami da jure izbeglice, ako se šire neistine o raznim napadima, ako nema smeštajnih kapaciteta, jer dolazi zima, ljudi će negde morati da se sklone, „i oni koji su ovde moraju da budu u sistemu“.

„Evropu ne interesuje šta je iza ograde“

„Treba da se razgovara sa mađarskim vlastima, da se ne guraju ljudi nazad. Poruka ograde u Evropi je da te države ne interesuje šta je iza ograde. Guranje ljudi nazad je nehumano, mimo protokola o readmisiji. Kakva je to onda komunikacija između dve države? (Srbije i Mađarske). Ne može da se gurne tokom vikenda hiljadu ljudi nazad u Srbiju, to je problem“, upozorava Đurović.

Podseća da u KIRS-u radi oko 400-500 ljudi koji su zaduženi za migracije, oni su dužni po zakonu da se bave prihvatom ovih ljudi.

„To nije čak ni stvar lokalne samouprave. Ovde postoji jedno nerazumevanje nadležnosti i odgovornosti, jer građani moraju da razumeju ko je odgovoran za ovo“, kaže.

Slika očaja: Prihvatni centar u Subotici

Na pitanje da li će podizanje ograde na jugu zemlje rešiti problem migracija, Đurović ocenjuje da koncept ograde ni u Mađarskoj nije uspešan, pa neće biti ni u Srbiji.

„Mađarske vlasti pokušavaju da traže od naših vlasti da se problem migracije eksternalizuje na naše južne granice. Pošto je neuspešan koncept koji oni nama predlažu, ukoliko ga mi ponovimo na jugu, suočićemo se sa sunovratom, jer ta granica to ne može da podnese. Ne može ni srpsko-mađarska, a zamislite bugarsko-severno makedonska granica ili administrativna granica sa Kosovom – to je nemoguće. Odgovorni ne smeju da drže građane u zabludi da je to moguće“, ocenjuje Đurović.

Dodaje da se migracija ne zaustavlja tu, nego odakle dolazi, a u ovom trenutku dolazi iz Turske, jer izbeglice tamo imaju užasne uslove za život.

„Aposlutno sve držimo pod kontrolom“

Načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov kaže za VOICE da je veliki broj migranata u naseljima Veliki Radanovac, Palić, Makova sedmica i da je reč o povratnicima koji nisu uspeli da pređu granicu pa su vraćeni od strane mađarske granične policije nazad u Srbiju.

„Strah građana je uvek opravdan, čim vide veću grupu ljudi. Mi situaciju apsolutno držimo pod kontrolom. Ako pogledamo statistiku, naši građani nisu doživeli neke veće neprijatnosti, osim tog straha koji imaju i koji je opravdan. Desilo se nekoliko puta da su ulazili u tuđi posed, u dvorište, imali smo prijave, jedno obijanje automobila, što je do sada bilo najveće kršenje zakona“, objašnjava.

On je poručio građanima da ne uzimaju stvari u svoje ruke, nego da u slučaju potrebe pozovu policiju.

„Važno je da se prijavi šta se dešava na terenu, a policija će da reaguje. Problem je zaista veliki. S obzirom da smo sve institucije uključili, trudimo se da održimo bezbednost na visokom nivou – to je najvažnije“, ocenjuje.

Uklonjeni ilegalni kampovi, oko 300 migranata prebačeno u Preševo

Policijske snage su u sredu, 9. novembra, sprovele veliku akciju premeštanja više od 300 iregularnih migranata sa prostora grada Subotice u Prihvatni centar u Preševu, a uklanjani su i ilegalni kampovi koji su se nalazili na teritoriji grada.

„Cilj akcije je rasterećenje Prihvatnog centra u Subotici kako bi broj korisnika bio u skladu sa postojećim kapacitetima; uklanjanje svih ilegalnih improvizovanih kampova koji se nalaze van kampa; potpuna kontrola migranata koji ne poseduju lična dokumenta, a čiji boravak je moguć isključivo u Prihvatnom centru“, istakao je načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov, na zvaničnoj Fejsbuk stranici ovog okruga.

Bojan Šoralov

Akciju premeštanja migranata sprovela je operativna udarna grupa koju čine Žandarmerija, Specijalne antiterorističke jedinice, Uprave kriminalističke policije, Sektora unutrašnje kontrole, Bezbednosno-informativne agencije i Policijske uprave Subotica.

Po prvi put bez odgovora za VOICE iz KIRS-a

Novinarka VOICE-a prvi put nakon sedam godina praćenja i izveštavanja o migrantskoj situaciji u Subotici nije dobila odgovore od Komesarijata za izbeglice i migracije. Odgovori nisu usledili ni nakon telefonskog poziva, ali ni ponovljenog mejla.

Tako je naša redakcija ostala uskraćena za odgovore koji se odnose na ukupan broj migranata u Prihvatnom centru u Subotici, strukturu migrantske populacije, kao i da li među migrantima postoji upotreba alkohola, droge, da li postoji nasilje, u kom zdravstvenom stanju se ovi ljudi vraćaju sa granice, da li i dalje postoji nasilje na mađarskoj granici, kao i da li na otvorenom, osim muškaraca, borave i žene i deca, i na koji način se oni zbrinjavaju.

Natalija Jakovljević (VOICE)

izvor: https://autonomija.info/subotica-pred-humanitarnom-krizom-na-srpsko-madjarskoj-granici-boravi-oko-3-000-ljudi-na-otvorenom/

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Vesić ne radi svoj posao. Premijerka Brnabić da obezbedi sigurnost na železničkim prugama

Novi Sad, 29. januar 2023 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od premijerke Ane Brnabić da Vlada Srbije pod hitno započne sanaciju železničkih pruga na kojima se u poslednje vreme dešavaju iskliznuća vagona-cisterni sa opadnim otpadom

Published

on

By

Građani su veoma zabrinuti, jer je samo u poslednjih mesec dana zabeleženo, najmanje šest akcidenata, u kojima je bilo i stradalih.

Resorni ministar Goran Vesić ne čini ništa da stanje popravi, pa se postavlja pitanje zašto je on i dalje član kabineta Ane Brnabić.

LSV očekuje hitnu reakciju, jer bezbednost građana i zaštita životne sredine moraju biti na prvom mestu.

Rade Maleš

član Glavnog odbora

Lige socijaldemokrata Vojvodine

izvor: https://lsv.rs/m/vest.php?v=17705

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bivši NATO general, odlikovan za hrabrost tokom rata u BiH: Ko je Petr Pavel, novi predsednik Češke?

Penzionisani NATO general Petr Pavel izabran je za novog predsednika Češke Republike

Published

on

By

Pavel je rođen 1. novembra 1961. godine, a na izbore se kandidovao kao nezavisan, uz podršku koalicije SPOLU.

Nakon pobede u prvom krugu predsedničkih izbora, bitku protiv Andreja Babiša dobio je i u drugom, i postao predsednik Češke.

Ko je Petr Pavel?

Petr Pavel nekadašnji je predsednik Vojnog komiteta NATO-a i načelnik Generalštaba čeških oružanih snaga.

Završio je vojnu gimnaziju u Opavi nakon čega je nastavio školovanje u Vojnoj školi kopnene vojske u Viškovu.

Po završetku škole, pridružio se čehoslovačkoj vojsci kao padobranac.

Godine 1985. pridružio se Komunističkoj partiji Čehoslovačke, ostajući član do pada komunističkog režima u Čehoslovačkoj, a kasnije je svoje članstvo u Komunističkoj partiji nazvao greškom.

Pavel je nastavio vojne studije na Vojnoj akademiji u Brnu, a nakon Baršunaste revolucije studirao je na Odbrambenom obaveštajnom koledžu u Betezdi, Štabnom koledžu u Kemberliju, Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, i diplomirao na Kraljevskom univerzitetu u Londonu sa zvanjem magistra međunarodnih odnosa.

Tokom svoje karijere, general Pavel bio je na raznim funkcijama, među kojima su najistaknutije zamenik vojnog i vazdušnog atašea Češke Republike u Belgiji, komandant čeških specijalnih snaga, zamenik direktora Operativnog odeljenja u češkom Ministarstvu odbrane, nacionalni vojni predstavnik u Centralnoj komandi SAD i nacionalni vojni predstavnik u SHAPE-u u Belgiji.Petr Pavel govori češki, engleski, francuski i ruski. Sa prvom ženom Hanom ima dva sina, ali su se kasnije razveli.Trenutno je u braku sa svojom drugom ženom Evom.

Odlikovan za hrabrost tokom rata u Bosni

Nakon diplomiranja, Pavel je počeo sa radom u Vojnoobaveštajnoj službi.

U to vreme služio je i u Zaštitnim snagama Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini (UNPROFOR-a).

Početkom 1993. francuski vojnici su se našli na udaru hrvatskih snaga. Zbog srušenog mosta francuski kontigent nije mogao da spase svojih 55 pripadnika blokiranih u bazi.

Čehoslovački bataljon je bio jedina funkcionalna jedinica UNPROFOR-a u to vreme i 29 vojnika na čelu sa potpukovnikom Petrom Pavelom poslato je u pomoć francuskoj jedinici blokiranoj u bazi.

Nakon dvočasovnog putovanja, čehoslovački vojnici su stigli u ugroženu bazu, ali je nekoliko francuskih vojnika već bilo mrtvo, a ostali  ranjeni.

Bazu Karin bombardovale su hrvatske i srpske snage. Čehoslovačka jedinica je morala da prođe terenom koji su kontrolisali srpske paravojne jedinice Željka Ražnatovića Arkana.

Nakon što je jedinica stigla do tačke gde je Pavel mogao da pregovara sa srpskim komandantom da dozvoli Čehoslovacima da evakuišu Francuze, Hrvati su otvorili artiljerijsku vatru, primoravši Pavela da pozove njihov štab i zatraži da prekinu paljbu, što su oni i učinili.

Evakuacija francuskih trupa je na kraju bila uspešna. Francuski ministar odbrane je odlikovao četiri čehoslovačka vojnika francuskim vojnim krstom – među njima i potpukovnika Petra Pavela. Postao je poznat zahvaljujući toj operaciji, piše RSE.

Nakon operacije u Bosni i Hercegovini, Pavel je služio na raznim pozicijama u češkoj vojsci, uključujući vojnu obaveštajnu službu, diplomatiju i kao komandant brigade specijalnih snaga.

Bio je zamenik načelnika generalštaba Oružanih snaga Češke Republike od jula 2011. do juna 2012. godine. Zatim je unapređen u načelnika Generalštaba.

Na predlog Vlade Češke Republike imenovan je 2014. za predsednika Vojnog komiteta NATO-a. Napustio je aktivnu vojnu službu 2018. godine.

izvor: https://www.danas.rs/svet/petr-pavel-predsednik-ceske-biografija/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lajčak u “diplomatskoj ofanzivi” s petorkom u EU koja ne priznaje Kosovo: Uklapanje kockica za dinamičniju fazu dijaloga

Nakon što je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predstavljen francusko-nemački plan u dijalogu Beograda i Priština, za koji je rečeno da ga je podržalo i pet članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak u najnovijoj rundi “diplomatske ofanzive” sastao se sa predstavnicima Španije, Kipra, Grčke i Slovačke

Published

on

By

O detaljima tih susreta ne zna se mnogo, ali su najnovija dešavanja još jednom otvorila staro pitanje – da li je i pod kojim uslovima moguća promena raspoleženja u evropskoj petorci?

“Sastao sam se sa predstavnicima četiri od pet zemalja u poslednja dva dana da razgovaramo o ovom predlogu. Sastao sam se sa ministrom spoljnih poslova Španije, Slovačke i Kipra, sa specijalnim izaslanikom Grčke i sastaću se sa ministrom spoljnih poslova Rumunije. Ove zemlje veoma pomno prate proces, jer je pitanje Kosova i Srbije regionalno pitanje”, rekao je Lajčak.

U pokušaju da sazna više detalja o tim sastancima, dopisnica Euronews Srbija iz Brisela kontaktirala je ambasade pomenutih pet zemalja. Odgovor je stigao iz stalnog predstavništva Republike Slovačke pri EU u kom se navodi da za sada ne žele da komentarišu bilo kakve predloge. Kako su naveli, podržavaju Lajčaka i razgovore pod okriljem EU, a podvlače i da je stav Slovačke po pitanju nezavisnosti Kosova definisan 2007, te da bi svaka potencijalna promena po tom pitanju zavisila isključivo od rezultata dijaloga Beograda i Prištine.

A taj dijalog ušao je u novu fazu posle francusko-nemačkog plana, za koji je predsednik Srbije rekao da je sada postao de fakto pregovarački okvir za Republiku Srbiju. Branka Latinović iz Foruma za etničke odnose kaže za Euronews Srbija da je pomenutih pet zemalja verovatno dalo zeleno svetlo da se otpočne proces u vezi sa tim dokumentom.

Podsetila je da je priznanje jedne države diskreciono pravo svake zemlje, ali je navela da je kontekstu Lajčakovih sastanaka teško govoriti o “pritiscima”.

“Mislim da je u pitanju pre svega jedan pregovarački proces tima EU za stavljanje u dinamičniju fazu pregovora za evropski plan u vezi sa dijalogom EU i Prištine, i da se sada tu mora naći mesto kako uklopiti kockicu u vezi sa pet članica. Mislim da su tu moguća dva pravca. Jedan je da ovih pet država prizna Kosovo i na taj način automatski i prihvati budući sporazum kad i ako do njega dođe, a drugi je da se koristi diplomatska procedura da te države ne dovode u pitanje konsenzus, ali da zadrže postojeći stav. To je izvodnjivo, ima dosta slučajeva kada jedna zemlja obrazloži svoj glas u kontekstu da nije želela da naruši postizanje saglasnosti, ali da se ne dovodi u pitanje njen odnos prema nekom pitanju”, rekla je ona za Euronews Srbija.

Analitičari ističu da je moguće da nemaju svih pet zemalja jednako čvrstu poziciju kada je reč o nezavisnosti Kosova, odnosno da su oči jednih uperene ka dijalogu Beograda i Prištine, dok je za druge nepoznanica da li bi menjali svoj stav.

Prethodnih meseci se u više navrata spekulisalo da bi Grčka najpre mogla da promeni pristup, ali od ambasadorke te zemlje u Srbiji  Marije Levadi još jednom stiže uveravanje da Atina ne menja svoju poziciju o Kosovu.

“Lajčakovi sastanci nisu slučajni” – kakva je pozicija Grčke?

Iako zvanično ne priznaje Kosovo kao državu, Atina prihvata njegovo članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija, a pre dve godine se govorilo i o Kancelariji za trgovinske odnose i ekonomske poslove koju Priština ima u Atini i koja je “unapređena” u Kancelariju za kosovske interese u Atini.

“Što se same Grčke tiče, već izvesno vreme u tim diplomatskim krugovima je priustvo mišljenje da Grčka treba urediti odnose sa Albancima, odnosno da je nacionalni interes Grčke da se urede odnosi i sa Albanijom i sa Albancima uopšte. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da sadašnja vlast u Grčkoj je pod jakim uticajem Vašingtona, tako da ako Vašington bude tražio nešto u vezi sa tim, mislim da će Grčka promeniti stav. Za sada naravno i Atina i sve ove zemlje će čekati rezultate misije Lajčaka i procesa dijaloga”, rekao je za Euronews Srbija Nikos Palpas, dopisnik ERT.

Govoreći o Lajčakovim sastancima i objavama, on napominje da ih posmatra kao neki vid upozorenja, pa i pritiska na Beograd, šta će se desiti ukoliko ne prihvati francusko-nemački plan.

“E sad da li od tih zemalja koje imaju labilan stav, ja tu svrstavam i Grčku, možda bi promenili stav ukoliko bi Beograd odbio taj francusko-nemački plan. S druge strane, Kipar i Španija oni imaju čvršći stav i verovatno će razmišljati malo duže”, rekao je Palpas.

Kako dodaje, većina partija u Grčkoj je protiv toga da se prizna nezavisnost Kosova, ali u Ministarstvu inostranih poslova postoje diplomate koje smatraju da je nacionalni interes da se uredi odnos sa Albancima, a to podrazumeva i priznanje.

On, međutim, napominje da će se sačekati da se vidi šta će se dogoditi u procesu dijaloga Beograda i Prištine.

“U krajnjem slučaju ako dođemo do nekog sveobuhvatnog sporazuma, onda će verovatno sve zemlje priznati nezavisnost Kosova. Cela ova priča sa Lajčakom nije slučajno sad objavljena, nije slučajno sada razgovor, jer pre svega mora da se vrši pritisak na Beograd da promeni stav, da prihvati taj plan i zbog toga je sva ta priča sa sastancima”, rekao je on.

“Međukorak” do konačnog sporazuma

Govoreći o pomenutom predlogu za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, Lajčak je rekao da on sadrži 11 tačaka, kao i da su sve verzije predloga objavljene u medijima izmišljotina. On je u emisiji “Rubikon” na televiziji Kljan Kosova naglasio da ukoliko jedna od strana ne prihvati plan da će međunarodna zajednica reagovati na odgovarajući način i da će podržati jednu stranu više, ili će smanjiti podršku drugoj strani.

Na pitanje da li može doći do izmena u predlogu nakon što Lajčak obavi još jedan krug razgovora sa dve strane, Latinović ističe da su neki predlozi već prihvaćeni, a neki ne.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić navodi da je francusko-nemački predlog samo međusporazum – međukorak do konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, odnosno do ulaska Srbije u EU.

Kak ističe, prethodne sporazume je uništio Kurti, i zato je sada potreban “Kurti – Vučić sporazum”, kao i da se stvore uslovi da Srbija prihvati Kosovo, kako bi tri od pet članica EU učinile isto. Slovačka, Grčka i Rumunija čekaju da se Vučić i Kurti rukuju, da se prizna Kosovo, rekao je on i dodao da sada ne znamo kako će Španija i Kipar reagovati.

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/76168/lajcak-u-diplomatskoj-ofanzivi-s-petorkom-u-eu-koja-ne-priznaje-kosovo-uklapanje-kockica-za-dinamicniju-fazu-dijaloga/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SAD uvele sankcije radikalima Vjerici Radeti i Petru Jojiću

Sjedinjene Američke Države (SAD) sankcionisale su članove Srpske radikalne stranke i bivše poslanike u parlamentu Srbije Vjericu Radetu i Petra Jojiću zbog umešanosti u korupciju, objavio je američki Stejt department 27. januara

Published

on

By

“Radeta i Jojić su, dok su bili poslanici Skupštine Srbije, podmićivali i zastrašivali svedoke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kako bi ih odvratili od iznošenja inkriminišućih dokaza protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji je naknadno osuđen za ratne zločine”, navodi se u saopštenju portparola Neda Prajsa (Ned Price).

Dodaje se da je ponašanje Radete i Jojića ometalo sudski proces, zbog čega je tribunal u Hagu izdao međunarodne naloge za njihovo hapšenje, kao i da je ugrožavalo regionalnu stabilnost i negativno uticalo na interese SAD.

Ističe se da odluka SAD potvrđuje “posvećenost borbi protiv korupcije koja šteti javnom interesu, ometa ekonomski prosperitet partnera i ograničava sposobnost vlada da efikasno odgovore na potrebe građana”.

Kako je navedeno u saopštenju, SAD podržavaju demokratiju i vladavinu prava u Srbiji i nastavljaju da traže odgovornost za one koji zloupotrebljavaju javnu vlast zarad lične koristi.

Sankcijama je, kako je navedeno, obuhvaćen i sin Petra Jojića, Gojko Jojić. Kaznene mere, kako je navedeno, uvedene se u okviru odredbe 7031 Zakona o budžetu Stejt departmenta kojom se sankcionisanim osoba zabranjuje ulazak u SAD.

Haški tribunal traži, Srbija ne da Radetu i Jojića

Petra Jojića i Vjericu Radetu je Haški tribunal, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Vlasti Srbije od 2015, kada im je Haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag.

Viši sud u Beogradu je 2016. godine odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.

Srbija je, istovremeno, izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima.

To tumačenje, sud u Hagu je više puta odbacio, naglašavajući da zvanični Beograd, i po međunarodnom pravu i po domaćem zakonu, ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.

izvor : https://www.slobodnaevropa.org/a/radikali-radeta-jojic-sankcije-sad/32242979.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

NVO: Direktorka škole u Sečnju izložena progonu jer nije dozvolila održavanje verskog obreda

Vojvođanske nevladine organizacije pozvale su danas “građane, civilni sektor i opozicione stranke” da podrže direktorku Osnovne škole “Aleksa Šantić” iz Sečnja Oliveru Marjanović, koja je, kako se navodi, izložena “progonu” jer nije dozvolila da se povodom školske slave, Svetog Save, u ustanovi kojom upravlja obavi verski obred

Published

on

By

Organizacije su u saopštenju ocenile da iza “neljudskog progona” stoje “kleronacionalistički režim Aleksandra Vučića, njegovi mediji i Srpska pravoslavna crkva”.

“Greh Olivere Marjanović je samo u tome što je poštovala Ustavom i zakonima garantovan sekularizam države, kao i civilizacijske norme, odnosno što je obelodanila da u obrazovnoj ustanovi kojom upravlja – neće biti sprovođen verski obred na dan tzv. školske slave Sveti Sava”, stoji u saopštenju.

Navodi se da je direktorka zbog tog čina proglašena za “neprijatelja društva, izdajnicu, traži se njena smena, na nju nasrću lokalni silnici i nasilnici, dobija pretnje i uvrede, a najavljeni su i protesti desnih ekstremista ispred škole”.

“Ukoliko ne uspemo da zaštitimo Oliveru Marjanović, onda nećemo uspeti ni da zaustavimo ovu zemlju da nastavi stranputicom – odnosno da u potpunosti postane verski zatucana država-mafija u kojoj neće biti mesta ni za koga ko nije pognuti sluga državnih i crkvenih vlasti”, ocenile su nevladine organizacije.

Saopštenje su potpisali Vojvođanski kulturni klub “Vasa Stajić”, Savez antifašista Vojvodine, Vojvođanska politikološka asocijacija, Zelena mreža Vojvodine, Centar za interkulturalnu komunikaciju, Građanska akcija Pančevo i Centar za održive zajednice.

(Beta)

izvor: https://autonomija.info/nvo-direktorka-skole-u-secnju-izlozena-progonu-jer-nije-dozvolila-odrzavanje-verskog-obreda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Država da stane u zaštitu direktorke škole u Sečnju

Novi Sad, 27. januar 2023 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od republičkog ministra prosvete i pokrajinskog sekretara za obrazovanje da stanu u zaštitu direktorke Osnovne škole „Aleksa Šantić“ u Sečnju Olivere Marjanović, koja je izložena progonu i medijskom ličnu zbog odluke o načinu proslave školske slave Svetog Save u školi.

Published

on

By

Pozivamo ministra i sekretara da svojim autoritetom zaštite direktorku i pokažu da Ustav Srbije nije samo mrtvo slovo na papiru, te da je njime jasno definisan sekularni karakter države.

Takođe, pozivamo Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Savet za štampu da učine sve da se prekine medijsko šikaniranje direktorke i da se kazne oni koji su u tome učestvovali.

Srbija ne sme postati srednjevekovna država u kojoj se drugačiji stav smatra izdajom i otpadništvom.

Vreme lomača davno je iza nas.

Aleksandar Marton

Portparol

Lige socijaldemokrata Vojvodine

izvor: https://lsv.rs/m/vest.php?v=17704

Continue Reading

Trending